Srbija na OI - učesnici, raspored, rezultati

[zusz]

Problem je što baš ti bazični sportovi kod nas su zapostavljeni. Nema uslova za atletiku, za plivanje, već deca od 5 godina idu na kolektivne sportove koji su u tom trenutku popularni. Kod mene su dolazila deca od 5,6 godina koji ne mogu do koša da dobace, deca koja ne znaju da trče ali hoće da igraju košarku. Zna se da prvo deca moraju da prođu bazične sportove pa tek onda kolektivni. Kod nas to više ne postoji. bilo je nekad u Jugi, sad toga više nema.

[deki94]

medalje.jpg

Sutra dodajem vaterpoliste..

[deki94]

http://www.sportske.net/vest/prva-st...gat-91298.html

Tekst odgovara na ono o čemu smo se mi raspravljali ovih 10-ak dana..

[deki94]

[apacrow]

[miloolja]

Lepo si i uramio, po medaljama...

[apacrow]

dodao sam i vaterpoliste sa medaljom oko vrata.

[deki94]

Milica Mandić će večeras nositi zastavu Srbije..

[Lord Aleksoni]

prica se da ce vanja udovicic da nosi zastavu u riju

[deki94]

Kratki rezime

30. Olimpijske igre u Londonu su završene. Dobili smo nove heroje, tragičare, ispunili su se mnogi snovi, mnogi su i „odlepršali“, ali kako god bilo je ovo 17 dana u kojima smo uživali gledajući sposobnosti ljudi koji su se za ovo spremali godinama.
Kao i svake OI i ove su imale svoje zvijezde, a to su bili Michael Felps i Usain Bolt. Dobili smo i nadolazeće zvijezde koje će te na sledećim OI pokazati sav svoj talenat Missy Franklin, Ruta Meilutyte, Gabby Douglas, Yannick Agnel. 10.500 sportista iz 204 države pokazalo je da znanje i volja čine čuda i ispunjavaju snove..
Srbija je na ovom OI imala 115 predstavnika u 15 sportova. Očekivali smo od 5 do 10 medalja: Djoković, Čavić, odbojkaši, vaterpolisti, strelci. E ovih zadnjih dvoje su i ispunili očekivanja, mada ne baš kako smo se nadali. Subota 28.jul prvi zvanični dan OI i negdje oko 17h osvojili smo 99. olimpijsku medalju. Užičanin Andrija Zlatić u discipline 10m vazdušni pištolj “upucao” je bronzu. A poslije toga slijedi teških sedam dana. Čas smo pobjeđivali, čas gubili, mada iskreno bilo je više poraza. Subota 4.avgust – iz potpune anonimnosti izlazi djevojka sa preljepim osmjehom i koju je većina odmah zavoljela (mnogi su se i zaljubili ). Ivana Maksimović je u disciplini 50m MK puška trostav osvojila srebrenu medalju i ušla u istoriju našeg sporta, jer je to 100. medalja za našu državu na Olimpijskim igrama. Čekali smo je dugo i konačno dočekali.
Nažalost opet poslije Sunca su došli oblaci nad naš Olimpijski tim. Novak zauzeo četvrto mjesto, Čavić za nekoliko stotinki isto četvrti, Zoranu Arunović jedan metak koštao medalja i ona na kraju završila četvrta. Da može gore mislili smo da ne može, ali ipak može. Redom su ispadali odbojkašice, odbojkaši, rukometaši, veslači, stonoteniseri. Pored Ivane i Andrije svijetla tačka u tih prvih 10-ak dana su bili plivač Velimir Stjepanović koji je zauzeo 6.mjesto u disciplini 200m delfin, atletičari Asmir Kolašinac sedmi u bacanju kugle, Emir Bekrić (400m prepone) je došao do 1/2 finala, ali pored jake konkurencije i taj rezultat je bio odličan i Ivana Španović koja u skoku udalj ušla u finale.
U zadnjih 3-4 dana Sunce opet počinje grijati, sa povremenom oblačnošću. Sestre Moldovan u kajaku dvosjedu na 500m ulaze u finale, Marko Novaković u K-1 200m takođe ulazi u finale i taman kada smo pomislili da nas je krenulo veliku tugu nam zadaju sreća (koja nas nije pratila, sem zadnjih 30-ak sati), sudije i Italijani. Sedam puta smo pogadjali prečku ili stativu, sudije po običaju pomažu Italijanima, a naši vaterpolisti (koji su nam bili zadnja nada da ćemo konačno čuti našu himnu nakon 2000. godine i odbojkaša u Sidneju), gube u 1/2 finalu i tako smo mislili da i zadnja nada za zlato izgubljena. Medjutim, opet dolazi subota ovaj put 11. avgust i kao što je Ivana postala za jedan dan heroj nacije, tako je Milica Mandić postala heroina kojoj smo duži za najveću radost u ovih 17. dana. Taekwondo u Srbiji nije popularan sport i njime se bavi negdje oko hiljadu zaljubljenika, a među tih hiljadu nalazi se i Olimpijska šampionka Milica. Potpuno smirena i bez pritiska javanosti Milica je izašla na tatami u 13h i vrlo lako pobjedila svoju suparnicu sa Samoe sa 16:2. Nekih četiri sata kasnije dolazi veliko iskušenje, braniteljka zlata iz Pekinga, Meksikanka Espinoza. Ipak naša Milica pokazuje u tom meču nešta što je falilo mnogim našim sportistima – jaka psiha. Dvadeset sekundi prije kraja udarcem u glavu koji donosi tri poena preokreće meču u svoju korist (6:4) i ide u 1/2 finale. Tamo moglo bi se reći lagano pobjedjuje treću nostiteljku iz Rusija sa 11:3 i donosi Srbiji 101. medalju. 23 i 15 smo svi čekali sa velikim nestrpljenjem, zadnja, ali bukvalno zadnja nada za zlato. Na tatami preko puta Milice izlazi evropska i svjetska šampionka iz Francuske Graffe. Meč pun obrta i na kraju


Osvojiti zlato na OI je san svakog sportiste, a uzeti na ovakav način kao što je Milica to uradila je nešta nevjerovatno. Pobjediti 1. 2. i 3. nosioca, bez ijednog primljenog udarca u glavu (koji donosi najviše poena) je zlatno.
I konačno smo čuli “Bože pravde”. Osjećaj da se čovjek naježi, mnogi su i plakali.
Ima izreka :“Vaša bronza sija kao zlato”, e to se može primjeniti na ono što se desilo našim vaterpolistima zadnjeg dana OI. Meč sa komšijskom Crnom Gorom. Prve 2/4 išlo je onako, pomalo bezvoljno, a onda na scenu u trećoj i četvrtoj četvrtini stupaj sudije. Počinju polako da isključuju jednog po jednog naše igrača. Šest minuta prije kraja 11: 8 za CG. Srbija ostaje sa samo dvije reserve, bez trenera, pomoćnog trenera, doktora, ali sa šest momka u bazenu koji su pokazali kako se igra kao što reče Slobodan Nikić srcem i još nečim. Preokret i bronza kojoj su se svi radovali kao da je zlato.
Na kraju bilans od 4 medalje: jedna zlatna, jedna srebrna i dvije bronze. Možda nije kako smo se nadali, ali to je najveći broj medalja koji smo osvojili na jednim OI od kada smo Srbija. Jedno veliko hvala Milici, Ivani, Andriji, vaterpolistima za veliku radost i ostalim našim sportistima koji su dali svoj maksimum…



Dejan J.

[Aleksa9]

prica se da ce vanja udovicic da nosi zastavu u riju

Za 4 godine moze da svasta da se desi brate....

[miloolja]

Olimpijskom timu Srbije, koji je predstavljao našu zemlju na Olimpijskim igrama u Londonu, večeras u 20 časova će biti priređen svečani doček u Skupštini grada Beograda, a oni će autobusom proći ulicama prestonice pre nego što se obrate okupljenima.

[deki94]

Gledao sam sinoć doček i stvarno su naši sportisti naš ponos...

[deki94]

[deki94]

Zaboravite priče da je Srbija zemlja košarke, tenisa, odbojke i slično. Vaterpolo je još uvek iznad ove priče, pluta nekako, ali od ovog leta streljaštvo i tekvondo su u modi.
Gladni smo medalja i uspeha naših sportista. Pesimisti su prognozirali dve, a oni neoprezni čak i do deset osvojenih medalja za Srbiju u Londonu.
U ovoj priči nije bitan broj već način na koji je neko došao do odličja. Hrabro, sportski drsko i pametno.
Pre izvesnog vremena sreo sam Milicu Mandić, srpsku reprezentativku u tekvondou, i u šali rekao da ću je intervjuisati u Londonu kada osvoji zlato.
Pametna i lepa devojka samo se nasmejala na tu moju izjavu i odgovorila da će biti spremna.
Obećano, ispunjeno.
Prvo je na maestralan način ušla u finale, i posle borbe mirno rekla u stilu najvećih šampiona: “Bila je napeta i teška borba. Ruskinja Barašnjikova mi je poznata jer sam od nje izgubila pre dva meseca u finalu evropskog prvenstva. Sada mi ostaje još borba za zlato. Moram da se smirim i lepo odradim taj meč“, poentirala je Milica, dok joj se pri kraju pojavio osmeh na usnama.
A u finalu se borila kao lavica. Mudro, strpljivo, u maniru najiskusnijih boraca, a ima samo 20 godina. Ali ima i medalju. Francuskinja Graf je morala da prizna pobedu boljoj od nje. Podignuta tri prsta, zagrljaj sa trenerom Draganom Jovićem i slavlje je moglo da počne.
„Jedan izvanredan dan. Za ovo sam se spremala. Ostvario mi se san, nisam ni svesna osvojene medalje. Ovo je neverovatno, rečima ne mogu da opišem. Vrhunac mog života. Prvi put olimpijske igre, prvi put medalja i to zlatna. Nema ništa lepše„ kazala je ona.
SLOBODAN SARENAC