In Focus-Lega Calcio 2012/2013

[Brajkula]

Тоти својим 226. голом показао зашто је он сам већи од свог клуба.

Када споменете Серију А и Калчо, прве две асоцијације морају да вам буду Тоти и Дел Пиеро и они су стварно Божанства. На опроштају првог цела од црно-белог дреса цела Јувентус Арена је плакала, у Аустралији сада деци дају име по њему, Алесандро Дел Пиеро, идентично. Други је одавно добио надимак "Принц Рима", он уђе у самопослугу у Риму ниједан продавац не жели да му наплати то што је он узео, где да наплатиш нешто човеку који је светац, па нико није луд....осим ако тај неко није навијач Лација.

Е управо то друго име, Франческо Тоти, је добио част да се о њему напише баш подужи пост. Легенда фудбала на чизми је ове сезоне ушао у своју 36.годину живота и у игра на нивоу доста сличном његовим најбољим играчким данима. Наиме, у недељу увече својим голом из слободног ударца Тоти је на листи најбољих стрелаца Серије А престигао Швеђанина Гунара Нордала који је дуго сам држао ту позицију, те га од првог места које поносно дуже време држи Силвио Пиола деле тачно 48 голова, што није недостижан циљ с обзиром на тренунту форму и с обзиром да Тоти није још најавио своје збогом од активног бављења фудбалом.

Међутим, две године раније није било све тако сјајно. Клаудио Ранијери тадашњи менаџер Роме и човек у свету фудбала познат као вечити губитник, је од почетка сезоне до децембра месеца те године овог мајстора веома мало да користио у игри, само 5 пута се ово презиме нашло међу старерима у 12 мечева, те је Тоти у том периоду у своју бележницу голова удари само једну рецку.

Код Ранијерија Тоти је био жртвено јагње, и легендарни капитен клуба није крштено наступио за свој клуб у том периоду до Ранијеријеве смене и доласка на клупу његовог некадашњег саиграча, Вићенца Монтеле, који је у свом дебију донео Роми победу од 4:3 против Ђенове, 20.фебруара 2011. Дакле, Тоти је био тај ко се последњи смеје, а знате како наш народ каже, обично се такав и најслађе смеје.

У 12 утакмица од одласка Ранијерија Тоти је убацио 11 лопту у противничку мрежу и тако забележеио врхунски резултат попевши се на чак 7. место вечите листе најбољих стрелаца Серије А. Од доласка Монтеле игра стандардно све до дан данас - 17.03.2013. - када је још једном добио поверење од свог данашњег менаџера Андреацолија и у мечу са Пармом постигао свој 226. гол у Серији А. Андреацоли је након меча прописно исхвалио капитена свог тима:

Када Тоти игра на овом нивоу аутоматски све постаје лакше. Он чини да најтежи могући потези изгледају толико једноставни, свима доступни.

Сјајан пас у улицу петом у првом делу и одлично изведен слободан ударац у другом делу довели су нас у стадијум да сви опет изговарамо то име: Тоти ! Тоти ! Тоти !

Сјајан дупли пас Маркињоса и Тотија избаио је целокупни десни део Пармине одбране. Сјајна акција, коју када сада гледамо изгледа толико просто, међутим у пракси овај потез је нешто вансеријско у свету фудбала. На крају ипак, након убацивања лопте од стране Маркињоса у 16 метара противника, искусни Перота је пропустио да удвостручи предност Роме тако што је доста површно реаговао и са неких 7 метара снажно шутирао у пречку противничког гола.

Потез је био, сада би се рекло, стандардан за Тотија, класика: нешто што уметници сликају, плесање по терену, покрет телом за које би могли рећи да је Тотијев фудбал као балет, елеганција покрета.

У другом делу, уследео је гол који ће се памтити кроз историју, 226. његов у Серији А, историјски гол, те је само легенда Лација, Пиола, бољи на том пољу од Принца Рима. Миланова легенда, Швеђани Гунар Нордалх је остао трећи са 225 (који је такође одиграо сезону у Роми), а за њим и легенде у лику Ђузепе Меаце, Роберта Бађа, Алесандро Дел Пијера и Луиђи Риве.

Данас већ, Тоти је поставио нову мету, Пиолиних 274 гола, и ако то жели да постигне сигурно да ће морати да продужи уговор са својим клубом који истиче 2014. А како ових дана имамо наговештаје живе легенде да он фудбал неће престати да игра док не достигне коту 275, лако можмо очекивати да кроз две, три године имамо и новог најбољег стрелца Серије А свих времена. Било како било, поред свега данашњи медији најављују и повратак овог мајстора међу Азуре, те није искључено да овог неуништивог човека гледамо на још једном Светском Првенству, овог пута у Бразилу, у плавом дресу, сигурно да би то била част свима нама.

На крају бих парафразирао Џона Фута, аутора вансериске књиге о Калчу:

У Риму Тоти је постао већи него што је Рома сама по себи !

[Brajkula]

Горан Пандев је Наполијев најнеефективнији играч ове сезоне.

Горану Пандеву, македонски интернационалац који је своје најбоље у Калчу пружао у дреси римског Лација, не цветају руже у Напуљу. Он јесте постигао победоносни гол у последњем колу за Наполи, када су Наполитанци успели некако да забележе своју прву победну у шампионату након месец дана и он се на крају испоставио као меч винер, али се данас свима нама чини како је Пандев у ствари преплаћен играч Наполија упркос свему и велика је вероватноћа да ће он променити средину на лето уколико Кавани остане у клубу.

Најбоље би било да кренемо од његове плате. Заправо ради се о трогодишњем уговору вредном 6.4 милиона £ и то је превише новца за човека који је на 24 наступа ове сезоне забележио свега 3 гола и 4 асистенције. Ако у обзир узмемо статистику првог нападача ове екипе, Едисона Каванија, који је на 26 утакмица постигао 20 голова и забележио 2 асистенције, оправдања за Горанову лошу статистику заправо нема.

Пандевов недостатак ефективности заправо је дозволио да се одбране више концентришу на маркирање убојитијег Каванија, а такође је дозволио младој звезди у успону, Инсињеу, да добије неке минуте пре Македонца, што је можда са једне стане и позитиван ефекат ове приче, позитиван када се у обзир узме о каквом се потенцијалу италијанског фудбала заправо ради.

Иако је потпуно јасно да је Инсињеу потребно још годину две да почне да реализује свој потпун потенцијал, са својом 21 годином млади Италијан је већ сада боља опција од македонског интернационалца, јер је забележио гол више и асистенцију више, а при том је провео преко 100 минута мање на терену од Пандева.

Горанов последњи гол у Серији А, пре поменутог у последњем колу, је био 7. октобра прошле године против Удинезе, што додатно говори о како лошој сезони Македонца се заправо ради. То је 6 месеци без гола. 6 месеци без гола за човека који чини 2.1 милион годишње би била сјајна статистика за обрамбеног играча, међутим овде се ради о нападачу.

Као резултат свега, ако на лето председник Наполија буде у потрази за новцем врло вероватно је да ће управо македонско интернационалац бити тај који ће на пијацу, пошто за новац који прима и с обзиром да се не ради о неискусном играчу, заправо Пандев има 29 година, он мора много, много боље. Нема дакле потребе да Де Лаурентис обмањује своје верне навијаче, појачање у нападу је потребо, а уколико на лето клуб напусти и Кавани, заправо ће се радити о потпуној реконструкцији нападачке линије, јер Пандев напросто не пружа ни део онога што се од њега очекује те као такав заслужује да буде продат.

На крају прича се своди на то да су се снови о Скудету опет брзо растурили као последица свега, па и очаја Пандева у намерама да напдне противнички гол, но људи у клубу треба сада да ставе прст на чело и питају себе да ли је и место које води у Лигу Шампиона након свега сигурно ? Просто и једноставно, ова три бода против Аталанте морају да буду прва три бода у низу истих у наредних 9 кола како би Наполи као утешну награду покупио бар најелитније фудбалско такмичење наредне сезоне.

[b64Milos]

Moja 2 centa na 10 najboljih golmana ove sezone :-)

10. Christian Abbiati

Vec dugo godina je poznat kao dobar golman koji s vremena na vrema napravi kiks. Ove sezone brani odlicno, posebno se pokazao u Ligi sampiona gde tradicionalno bolje brani nego u Seriji A. Uprkos dobroj sezoni koju ime, Milan bi i dalje trebalo da dovede nekog mladjeg i boljeg golmana.

9. Emiliano Viviano

Bio je senzacija pre 2 sezone, ali je nekako stagnirao, vecinom zbog povreda, zbog cega su u Interu i odustali od njega i vratili ga. Ove sezone je cak u nekim slucajevima Neto imao prednost u startnoj postavi u odnosu na njega, ali se sve vratilo na svoje mesto. Mislim da sledece sezone moze da udje u top formu ako ga povrede zaobidju.

8. Mattia Perin

Peskara je zakucana za poslednje mesto na tabeli i sigurno ce ispasti u Seriju B, ali postoji jedna stvar kojom mogu da se pohvale a to je golman. Perin ima samo 20 godina, jos u Djenovi je vazio za velikog talenta i cim je stigao u Peskaru i prvi put dobio sansu da se dokaze kao prvi izbor, eksplodirao je. Sigurno je da ce u leto preci u neki jaci klub i Italiji i da je pred njim zagarantovano zvanje jednog od najboljih svetskih golmana ukoliko sve bude islo svojim tokom.

7. Sebastian Frey

Bivsi slavni golman Fiorentine (prethodno Parme) je davno prosao svoj vrhunac, ali ove sezone u Djenovi pokazuje da jos uvek moze da brani na visokom nivou. Posle povrede od pre par sezona, Frej nikada nije bio onaj stari, zbog cega je i promenio klub. Ipak, on je ove sezone povratio mali deo stare forme, sto je ipak dovoljno da se vrati u drustvo najboljih. Videcemo da li je to dovoljno Djenovi da izbegne ispadanje, to ipak manje zavisi od golmana a vise od ostatka ekipe.

6. Stefano Sorrentino
Iskusni golman vec godinama potvrdjuje svoj kvalitet, ali se ova sezona nekako cini najbolja u njegovoj karijeri, iako ima 34 godine. Od 2009. godine je branio je Kjevo, u zimu je trebao da predje u Inter i da bude rezerva, ali je nakraju nekako zavrsio u Palermu, sto ga nije zaustavilo da pruza odlicne partije. Videcemo koliko ce to da traje.

5. Francios Gillet
Godinama je bio poznat kao golman Barija, ali je ipak odlucio da ode iz kluba kada je ispao u drugu ligu, i predje u Torino koji se vratio u prvu. Mislim da je Zile vec godinama po kvalitetu u istom rangu sa ostalim najboljim golmanima, ali da nije dobijao dovoljno paznje jer je branio za uslovno receno mali klub. Sada je u Torinu, gde dobija za nijansu vise paznje i takodje odlicno obrani, ali njegov vrhunac je iza njega, iako ove sezone vrlo cesto frustrira protivnicke napadace.

4. Andrea Consigli
Ovaj covek prosto brani nemoguce ove sezone. Tri puta je izabran za golmana kola, sto ga stavlja na deobu prvog mesta po ovom statistickom merilu. Ponikao je u Atalanti, i dalje je u istom klubu i vrlo je moguce da zavrsi u nekom od vecih klubova u ligi. Iz sezone u sezonu brani sve bolje i bolje, ove godine je u najboljoj formi, koju ce vec sledece verovatno i unaprediti. Po mom licnom misljenju, ove sezone je medju 10 najboljih golmana u Evropi.

3. Federico Marchetti
Jos jedan golman koji je ove sezone eksplodirao, tacnije vratio se u staru formu od kako su da svi otpisali posle Juzne Afrike 2010. Po nekoj mojoj statistici i nema toliku konstantnost i kvalitet kao Konsilji, ali jednostavo svaki put kada brani protiv Juventusa, pretvori se u hobotnicu. On je najzasluzniji i direktno je odgovoran za eliminaciju Juventusa u polufinalu kupa i postoje realne sanse da na kraju sezone osvoji trofej.

2. Gianluigi Buffon
Tradicionalno najbolji golman Italije i sveta, verovatno i najbolji golman svih vremena, ovaj put zauzima "samo" drugo mesto. Bufon i nije imao mnogo posla ove sezone, pa se i nije moglo videti mnogo njegovih odbrana. Ipak, i ono malo posla sto je imao, odradio je na najbolji moguci nacin. Nije uspeo da osvoji Ligu sampiona ove sezone, ali ce to ponovo pokusati vec sledece, ostaje mu jos nekoliko pokusaja pre nego sto se povuce.

1. Samir Handanovic
Kao ste je vecina i ocekivala, Handanovic je ove sezone broj 1, ne samo u Italiji, vec i u svetu. Interu ne svetaju ruze, ali niko ne moze ni da zamisli na kojoj bi se poziciji ovaj tim nalazio da na golu ne stoji Samir Handanovic. Po nekad se prosto cini nemoguce da ovaj covek primi "obican" gol. Kada svi vec vide loptu u mrezi, on je nekako odbrani i natera protivnicke navijace da se raduju promasaju, jer su vec krenuli da proslave gol, i to se ponavlja i ponavlja ove sezone.

Ovo je neko moje vidjenje proteklog dela sezone, jer uvek veliki znacaj dajem golmanima posto sam to i sam bio. :-)

[Brajkula]

Какав си пропуст направио са Андухаром, кадар невера, но4 дефинитивно после Буфона, Саимира и Маркетија.

О Фреју и Абијатију треба да се пише у прошлом времену, очај ове сезоне, поготово Фреј, док Абијати и бљесне с времена на време.

Такође сам мишљења да је Жилет из Торина рупетина огромна, те и да је мали Перин јако извикан голман, но он има времена да се докаже јер му је тек 20.

Сорентино, Консиљи и Вивано добри голмани.

Моја листа би дакле ове сезоне ишла овако -

1. Хандановић

2. Буфон

3. Маркети

4. Андухар

5. Консиљи

6.. Сорентино

7. Вивиано

8. Стекеленбург

9. Перин

10. Абијати

[b64Milos]

Ne znam, po mom misljenju je Romero bolji od Anduhara, nekako je sigurniji, a mislim da je Konsilji za klasu iznad obojice, i da mu samo treba veci klub i vise paznje. Stekelenburga sam hteo da navedem kao jedno od razocarenja ove sezone :-)

[Brajkula]

Ne znam, po mom misljenju je Romero bolji od Anduhara, nekako je sigurniji, a mislim da je Konsilji za klasu iznad obojice, i da mu samo treba veci klub i vise paznje. Stekelenburga sam hteo da navedem kao jedno od razocarenja ove sezone :-)

Примио је Ромеро доста кикс голова ове године, полседњи сада у дербију са Ђеновом, плус имао је и црвени картон, али јако добар голман и није ми јасно како сам га изоставио, пре Перина и Абијатија сигурно. Дакле, Абијати иде са листе.
Стекеленбур истина има сезону испод очекивања, али опет мора пре Фреја који је постао рупа, Абијатија такође, малог Перина и екипе.

[b64Milos]

Примио је Ромеро доста кикс голова ове године, полседњи сада у дербију са Ђеновом, плус имао је и црвени картон, али јако добар голман и није ми јасно како сам га изоставио, пре Перина и Абијатија сигурно. Дакле, Абијати иде са листе.
Стекеленбур истина има сезону испод очекивања, али опет мора пре Фреја који је постао рупа, Абијатија такође, малог Перина и екипе.

Mada u poslednje vreme i Pelicoli brani super. Dva poslednja kola je bio u idealnom timu, a i Romi je skinuo nemoguce.

[Brajkula]

Сад гледам одбране кола и сетим се Пегола, после Хандановића и Маркетија он има најбољу сезону од голмана у Серији А. Наравно Буфон је увек ту, али њега не треба помињати он се подразумева када се помињу голмани у теми Калћо.

Пеголо мора у листу мора.

[Brajkula]

До последњег атома снаге, до последњег судијског звиждука.

"Циркус" полка приводи своје последње тачке крају, а једино шта је готово извесно јесте да Јувентус нови-стари шампион Италије, да ћемо Наполи догодине гледати у најелитнијем фудбалском такмичењу у Европи, Лиги Шампиона, те да Пескара након само једне сезоне боравка у елитном друштву враћа се међу своје другаре у Серији Б.

Најзанимљивији двобој је онај око тог трећег места које обезбеђује учешће у Лиги Шампиона, где су своја копља укрстили клуб који ове сезоне игра вероватно и најлепши фудбал на чизмици под палицом Вићенца Монтеле и великан из Милана који се у 2013. издигао из пепела попут Феникса и након најлошијег старта једне сезоне у историји клуба тренутно држи то јако важно треће место са само бодом предности у односу на ривала из Фиренце.
Такође, занимљиву битку имамо и на зачељу табеле где се траже још два клуба који ће заједно са Пескаром у нижи ранг, главни конкуренти су Палермо, Сијена и Ђенова, док се тој дружини не тако стидљиво придружује и Торино након серије очајних резултата.
На крају ваља напоменути и борбу за преостало место које води у Лигу Европе која за италијанске клубове годинама представља тотално неатрактивно такмичење, али смо ипак ове године видели један Лацио који је истрчао у топ8 где је услед сплета несрећних околности испао од турског представника. За то место се копрцају Рома, Лацио, Интер и Удинезе, док ће друго место у том такмичењу попунити тим који извиси у борби за трећег путника у жреб Лиге Шампиона. Ваља напоменути да Рома и Лацио играју и финале Купа Италије, те да ће један од њих преко тог такимчења у најмасовније европско надметање догодине, што оставља додатно место осталим конкурентима који желе до тог циља преко лиге.

Кренимо од ове наводно најзанимљивије борбе:

Милан 62 ! Већ речено да је овај клуб јако очајно кренуо сезону. Заправо у сезону су ушли јако ослабљени јер је управа клуба решила да прода своје главне играче богатом клубу из Париза, играче који су били стубови прошлосезонског Милана који је равноправно стајао са Јувентусом у борби за прошлосезонски Скудето - Ибрахимовић и Тиаго Силва су појачали ПСЖ, а Галијани и екипа испоставило се нису нашли адекватне замене за исте, као и за играче који су завршили своја фудбалска путешествија, тј. каријере попут Несте и Инзагија и играче који су напустили Милан након дужег стажа и одлучили се да завршетак каријере одраде у неком другом клубу, попут Седорфа и Гатуза. Тако, Милан је губио бодове на старту, а над Алегријевом главом висила је гиљотина. Ипак из свог тог нереда испливала су два драгуља и сигурно велике наде италијанског фудбала, ради се о Ел Шаравију који је напросто процветао у том првом делу сезоне и буквално сам вукао великана из Милана ван из живог блата, а други је Де Шиљио, млади бек који подједнако добро може да одрађује ту позицију на оба бока, момак који је (као и Ел Шарави) ове сезоне дебитовао и за најјачи национални састав Азура и који је у сигурно најтежем мечу у сезони по било који клуб на чизми, у мечу са Јувентусом на Сан Сиру, заправо демонстрирао какву моторику поседује и о каквом се заправо играчу ради.

Дошао је на ред зимски прелазни рок и рекло би се ту се направила прекретница. Милан је клуб који је највише новца уложио у истом и самим тим, рекло би се, Милан је клуб који је из свега тога и највише профитирао. Клуб је појачао јако квалитетан фудбалер, знамо о коме се ради, Марио Балотели, који је одмах крену да пружа сјајне партије за клуб за који по његовим изјавама навија од својих малих ногу. Одмах је почео да показује своју класу, те је одмах постао битан фактор у овој екипи, фактор који доноси превагу у корист свог клуба. Рекло би се да се контроверзни млади фудбалер напокон пронашао, тј. да је напокон у средини у којој се осећа некако срећан. На леђима Балотелија пре свега Милан је у 2013. доживео свега један пораз и то тек 21.04. од Јувентуса. Том серијом докопали су се врло важног трећег места које је у почетку било немогућа мисија и са бодом предности у односу на првог пратиоца Фиорентину улази у завршницу шампионата. Погледајмо сада преостали распоред екипе из Милана:

Очигледано је да Милан нема толико тежар распоред и једино меч са Ромом која је ове сезоне у ритму топло-хладно, а пошто се и тај меч игра на Сан Сиру не би било изненађење да Балотели и екипа до краја скупе свих преосталих 12 бодова и тако обезбеде европску визу наредне сезоне. Наравно посао доста чини лакшим и чињеница да имају два поприлично лака гостовања Пескари и Сијени, с тим што се не искључује могућност да гостовање Сијени последње коло за домаћина буде борба за голи живот јер управо тај меч може да буде одлучујући по њихову судбину идуће сезоне. тј. постоји велика могућност да ће тај меч одлучивати о томе да ли ћемо Сијену гледати и наредне сезоне у Серији А или пак у рангу ниже.

Фиорентина 61 ! Већ рекосмо да када говоримо о Фиорентини говоримо о екипи која игра овесезоне вероватно најлепши фудбал у лиги. Браћа Дела Вале су летос уложила озбиљан новац у реконструкцију тима, дошла су нова имена и ето иста, појачана опорављеним Јоветићем, јуришају ка огромнаом кораку напред, а пласман у Лигу Шампиона то сигурно јесте. 18 победа, 7 нерешених и 9 пораза је тренутни скор Фиорентине довољан да себи омочуће часну борбу до краја за то треће место, напоменимо да је Фиорентина поред тога постигла 65 погодака што је чини трећом најефикаснијом екипом у лиги одмах иза Роме и Јувентуса, а када Роми одузмемо и она три "поклоњена" гола у мечу са Каљаријем који је окончан победом Вучице за зеленим столом, долазимо до податка да је Фиорентина друга најефикаснија екипа у лиги по броју голова који су постигнути на терену.
За неку целу ову причу заслуге пре свега иду тренеру Вићенцу Монтели. Човек је у ову Фиорентину увео неки његов препознатљиви систем и ова Фиорентина наступајући у 3-5-1-1 углавном заиста изгледа лепршаво на терену. Тај неки систем је из једног Куардада извукао најбоље, Љаијић је опасно подигао форму и како сезона одмиче он заправо оправдава зашто је некада давно Алекс Фергусон о њему говорио у суперлативима, Пизаро доживљава своју другу младост, а Аквилани и Борха Валеро овом тиму дају додатан шмек својом креативношћу и луцидношћу. Наравно у нападу стоји Јоветић, ценат ове екипе који ипак иза себе нема сезону какву смо од њега очекивали за шта су добрим делом заслужне и повреде, овог пута дота блажег карактера од претходних, а одбраном диктира Гонзало Родригез те за мене не би било изненађење уколико би он био проглашен за дефанзивца године. Но руку на срце ипак је реалније очекивати да ту награду овог пута понесе Леандро Бонући.

На крају напоменимо да је Фиорентина опасно подигла форму, 4 меча је без пораза, 3 узастопне победе и реми пре тога са Миланом 2:2 и да у последња четири кола улази са превеликом дозом самопоуздања:

Када погледамо Фиорентинин преостали распоред долазимо до закључка да је то поприлично сличан распоред са ривалом за ту трећу позицију Милано. Ето једина тежа препрека по имену би била та Рома, међутим и Фиорентина исту дочекује на свом Артемио Франкију, па је наравно иста уз још доста разлога фаворит за бодове у том мечу, док у преостала три меча имају сукоб са све самим "дављеницима", такође гостовање Сијени, па дочекују захуктали Палермо који се озбиљно вратио у живот уз одличне партије Јосипа Иличића и на крају рекло би се најлакши посао гостовање Пескари. Дакле и Фиорентина лако може до целих 12 бодова као и Милан, али то је ипак доста лакше рећи него учинити јер ниједан ривал вероватно неће стајати мирно и гледати како их Фиорентина просто "гази", но ипак би следеће коло и меч са Ромом могао да буде нека прекретница за Љубичасте јер би у случају кикса то само био додатан ветар у леђа играчима из Милана.

Борба за опстанак:

Торино 36 ! Лига није иста са и без овог клуба који је своје најбоље дане имао средином прошлог века, прво што морамо напоменути је то колико је заправо лиги недостајао дерби Торина до повратка овог клуба у елиту.
Ето и ако све када се узме и сабере нису имали толико лошу сезону они су услед наглог пада форме довели себе у ситуацију да на крају ипак стрепе за опстанак. Заправо у овом низу од 5 мечева без победе имали су веома неугодан распоред и сасвим је било за очекивати да Торино не узме бодове против ривала калибра Наполи, Рома, Фиорентина, Јувентус, док су до бода стигли у мечу са Болоњом у гостима у надокнади времена. И у овом низу лоших резултата имали смо доста чудних мечева, Торино је нпр. водио против Наполија 3:2 до 80. минута игре и на крају ипак успео да погнуте главе напусти терен убедљивим поразом 3:5, такође су нпр. против Фиорентине стигли дефицит од 3 гола, али опет у завршници успели да изгубе 3:4, док су се у градском дербију са јувентусом такође добро држали до завршнице и сјајног гола Видала. Када већ код сваког клуба помињемо најбоље индивидуалце у овом тиму би то без конкуренције био Алесио Ћерћи који је својим овосезонским партијама под палицом искусног стратега Вентуре повратио поверење селектора Италије. Како немамо компилацију његових голова и асистенција још на јт-у издвојићемо овај погодак који је вероватно и најлепши његов гол ове сезоне:

На крају да посветимо пажњу и преосталим мечевима Тороа до краја сезоне:

[IMG][/IMG]

Дакле, серија тешких мечева наставља се и у идућем колу на гостовању Милану, док после тога Торино има равноправне такмаце у виду конкурента у борби за опстанак Ђенове, па гостовање Кјеву у Верони те последње коло, које може по неким рачуницама да буде и одлучујуће по овај клуб, је долазак Катанији која је у наставку сезоне готово без циља, тј. исти су постигли. Међутим, претходна искуства нам говоре да 40+ гарантује опстанак, те је Торину и бод из сваког преосталог меча довољан да се они и догодине играју фудбала у најбољем рангу Италије. Дакле, 4 бода су заиста могућа мисија за ову екипу када се узму у обзир досадашње партије, но ипак остављамо на крају реченицу "прво скочи па реци хоп" јер ништа данас није извесно, поготово не у фудбалу.

Палермо 32 ! Када се помене овај клуб одмах долазимо до асоцијације "луди" Зампарини и скоро једномесечне смене тренера, па је тако у овој доста лошој сезони по овај клуб имао 6 промена на тој позицији, где је Гаспаринија и Санина два пута постављао на исту позицију. Но што се играчког кадра тиче очигледно је да је главна звезда клуба, Миколи у позним играчким годинама, те да је некада преталентовани Хернандес испао промашај, да је мали Дибала ипак још незрео за ову лигу иако се ради о екстремно великом таленту, као и, на крају, да Јосип Иличић не може сам да ишчупа овај брод који тоне.

Ипак у последња четири кола Палермо се налази у сигурној зони због боље гол разлике у односу на Ђенову која има исти бодовни салдо и прва је испод црте, али ипак их чека паклени распоред на крају:

Дакле, тешко је очекивати да ће у овим гостовањима Јуветнусу поготово у мечу у коме Јувентус слави своју 31. титулу и овом гостовању у Фиренци до неких бодова, па им остаје да евентуалним успесима на свом терену стигну до коте 38 и да се моле да ће им тај број бити довољан за спас. Међутим, Удинезе је тренутно екипа која је у најбољој форми у лиги па тако ни тај меч неће, у нормалним околностима, бити чиста шетња по парку, док последње коло против Парме уколико им ти бодови буду неопходни требало би да се издејствују без проблема јер је Парма у овој завршници сезоне доста незаинтересована екипа с обзиром да су некако клуб са амбицијом да се буде у средини табеле, а као су тај циљ обезбедили завршницу првенства некако доживљавају доста лежерно.

Ђенова 32 !И Ђенова је доста лутала ове сезоне, такође мењала тренере и до доласка буквално се у екипи није знало ко пије ко плаћа. Поменути човек је буквално ишчупао овај тим из понора, те је узимањем бодова на неким врло тешким мечевима успео да остави овај клуб у каквој таквој борби за опстанак, а ево овог момента, момента док куцкам овај пост, они су у најизгледнијој позицији када се из компарације изузме Торино који је ипак нешто бодовно обезбеђенији. Тако је поменути стратег узео бод Јувентусу на Јувентус Арени, сва три Лацију и Удинезеу, те бод на гостовању Парми, што би били неки његови најуспешнији резултати у овој сезони. Треба напоменути да су овај клуб добрим делом сасекле повреде Бошка Јанковић и Боријела који су уједно и главни мотори ове екипе.

А ово је уједно преостали распоред ове екипе до краја сезоне:

Овај распоред, када се упореде распореди осталих ривала за исти циљ, је далеко најповољнији и када се исит погледа некако меч са Интером дође као најтежи, а како је Интер десеткован повредама (15 играча интера је тренутно повређено) све осим победе Ђенове у том мечу би било неко изненађење ма колико то год смешно звучило. Такође, врло важан меч је двобој Ђенове са Торином у Торину где би Ђенова евентуално победом гурнула екипу Торина ка понору. Дакле, ја се лично не бих изненадио да Ђенова из ова четири меча изнесе чак 9 бодова, чак исти су сасвим реална опција.

Сијена 30 ! Сијена је у италијанском фудбалу нешто што је у Премијер лиги постао Виган, стално доле, стално борба за опстанак и стално опстајање. Докторирана тема од стане ова два клуба рекло би се, но није немогуће да их ове године чека иста судбина, а то је селидба у нижи ранг. Сијену до душе је добрим делом дотукла казна од -6 бодова са старта те да није ње они би данас са осмехом посматрали Палермо и Ђенову како се у сузама припремају за нићи ранг, овако ипак деле сузе солидарности са истима и гледају да о истих како год да је то могуће буду бољи.
Ето кад смо код овог клуба, треба поменути да су они што се стила игре тиче суштинска супротност у односу на Фиорентину, што значи да се ради о екипи која игра најдосаднији фудбал у лиги (уз Пескару, наравно, која је ипак залутала у Серију А), тотални катанаћо, аутобус испред гола, а горе шта се уради. Па тако голом борбом и услед поменуте казне чинило се у једном тренутку да је Сијена отипсана екипа, у зимском прелазном року пустили су своје најбоље играче у свим линијама, али...увек се појави то неко али ! Али из Француског Лориена као "појачање", тј. на крају се испоставило као истинско појачање на Монтепаски арену долази извесни Емегхара који са 7 голова на 13 мечева успева да одржи овај клуб некако живим у борби за опстанак.

Што се њиховог даљег распореда тиче, овако то изгледа:

Погледавши овај рспоред једноставно долазимо до закључка да Сијена нема неке превелике шансе да буде испред поменута три ривала на табели, те је врло вероватно да ћемо ипак овај клуб наредне сезоне гледати како се бори за поновни повратак у друштво најбољих. Дакле, врло је тешко да ће ова екипа из утакмица са Катанијом, Наполијем, Фиорентином и Миланом извући више бодова од ривала, а већ се у односу на исте налазе у дефициту од 2 бода.

Када већ помињемо казнене бодове ваља на крају напоменути да је и Торино почео сезону са -1 из истог разлога као и Сијена. А о борби за место које води у Лигу Европе не бих много дужи већ је једноставно текст у уводу довољан с обзиром да је то такмичење за италијанске клубове одавно неатрактивно такмичење и буквално само служи да се из истог испадне како би се у лиги направио што бољи резултат. Ето супротна политика је ове сезоне покушао да води Лацио и управо је то један од разлога наглог пада форме ове екипе, екипе која се од борбе за место које води у Лигу Шампиона "срозала" до борбе за место које води у Лигу Европе. Ипак, евентуално освајање Купа за њих би представљао сјајан резултат и уједно означиоп успешну сезону, међутим исто би се могло рећи и за Рому ривала ка том циљу те се самим тим и они ту нешто питају. Било како било у азвршници ове сезоне имаћемо једно јако занимљиво финале Купа, још један сепктакулиарни дерби Рима.

*овај пост је ауторско дело модератора овог дела форума, Брајкуле, и изражава став и мишљење истог о завршници ове сезоне у италијанском фудбалу

[Brajkula]

Пескара - Алиса у земљи чуда.

Данас се са сигурношћу може рећи да је овај тим Пескаре залутао у овосезонску Серију А, а исто тако и да се ради о најлошијој екипи која је икада играла ово лигашко такмичење.

Кренимо редом. Пескара је заправо екипа која се прошле сезоне заузела највише могуће место на табели Серије Б (83 бода исто колико и Торино, али због међусобних дуела и гол разлике, Пескара је ипак била екипа која је на крају подигла пехар освајача овог ранга такмичења), постигли су невероватан број голова 90 и играли врло допадљив фудбал под водством чешког стручњака Зденека Земана. Ипак, уследело је врло врело лето по овај клуб. Тим су напустили главни актери прошлогодишњег успеха у рангу ниже - пре свих тренер Земан који је преузео кормило Роме, плејмејкер и главни мотор ове екипе у Серији Б, Марко Верати, је продат богатим власницима ПСЖ-а за не тако ситан новац, најбољи стрелац екипе, Ћиро Имобиле, прелази у подељено власништвно Ђенове и Јувентуса, а вероватно најталентованији играч младе репрезентације Италије, Лоренцо Инсиње, враћа се са позајмице у свој матични клуб, Наполи. Можда би све то добрим делом било у реду да су у клуб доведене адекватне замене јер покушаји са Абрускатом, Џонатасом, Вукушићем, Владимиром Вајсом и првим тренером у низу од три који су се сменили ове сезоне на клупи "делфина", Ђованијем Стропом, су се на крају испоставили као више него очајним. Ни довођење Дагостина у зимском прелазном року није довео до неког помака и овај тим је заправо испоставило се на крају од самог старта првенства био прежаљен у борби за опстанак.

Конкретно, већ у прва два кола се видело да Пескара заправо нема квалитета за овај ранг - лагани порази од Интера и Торина са по 3:0 без упућеног ударца у оквир гола су нам показали да се овде заправо ради о причици из наслова овог поста, а први бод је уследео тек у 4. колу у мечу са Болоњом када смо заправо уочили да овај тим има заиста перспективног Колумбијца у својим редовима који је уједно био и стрелац на том мечу и који се након првог дела сезоне просто изгубио, вероватно мистерија сезоне шта се десило са тим дечком, нема га, нестао, а ниједне конкретне информације о њему нема на чизми, сем да он врло вероватно догодине напушта ово полуострво. Ради се о младом Хауну Фернандо Квинтеру на кога су од овог меча око бацили сви већи клубови на чизми, а и ван граница ове државе.

Међутим, трачак наде донело је следеће коло и победа над Палермом од 1:0 исто тако сјаним голом Владимира Вајса. Појавила се каква таква нада, а у наредном колу је уследела још једна победа и то на врло тешком гостовању Каљарију 2:1.

Међутим од тог 26.09.2012. па до 20.11.2012. и смене свог првог стратега ове сезоне, поменутог Ђованија Стропе, Пескара је направила свега 1 победу и то на свом терену против Парме 2:0, исти број ремија, али и 7 пораза од тога онај убедљив (који је уједно и последњи меч поменутрог тренера на клупи Пескаре) од Јувентуса 1:6. Ту се видела права немоћ овог тима, јер шампион Италије није одиграо лакши меч ове сезоне, заправо изгледало је као да плаво-бели дрес носе неки аматери, да некако сликовито опишем поменут меч.

На клупу седа Кристиано Бергоди који је мало раздрмао екипу у старту, али ипак недовољно да сачува Пескару од испадања, као и свој посао. Бергоди је смењен 3. марта 2013. а током свог боравка успео је да забележи свега три победе, један реми и 10 пораза од којих је вероватно пораз од Сампдорије 0:6 најболнији за овог човека. Пескара у том тренутку остаје без решења, а челници клуба су ценили да нова промена тренера може поново да пробуди овај давно заспали тим. Овог пута није било никакве реакције екипа, а тим је од тог тренутка забележио свега 1 реми и 10 преосталих пораза. Дакле и тренер јуниора, уједно трећи тренер Пескаре ове сезоне, Кристијано Буки, се испоставио као човек који ће бацити последњу гробарску лопату на овогодишњек "мртвака" најелитнијег италијанског ранга.

Ипак, ова екипа неће бити лако заборављена јер ће остати упамћена као најлошија екипа у историји Серије А пошто су стигли да кроз овај излет кроз најбоље италијанско фудбалско такмичење оборе чак два негативна рекорда. Поразом од Фиорентине у последњем колу 1:5 скупили су укупно 28 пораза ове сезоне што је уједно највећи број пораза који је један тим за једну сезону забележио у овом такмичењу, а овај негативни рекорд до ове године је држала екипа Венеције из сезоне 1949./1950. са 27 пораза. Други негативни рекорд је уједно и фрампантан податак, податак за категорију веровали или не! Наиме, Пескара у 2013.години није забележила ниједну једину победну, конкретније Пескара је једини клуб који у исторји Серије А у другом делу сезоне није забележио ниједан тријумф ! Заправо, овај тим је једино остао непоражен у другом делу сезоне у мечевима са Ромом и Палермом, када су извукли мршаве ремије од 1:1.

Од фудбалера са ових простора ове сезоне за Пексару су наступали Србин Урош Ћосић (20 наступа), који је један део сезоне пропустио због повреде, и хрватски нападач Анте Вукушић који се није испоставио као идеално појачање ( 19 утакмица, 1 гол).

*овај пост је ауторско дело модератора овог дела форума, Брајкуле, и изражава став и мишљење истог

[Brajkula]

Сијена - Када професор падне на испиту.

Сијена је клуб који је кроз своју историју стекао статус "професора за опстајање у најелитнијем фудбалком такмичењу". Ипак, како је криза захватила цео италијански фудбал и њихов табор иста мука није заобишла па су тако за 4 сезоне (укључујући дакле и ову) успели чак два пута да испадну. Ипак, ове године професор је био стављен на невероватно тежак испит, можда и најтежи у историји овог клуба када је борба за опстанк у питању, јер је био кажњен на почетку сезоне са 6 одузетих бодова и 100.000 евра, док су умешани актери у ову аферу, помоћни тренери Макро Савароно и Ђорђо Д'Урбано били кажњени са 5 месеци и 10 дана суспензије у бављењу својим послом. Такође, Сијена је у сезону ушла са новим тренером, Серсе Козмијем, и ослабљена за најбољег нападача, Матију Дестра, који је појачао редове Роме, као и за првог голмана Чедомира Бркића, који се вратио са позајмице у свој Удинезе. Међутим, када се данас ствари мало боље сагледају управа Сијене успела је добро да анулира те хендикепе у играчком кадру, јер су се, прво Калајо, па затим и Емегхара испоставили као сјајне замене за одличног Дестра, док је голман Пеголо један од бољих актера овог тима ове сезоне, ако не и најбољи, те им је он буквално сам донео доста бодова од којих би можда као најзвучнији били они из дуела са Интером на Ђузепе Меаци са почетка сезоне. Пеголо је те вечери бранио буквално и могуће и немогуће и заслужено понеуо епитет актера меча. Занимљиво је да је Сијена ове сезоне оба пута победлиа фаворизовани клуб из Милана, други пут на својој Монтепаски арени 3:1.

Иако је Сијена ове године узела 6 бодова Интеру, прописно намучила Јувентус на свом стаиону када их је шампион Италије у самој завршници сломио голом Маркизија, као и Милан који их је буквално два пута добио са беле тачке, те су успели и да Лацио победе код куће 3:0, нису успели а да не припишу себи епитет екипе која је играла најнедопадљивији фудбал ове године. Игра Сијене се сводила на стајање целе екипе иза лопте услед чега су покушавали да до гола противника дођу кроз контра нападе, па су тако утакмице овог клуба често личиле на познату игру "викторије" испред гола који храбро брани поменути Ђанлука Пеголо.

Било како било, ова екипа је на крају показала доста више од Пескаре и Палерма нпр. ове године и да су ствари у Италији биле мало нормалније вероватно би професор успео да натегне и ове године неку мршаву шестицу на испиту званом "опстанак у Серији А". Овако како су сезону кренули са -6 бодова и како су од стране арбитара на основу фудбалских аналитичара на чизми оштећени 3 бода, долазимо до високог дефицита од -9 бодова, а како су ове сезоне од стране истих арбитара, намерно или случајно нећемо улазити у то, њихови конкуренти за опстанак, пре свих Сампдорија (+7) и Кјево Верона (+9) прописно погурани, Сијена ће наредне сезоне ипак морати да у Серији Б тражи повратак међу најбоље клубове у Италији. Овако изгледа зачеље табеле Серије А са и без тих грешака арбитара:

13. Torino 44 39 (-5)
14. Atalanta 42 40 (-2)
15. Genoa 39 38 (-1)
16. Chievo 36 45 (+9)
17. Sampdoria 35 42 (+7)
18. Palermo 35 32 (-3)
19. Siena 33 30 (-3)
20. Pescara 25 22 (-3)

Дакле, да је Сијена кренула сезону како сви нормални клубови исту крећу (за шта су, руку на срце, сами криви) те да није било ових грешака арбитара (али ко ради тај и греши) опет би ми догодине у Серији А гледали "катанаћо" на Монтепаски арени, међутим ове сезоне сценарио је, већ поменуто, био нешто другачији.

Треба поменути и да је на клупи Сијене ове године било смене. Сезону је почео поменути Серсе Козми, човек који је са Перуђом својевремено правио сасвим симпатичне резултате, и исти је смењен 17. децембра након пораза од Фиорентине 1:4 када је Сијена након извлачења из дефицита опет преузела фењер тада од Ђенове. Серсе Косми је имао скор од 4 победа, 4 ремија и 8 пораза, што морамо признати да за клуб калибра Сијена и није тако лош скор - 16 бодова за 16 кола, али како је клубу одавно ушла вода у уши због стартног дефицита и како је Козми ушао у серију пораза (3 меча без победе) дошло је до смене и на клупу је сео човек који је од елитних клубова водио само Брешу 2007. и Кјево у два наврата 2009. и 2011., Ђусепе Јакини.

Исти није много тога променио, наставио је са поразима и како су се ствари одвијале у змиском прелазном року видело се да се управа тог клуба помирила са испадањем јер су клуб у том периоду напустили главни играчи у све три линије - Нето је појачао Зенит, Дагостино Пескару, а Калајо се вратио са позајмице у Наполи.

Ипак, клуб је урадио један сасвим добар посао ангажовањем поменутог Швајцарца Емегхаре из француског Лориена. Наиме, швајцарски нападач није имао уопште неку запажену ролу у свом бившем клубу, али је ето у Сијени успео на 14 мечева да постигне 7 голова и исти је држао клуб до краја у каквој таквој борби за опстанак. Поменути стратег је до краја сезоне направио следећи скор од 5 победа од којих су му сигурно највеће поменуте против Интера 3:1 и Лација 3:0, 4 ремија и 12 пораза - 19 бодова за 22 кола. Главна прекретница ипак је направљена у завршници када је Сијена услед тешког распореда успела да веже серију од 6 пораза и тако себе ипак на крају пошаље у ранг ниже ( Кјево, Рома, Катанија, Фиорентина, Наполи и Милан).

За Сијену ове сезоне није наступао ниједан фудбалер са простора бивше Југославије.

*овај пост је ауторско дело модератора овог дела форума, Брајкуле, и изражава став и мишљење истог

[Prototype]

Odakle li skidas ove tekstove ? Nije valjda da ih pises sam

[Brajkula]

Odakle li skidas ove tekstove ? Nije valjda da ih pises sam

Текстови ауторско дело братенгица.
Овако радим, доста пратим мада не памтим баш као слон, онда премотам мало по глави, сетим се битнијих детаља и онда, прелистам гугл покупим вести када су биле смене тренера и тако неки битнији подаци, типа колико је ко победа направио и слично пребројим по овим порталима за резултате, скоцкам то све и ето га. Иначе, текст иде из једног цуга, кренем ад пишем и кад завршим само објавим.

Да додам да су текстови са оним тактикама - Тоти и лажна деветка, Ариго Саки и игра сенки преведени, као још неки ту, типа за Арнаутовића да не набрајам све, остало је више или мање моје дело.

[Prototype]

Svaka cast

Ja ne bih imao zivaca da se cimam ovoliko.

[Mr.M]

Ja licno volim da procitam kad imam vremena ovako kad neko pise bilo analize bilo najave sa foruma. Licno mislim da veliki broj forumasa u ovom slucaju koji prate odredjenu ligu znaju dosta vise od pojedinih novinara , pogotovo onih koji pisu po odredjenim portalima. Tako da je lepo kad neko nesto pise , ne bi bilo lose da se za naredne sezone odrede 2-3 osobe za svaku ligu koje mogu da prave najave meceva , ne mora opsirno ali onako lepo da ima , licno ove sezone nisam mnogo citao Brajkuline tekstove s obzirom da ni A nisam pratio nesto preterano ove sezone , naredne bi trebao imati malo vise vremena pa ce se dati sta i procitati ako nastavi da pise U svakom slucaju kapa dole za pisanje i drzanje ,,zivim,, pdf-a za Italijanski fudbal ove sezone