Tweet
Na zvaničnom sajtu FK Partizan danas objavljen intervju sa Đoletom Jovanovićem. Nigde ni reči da odlazi iz kluba.
Luda kuća.
Za to vreme nameće se Marc Valiente koji bi igrao pozadi u tandemu sa Svetozarom Markovićem.
Luda kuća.
Za to vreme nameće se Marc Valiente koji bi igrao pozadi u tandemu sa Svetozarom Markovićem.
Radi se o momku, koji je rođen u Granolersu, nadomak Barselone i sve što o fudbalu zna je naučio u čuvenoj “La Masiji”. Verovali ili ne, u generaciji Leonela Mesija, Seska Fabregasa, Đerara Pikea i golmana Viktora Valdesa, pomenuti Valijente je bio – kapiten i lider u svim selekcijama do prvog tima!
Posle sedam godina u Barsinoj akademiji, nastavio je sa urednim “školovanjem” u jednom od najvećih klubova sveta, ne preskačući razrede. Prvo je prekomandovan u Barselonu C, zatim u Barselonu B, a 2006. godine postao je punopravni deo mašinerije, koja i dan danas vlada fudbalskim svetom. E, tu je nastao “kratak spoj”.
U žestokoj konkurenciji najboljih igrača iz celog sveta, Valijente jednostavno nije mogao da pronađe sebe. Bio član Barsinog prvog tima dve godine, upisao debi u Kupu Španije i meču sa Badalonom, kada je u 46. minutu zamenio Žulijana Beletija.
Ali, pored takvih fudbalskih “ala” , koje su branile boje Barse nije dobio veću priliku da se pokaže i dokaže.
Ni sam fudbaler nije želeo mnogo da čeka, shvatio je da Barselona kao revolucija i da često “jede svoju decu”, pa je rešio da se okuša u drugoj sredini. Odabrao je Sevilju i nije pogrešio utoliko što se posle duge stagnacije igrački vratio.
Više je, istina, branio boje Sevilje B, gde je odigrao solidan broj mečeva, dok u prvom timu upisao samo tri utakmice. Potpuni povratak u fudbalski život mu se dogodio u pomenutom Real Valjadolidu, gde je proveo pet godina, a od toga je dve (2011-2013) sarađivao i sa Miroslavom Đukićem.
Usledila je tada i promena zemlje, prvi put u karijeri, pa se okušao u Izraelu. Novi dom Valijente je pronašao u Haifi, tačnije u klubu Makabiju iz pomenutog grada, gde je proveo dve godine, odigrao 50 utakmica i postigao jedan gol. A, onda – nova destinacija.
Pre nešto manje od godinu dana, Valijente se ponovo vratio u zapadnu Evropu i to u Belgiju. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom iz Župiter lige – Eupenom i lako se izborio za mesto standarnog prvotimca, ali je nedavno, iz, za sada, nepoznatog razloga, postao slobodan igrač na tržištu.
Odigrao je u protekloj sezoni 33 meča sa pomenuti klub i postigao jedan gol, a ekipa je završila u dnu tabele, što ga je verovatno i motivisalo da prihvati poziv Đukića. Crno-beli su se lako dogovorili sa fudbalerom, u vezi sa njegovim ličnim uslovima, a ostalo je još da se utanače i detalji rastanka između defanzivca i bivšeg kluba, posle čega će Valijente najverovatnije zadužiti opremu tima iz Humske.
Treba napomenuti da Valijente ima četiri osvojena trofeja u dosadašnjoj karijeri. Bio je deo tima Barselone, koji je 2006. godine osvojio titulu prvaka Španije, u Sevilji je osvojio Kup pomenute zemlje, kao i u Izraelu, sa Makabijem Haifom, pre dve godine. Bio je i prvak Evrope sa omladinskom selekcijom Španije, takođe 2006.
Posle sedam godina u Barsinoj akademiji, nastavio je sa urednim “školovanjem” u jednom od najvećih klubova sveta, ne preskačući razrede. Prvo je prekomandovan u Barselonu C, zatim u Barselonu B, a 2006. godine postao je punopravni deo mašinerije, koja i dan danas vlada fudbalskim svetom. E, tu je nastao “kratak spoj”.
U žestokoj konkurenciji najboljih igrača iz celog sveta, Valijente jednostavno nije mogao da pronađe sebe. Bio član Barsinog prvog tima dve godine, upisao debi u Kupu Španije i meču sa Badalonom, kada je u 46. minutu zamenio Žulijana Beletija.
Ali, pored takvih fudbalskih “ala” , koje su branile boje Barse nije dobio veću priliku da se pokaže i dokaže.
Ni sam fudbaler nije želeo mnogo da čeka, shvatio je da Barselona kao revolucija i da često “jede svoju decu”, pa je rešio da se okuša u drugoj sredini. Odabrao je Sevilju i nije pogrešio utoliko što se posle duge stagnacije igrački vratio.
Više je, istina, branio boje Sevilje B, gde je odigrao solidan broj mečeva, dok u prvom timu upisao samo tri utakmice. Potpuni povratak u fudbalski život mu se dogodio u pomenutom Real Valjadolidu, gde je proveo pet godina, a od toga je dve (2011-2013) sarađivao i sa Miroslavom Đukićem.
Usledila je tada i promena zemlje, prvi put u karijeri, pa se okušao u Izraelu. Novi dom Valijente je pronašao u Haifi, tačnije u klubu Makabiju iz pomenutog grada, gde je proveo dve godine, odigrao 50 utakmica i postigao jedan gol. A, onda – nova destinacija.
Pre nešto manje od godinu dana, Valijente se ponovo vratio u zapadnu Evropu i to u Belgiju. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom iz Župiter lige – Eupenom i lako se izborio za mesto standarnog prvotimca, ali je nedavno, iz, za sada, nepoznatog razloga, postao slobodan igrač na tržištu.
Odigrao je u protekloj sezoni 33 meča sa pomenuti klub i postigao jedan gol, a ekipa je završila u dnu tabele, što ga je verovatno i motivisalo da prihvati poziv Đukića. Crno-beli su se lako dogovorili sa fudbalerom, u vezi sa njegovim ličnim uslovima, a ostalo je još da se utanače i detalji rastanka između defanzivca i bivšeg kluba, posle čega će Valijente najverovatnije zadužiti opremu tima iz Humske.
Treba napomenuti da Valijente ima četiri osvojena trofeja u dosadašnjoj karijeri. Bio je deo tima Barselone, koji je 2006. godine osvojio titulu prvaka Španije, u Sevilji je osvojio Kup pomenute zemlje, kao i u Izraelu, sa Makabijem Haifom, pre dve godine. Bio je i prvak Evrope sa omladinskom selekcijom Španije, takođe 2006.
:
Comment