Тоти својим 226. голом показао зашто је он сам већи од свог клуба.
Када споменете Серију А и Калчо, прве две асоцијације морају да вам буду Тоти и Дел Пиеро и они су стварно Божанства. На опроштају првог цела од црно-белог дреса цела Јувентус Арена је плакала, у Аустралији сада деци дају име по њему, Алесандро Дел Пиеро, идентично. Други је одавно добио надимак "Принц Рима", он уђе у самопослугу у Риму ниједан продавац не жели да му наплати то што је он узео, где да наплатиш нешто човеку који је светац, па нико није луд....осим ако тај неко није навијач Лација.
Е управо то друго име, Франческо Тоти, је добио част да се о њему напише баш подужи пост. Легенда фудбала на чизми је ове сезоне ушао у своју 36.годину живота и у игра на нивоу доста сличном његовим најбољим играчким данима. Наиме, у недељу увече својим голом из слободног ударца Тоти је на листи најбољих стрелаца Серије А престигао Швеђанина Гунара Нордала који је дуго сам држао ту позицију, те га од првог места које поносно дуже време држи Силвио Пиола деле тачно 48 голова, што није недостижан циљ с обзиром на тренунту форму и с обзиром да Тоти није још најавио своје збогом од активног бављења фудбалом.
Међутим, две године раније није било све тако сјајно. Клаудио Ранијери тадашњи менаџер Роме и човек у свету фудбала познат као вечити губитник, је од почетка сезоне до децембра месеца те године овог мајстора веома мало да користио у игри, само 5 пута се ово презиме нашло међу старерима у 12 мечева, те је Тоти у том периоду у своју бележницу голова удари само једну рецку.
Код Ранијерија Тоти је био жртвено јагње, и легендарни капитен клуба није крштено наступио за свој клуб у том периоду до Ранијеријеве смене и доласка на клупу његовог некадашњег саиграча, Вићенца Монтеле, који је у свом дебију донео Роми победу од 4:3 против Ђенове, 20.фебруара 2011. Дакле, Тоти је био тај ко се последњи смеје, а знате како наш народ каже, обично се такав и најслађе смеје.
У 12 утакмица од одласка Ранијерија Тоти је убацио 11 лопту у противничку мрежу и тако забележеио врхунски резултат попевши се на чак 7. место вечите листе најбољих стрелаца Серије А. Од доласка Монтеле игра стандардно све до дан данас - 17.03.2013. - када је још једном добио поверење од свог данашњег менаџера Андреацолија и у мечу са Пармом постигао свој 226. гол у Серији А. Андреацоли је након меча прописно исхвалио капитена свог тима:
Када Тоти игра на овом нивоу аутоматски све постаје лакше. Он чини да најтежи могући потези изгледају толико једноставни, свима доступни.
Сјајан дупли пас Маркињоса и Тотија избаио је целокупни десни део Пармине одбране. Сјајна акција, коју када сада гледамо изгледа толико просто, међутим у пракси овај потез је нешто вансеријско у свету фудбала. На крају ипак, након убацивања лопте од стране Маркињоса у 16 метара противника, искусни Перота је пропустио да удвостручи предност Роме тако што је доста површно реаговао и са неких 7 метара снажно шутирао у пречку противничког гола.
Потез је био, сада би се рекло, стандардан за Тотија, класика: нешто што уметници сликају, плесање по терену, покрет телом за које би могли рећи да је Тотијев фудбал као балет, елеганција покрета.
У другом делу, уследео је гол који ће се памтити кроз историју, 226. његов у Серији А, историјски гол, те је само легенда Лација, Пиола, бољи на том пољу од Принца Рима. Миланова легенда, Швеђани Гунар Нордалх је остао трећи са 225 (који је такође одиграо сезону у Роми), а за њим и легенде у лику Ђузепе Меаце, Роберта Бађа, Алесандро Дел Пијера и Луиђи Риве.
Данас већ, Тоти је поставио нову мету, Пиолиних 274 гола, и ако то жели да постигне сигурно да ће морати да продужи уговор са својим клубом који истиче 2014. А како ових дана имамо наговештаје живе легенде да он фудбал неће престати да игра док не достигне коту 275, лако можмо очекивати да кроз две, три године имамо и новог најбољег стрелца Серије А свих времена. Било како било, поред свега данашњи медији најављују и повратак овог мајстора међу Азуре, те није искључено да овог неуништивог човека гледамо на још једном Светском Првенству, овог пута у Бразилу, у плавом дресу, сигурно да би то била част свима нама.
На крају бих парафразирао Џона Фута, аутора вансериске књиге о Калчу:
У Риму Тоти је постао већи него што је Рома сама по себи !
Comment