Tweet
Ta nasa bata djorina skola bunkeraja je toliko ukorenjena medju nasim trenerima da nas fudbal odavno dozivljava ozbiljan pad zbog toga i pri tom ne mislim samo na Miloja vec i na sve druge domace trenere koji su kao ostavili neki trag u Srbiji. Ok izbegnut je neki veci poraz tim bunkerom ali kakvu tendenciju ima takav pristup svakom mecu? Sta uopste donosi takav anti-fudbal ? Dugorocno gledano rekao bih da takvim pristupom nema nekog boljitka jer napadacki fudbal je kod nas na umoru odavno.
Milojevic po meni ima perfektnu filozofsku materiju za pravljenje temelja za kontra-napade, ekipa je dosta cvrsta pozadi, protivnik ima malo prostora, a i kad ga dobije uglavnom je to po bokovima medjutim ta tranzicija iz odbrane u napad su uzasni apsolutno i neorganizovani. Deluje mi da Milojevic to uopste ne radi sa igracima vec da se oslanja na individualnost Marina i na generalno ooo-ruk-povuci-potegni sistem. To je velika mana ove ekipe jer sa Kanasom, La Parom, Marinom i Garsijom tu itekako ima stofa za dobru tranziciju iz odbrane u napad i brze kontra-napadacke akcije. Tomane i Zander su isto dobar materijal za kontra-napade. Ti igraci se ocigledno ne razumeju u igri, a to je nesto sto se resava specificnim treninzima koje Milojevic ocigledno ne radi vec prednost dobija defanzivna postavka i na tom polju se ekipa uigrava do iznemoglosti.
Kratkorocno gledano negovanje bunkera moze da donese neku pocetnu dobit ali dugorocno gledano negovanje nadigravanja i napadackog fudbala moze da donese daleko vecu dobit. Ne moramo ici daleko na zapad Evrope uzmite za primer zagrebacki Dinamo. Oni su godinama dozivljavali teske poraze u Evropi zbog svog napadackog pristupa i filozofije (rad na tranziciji iz odbrane u napad je kod njih temelj pristupa svakoj utakmici ma ko god da je trener) ali evo kako polako sve dolazi na svoje i kako takav sistem dugorocno donosi velike stvari - prosle godine su imali sjajnu sezonu u Evropi, a juce su razbili Atalantu 4-0.
Marin, Garsija, Kanas, La Para, Zander, Tomane su sve samo ne tehnicki lose potkovani igraci. Problem je ono sto sam rekao - nedovoljno rada na napadackim akcijama.
Milojevic po meni ima perfektnu filozofsku materiju za pravljenje temelja za kontra-napade, ekipa je dosta cvrsta pozadi, protivnik ima malo prostora, a i kad ga dobije uglavnom je to po bokovima medjutim ta tranzicija iz odbrane u napad su uzasni apsolutno i neorganizovani. Deluje mi da Milojevic to uopste ne radi sa igracima vec da se oslanja na individualnost Marina i na generalno ooo-ruk-povuci-potegni sistem. To je velika mana ove ekipe jer sa Kanasom, La Parom, Marinom i Garsijom tu itekako ima stofa za dobru tranziciju iz odbrane u napad i brze kontra-napadacke akcije. Tomane i Zander su isto dobar materijal za kontra-napade. Ti igraci se ocigledno ne razumeju u igri, a to je nesto sto se resava specificnim treninzima koje Milojevic ocigledno ne radi vec prednost dobija defanzivna postavka i na tom polju se ekipa uigrava do iznemoglosti.
Kratkorocno gledano negovanje bunkera moze da donese neku pocetnu dobit ali dugorocno gledano negovanje nadigravanja i napadackog fudbala moze da donese daleko vecu dobit. Ne moramo ici daleko na zapad Evrope uzmite za primer zagrebacki Dinamo. Oni su godinama dozivljavali teske poraze u Evropi zbog svog napadackog pristupa i filozofije (rad na tranziciji iz odbrane u napad je kod njih temelj pristupa svakoj utakmici ma ko god da je trener) ali evo kako polako sve dolazi na svoje i kako takav sistem dugorocno donosi velike stvari - prosle godine su imali sjajnu sezonu u Evropi, a juce su razbili Atalantu 4-0.
Ne mozemo da pokusamo jer nemamo takve igrace. Tehnicki nismo dovoljno potkovani da drzis minut loptu.
90% se slazemo.
Ne treba Mikojevića kritikovati za sinoć, ali ako se pogledaju mečevi sa slabijim timovima: Kopenhahen, Jang Bojs, derbi, čovek nikada ne odstupa (ne ume drugačije) od svoje postavke igre, čak i kada ima tim koji je sposoban za tako nešto. Medjutim ima rezultate na kraju dana, i dok je tako, 'ebe mu se za kritike.
Comment