Announcement

Collapse
No announcement yet.

Poezija, knjige, poslovice itd...

Collapse
This is a sticky topic.
X
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts

  • Ne znam kako je danas, ali nekada, ne mnogo ranije, bilo je džentlmena koji su, kad im se da prilika da svoju žrtvu išibaju, osjećali neko zadovoljstvo koje podsjeća na markiza De Sada. Mislim da u tom osjećanju ima nešto od čega srce tih džentlmena premire i slatko i bolno u isti mah. Ima ljudi žednih krvi, kao tigrovi. Ko je samo jednom osjetio tu moć, tu neograničenu vlast nad tijelom, krvlju i nad duhom čovjeka stvorenog isto kao što je i on sa, nad bratom, bližnjim svojim po Hristovom zakonu, ko je osjetio moć i potpunu mogućnost da drugo biće, stvoreno po Božjem liku, ponizi najgorim i najvećim poniženjem - taj nekako i nehotice postaje nemoćan u svojim osjećajima. Tiranija, mučenje, to je navada, ona ima sposobnost razvijanja i razvija se naposlijetku u bolest. Nalazim da navika može i najboljeg čovjeka pretvoriti u grubu i tupu životinju. Krv i moć opijaju čovjeka, on ogrubi, pokvari se, najnenormalnije pojave pristupačne su njegovom razumu i osjećanju i naposlijetku su mu sladost. U tiraninu se izgubi čovjek i građanin, zauvijek, i on gotovo nikada ne može da se vrati na ljudsko dostojanstvo, da se pokaje i preporodi. Primjer mogućnosti takve samovolje zarazno utiče i na cijelo društvo, takva moć zavodljiva je. Društvo koje takvu pojavu prima ravnodušno i samo je već u svojoj osnovi zaraženo. Jednom riječi, pravo tjelesnog kažnjavanja, dato jednome nad drugim, jeste jedna od društvenih rana, jeste jedno od najjačih sredstava da se u društvu uništi svaki zametak, svaki ogled građanske svijesti i jeste jak osnov za neizbježno i nesavladano propadanje društva.
    Dostojevski
    Zapisi iz mrtvog doma
    sigpic

    Comment


    • Planirao sam da u oktobru citam samo horor knjige Vec imam dvije knjige na umu, Carrion Comfort od Dan Simmonsa i Salem's Lot od Kinga. Trebaju mi jos dvije... Dako neko preporuci nesto dobro.

      Comment


      • Niko nista, a?

        Comment


        • Ja samo dosao da obrisem paucinu sa teme i da istresem tepih

          Comment




          • Можда спава - Владислав Петковић Дис



            Заборавио сам јутрос песму једну ја,
            песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
            да је чујем узалуд сам данас кушао,
            као да је песма била срећа моја сва.
            Заборавио сам јутрос песму једну ја.

            У сну своме нисам знао за буђења моћ,
            и да земљи треба сунца, јутра и зоре;
            да у дану губе звезде беле одоре;
            бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
            У сну своме нисам знао за буђења моћ.

            Ја сад једва могу знати да имадох сан,
            И у њему очи неке, небо нечије,
            неко лице, не знам какво, можда дечије,
            стару песму, старе звезде, неки стари дан.
            Ја сад једва могу знати да имадох сан.

            Не сећам се ничег више, ни очију тих:
            као да је сан ми цео био од пене,
            ил' те очи да су моја душа ван мене,
            ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
            Не сећам се ничег више, ни очију тих.

            Али слутим, а слутити још једино знам;
            Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,
            што ме чудно по животу воде и гоне:
            у сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.
            Али слутим, а слутити још једино знам.

            Да ме виде дођу очи, и ја видим тад
            и те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
            њене очи, њено лице, њено пролеће
            у сну видим, али не знам, што не видим сад.
            Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:

            њену главу с круном косе и у коси цвет,
            и њен поглед што ме гледа као из цвећа,
            што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,
            што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
            њену главу с круном косе и у коси цвет.


            Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
            не знам место на ком живи или почива;
            не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
            можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
            Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

            Можда спава са очима изван сваког зла,
            изван ствари, илузија, изван живота,
            и с њом спава, невиђена, њена лепота;
            можда живи и доћи ће после овог сна.
            Можда спава са очима изван сваког зла.
            sigpic

            Pablo Sandoval: A guy can change anything.. his face, his home, his family, his girlfriend, his religion, his God.
            But there's one thing he can't change... he can't change his passion.

            Comment


            • Danas zavrsio



              Mnogo dobra knjiga. Pedeseta procitana za ovu godinu. Prosle godine sam radio onaj 52 book challenge. Ove godine mi je cilj da procitam 60. Bio sam usporio sa citanjem u toku ljeta, ali je 60 i dalje realan cilj.

              Comment


              • Procitao



                E ne znam... Fale je ljudi na sve strane, a ja sam je jedva izgurao. Bas me je boljelo uvo za sve likove. The Keep mi je bila mnogo bolja.

                Comment


                • Posle dužeg vremena uzeo nešto da pročitam.



                  U pitanju je prvenac našeg Mladena Đorđevića iz Niša. Triologija, žanr...još uvek nisam siguran. Elementi fantastike, trilera, misterije. Deluje zanimljivo za sad.
                  I LOVE HOUSE MUSIC!!

                  Comment


                  • Juce sam zavrsio



                    Od njih sedam koje sam do sad procitao, ova mi je najbolja. Kakav serijal Steven Erikson

                    Reaper's Gale je mozda i najbolja knjiga koju sam u zivotu procitao.

                    Comment


                    • Развило се црно време опадања,
                      Набујао шљам и разврат и пороци,
                      Подигао се трули задах пропадања,
                      Умрли су сви хероји и пророци.
                      Развило се црно време опадања.

                      Прогледале све јазбине и канали,
                      На високо подигли се сутерени,
                      Сви подмукли, сви проклети и сви мали
                      Постали су данас наши суверени,
                      Прогледале све јазбине и канали.

                      Покрадени сви храмови и ћивоти,
                      Исмејане све врлине и поштење,
                      Понижени сви гробови и животи,
                      Упрљано и опело и крштење.
                      Покрадени сви храмови и ћивоти.

                      Закована петвековна звона буне,
                      Побегао дух јединства и бог рата;
                      Обесимо све празнике и трибуне,
                      Гојимо се од грехова и од блата.
                      Закована петвековна звона буне.

                      Од пандура створили смо великаше,
                      Достојанства поделише идиоти,
                      Лопови нам израђују богаташе,
                      Мрачне душе назваше се патриоти,
                      Од пандура створили смо великаше.

                      Своју мудрост расточисмо на изборе,
                      Своју храброст на поделе и обеде,
                      Будућности затворисмо све изворе,
                      А поразе прогласисмо за победе,
                      Своју мудрост расточисмо на изборе.

                      Место светле историје и гробова,
                      Васкрсли смо све пигмеје и репове,
                      Од несреће наше браће, од робова
                      Затворисмо своје очи и џепове,
                      Место светле историје и гробова.

                      Остала нам још прашина на хартији
                      К'о једина успомена на џинове;
                      Сад сву славу пронађосмо у партији,
                      Пир поруге дохватио све синове.
                      Остала нам још прашина на хартији.

                      Под срамотом живи наше поколење,
                      Не чују се ни протести ни јауци;
                      Под срамотом живи наше јавно мнење,
                      Нараштаји који сишу к'о пауци,
                      Под срамотом живи наше поколење.

                      Помрачина притиснула наше дане,
                      Не види се јадна наша земља худа;
                      Ал' кад пожар подухвати на све стране,
                      Куда ћемо од светлости и од суда!
                      Помрачина притиснула наше дане.
                      Владислав Петковић Дис, 1910.

                      sloboda ili ništa

                      Comment


                      • Procitao 6 delova Zlatnog Runa. Ostao jos 7. kojeg se plasim bukvalno
                        Ne verujem da cu ikad citati ista bolje iskreno. Nestvarna kolicina znanja kod Pekica, nestvarna.

                        Takodje zapoceo Wheel of Time. Kapiram da ce me hard core ljubitelji fantazije prozivati, ali ovo meni bas obecava

                        Comment


                        • Comment

                          Working...
                          X