Fudbalske tragedije: Hejsel (1985)

03-02-2012 15:06     Napisao: Vladimir Novaković, B92
Nekoliko minuta pre 20 časova, 29. maja 1985. godine, drugi Dnevnik Televizije Beograd uključio se u prenos sa stadiona Hejsel u Briselu. Ljubitelji fudbala iščekivali su veliki finalni okršaj Kupa šampiona, između dve ekipe koje su obeležile epohu – Liverpula i Juventusa. Prizor je bio znatno drugačiji.

Hiljade navijača na terenu, helikopteri koji odvoze povređene, dok policija i vojska pokušavaju da uspostave red. Saznajemo da ima i mrtvih. Meč će biti otkazan. Ili ne? Igrači oba tima su u šoku, ali policija insistira da se igra. Treba im što više vremena, da bi se pripremili za ono što će se na ulicama događati posle utakmice.

Kada je utakmica konačno počela, sa sat i 27 minuta zakašnjenja, nikome nije bilo do fudbala. Italijani su navijali, više iz poštovanja prema svojim poginulim drugovima. Igrači Liverpula se nisu naročito trudili, a sudija se uklopio u akciju spuštanja tenzije, dosudivši blago rečeno sumnjiv penal, iz kojeg je Mišel Platini postigao jedini gol na utakmici. Samo je nemačka televizija skupila hrabrost da se isključi iz direktnog prenosa. Svetu nije dozvoljeno da se smeje velikim ljudima u malim šortsevima, a menadžer Džo Fejgan je nezasluženo u penziju ispraćen tragedijom, umesto novim trijumfom.

“Ovo je fudbalska utakmica. Poslednja u mojoj karijeri. Vi je uništavate. Vratite se na na tribine i ponašajte se razumno”, vapio je preko razglasa Fejgan, stojeći na terenu u dresu svog kluba.

Kako je vreme teklo, informacije o žrtvama bile su sve potpunije – najpre se pričalo o povređenima, zatim se pojavila vest da je neko mrtav, kasnije da ih je 24, pa 36. Konačan bilans – trideset osam mrtvih, 580 povređenih, od toga 43 u kritičnom stanju. Jedan od njih umreće posle tri meseca u bolnici da zaokruži crni bilans poslednje hejselske utakmice na 39 poginulih – jednog Belgijanca i 38 Italijana, među kojima su četiri živela van domovine.

Prolog za hejselsku tragediju dogodio se u Rimu godinu dana ranije. Sticajem okolnosti finale Kupa šampiona 1984. igralo se u glavnom gradu Italije, iako su rivali bili Roma i Liverpul. Uprkos domaćem terenu italijanski klub nije uspeo da dođe do trofeja, jer su igrači Liverpula bolje izvodili penale, posle napetog i grubog meča bez golova. Trenutak osvajanja četvrte evropske titule u osam sezona za navijače Liverpula predstavljao je početak akcione drame, slične onima koje je snimao Volter Hil (videti pod: “Ratnici podzemlja”, “Južnjačka uteha”).

Odsustvo engleskih klubova iz evropskih kupova potrajaće pet godina i zauvek će promeniti odnos snaga - posle sedam titula u osam sezona pre Hejsela, u prvih 14 finala po povratku Engleska je imala samo jednog predstavnika – u čudesnom finalu 1999. godine. Zakoni doneti posle tragedija u Bredfordu i Briselu, a posebno posle Hilzboroa ’89, menjali su strukturu publike, ali i imidž fudbala, koji više neće biti samo sport. Ali, to je neka druga priča.