Strana 4 od 6 PrvaPrva ... 2 3 4 5 6 PoslednjaPoslednja
Rezultati 46 do 60 od 83

Tema: In Focus-Lega Calcio 2012/2013

  1. #46
    Active Member Layzick avatar
    Datum registracije
    31.07.2008
    Poruke
    2.591
    Moć reputacije
    486
    Totalno si izmesao pozicije i na osnovu toga neki igraci su ti u izboru dok neki nisu,evo najjednostavniji primer Asamoah ti je u izboru a Lichstainer,Mauri,Kandreva,Lamela itd nisu,ocigledan paradoks,al ajde mrsko mi razglabati,tvoj tekst,tvoje misljenje.

  2. Your Google Adsense code here
  3. #47
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Асамоа је залутао истина, али за њега сам се двоумио, играо је ДМ прошле године и сад је бочни, па оно...залутао

    И опуштено, ценим твоје мишљење, у осталом свачије је добро дошло

  4. #48
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Дерби се вратио у Торино!


    15. недељу у италијанском фудбалу сигурно је обележио повратак градског дербија у Торино након 4 године у којима су Бикови провели у Серији Б. Након свега приказаног надамо се да ће Торино дуго остати у елити, јер овај дерби је сигурно нешто што је фалило италијанском фудбалу кроз те дуге четири године. Такође Италија је ове недеље била најефикаснија фудбалска лига са укупно 39 постигнутих голова на 10 мечева.
    Коло је почело на Сицилији где је као домаћин неугодна Катанија дочекала Милан за којег се чини да полако излази из кризе. Све је добро почело по домаћу екипу, водили су на паузи са 1:0 голом Легротаљеа и држали конце у својим рукама, да би се након преглупог потеза Бариентоса када је фаулирао Ноћерина и зарадио други жути картон, тј. црвени утакмица променил у корист гостију из Милана. Најпре још један контроверзан гол у лиги ове године, Ел Шарави доводи утакмицу у егал али из очигледног офсајда.


    После тога је све било игра мачке и миша. Боатенг 2:1 и на крају опет Ел Шарави који тако постиже свој 12 гол у лиги и поставља оначни резултат меча 3:1, Милан наставља да се уздиже.
    И Наполи је сјајно одради свој посао ово коло. За то није баш ни имао тежак задатак, самлевена је Пескара са 5:1 и тако екипа из Напуља остаје у трци за Јувентусом, и даље је та разлига свега -2 бода, а следеће коло Наполитанци иду у Милан не ноге Интеру, веома велико искушење за њих.
    У Болоњи смо видели сјајн меч, где је истоимени тим победио мени јако симпатичну Аталанту, са 2:1. Није све било тако једноставно по домаћина, те да је утакмица отишла и у другом смеру не би било незаслужено. Повели домаћини јесу сјајним голом Дијамантија, али је "El Tanque" - Герман Денис поравнао. И онда на сцену наступа најбољи појединац меча, перспшектива италијанског фудбала који је у власништву шампиона Италије и позајмљен је ове сезоне Болоњи, Габиадини. Наиме, момак је претио по гол Аталанде кроз цео меч, чак погодио и стативу, али је у стрелце успео тек да се упише у 70. минуту сјајним голом "маказицама", још једне у низу овогодишње Серије А. Све похвале за младог момка, играча који по стилу игре доста подсећа на Маркизија и баш бих волео да исти добије шансу у торинској Старој дами.
    Spoiler
    По мом мишљењу изненађење кола десило се у Ђенови. Након сјајне победе у Бергаму у прошлом колу, Ђенова је у овом успела само да разочара, "Летећи магарци" су били бољи са 4:2, а треба напоменути да су у домаћи били бројчано надмоћнији од 71.минута када је свој други жути добио Андреоли. Што се овог меча тиче истекао бих сјајан гол српског интернационалца Јанковића који је вероватно био и једна од ретких светлих тачака на овом мечу за домаћу екипу, те сјајну ролу Палоскија који је у овом мечу својој генералној статистици додао три гола.
    На Меаци Интер се провукао, аутогол Гарсије те Нероазури настављају са својим сном о Скудету. Било како било, очигледно да је форма Интера у паду, још једна бледа партије, те је очигледно да је ова екипа без Касана тотално другачији тим, те да истом фали још један фантазиста како би се озбиљније умешали у борбу за врх, овако се све своди на покушаје. Њихов везни ред поседује доста истих играча, играча који немају тај квалитет да својим једним потезом реше меч, већ су по дефиницији тимски радници.
    Лацио и ове године озбиљно конкурише за врх. Реално ја се искрено надам да ће напокон успети да се и дочепају тог места које води у ЛШ јер реално ова генерација Орлова се поако троши и не би било баш поштено да иста не да своју последњу реч јер реално поседују одређени квалитет за тако нешто. Још једна победа ове године (укупно девета) 2:1 над Пармом, и тако Лацио сада дели 4.место са Фиорентином са укуоно 29.бодова и само два бода заостатка за циљем, а то је трећа позиција коју тренутно држи Интер, и позиција која води у најелитније фудбалско такмичење.
    Још један тим који се мучио ово коло, али који је ипак победио је Рома. Мало по мало, брука по бруку и бод по бод, ето и Роме у горњем делу. Трећа узастопна победа извојевана је у Сиједни, а главни кривац за тако нешто је још једна нада италијанског фудбала, млади нападач, Матија Дестро, који је са своја два поготка запечатио судбину свом некадашњем клубу. Иначе ово је његов четврти погодак у сезони, трећи у последња два меча, те млади нападач полаго наговештава сјајну форму коју његов квалитет и гарантује свом клубу. Сијена-Рома 1:3!
    Удинезе је након 5 утакмица напокон тријумфовао, на Фриулију самлевен је Каљари са 4:1. На овом мечу видели смо два голмана са територије Републике Србије, један је био солидан, а то је Чедомир Бркић, док други крајње катастрофалан, а то је Влада Аврамов.
    И у последњем колу смо били сведоци причи да Србија поседује још једног фудбалског бисера који нема минутажу у свом А саставу! Каква само партија дечка који је био на корак до смрти, који се попут феникса издига из пепела и сада је један од најбољих играча Сампдорије. Ради се о, сви знамо коме, Ненаду Крстичићу! Гледајући овај меч ја сам се напросто одушевио његовим способностима, наиме ради се о комплетном играчу, дефинитивно једном од бољег кога Србија у овим тренуцима поседује. Сјајна партија је крунисана сјајним голом који ипак није био довољан да његов тим изненади на гостовању овосезонском изненађењу Фиорентини за коју се испоставило да када у њеном тиму нема Јоветића да се просто ради о другачијем тиму. Јоветић човек тим у овом случају. Такође, у овом мечу треба издвојити и ролу црногорског интернационалца, некадашњег играча београдског Партизана, Стефана Савића, за кога се може рећи да је човек спасилац Фиорентине у овом мечу, јер са своја два поготка је допринео да Фиорентина остане непоражена у последњем двобоју овог кола. Фиорентина-Сампдорија 2:2, а на све бих додао да Сам поседује јако талентованог шпица, момка који је рођен 19.02.1993 у аргентинском граду Росарију, чије држављанство и носи, а ради се заправо о Мауро Икардију, играч пред којим је сигурно светла будућност, довољно је можда рећи да је момак дуго провео у омладинском погону Барселоне, а да је пре тога за омладински погон Vecindario, постигао преко 500 голова.



    Derby della Mole


    И тако дерби се вратио након 4 године у Торино, први пут на Јувентус Арени у историји. Меч је почео како доликује, сјајном кореографијом домаћих навијача, али је и окончан црвеним картоном Глика јер након тога Торино није могао да пружи никакав отпор прејаком Јувентусу.
    Spoiler
    Пре тога биле су упечатљиве две ствари. Прва да је Антонио Конте меч почео у изненађујућој фомрацији 4-3-2-1, са истуреним Вучинићем и Ђовинком и Ђакеринијем на боку, док Вентура није одустао од своје идеологије за коју се сматра да је још постављена у време "Великог Торина" за који се сматра да је један од највећих тимова у историји фудбала, а то је офанзивна 4-2-4 или можда прецизније 4-2-2-2, где се игра са четири последња у линији, два централна везна, два офанзивна крила и два нападача.
    Након црвеног картона, убрзо је уследео и пенал за Јувентус, у шеснестерцу гостију је оборен талентовани ПогбаПирло некарактеристично по њега лопту послао преко пречке са бее тачке. Иначе, ово је његов други промашени пенал ове сезоне, а на полувреме се отишло поравнаним резултатом, 0:0.
    Spoiler
    Иапк, у другом делу играчи који су поникли у омладинском погодну Старе даме решавају овај меч, Ђовинко и два пута Маркизио за рутинских 3:0 на крају!
    Ипак, када подвучемо црту на крају, морамо рећи да свима треба да буде драго што се некада један од највећих тимова са чизме вратио у елиту, те да се молимо да исти што дуже ту остане, јер Серија А није иста са и без дербија Торина.
    Што се конкретнијих неких запажања тиче, морамо напоменути слаб учинак Ђакеринија који дефинитивно није оправдао указано поверење, као и Де Ћељеа. Поменута два играча сигурно да су испод нивоа који поседује Јуве, али на крају крајеве знају да послуже у ростеру. Такође, једноставно се намеће закључак да у овој гарнитури шпицева које Јувентус тренутно поседује, Ђовинко мора да буде први избор. Наиме, тандем Вучинић-Кваљарела не дејствује најбоље, дом Ђовинко сјајно изгледа са оба поменута играча у тандему, сјајно им праив простор те их и проиграва својим луцидним идејама. Исто, треба поставити питање да ли је формација 4-3-2-1 намерна тактичка замисао Контеа који је на тај начин покушао и изненадио све нас а и свог колегу на супротној страни, или је то просто изнуђено решење пошто је са меча одсуствовао Кјелини па Конте није имао простор за три штопера у последњој линији јер опште познато нема поверења у остале избора, а такође је повређен и Касерес за кога се очекује да се врати за меч у Доњецку, док је сам Кјелини неизвестан. И на крају што се Јувена тиче, морамо се сви сложити са чињеницом да морају доста боље у Украјни јер једноставно тамо је једино једна Барселона успела лако да добије.
    Што се Торина тиче с обзиром да су добар део меча гурали са играчем мање, нису имали простора много тога да покажу, али имају зато прилику у следећем колу где им на ноге долази Милан, те имају прилику да освете свог ривала из града за недавни пораз. Но, поред свега из овог меча успели смо да видимо да Торино поседује једног вансеријског фудбалера у својим редовима, наиме ради се о Алесио Ћерћију играч који својим стилом игре представља једноставно празник за очи.



    Highlights
    Spoiler


    Резултати

    Catania-Milan 1:3 (1:0) 11' N. Legrottaglie (Catania); 53', 90' S. El Shaaraway, 56' Boateng (Milan)
    Juventus-Torino 3:0 (0:0) 57', 84' C. Marchisio, 67' S. Giovinco (Juventus)
    Napoli-Pescara 5:1 (2:1) 9', 78' G. Inler, 15' M. Hamsik, 58' (pen.), 63' E. Cavani (Napoli); 18' B. Bjarnason
    Bologna-Atalanta 2:1 (1:0) 16. A. Diamanti, 70' m. Gabbiadini (Bologna); 50' G. Denis (Atalanta)
    Genoa-Chievo 2:4 (1:3) 14' (pen.), 22', 45' A. Paloschi, 89' A. Stoian (Chievo); 40' A. Said, 56' B. Jankovic (Genoa)
    Inter-Palermo 1:0 (0:0) 74' S. Garcia (OG)
    Lazio-Parma 2:1 (2:0) 25' G. Biava, 34' M. Klose (Lazio); 66' I. Belfodil (Parma)
    Siena-Roma 1:3 (1:0) 25' Neto (Siena); 63', 90' M. Destro, 86' S. Perotta (Roma)
    Udinese-Cagliari 4:1 (2:0) 33' R. Pereyra, 39' G. Angella, 48' Danilo, 66' G. Pasquale (Udinese); 80' D. Dossena (Cagliari)
    Fiorentina-Sampdoria 2:2 (1:0) 22', 75' S. Safic (Fiorentina); 48' N. Krsticic, 72' G. Rodriguez (OG) (Sampdoria)




    Тим кола:



    Играч кола:


    Клаудио Маркизио (Јувентус) - Без одличног Маркизија нема ни одличног Јувеа, то се и овог пута испоставило. Човек који је решио дерби Торина са своја два поготка сигурно да заслужује титулу играча кола.


    Трагичар кола:


    Камил Глик (Торино) - Човек који је својим крволочним стартом олакшао посао градском ривалу сигурно да представља личност трагичара кола. Већ у првом делу дозволио је себи да раније оде на туширање, сасавим заслужено невероватно неопрезним стартом из којег је на срећу Ђакерини остао у једном делу.


    Гол кола:


    Бошко Јанковић (Ђенова) - Стварно је штета што овај пројектил човека који је у једној анкети у Италији проглашен за фудбалера са најбољом десном ногом. Бошко Јанковић је мало фалило да поцепа мрежу, али је ипак његова Ђенова разочарала поразом на свом терену од конкурената за испадање, Кјева.
    Spoiler


    Гол месеца - октобар:

    И ето у заједничкој анкети изабрали смо наш први гол месеца Серије А, који тако аутоматски улази у кандидатуру за гол године, поред оног Миколијевог гола.


    Адем Љаљић (Фиорентина) - Адем је победио са 50 ваших гласова испред Пола Погбе који је задобио 40, на трећем месту је гол Хернанеша са 30, док је последње и уједно четврто место заузео гол Пасквала након сјајне лопте Родригеза са само 6 ваших гласова.



    Анкета се и даље наставља гласањем за гол месеца новембра, учествујте својим гласовима у избору гола месеца. Наравно свачији глас је добро дошао, а и било би добро да има што више гласова како би анкета била што објективнија, а самим тим и успешнија.


    Izmenio/la Brajkula; 09.12.2012 u 01:23.

  5. #49
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Весли Снајдер: Разлози ЗА и ПРОТИВ његовог пуштања од стране Интера


    Недавно сам посветио један пост овој теми, али од тада су се ствари у Интеру муњевитом брзином промениле. Наиме, у време писања свог старог поста Интер је уживао ренесансу што се своје позиције на табели тиче, а чак су се у једном тренутку усудили да кажу да нападају и титулу (када су победили Јувентус у Дербију Италије, али руку на срце и имали су основа за то). Од тада Интер из мечева са Аталнатом, Каљаријем и Пармом узима свега један бод, да би у 15. колу и дуелу са Палермом напокон прекинуо серију лоших резултата, победом од 1:0. Међутим, и у том мечу Интер није бриљирао, те им је победу донео аутогол Гарсије.
    Spoiler
    Међутим, у мечу са Каљаријем, Касано је због вербалног напада на судију након меча у тунелу стадиона задобио казну од три меча суспензије, те се у Интеру одмах осетио проблем. Наиме, ова екипа Интера сачињена је од великог броја сличних играча, радника, те када недостаје Касано истој недостаје и потребна доза креативности. Експерименти са Гуарином и Алварезом у тој улози очигледно не дају жељени резултат, па се неминовно поставља питање да ли је један Весли Снајдер, такакв какав је, потребан овом Интеру?

    Као што рекох од дана писања овог топика ствари су се промениле, и данас Снајдер пуни све насловнице по Италији. Од приче о мобингу, преко одбијања да потпише нови уговор, па до нових клубова, Снајдер је сигурно тема бр.1 у Италији ових дана. Било како било сигурно да постоје разлози и за и против одласка Снајдера из Интера, а ви сами превагните на коју вам страну одговара.

    1. ПРОТИВ: Квалитет!


    Апсолутно је немогуће порећи екстремни квалитет који Снајдер поседује. Снајдер има свега 28.година и сигурно да је он још на врхунцу својих моћи, а када је он у форми сигурно да може да се доведе у исти ред са осталим мајсторима везног реда попут Пирла, Ћавија или Инијесте.
    Његове способности да креира игру су на врхунском нивоу, али и могућност да постиже голове није ништа лошија. Сетимо се само Светског Првенства 2010 када је Златну копачку која се додељује најбољем стрелцу првенства поделио са Томасом Милером јер су обојица чак пет пута погађали мреже ривала. Такође, треба напоменути да је он добио Сребрну лопту на том турниру.
    Имати играча попут Снајдера у ростеру је сигурно привилегија, и истог пустити би значило избацивање једног од најквалитетнијих вежњака данашњице, те да ће Интеру бити баш тешко да пронађе његову замену, замену чији ће квалитет бити на том нивоу.

    2. ЗА: Трошак!


    Велики камен спотицања у најновијој причи између Интера и Снајдера је његов уговор, конкретно његова плата. Снајдер наиме зарађује 6.000.000е годишње само на платама по слову уговора, а да је то много за Интер говоре и седеће чињенице:
    -На првом месту, начин на који је он одиграо прву утакмицу од СП 2010. није оправдао ту врсту зараде. Његов допринос на терену у сезони 2010./2011. ни изблиза не оправдава ту количину новца. Прошле године одиграо је 28 утакмица и на истима забележио свега 6 голова и 9 асистенција, док је сезону пре тога био далеко успешнији са 8 голова и чак 16 асистенција.
    -На другом месту, Интер је као и већина италијанских клубова уздрман од италијанске финансијке кризе. Исти проблем који је приморао Милан да прода своја два врхунска играча и Јувентус да не попуни рупе у свом тиму неким вансеријским именима. Погледајте само чињеницу, да "расипник" Масимо Морати од куповине Снајдера није направио никакав екстравагантни потез, а чак је и продао једног од својих најбољих имена у том времену, камерунског интернационалца, Самјуел Етоа.
    Између финансијске кризе у Италији и УЕФА финансијског фер плеја који полако ступа на снагу, продаја има смисла са становишта баланса књига пословања.

    3. ПРОТИВ: Задржати кључне играче у лиги!


    Делимично због финансијске кризе, а делимично и због самог Калчополија, Серија А је изгубила свој статус као једна од три највеће лиге у Европи.
    Италијански најбољи играчи су масовно почели да напуштају саму лигу. Одлазак неких попут тада најбољег штопера света Фабија Канавара не забрињава толико као одлазак младих најталентованијих имена попут Балотелија и Вератија.
    У циљу повртака на место коме и природно припада, тимови у Серији А би требали да задржавају своје најбоље играче, па би тако Интер задржавањем Снајдера показао остатку света да Италија полако има намеру да се врати на место старе славе.
    Можда ћете рећи да то није нужан фактор који би био у најбољем интересу Интера, грешите. Ако би Италија повтаила своје место у прве три лиге по коефицијентима где би и четврто пласирани тим на табели играо најелитније фудбалско такмичење, Италија би постала поново дом највећим фудбалским именима, а не извозник за Енглеску, Шпанију и ПСЖ (али не и остатак Француске).
    Интер би могао да задржати Снајдера као симбол да су италијански клубови поново спремни да задрже своје најбоље играче и такмиче на највишем нивоу, на континенту.

    4. ЗА: Повреде!


    Сва магија коју овај човек поседује не значи ништа уколико он дуго одсуствује са терена због повреда. Снајдер се често борио са повредама након његове тријумфалне 2010. Од повреде задобијене против Марсеја у ЛШ прошле године, Снајдер никако да се врати у своју стару кондицију.
    Наравно да долазимо до закључка да није у најбољем интересу Интера да задржи толико плаћеног играча који дуго није у стању ни да ради оно због чега је у ствари плаћен. Остаје, међутим, да се види да ли Снајдер може да се напокон врати од ових повреда или је постао фудбалер "инвалид" са само 28.година.
    Дефинитивно ниједан тим на свету нема простора да плаћа 6.000.000е за играча који годишње више дана проведе у болничкој соби него на терену.

    5. ПРОТИВ: Једнака вредност?


    Интер је пред сезону 2009. платио 15.000.000е Реал Мадриду за Снајдера, а ако желе да га продају сигурно да ће гледати да уграбе неки профит из целе приче.
    После сјајних партија, Снајдер потписује уговор који га за клуб везује до 2015. Интер поседује све полуге око трансфера овог играча. Наиме, нису под притиском истека уговора попут случаја "Љоренте - Атлетико Билбао" тако да могу себи да приуште да чекају повољну цену. Али, поставља се питање да ли ће Интер бити у могућности да добије ту "праву" цену ? Тимови који имају финансијску моћ да доведу Снајдера можда не желе да га плате толиком сумом с обзиром на Снајдерове повреде и лошу форму претходне године.
    Мислим, да Интер не сме себи дозволити губитак и на овом пољу који би био гори од његовог држања са високом платом. Ако желе да продају Снајдера они то морају да ураде по својим условима, а не неког другог тима. Тачније, продаја Снајдера би имала смисла само ако би била профитабилна по Интер, тј. уколико би сума продаје била више од оне коју су они платили за његово довођење.

    6. ЗА: Да ли Интеру стварно недостаје Снајдер ?


    Снајдер није играо неколико недеља за свој клуб а у истима је Интеров тренер Андреа Страмаћони предводио свој кулб до 10 узастопних победа на свим пољима. У том низу нашао се и "непобедиви" Јувентус коме је тако прекинута серија од чак 49 мечева без пораза у Серији А.
    Део овог препорода преписује се тактичким корекцијама Страмаћонија а део побољшаној игри у одбрани.
    Нови долазак Антониа Касана преузео је на себе много креативних задатака по Нероазуре, а и екипа поседује перспективне младе везњаке попут Коутиња, Обија и Гуарина. О таленту прве двојице говори чињеница да су они прошле сезоне предводили своју групу ка победи у престижном " NextGen Series" турниру у коме играју омладински погодни највећих клубова нас свету.
    Италијански гигант, тренутно заузима трећу позицију на табели са само четири бода заостатка за лидером Јувентусом, а Снајдер у овој експедицији није имао никакав допринос. Ако они посао могу добро да одраде са њим на клупи, стварно не знам зашто би био проблем да он буде и у другом клубу? Још један разлог ЗА продају Веслија.

    Izmenio/la Brajkula; 05.12.2012 u 01:45.

  6. #50
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    У фокусу историјски успех Сакија са Миланом:



    Како је Ариго Саки покорио Европу!


    Ариго Саки је први човек на чизми који је из свог система игре искључио позицију либера. Италијански маестро је током целе каријере води битку против дефанзивног фудбала, и када је именован за тренера Милана 1987. његово име је сигурно остало записано у том контексту. Иначе, он је са Миланом освојио један Европски Куп, такође један Скудето и један Куп Италије након свог четворогодишњег боравка у Милану.


    У време именовања Сакија, у Италији је био пуно утицајан Хелено Херерин тзв. "катанаћо", тако да је његова опсесија о стварању офанзивне игре у Милану на широко у то време сматрана као чудна.

    Када сам почињао у свету фудбала највише пажње се посвећивало на одбранбеној фази. Тада смо имали ливера и тзв. фластере који се нису одвајали од најопаснијих противничких играча, занемарујући све остало на терену. Фаза напада се сводила на интелигенцију и здрав разум појединца који је у то време обично носио број 10.
    Италија је имала одбранбедну културу, не само у фудбалу, кроз векове уназад сви су нас нападали.
    Саки је играо са високим интезитетом и високо помереном одбраном напред. То му је омогућавало да се тежиште игре премести на средину терена где му никада размак између последње и најистуреније линије није био већи од 25м. У суштини ово представља оно што се данас назива "висок пресинг", а Саки је међу првим људима који су тако нешто увели у свет фудбала.
    Саки је резоновао да притискањем противника се лакше долази до поседа, те се на тај начи противник притисне на своју половину, па да се кроз брз пас пробију три линије одбране противника (напад, средину и наравно одбрану). Ипак у томе није истрајао.
    Притиском запослених ставили су му до знања да не би требало да копира Барселонин тада називан "луд" начин фудбала који су они усавршили. А у ствари, Саки је тврдио да је Милан праткитова различите облике уметности у различитим тачкама игре.

    Практиковали смо више врста пресинга у ствари, а мало људи тог доба је то примећивало. Имали смо делимични пресинг, где се више радило о некој врсти манервисања; имали смо тотални пресинг који смо користили да освојимо лопту; а имали смо и лажни пресинг где смо се правили да вршимо пресинг, а у ствари смо те околности користили да се одморимо од јаког темпа који смо наметнули током меча.

    Игра сенки

    Други аспект Сакијеве игре је аспек који је он сам назвао као "игра сенки".
    Италијан је терао своје играче да играју целу утакмицу на тренингу са замишљеном лоптом. Он ће рећи играчима где је лопта у ствари а они ће се померати у складу са тим.
    То им је помогло да усаврше своје зонско померање и тако пониште противничке нападачке опције, те је на тај начин својом генијалном вежбом увео јак тимски рад на терену међу својим играчима.
    Полигон за ову вежбу је више-мање одговарао стварном терену, те кад су његови играчи у правом мечу добијали стварну лопту лако су излазили на крај са противницима, укључујући и један од највећих пораза Реал Мадрида на европској сцени од 0:5 на Сан Сиру.

    Закључак

    Саки је био заговорних вишенаменских играча. Нема данас стручњака, који је имао тим у коме су готово сви играчи могли да играју на више позиција у тиму, због чега је његов напдачки 4-4-2 изгледао тако бриљиантно.
    Његови везисти су били добро обучени у свакој области, његови нападачи су вршили висок пресниг, а одбранбени играчи гурали последњу линију ка противничком голу. Тимски рад је управо оно што је одликовало његову екипу и тај тимски рад је управо ову екипу учинио једном од највећих у историји фудбала. Неки људи чак ову Пепову Барселону пореде са Сакијевим Миланом, мада сигурно да је Сакијев изум офанзивног фудбала у то доба сигурно веће достигнуће од овог Гвардиолиног "Тика-Така" фудбала који и након његовог одласка краси игру Барсе.
    Izmenio/la Brajkula; 06.12.2012 u 15:17.

  7. #51
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Тоти, Рома и прва лажна деветка!


    Лучиано Спалет, за кога ја тврдим да је један од боље тактички поткованих стратега са чизме, је у свом путешествију са Ромом због силних повреда био приморан да направи неке иновације у свом систему игре. Наиме, у тренуцима када је остао без својих ударних офанзивних играча био је приморан да користи Франческа Тотија који није права тзв. "деветка" као јединог нападача. У спелту тих оконости родила се прва тзв. "лажна деветка" чији је данас неприкосновени амбасадор Леоне Меси.
    Спалети је пребацифши се на овај систем направио лигашки рекорд тада од 11 узастопних победа а том низу треба придодати и две у Купу Италије, што нас доводи до бројке 13, што је Спалетија уздигло до статуса генија!

    Формација:


    Назовимо овај систем како хоћемо, али сигурно је да за овај начин игре не постоји прецизна дефиниција. Када гледамо ову слику питамо се да ли је у питању 4-6-0 или ипак неки 4-1-5-0?
    Позади су четири играча била стандардна у формацији, а конкретно тада су је чинили играчи попут Панућија, Мексеса и Кивуа, који су углавном били у зениту своје моћи, па смо тако имали једну сасвим добру дефанзивну линију у Роми.
    Средина је са друге стране била нека врста организованог хаоса.
    Франческо Тоти је у целој причи играо лажну деветку, позицију која је данас тако популара и уважава огроман углед код многих стратега широм света. Утакмицу је почињао позицирано дубоко на половини противника, али је током меча прилазио дубоко ка свом голу како би преузео посед над лоптом и започињао нападе своје екипе. Таквим померањем збуњивао је противника, те правио рупе у противничкој формацији и омогућавао саиграчима да их успешно искористе.
    Лажна деветка мора да буде добар пас играч - додавач, и његове колеге морају да јуре простор својим утрчавањима који он успешно направи. Наравно проблем за противнике се јавља када поставите тзв. "фластер" играча на лажну деветку, те она истог може одвући дубоко до половине терена па чак и на своу половин пре него што исти схвати да је направио рупу у последњој линији, што је код овог система игре фатална грешка.
    Узећемо овај гол Сисиња као пример, погледајмо:


    Матео Бриги прима лопту најмање 35 метара и тако привлачи пажњу одбранбених играча Ђенове, обратимо пажњу колико је високо изашао тај играч који прати Бригија, а своју грешку је схватио тек што је лопта дошла до Тотија који исту гура у улицу као прави плејмејкер (у овом случају рекосмо лажна деветка) Пероти, а овај прослеђује Сисињу који завршава акцију.
    Цео напад је кренуо од човека који је на крају и завршио акцију. То је проницљив, нападачки, занимљив фудбал у мајсторском систему.

    Закључак:

    Ко је измислио лажну деветку? Да ли је то Матијас Синдлер - Аустрија, или пак Надор Хидефхути из Мађарске? Тешко је то рећи , али савремена икона ове иновативне позиције је сигурно Тоти, а њен творац Спалети.
    То је радио само због способности својих везних играча да искористе рупе у противничким редовима које су се створиле овим системом.
    Видели смо да Шпанија није успела да искористи овај систем због недостатка кретања у свом везном реду, док је нпр. Барселона, данас господар овог система, успешно исти усавршила због динамизма које поседују пре свега Педро и Давид Виља тада.
    Спалети је вероватно био најамбициознији у овом сегменту јер смо виђали у његовом систему да у било ком тренутку чак шест играча може да нападне гол у једном тренутку, те би се неминовно наметало питање "Како да зауставимо брзи воз"?

  8. #52
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    5 најбољих голова из волеја у досадашњем делу:

    Spoiler


    Чији је гол гори?

    Spoiler
    Izmenio/la Brajkula; 21.12.2012 u 02:58.

  9. #53
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Уефа Лига Шампиона: Анализа двобоја шампиона Италије са шампионом Шкотске



    Данашње извлачење за осминуфилана Лиге Шампиониа је представницима са чизме донело различита расположења. Па тако како је Милан извукао најтежег могућег ривала у лику Барселоне, Јувентус је извукао, на папиру наводно, најслабијег ривала Селтик из Глазгова.
    Миланезима као да је Барселона суђена, готово сваке сезоне гледамо дуел ова два ривала, док ето повратинк међу елиту након, слободно се може рећи тешке групе, у 1/8 има нешто лакши посао.
    Побинувши се да шампион Европе по први пут испадне у групној фази овог такмичења, Јувентус ће 12.02.2012. пролаз међу осам најбољих у овој сезони тражити најпре у Глазгову, док се реванш наравно игра у Торину. Наравно, нећете чути како од управе тако и од навијача Бјанконера ниједну реченицу да се жале да срећу у данашњем извлачењу, јер су носиоци који су извукли, понављам на папиру, најслабијег ривала из другог шешира, али након што су се емоције слегле остаје да се запитамо да ли је стварно то тако?

    О Селтику


    Сви волимо добру причу Пепељуге и управо је Селтик ове године екпиа која је са ограниченим потенцијалом стигла до финалних фаза највећег клупског такмичења у Европи.
    Најбољи резултат у групи Келти су забележили против шпанског гиганта Барселоне савладавши их на свом терену. Наиме, ради се о утакмици о којој је причао цео свет, а управо је Селтик једина екипа која је победила Барсу ове године, пошто у Примери неприкосновено гурају са скором 15-1-0.


    Треба, међутим напоменути да су и на Камп Ноу били близу да ишчупају бодове али се Жорди Алба у том мечу побринуо да добар део Шкотске плаче, својим голом у последњим секундама меча.
    Ипак, упркос том резултату Селтику ће бити потребна победа у последњем мечу против Спартака да би се квалификовали из групе коју су многи окарактерисали као најслабијом ове године.
    Прошлогодишни шампион Шкотске (а највероватније и овосезонски јер им је највећи ривал, Ренџерс, због финансијских дугова пребачен у најнижи ранг такмичења, те у домаћем првенству и немају неког правог ривала) игра у формацији 4-4-2, а њихова игра се гради на одличној организованости и тимском раду. Њихов стил игре вас неће оставити без даха, то је сигурно, али могу представљати велики изазов за највећа имена у овом такмичењу (што је фаворит број 1 и осетио на својој кожи ове године).
    Обично су екипа која се намерно повлачи и брани, те покушава да дође до гола кроз контре. Треба напоменути да су у тој чувеној победи над Барселоном шутнули свега два пута ка гоу Барсе, што значи да им је реализација била 100 процентна, што довољно пак говори о њиховом стилу игре. Такође, могу доста проблема направити из прекида, а имају и сјајног голмана Форстера, који је и највероватније најбољи играч Келта у првој фази.
    Њихов домаћи терен, Селтик Парк, може бити ноћна мора за гостујуће екипе, јер поседују веома вокалне навијаче који могу да створе толико гласне звуке да та арена за госте постане застрашујућа.

    Зашто Јувентус треба да се осећа одлично у вези са својим шансама ?


    Прва ствар која се мора одмах приметити када се гледа ростер обе екипе је велики јаз у квалитету између Бјанконера и Келта.
    Иако се у овој фази такмичења не сме рећи да постоји лош тим, Селтик није по квалитету баш близу Јувентуса. Популарни МВП (Маркизио-Видал-Пирло) везни ред је довољно јак да квалитетно исконтролише обе утакмице, а треба напоменути и чињеницу да Јувеова последња линија, с обзиром на свој квалитет, не треба да страхује ни од једног играча који ће јој се супротставити.
    Највероватније ће Селтик у овај двомеч ући са дефанзивном стратегијом како би покушали да задрже Јуве, али се Јувентус се са таквим стилом игре где се одбрана противника поставља дубоко у својој половини сусреће сваке недеље у Серији А, и више него добро излазе са њим на крај. Јувентус зна како да се носи са опасношћу контра напада више него било који тим.
    Тако Селтикови контранапади не би требало да представљају генерално неку велику опасност по Јуве, јер његов везнио ред одлично чита игру и благовремено зауставља контре пре него што се иста развије. Да ствар буде сликовитија Јувентусов везни ред је један од покретљивијих у Европи. Чак и ако контра пробије везни ред, одбрана коју углавном чине Кјелини-Бонући-Барзаљи са лакоћом "скида главе" противничким нападачима. Међутим, Кјелини се ових дана повредио и највероватније ће са терена одсуствовати 3 месеца (није још званично потврђено колико, али се претпоставља да ће изостанак трајати три месеца), те је јуве приморан да доведе адекватну замену за ту позицију на зиму, поготово због чињенице да су недавно раскинули и сарадњу са искусним бразилским штопером Лусијом. Пелусо, дефанзивац Аталанте, се помиње као прво решење.
    Victor Wanyama, најопаснији је играч Селтика али је уједно и популарна трансерф мета многих великана те је сасвим могуће да ће напустити Селтик Парк већ на зиму, што је још једна олакшавајућа околност по првака Италије.

    Зашто Јувентус не треба да потцени Селтик ?


    Селтикова 4-4-2 је формација која није међу формацијама са којима Јуве лако излази на крај. Антонио Конте је постави систем 3-5-2 с обзиром да највећи број тимова данас игра 4-2-3-1, па се овај Контеов систем испоставио као идеалан да уништи поменути.
    Шкоти нису баш захвалан ривал. Наиме зауставили су Барселонину ударну линију која је далеко смртоноснија него што је ова Контеова.
    Јувентус има традицију да често лоше одигра мечеве у које је он унапред добио (сетимо се првог меча са данским представником у групи), па навијачима Јувентуса не остаје ништа друго него да се моле да њихови пулени не потцене Селтик, јер Шкоти свакако знају да играју фудбал.
    Селтик може да представља велику опасност по Јуве из прекида, и поред доброг просека висине Јувеових играча, прекиди су проблем по њих ове године, поготво у противничком пољу када из корнера нпр. нападају гол ривала. Дефанзивно то је далеко боље, јер се јуве доста добро сналази код противничких корнера и слободних удараца, па се самим тим не очекује да јуве у овом двомечу направи нешто посебно из прекида.
    На крају ова утакмица у потпуносит може дефинисати појам "утакмице замке". јувентус ће очекивати да добије оба меча, и код куће и у гостима, па би било који други резултат требало да посматрају као неуспех. Бјанконери не воле улогу фаворита, а управо тај притисак носе у овом мечу.

    Закључак


    Конте ће морати да увери своје играче да нису унапред већ у наредном колу, а Селтик као Селтик је тим који ће сигурно представљати изазов за Јувентус.
    Међути, морамо се сложити да Јувентус има далеко веће шансе, они су сигурно бољи тим од Шкота и треба очекивати њихову победу. Једноставно то је тако, па и најпознатији светски букмејкери дају чак 90 посто шанси да Јуве из овог двомеча изађе као победник.
    Izmenio/la Brajkula; 20.12.2012 u 18:15.

  10. #54
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Јувентусов спринт!


    Иза нас је још једна турбулентна недеље на чизми. Наиме, због ранијих умешаности у намештање утакмица Наполи је кажњен са -2 бода, а Канаваро и Грава са 6 месеци суспензије због наводног не пријављивања намештања за које су знали. Главни кривац је тада трећи голман Наполија Ђанело који је поменути двојац пријавио након испитивања од стране полиције да су знали, али да нису учествовали у поменутој нерегуларности. Тако после 18 рунде овогодишње Серије А Наполи и упркос победи у последњим минутима на гостовању Сијени касни за лидером и прошлогодишњим шампионом укупно 10 бодова - прича о Скудету сада је добром мером немогућа. Када смо код тог меча Сијена је са новим тренером Јакинијем је добро одолевала али ни овог пута, као и у Купу током недеље када су од Лација примили гол у последњим моментима меча, стрелај је био Сијани и након тога испали на пенале, и овог пута је било слично - Мађо у 86.минуту и Кавани из једанестерца у последњим секундама меча. Сијени након свега преостаје грчевита борба за опстанак, а у следећемо колу иду Милану који је у овом колу спуште на земљу. Наиме, после пет позитивних резултата Милан је разбијен на Олимпику. Рома је славила са 4:2, а на полувремену је било већ 3:0 - Бурдисо, Ламела и Освалдо. На 4:0 повисио је Ламела, да би Милан и уз помоћ арбитара јер су неоправдано искључили, на овом мечу опет сјајног, Маркињоса, у последњим минутима меча головима Пацинија из пенала и Кркића. Земан је дефинитивно довео ову Рому на место.


    Такође, у овом колу имамо новог носиоца позиције број 2. Интер је кикснуо на Меаци, Ђенова је узела невероватно велики бод у борби за опстанак, а Лацио је славио над другом екипом из Ђенове, Сампдоријом у гостима, 1:0 стрелац је био сјајни Хернанес. Интер је наводно претекла и Фиорентина која је славила над Пелермом, на Сицилији резултат је био 3:0 а Јоветић је доминирао са два гола (један из једанестерца). Фиорентина је тако доказала оно што сам ја тврдио од почетка сезоне, а то је да су нај комплетнија екипа после Јувентуса у лиги. Иначе, и Фиорентина и Интер тренутно имају исти број бодова 35 али Фиорентина има бољу гол разлику.
    Јувентус се прописно намучио против Каљарија али у Парми јер је опет испао неки проблем око услужног стадиона Каљарија и безбедности истог, Ис Аренаса. Стандарднов већ, кад год је Јувентус у некој такој причи дигла се невероватна бура на чизми, али са друге стране сви они тамо треба да поставе питање "Да ли је за целу ситуацију крив клуб који нема свој стадион, сама лига или гост у целом том мечу" ? Било како било, ради се о великој глупости јер сви знамо да би Јуве добио ту утакмицу било где да се играла. Међутим, за мучење Јувентуса у том мечу је главни кривац арбитар Дамато и његови помоћници - прво је свиран непостојећи пенал за Каљари који је Пиниља претворио у предност, затим пропуштено да се свира два чиста пенала за Јуве, па затим је Дамато пропустио да награди Муру црвеним картоном за грубу игру, да би на крају досудио непостојећи пенал за Јуве како би све то компезовао, који је Видал промашио. Вредан помена је међутим јунак меча Алесандро Матри који тако излази из голгетерског поста, два гола којима је Јуве преокренуо резултат у своју корист од којих је један у 92. минуту. Коначан резултат поставио је Вучинић у 94. минуту.
    Од резултата ваља напоменути и то да је Пескара узела цео плен у мечу са Катанијом и да је и у овом мечу гол пао у последњим секундама, резултат је био 2:1, а Пескара је тако изашла из опасно зоне где су сада Палермо, Ђенова и Сијена. Удинезе и Аталанта су ремизирали (и у том мечу је досуђен врло дискутабилан једанестерац) 1:1, Торино је прекинуо серију победа Кјелва, у том мечу било је 2:1, а Парма је мајсторским поготком Валдеза изненадила Болоњу на Ренато Дел'ари.
    Овим колом уједно је завршена фудбалска година на чизми, следеће је на реду 06.01.2013., а преглед истог можете видети кликом на линк испод



    Играч кола:


    Алесандро Матри (Јувентус) - У игру је ушао 61.минуту заменивши Кваљарелу и са своја два гола преокренуо резултат у победи Јувентуса против Каљарија у Парми.


    Трагичар кола:


    Марко Ливаја (Интер) - Млади хрватски интернационалац се други пут ове сезоне прописно обрукао промашивши гол са неких пола метра раздаљине у врло изгледној ситуацији, то је коштало Интер нова три бода и другог места на табели - тачније Интер у овом тренутку не заузима ни позицију која води у Лигу Шампиона наредне сезоне.




    Гол кола:


    Џејми Валдес (Парма) - Парма ове сезоне гура боље него што се очекивало и у овом колу си изненадили Болоњу на њиховом стадиону. Један од два гола Парме је мајсторко дело овог чилеанског интернационалца.


    Izmenio/la Brajkula; 25.12.2012 u 13:17.

  11. #55
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Andrea Pirlo od A do Z


    U jučerašnjem izdanju Tuttosporta Andrea Pirlo je govorio o sebi od A do Z.

    A kao Agnelli:
    „Kada dođe u Vinovo uvijek kao trener zatraži od nas da pobjeđujemo kako je to i inače Juventus kroz historiju radio, te da uvijek damo sve od sebe za dres koji nosimo.“
    B kao Brazil:
    ”Nadam se da ću zaigrati na Svjetskom prvenstvu, nikada prije nisam bio u Brazilu...”
    Ć kao ćiza:
    ”Frizura a la Balotelli ako osvojimo Ligu Prvaka? Vidjet ćemo... Pričat ću o tome sa svojim saigračima.”
    D kao devastiranje:
    ”Conteovi treninzi znaju stvarno biti devastirajući ali radi se zaista o jednom velikom treneru...podsjeća me na Lippia.”
    E kao ekstenzija(ugovora):
    ”Imam još jednu godinu ugovora. Vidjet ćemo šta poslije...”
    F kao fenomenalnost:
    ”To vam ne mogu ja reći, to neka kažu drugi o meni. Mislim da sam napravio mnogo toga dobrog u fudbalu, smatram se dobrim igračem.”
    G kao “Gotovo je!”:
    ”Pravi razlog mog prelaska je drugačiji: Allegri je htio ispred odbrane staviti Ambrosinia ili Van Bommela te sam ja morao promjeniti ulogu. Onda sam ja rekao ”Ne, hvala!” i izabrao sam Juventus, kojim mi je pružio drugačiju motivaciju. Reći ću da problem nije bio finansijske prirode. Milan je odlučio da im ne služim više i da je gotovo. Shvatio sam to odmah prilikom razgovora sa čelnicima kluba. Allegri je preferirao druge igrače na mojoj poziciji.”
    H kao habitat:
    ”Sve više počinjem cijeniti Torino. To je grad koji mi sliči, miran i trezven. Milano mi ne nedostaje mnogo.”
    I kao igra:
    ”Naš način igre odlikuju agresivnost, visoki presing, lopta uvijek u našem posjedu. To je jedan novi mentalitet, jedan način igre u kojem uživamo i mi na terenu i oni koji nas gledaju.”
    J kao Juventus:
    ”Juventus je jedan od najpopularnijih klubova čak i na svijetu, sa dosta navijača za ali i protiv kluba. Kada se pobjeđuje normalo je da postoji veliki pritisak, ali mi smo naviknuti na to i ne uznemirujemo se puno.”
    K kao kvalitet:
    ”Talenat je važan, presudan ustvari. Ali mora se raditi da bi se uspjelo, samo sa talentom ne završava se nigdje. Talenat pruža indiciju, ali rad je to što te dovodi do toga da ostvariš ciljeve.”
    L kao lijevanje suza:
    ”U Trstu sam plakao. To nije bila moja prva titula ali ipak sam plakao. Suze radosnice su ljevale zato što je pobjeda bila lijepa i mnogo željena. Želio sam je jako. Plakao sam kada sam grlio Buffona... pričali smo o ovome scudettu od početka sezone.”
    M kao Marcha i Vidal:
    ”Marcha i Vidal su dva sjajna veznjaka: ubacuju se naprijed ali i pokrivaju nazad. Zadovoljstvo je igrati s njima, zbog toga što igrajući s njima dvojicom znam da i napadamo i pokrivamo nazad a i daju mi dovoljno prostora da ubacujem.”
    N kao narav:
    ”To je prirodan dar na kojemu se mora raditi. A na tome sam radio od djetinjstva. Dva puta sedmično na kraju treninga, bi ostao i pola sata bih trenirao. Vježbao sam da osjetim šut. Ako se slobodnjak izvede kako treba on je neobranjiv. Učio sam gledajući Platinia na TV-u, a u Brescia-i sam trenirao uz Baggio-a. Naučio sam to dobro. U Italiji su živi zidovi dosta blizi dok na internacionalnom nivou sudije zahtjevaju veći razmak.”
    O kao obaveza(zadatak):
    ”Liga prvaka? Mi smo Juventus i svaka sezona se počinje sa ciljem na pobjedu. Bez pretpostavki ali i bez straha. Liga prvaka ili Serie A? Ako bih morao birati izabrao bih Ligu Prvaka.”
    P kao Pogba:
    ”Impresivan. Radi se o sjajnom momku sa blistavom budućnošću. Radi se o sjajno obavljenom poslu gdje se igrač preuzeo od kluba kao što je Man Utd.”
    R kao radinost:
    ”Domaća radinost koju sam ostvario sa svojom porodicom je vinarija Pratum Coller, proizvedemo oko 41.000 boca godišnje. Crno, bijelo i crveno.”
    S kao spoljašnji izgled:
    ”Brada? Ne smeta mi i ne trošim vrijeme brijući se.”
    T kao tajna:
    ”Uživam u svemu ovome. Volim svoj posao, volim da igram i treniram. Kada to ne bude tako prestat ću sa svime.”
    U kao unikatnost:
    ”Juventusov dres je unikatan. Veoma sam sretan što ga nosim. Dres koji predstavlja mješavinu tradicije i uspjeha daje mi osjećaj ponosa, posebno nakon što sam nosio dres Milana dugi niz godina koji je kao i Juventusov pun uspjeha i tradicije. Veoma sam zadovoljan i sretan.”
    V kao Veratti:
    ”Ima slične karakteristike kao i ja i veoma je dobar. Treba mu dati vremena da sazrije i pravi greške u miru. Može da bude moj nasljednik.”
    Z kao Zeman:
    ”To je poseban trener o kome se raspravlja. To je odličan trener čiji timovi igraju jako dobro. Van terena voli govoriti stvari koje su pomalo čudne ali to je dio njegovog karaktera i svi smo već naviknuti na to.”

  12. #56
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    6 најзвучнијих трансфера у Серији А до сада у зимском прелазном року


    Серија А је јенда од најпрометнијих лига у зимском прелазном року из простога разлога што италијански клубови стално размишљају о кратким роовима добитка или губитка.
    Данас је 24.01.2013., ринџишпил са менаџерима полако достиже пуну брзину, а клубови полако скупљају своје нове шрафове у овом прелазном року. Углавном се ради о позајмицама и то углавном анонимуса по лиги који ове сезоне броје изузетно мали број минута на терену, али постоји и трансфери који заслужују пажњу широких народних маса.
    Тржиште у овом року обилије и великом броју играча са делимичним, узајамним, власништвом клубова (сувласништво), а италијански клубови су познати да су веома ангажовани у том виду пословања.
    Остало нам је још око недељу дана до затварања завесе, а ево и 6 најатрактивнијих послова до сада.
    Нека су занимљива у смислу уложеног новца, а нека у смислу клубова који су у послове укључени.

    6. Пабло Армеро, Удинезе - Наполи, позајмица


    Пабло Армеро, сјајни бочни играч из Колумбије који нема тако сјајну сезону као што је то била претходна у дресу Удинезеа, направио је по мало изненађујући посао својим преласком из Удина у Напуљ.
    Опште је познато колико корисно крило може да буде Пабло Армеро, међутим он више није омиљен избор тренера Гвидолина и Зебрете су одлучиле да им он више није потребан.
    Са преласком Досене у Палермо на позајмицу такође, Армеро је више него адекватна замена и чак апгрејд, слободно се може рећи, на тој позицији ако узмемо у виду да ће неприкосновени Зунига остати и даље први избор по левом боку.
    РАди се заиста о паметном потезу управе Де Лаурентиса и његових сарадника јер је њихов циљ да на крају сезоне први прођу корз циљ, а на путу ка том циљу морају да претекну прејаки Јувентус. Тако је Наполи ојачао своју екипу и дао Валтеру Мацарију простор за нешто озбиљнију ротацију у наредном периоду.

    5. Федерико Пелусо, Аталанта - Јувентус, позајмица + 1.5м


    Федерико Пелусо, стигао је на Јувентус Арену да попуни рупу у ростеру коју је направио одалзак бразилског интернационалца Лусија у Сао Паоло, након само шест мизерних месеци у Торину.
    Пелусо је пружао задовољавајуће партије у Аталанти, стигао је и до дреса националне селекције, а уједно и до првог гола за национални тим и то у улози левог бека. Иначе, углавном покрива помеуту позицију, али је способан и да одигра у центру одбране као штопер. Ако на све додамо и одлазак Квадра Асамое на Афрички Куп Нација, овај трансфер добија још више смисла, а Антонио Конте још више опција за ортацију са циљем да се Јувентус успешно бори на три фронта.
    28-годишњак прати исту путању који је 2011. имао Симоне Падоин и који је и дан данас у Торину.

    4. Рикардо Сапонара, Емполи - Милан (via Парма), 4м (50%)


    Рикардо Сапонара отелотворљује нови проекат у Милану који је већ од лета у свом пуном јеху.
    Росонери су поставили себи циљ да подмладе тим, тим који би чинили млади талентовани играчи са скромним платама, и у истом циљу одбацују нека имена са великим примањеима, ако што је Пато у покушају да уђу у клинч са Јувентусом на пољу дугорочног успеха.
    21-годишњак је импресионирао у Емполију у Серији Б ове сезоне, толико да његов стил игре упоређују са великим Каком.
    Росонери су одкуп половину права које је Емполи полагао на овог играча и договорили се и са Пармом о другој половини како би овај играч сезону 2013./2014. почео на Сан Сиру.

    3. Ђузепе Роси, Виљареал - Фиорентина, 9.5м


    Повратак Ђузепе Росија у италијански фудбал дуго смо очекивали и напокон овог месеца потписао је за Фиорентину. Износ трансфера је 9.5м.
    Италијански интернационалац проживљава пакао због неких тешких повреда колена у последњих 18 месеци, а уједно та повреда је имала огромног удела у испадању Жуте подморнице у Ла Лигу.
    Виола је покупила високо оцењеног нападача у пројекту који би требао да их заштити од потенцијалне повреде њиховог најбољег нападача, а уједно и најбољег играча, Стевана Јоветића и озибљно укључи Фиорентину у трку за место које води у Лигу Шампиона ове сезоне.

    2. Весли Снајдер, Интер - Галатасарај, 7.5м


    Одлазак Снајдера из Интера није био пријатан, ако и одлазак Пата из Милана.
    Интернационалац Холандије је био замрзнут у плановима Андреје Страмаћонија неколико месеци због његовог одбијања да потпише нов уговор са Интером у коме би он добрим делом снизио своја потраживања.
    Масимо Морати је на крају одлучио да прода сјајног везисту и на тај начин растерети буџет клуба у времену индустријске кризе у Италији, а Снајдер се преселио у једини клуб који је у овом тренутку био спреман да издвоји паре за та његова висока потраживања, па ће тако зарађивати нешто више од 5м годишње, док је клуб на страну своје активе додао нових 7.5м .
    то је био тужан дан да видимо Снајдера како се придружује клубу који је у лиги која не спада у европску елиту, али како Галатасарај игра сваке године у ЛШ имаћемо још прилика да видимо мајстора на делу.

    1. Алешандре Пато, Милан - Коринтијанс, 15м


    Велики број повреда је прекинуло нешто што је сигурно било романса између клуба и "патка" пре 6 година.
    Пато је јеноставно стаклен и то га је довело до ситуације да се врати корак назад те је и прича да ће управо он бити играч који ће 2014. на Првенсту Света предводити Караоке до нове круне, постала немогућа.
    Договр ће коштати Коринтијанс, клуб који је тренутни владалац света, 15м а ове зиме отпочиње ново подглавље у Патовој каријери.
    23-годишњак је имао неке дивне тренутке у дресу Росонера, а и његов голгетерски биланс није за потцењивање, 51 гол на 117 утакмица Серије А.
    Он ће сигурно недостајати лиги.

    Као што рекосмо ово је листа 6 најатрактивнијих трансфера до данашњег дана, а до краја прелазног рока имамо још око седам дана и простора за још неки звучни трансфер. У том циљу помињу се имена попут Каке, Балотелија, Белханде, Паулиња, Лисандро Лопеза, а сами ћемо видети какав ће билас на крају бити....
    Izmenio/la Brajkula; 24.01.2013 u 23:30.

  13. #57
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Како је Интер изгубио на потенцијалу суперталента Марка Арнаутовића ?



    Када је Интер одлучио да не потпише позајмљеног играча Твентеа, Марка Арнаутовића, Вердер је уграбио прилику да пружи шансу проблематичном аустријском интернационалцу.
    Након две сезоне, изгледало је као да су Нероазури избегли метак и прецизно предвидели да ће се он развити у проблематичног момка попут Марио Балотелија.
    Међутим, у протеклих неколико месеци Арнаутовић је био спектакуларан, а ако он може да задржи своју форму, Вердер ће његовом евентуалном продајом значајно зарадити.
    Идемо редом:

    Жозе Мурињо није могао никако са Арнаутовићем


    Развој Арнаутовића и Балотелија као фудбалера у Интеру закржљао је код Муљиња.
    Марко је имао безбрижан приступ животу па је тражио пријатељство са другим "happy-go-lucky" колегом - Супер Мариом.
    Обојица су били дрски, екстравагантни и отворени. Надарени фудбалери са склоношћу ка проблемима. Природно, они морају бити спој.
    Мурињо је једном приликом говорио о сличности Марка и Марија:
    Марио Балотели је његов (Марков) најбољи пријатељ, случајно имају исте проблеме, Марко је одличан момак, али има менталитет детеа.
    Све је бизнис, професионализам, тимски дух је оно што је Жозе увео Нероазурима. Њихов став (Марија и Марка) "једном се живи" је резултирао томе да их Мурињо третира као проблематичан пар.
    Према Мариовој мами, Мурињо је кривац јер је он психолошки толико мучио Марија да је овај морао да се исквари.
    Међутим, Арнаутовић је имао лек за његово задовољство
    Покушао сам да на себе скренем пажњу али сам то урадио на погрешан начин, проблем са Мурињом је настао када сам изашао пет пута за недељу дана упркос том што сам био повређен
    Мино Раниола је одрадио уносан посао за Балотелија да се овај пресели у Сити, док је Интер одлучио да не купи Арнаутовића, који је провео више времена на журкама него радећи ишта продуктивно за време боравка у Милану.

    Да ли је Интер требао да истраје са Арнаутовићем ?


    Марко Арнаутовић би се придружио Интеру да овај није доживео повреду десног стопала у Твентеу. Уместо тога Интер га је потписао на позајмицу уз могућност откупа за 10м.
    Марко је први део сезоне пропустио због повреде, а потом је, у другом делу кампање, играо 55 минута у три утакмице у другом делу кампање јер је био у лошим књигама Жозеа Муриња.
    Како су челници Интера дошли до закључка да пусте играча са непроцењивим потенцијалом када он није добио ни фер шансу ?
    Интер дакле своју одлуку да не потпише Арнаутовића заснива на његовом професионализму или тачније на недостатку истог. Он није користио тренинге, узео је здраво за готово плаво-црни дрес и више времена проводио на журкама.
    Али из чисто фудбалске перспективе: он игра са обе ноге, грађен је као тенк, јак у скоку, креативан, може да дрибла и има око за гол.
    Интер има нобјашњиву навику да потписује преталентоване нападаче и да их онда напусти када крену "борбе" са њима: Adrian Mutu, Caio Ribeiro, Dennis Bergkamp, Luc Castaignos, Robbie Keane, Sebastián Ribas итд.
    Никоме није јасно зашто Интер доводи перспективне нападаче уколико нема направљен дугорочни план брушења тих бисера ?
    Интер сигурно да је требао да преузме ризик и купи Арнаутовића те данас не би гледали оне силне промашаје са два метра њиховог "перспетивног" нападача Ливаје.

    Марко Арнаутовић у Вердер Бремену


    Немачки фудбалски новинар Tim Roehn испричао је једну смешну анегдоту Марка Арнаутовића:
    По његовом мишљењу он је победник Лиге Шампиона 2010. чак иако није играо. Он чак има исписано "победник Лиге Шампиона 2010." на својим копачкама. Само иих понекад носи, али је то уписао на истима и неки од осталих играча у тиму му се смеју због тога. Понаша се као Мегазвезда у Бремену. Дошао је из Интера а сада је у борби за опстанак у Немачкој.
    Ипак, када се поглед баци у Бремен, Марко опет искаче са екцесима:
    Како је Вердерова сезона почела да се распада нападач је одбацио клуб као "лимунаду" и наводно рекао генералном директору Klaus Allofs и тренеру Thomas Schaaf да се врате одакле су дошли, односно одакле су репродуковани (унутрашње органе својих мајки).
    Имао је среће што поменута двојица не знају течан српски јер би тада вероватно Марко попио отказ, али опет није било мира да Марко попије пар суспензија због излазака у оближње пабове иако се Вердер бори за опстанак.
    Интерови менаџери сигурно су били на изјави "Рекао сам ти" након прве две Маркове сезоне у Вердеру.
    Исте изјаве је имао и Bert van Marwijk након неколико година после потписивања Робин Ван Персија за Арсенал.
    Гус Хидинк се сетио бунтовничког периода РВП-а:
    Робин је некада био права битанга. Он је био у станњу да се сукоби у својим раним данима у Холандији са великим звездама. Велики Пјер Ван Хојднок, који је стварно био звезда у екипи имао је стварно пуно посла са младим талентима јер је поседова велико јак ум и велико јаку главу. Временом Робин је кренуо правим путем, али поредећи га из тих дана и данас, закључак је да је он постао заиста невероватан професионалац.
    Погледајмо како су само доминантни нападачи попут Ибрахимовића, КР, Кислинга, Мајера, Лукакуа, Бентекеа, Белфодила. Штопери у односу њих су или сувише спори или сувише ситни. Поменути играчи су одлични са лоптом у ногама а могу и да диктирају услове у ваздуху.
    Арнаутовић нуди ову разноврсност и реткст је имати фудбалера који је у горњем делу физички и технички. Он у просеку више дрибла по утамици некого КР (2.4 наспрам 1.5).
    Марко Арнаутовић има исту количину асистенција и голова у лиги као супер талентовани Andre Schürrle (10).
    Дакле, ради се о драстичном побољшању поменутог играча ! Интер је и овог пута погрешио.
    Izmenio/la Brajkula; 28.01.2013 u 15:24.

  14. #58
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Зашто играчи Серије Б могу бити атрактивнији него европске звезде за италијанске клубове ?


    Још само неколико дана је остало до краја зимског прелазног рока, а у Италији се може рећи да посао баш не цвета.
    Дани доминације Серије А у Европи су далеко иза нас, што доказује и недостатак појачања италијанских клубова у прелазном року са неким од високопрофилниј играча. Наравно фернандо Љоренте ће се придружити Јувентусу у јуну након истека уговора, али ни он није баш суперзвезда и тек долази на лето. Док куцкам овај посто појавила се и веста да је проблематични Марио Балотели прешао у Милан за 22 милиона, што би уједно и представљао једини посао тог калибра за сада ове зиме. Међутим, и тај Марио након сјајног ЕП има свега 2 гола на 18 мечева и изгубио је много на својој популарности последњих месеци.
    Интер, Рома, Лацио и Наполи одрадили су пар послова ове зиме, али ниједан од њих није достигао насловне стране тиражних италијанских спортских журнала.
    Да ли је италијански фудбал у кризи ? Одговор је НЕ !
    Ако говоримо о финансијама светски клубови су у кризи, а италијански су почели да схватају стварно стање. Они чак и мењају свој пословни модел како би превазишли економски проблем који мучи већину најбољих тимова широм света.
    Италија као земља је опседнута фудбалом, вероватно више него било која друга европска нација. ниже лиге су пуне младих, гладних играча који своје техничке недостатке надокнађују дисциплином и радном етиком на којом би им завидели многи фудбалски великани днашњице.
    Тако се скаутинг тимова Серије А помера са светског тржишта у своје двориште и они сада трагају за младим, талентованим играчима који могу давати резултате на дуге стазе. У комбинацији са традиционалним извором Јужном Америком и звездама "ветеранима" они лако могу обнављати свој тим изнова.
    Коначно. Са изузетком немачке Бундерслиге која је сјајан пример како треба да се води лига, свака велика европска лига је ставила сама себе у веома тежак финансијски положај. Сви то знамо и то није велика тајна.
    Али нико није спреман још то да призна, и док смо ми већ почели да видимо прве утицаје које ће финансијски фер плеј имати на европски фудбал, тимови настављају да троше огромне суме за пренос права над играчима у покушају да постигну краткорочне успехе.
    Уговори се данас склапају са огромним трансфер клаузулама јер ће топ тимови, пре свега, из Енглеске радо разбити своје банке у намери да доведу играча по сваку цену. Тако смо добили тимве попут Атлетико Мадрида, Порта и Удинезеа који су постали "фарме талената" и који преживљавају тако што продају своје најбоље играче најбољем понуђачу, чак неки одлазе много раније него што пруже резултате које по потенцијалу заиста и могу.
    То једноставно не може да траје, а чини ми се да су власници и генерални менаџери у Серији А то најзад схватили.
    Јувентус је изградио конкурентну екипу без бацања огромне своте новца на вансеријског нападача. У Ел Шаравију Милан је открио своју нову суперзвезду гледајући баш тамо где треба да гледа, у своје двориште.
    Интер се препустио машти Страмаћонија, ради се о младом, талентованом тренеру који зна како да ради са оним што му је дато у односу на оно шта он шта он може да купи на тржипту. Наполи је изградио свој тим на спорији начин и развили играче попут Едисона Каванија и Марека Хамшика у супер звезде.
    Чак и Лацио и Рома су направиле добре ростере, а обичан навијач не би ни препознао имена пар играча у тим тимовима. У главном фомула је увек иста: ветерани лидери и млади талентовани играчи за које већина никада није ни чула.
    Да ли то значи да је италијански фудбал коначно пропао и да се коначно предао ? Јувентус и Милан још увек играју Лигу Шампиона, а Интер, Лацио и Наполи су квалификовани за завршне фазе Лиге Европе.
    Променити филозофију и остати и даље конкурентан нису појмови који су међусобоно искључиви, а и Серија А је ове године показала свима да је то могуће, тј. да се и променом филозофије може остати конкурентан у Европи. Изгледа да су на крају опет Италијанни ти који су поставили пример који би остали требало да прате.
    Сви осим Немаца наравно.
    И са играчима као што су Ричмон Бокаје, Доминико Берарди, Рикардо Сапонара, Никола Леали, Бартоз Саломон и Симоне Заза који су следећа генерација талентованих младих италијанских играча који чекају у Серији Б, нема зиме.
    Гледају ћи ову нову фудбалску филозофију у Италији само је питање времена када ће анбројани момци постаит носиоци великих тимова у Серији А, то је прилично узбудљива перспектива!
    Izmenio/la Brajkula; 29.01.2013 u 17:50.

  15. #59
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Победе у Лиги Шампиона потврдиле да је Серија А и даље једна од најбољих европских лига !


    Када је почео жреб за овогодишњу (2012./2013.) Лигу Шампиона мало коме није запало за око да Италија у куглицама поседује само два папирића са имеима клубоа са свог тла...само два. Кажемо само два клуба јер сваки обичан фан ове лиге, а и љубитељ фудбала, ће вам рећи да Серија А никада толико поизно није представљана у најелитнијем фудбалском такмичењу.
    Јувентрус и Милан - упркос томе што су они међусобни велики ривали - носили су на својим леђима наду једне нације. СА Јувентусовим одсуством пар година из овог такмичења, те чињенице да је Милан имао најлошији старт сезоне у историји клуба, било је фер рећи да је будућност италијанског фудбала најбоље била описивана као.....суморна !
    Таква осећања су се додатно закомпликована након само три кола у овом такмичењу када изабраници Антониа Контеа још увек нису регистровали победу у овом такмичењеу (до душе нипораз) а и изабраници Масимо Алегрија нису најбоље пролазили у борби са Малагом за највише место у својој групи.


    Међутим, једне маказице Мексеса као и рушење и даље актиелног шампиона Европе са 3:0 од стране Јувентуса осигурали су да Италија има 100 процентан улинак у циљу пролаза њених клубова у топ 16 фазу.


    И тако свима примамљиво извлачење парова 1/8 Лиге Шампиона донело је више среће Бјанконерима који су извукли можда и најслабијег противника, Селтик, док су Росонери са друге стране извукли у том тренутку и највећег фаворита за највећи домет, Барселону.
    Па тако, после шамарања Келта од стране Јувентуса на Селтик Парку, 3:0, остало нам је још да видимо да ли ће Милан успети да заустави висококвалитетну нападачку линију Барселоне ?
    И десило се шта се десило, сјајна тактика Алегрија довела је дотле да Милан не допусти једној Барселони да за 90 минута направи прилику, док су се са друге стране Боатенг и Мунтари побринули да Милан на Камп Ноу оде са два гола предности. Дефинитивно најбоља партија Росонера ове сезоне, невероватно сјајно постављена тактика Алегрија те најсавршенији начин играња фудбала који се икада појавио (то је само мишљење многих љубитеља ове игре) није имао решење за Алегријев катанаћо. А занимљиво да се по многима најбољи играч икада није видео на трави Сан Сира, тотално су га одсекли из игре. Италијани су ово одрадили италијански !


    Представа Милана на Сан Сиру и Јувеа на Селтик Парку показала је да је управо италијанска лига, лига која је тактички највише напредовала, сјајне тактичке замисли два млада стручњака, довеле су дотле да италијански гиганти опет изгледају империорно. Још једном се показало како су италијански клубови у ствари тактички најпоткованији, а то да је Серија А данас најбоља лига не бих смео да кажем, али како се ствари развијају ето већ следеће сезоне могли би опет да меримо квалитет Премијер лиге и Калча (иако многи то раде и данас, међутим било би стварно неозбиљно рећи тако нешто).
    Стара дама је својим играма опет натерала Европу да је респектује. Антонио Конте је направио нов систем игре тако што је у стари 3-5-2 увео многе иновације и тако га довео до савршенство. Довођење врхунског нападача овај систем ће тек показати своје ефекте и тим потезом Јувентус би могли да сврстамо међу најуже фаворите за освајање ушатог трофеја (иако су то они и данас), а како и Наполи и Интер покушавају да копирају овај стил не остаје нам ништа треће него да најавимо звездане године за италијански фудбал.
    Против Селтика, Јуве је сјајно осујетио тактичке замисли Ленона те се није нашао у кожи једне Барселоне. Та представа је била огромна разлика у односу на оно како Јуве генерално игра, конкретно свака екипа која у својим редовима има једног Пирла жели да код себе држи лопту што је то дуже могуће. Испоставило се сасвим супротно на крају јер је Селтик био тај који је имао више лопту у поседу. Међутим, отићи на Селтик Парк и одиграти у стилу у коме готово никад не играш показало је само да је Јувентус у ствари "мајстор за тактику" и као такав сигурно заслужује огроман респект од стране Европе, у ствари он тај респект и поседује.


    Милан је са друге стране у меч са Барселоном ушао у својој, на крају рекли би стандардној с обзиром да је Алегри на почетку сезоне доста лутао тражећи добитну формулу, 4-3-3 формацији. То није довело до тога да Милан има бољи посед, нити да Милан игра бољу пас игру, али је Милан завршио са више хитаца ка голу, као и више самих голова од својих високорангираних колега. Победа, 2:0 !
    Као што реосмо на почетку ове сезоне Милан је доста лутао и управо забележио најлошији старт у историји клуба. Међутим, долазак Балотелија, ове зиме се на крају испоставило као прекретница за седмоструког освајача трона Европе, Милан је почео опет да игра сјајно. Када поменутом момку додамо и чињеницу да је ове сезоне своју ренесансу доживео Стефан Ел Шарави, те да Монтоливо напросто кида је довољан доказ да Милан следеће сезоне може бити озбиљан такмац у овом такмичењу.


    Оно што такође ваља напоменути је да Италија у другом по рангу такмичењу у Европи, Лиги Европе, има и даље у конкуренцији Интер и Лацио. Наполи је изненађујуће испао од Викторије Плзен, али поменути двојац ће имати част да игра у мечу 1/8 финала против Тотенхема, односно Штутгарта.
    Ипак ћу са направити задршку када се ради о Милану јер стварно не смем унапред да кажем, јер је остао још један меч, да је Милан избацио један од најјачих тимова у овом такмичењу, али како су се добро држали у првом мечу сигурно да имају више него изгледне шансе, у осталом на Камп Ноу носе предност од два гола и са још једним "паркирањем аутобуса" испред гола ривала моћи ће себе да виде међу најбољих осам екипа у овом такмичењу ове сезоне.
    Јувентус са друге стране је у доста лагоднијем положају, има три гола предности и дочекује Келте у Торину.
    Занимљиво да се два италијанска представника нису састајала у овом такмичењу од чувеног финала 2003. а љубитељи ове лиге сигурно прижељкују да се тако нешто напокон понови, то би свакако био спектакл на Вемблију.

    Било како било, свима је једна ствар више него извесна....Серија А се вратила ! ! !
    Izmenio/la Brajkula; 03.03.2013 u 16:03.

  16. #60
    Forum Resident Brajkula avatar
    Datum registracije
    28.03.2011
    Poruke
    19.097
    Moć reputacije
    214749056
    Зашто је данас Јувентусова одбрана најбоља одбрана у свету ?


    Јувентус данас има најјачу одбрану у свету. Не постоји баш пуно сила у свету које би пробиле овај тако снажан Јувеов гранит позади, а током ове сезоне, 2012/2013., они су показали невероватну отпорност и дисциплину да закључају противничке нападе. Поредити ову одбрану са типичном италијанском одбраном је превише лаички, јер ко год је гледао Јувентус ове сезоне зна да ово у ствари није "катанаћо", ово је Антонио Конте. Готово увек даме су биле најтеже жене за освајање од стране нападача, те ћемо погледати податке зашто је одбрамбени механизам ове данашње Старе даме толико јак.

    1. Облик:

    Конте је у почетку свог посла у Јувентусу кратко флертовао са системима попут 4-4-2, 4-1-4-1 и 4-3-2-1 где је пре свега покушавао да на офанзивном плану да простор Милошу Красићу, али брзо одустао од истих јер се показало да Милош нема квалитете да игра у оба правца што Конте управо захтева од свих својих играча. Дакле, Красић је био јако слабу у дефанзиви, док се и у офанзиви испоставило као "прочитан" играч те је брзо, након сјајне прве сезоне, тачније првог дела прве сезоне, у дресу Јувентуса пао у други план, а затим и напустио Торино и отишао пут Турске. Први наведени системи подразумевали су и то да вероватно и најбољи дефанзивни играч тима, Ђорђо Кјелини, заузме позицију на левом боку као леви бек, што је у многоме ограничавало његове ефекте на игру и резултате тима. Даљим развојем ситуације дошли смо до ситуације да Конте на свом првом гостовању Удинезеу на фриулију употреби 3-5-2, тако је Кјелинија искористио на позицији штопера, а и сачувао главни мотор ове екипе, МВП везни ред на терену. Већ тада смо видели да се ради о опасно тврдој одбрани јер се утакмица завршила резултатом 0:0, међутим тада је тај систем игрем критикован због лоше ефикасности у нападу, међутим даљим развојем система и ништа мање игре и тај аспект игре Јувентуса је дошао на место.


    Први избор у последњој тројци је Барзаљи (десно), Бонући (средина) и Кјелини (лево). То је иста тројка која данас игра и за репрезентацију Италије, те је та тројка јако укомпонована и ништа мање уиграна, момци до савршенства познају један другог и савршено покривају рупе и празнине које настану у току игре.
    Када је Јувентус у поседи ова тројка гледа да стоји широко како би лопта могла да иде, како то тренери воле да говоре, у круг, дакле такав положај ове тројке олакшава пас игру екипе али и гура спољне играче напред ка противничком голу, што је подједнако важно. У случају губљена поседа долази до сужавања исте, те до преузимања противничких нападача.
    Бонући је овде постављен као "ballplayer", играч преко кога лопта углавном циркулише од последње линије ка напред. У почетку је био јако несигуран али временом је просто па усавршио тај сегмент игре, морамо напоменути да је и добио на мирноћи непресталним Контеовим форсирањем да буде он тај играч који дистрибуира лопту ка напред, углавном ка Пирлу што је увек сјајан излаз уколико је одбрана под притиском или боковима који даље развијају напад екипе. Међутим, не ретко тако видимо и истрчавање левог и десног штопера напред у отворене улице у везном реду противника са лоптом, а у реваншу меча 1/8 Лиге Шампиона били смо сведоци сјајног пресинга Андреа Барзаљија на 30 метара од Селтиковог гола, након кога је уследео и први погодак на јувентуса на том мечу.
    Напоменим да леви и десни штопер у овој одбрани, Барзаљи и Кјелини, су играчи који су јаки у скоку, јаки у дуелу, играчи који сјајно бране 1 на 1, иако се њихови стилови игре подоста разлику. Кјелини је играч код кога је главни атрибут његова превелика снага, док Барзаљи у дефициту исте (није да није снажан, већ једноставно није снажан у мери колико је то случај код Кјелинија) тај недостатак надокнађује сјајним постављањем и сјајном техником одузимања лопте при чему веома ретко направи прекршај.
    Ту додајемо и екстремно покретљиве бокове где су први избори Лиштајнер и Асамоа, који овај систем у фази одбране по потреби трансформишу у 5-3-2 јер се поставе готово у линији са последњом тројком, док се исто тако сјајно трансформишу и у фази напада где Јувеова поставка личи на 3-3-4.
    Лиштајнер је данас један од најбољих играча на својој позицији, док се Асамоа сјајно уклопио у својој новој роли јер је из Удинезеа дошао као дефанзивни везни играч, те уколико додатно усаврши своју игру у нападу може се у будућности говорити о њему само у суперлативима.
    Наравно, све то додатно употпуњуе екстра квалитетан голман, а то Буфон сигурно па јесте и солидна клупа коју чине Исла,, Де Ћеље Пелусо, Касерес и млади Мароне по потреби.

    Против Селтика (на Селтик Парку)

    Селтик је играо 4-3-3 формацију што је оптеретило оба Контеова спољна играча да покривају Селтикове крилне нападаче. Тако су Лустиг и Изагуера добили додатни простор те самим тим послали доста убачаја у казнезни простор којим влада Буфон. Иако нису успевали да зауставе те убачаје, Јувентус је лако излазио у вазнушним дуелима са противничким екипама, готово без иједног већег проблема.
    Изагуаера је тако упутио 12 убачаја, Лустиг 9, а Чарли Малгрув 8. Неки од њих су били јако прецизини али су са лакоћом отклоњени од стране колосалног приступа Јувентусове одбране - Барзљи је напарвио 13 интервенција, Касерес 12, а Бонући 9, док Гери Хупер који је играо централног напдача није успео да добије ни један једини вазнушни дуел.
    Јувентус се поставио испред и у свој казнени простор да блокира напада Селтика просто знајући да одбрана нема шансе да буде пробијена, ГРАНИТ!

    Против Наполија (на Сао Паолу):


    Конте је сјано овде поставио свој 3-5-2 Vs 3-4-3 а то је значило директне битке спољних играча оба клуба. Пелусо је изненађујуће добио прилику у овом мечу јер Конте наводно Асамоу одмара од АКН, а верованто је имао и неке тактичке замисли да заустави ове сезоне ефективнок Мађа. За 70 минута колико је био у терену одрадио је одличан посао.


    Лиштајнер је закључао своју десну страну на сличан начин што је дефинитивно оставило Наполи без присуства у широким областима пошто ни Зунига није налазо свој пролаз ка дубини. Дакле, Наполи није имао никаквог другог избора већ да Јувентусов гол напада кроз средину.
    Ту су се сусрели са зидом у лику МВП-а те имамо маргиналан приказ које је Марек Хамшик као убедљиво најкреативнији играч Наполија у стварају прилика за Наполи. Он је околишао у простору од 35-25 метара на Јувентусовој половини и никако није налазио рпостора да пробије тај зид, да л он директно да л индиректно својим убацивањима лопти у виду завршног паса за нападаче кроз срце одбране.

    Закључак:


    Можда је из овог текста испало да је Јувентусова одбрана несавладива, она то свакако јесте, али ће тимови да тако нешто учине морати превише да раде на терену како би извршили тако тежак квест. Толико тежак да је Буфон капитулирао ове сезоне свега 18 пута у Серији А, од тога чак 13 пута су напуштали терен са нетакнутом својом мрежом, у Лиги Шампиона Буфон је капитулирао свега 4 пута, од тога 5 пута њихова мрежа је остала недодирнута, те Јувентус у истом такмичењну није примио гол пуних 490 минута, док гол из игре није примило пуних 607 минута. Ваља напоменути да је Јувентус примио свега 1 гол од примљена 4 из својих 16 метара, 1 је био из прекида, а 2 из шутева преко 25 метара што додатно говори у прилог одбрани о којој пишем. У Купу је бранио резервни чувар мреже Сторари и он је био нешто неуспешнији од свог колеге те је на 4 меча само 1 сачувао своју мрежу нетакнуту, док је на остала три примио 4 гола, међутим треба напоменути да Јувентус у Куп мечевима излази са поприлично комбинованим саставом.
    Izmenio/la Brajkula; 13.03.2013 u 01:05.

Strana 4 od 6 PrvaPrva ... 2 3 4 5 6 PoslednjaPoslednja

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •