PDA

Pogledati punu verziju : NBA Kolumna



T-Snell
18.10.2010, 21:03
Nova sezona nam kuca na vrata i siguran sam da svi jedva cekamo njen pocetak.
E sad, kakva je ovo tema? Ovaj topic ce biti svojevrstan dragulj naseg foruma jer ce se u njoj nalaziti samo kvalitetni tekstovi i zanimljiva i edukativna pitanja nasih clanova vezana za NBA ligu i generalno za najlepsu igru na svetu. Znaci ova tema ima svrhu da vas edukuje i jos vise priblizi desavanjima u najjacoj ligi sveta.
Glavni za ovu temu ce biti nas NBA doktor - pemarinkovic i svaki clan koji bude napisao neki zanimljiv tekst vezan na ovu temu neka salje nama dvojici na pm i bice ubacen ovde. &($%WP+
Isto tako, kao sto sam vec rekao, moci cete da ga pitate sve sto je vezano za NBA i uopste za kosarku.

Za pocetak, preview nove sezone koji jednostavno morate da procitate! (naravno u izradi pemarinkovica)



KLIVLEND, KRALJ I ESPN - Jedna ljubavna priča

Nova NBA sezona je pred nama, posle jednog od ''najvrelijih'' leta u istoriji ove košarkaške lige. Na prvi pogled bi se reklo da je ovo leto kratko trajalo, neki će reći samo do 8. jula ove godine kada je LeBron Džejms u jednočasovnom spektaklu na američkoj televiziji ESPN saopštio svoju odluku da napušta Klivlend Kavalirse i da prelazi da igra za Majami Hit. Neizvesnost je trajala cele sezone, uz brojne teorije gde bi ''Kralj LeBron'' mogao nastaviti svoju karijeru. Mislim da su navijači Klivlenda bili više razočarani načinom na koji je L. Džejms objavio svoju odluku, nego samom činjenicom da više neće braniti boje tima iz savezne države Ohajo, gde je rođen i gde je odrastao. Naime, LeBron Džejms je našao za shodno da tek pred samu emisiju na ESPN-u tog 8. jula ove godine, obavesti čelnike Klivlend Kavalirsa o svojoj ''Odluci''(tako se zvao i jednočasovni spektakl). U američkim medijima su usledile kritike na račun L. Džejmsa o načinu na koji je on objavio svoju odluku. Neki navijači Kavalirsa su toliko bili razočarani da su čak na ulicama palili dresove L. Džejmsa, a vlasnik Klivlend Kavalirsa Den Gilbert se ubrzo oglasio otvorenim pismom navijačima Kavalirsa(!), verovatno da bi pokušao da spase svoj klub od apatije koja može zavladati među navijačima odlaskom ''Kralja''...U tom pismu je nazvao L. Džejmsa samoproklamovanim ''Kraljem'', čovekom koji je učinio ''kukavičnu izdaju'', čovekom koji neće osvojiti titulu šampiona NBA lige pre Klivlend Kavalirsa, itd. Teške reči su pale, i moram reči da je Den Gilbert preterao. Gilbert je u tom pismu rekao da je LeBron Džejms odustao od borbe u tri utakmice serije protiv Boston Seltiksa u polufinalu Istočne konferencije ove godine. Peta utakmica te serije će za mnoge ostati misterija... L. Džejms je u toj utakmici postigao 15 poena(šut 3/14, trojke 0/4, sl. b. 9/12) uz 6 sk. 7 as. 3 izg. lopte i 1 uk. loptu i 3 lične greške. Mnogi analitičari u SAD su rekli da je L. Džejms bio previše pasivan u toj utakmici koju je Klivlend izgubio sa 120:88 od Boston Seltiksa. Najteži poraz Kavalirsa u plej-ofu u njihovoj istoriji. Moram reći i da se Den Gilbert obratio javnosti posle ove utakmice rekavši da se igrači Klivlenda moraju više potruditi i da navijači Klivlenda zaslužuju bolju igru svojih ljubimaca na terenu. Treba napomenuti da je L. Džejms igrao ceo plej-of sa povređenim laktom. Nisam gledao utakmicu pa neću da je komentarišem, ali je tužno što je to bila poslednja utakmica L. Džejmsa u dresu Kavalirsa pred domaćom publikom. Ipak je on najbolji košarkaš u istoriji tog kluba. U sledećoj utakmici je odigrao mnogo bolje ali su Seltiksi ipak pobedili i otišli su u finale Istočne konferencije. Odbrojavanje je moglo da počne, jer je L. Džejms 1. jula postao slobodan agent(igrač). Nijedan igrač, vlasnik, trener ili bilo koji zvaničnik NBA tima nije smeo po pravilima NBA lige da pregovara čak ni na posredan način sa bilo kojim NBA igračem. Ah da, to ne važi za komesara NBA lige Dejvida $terna. On je, dok je uručivao L. Džejmsu nagradu najkorisnijeg(ili najboljeg) igrača Lige za tekuću sezonu, na plej-of utakmici Klivlenda ove godine, našao za shodno da kaže pred punom halom u Klivlendu kako misli da L. Džejms treba da ostane u Klivlendu(!). Da li je to bio pokušaj Komesara da zadrži jedno tržište pod kontrolom, jer je LeBron Džejms ne samo identitet ovog tima, već možda i cele NBA lige? Ili je znao šta se sprema(odlazak ''Kralja''), pa je hteo malo da se ulaguje navijačima Kavsa. Možda i jedno i drugo. $ternu i kompaniji je u interesu da imaju što više jakih tržišta širom SAD, jer se tako doprinosi (ujednačenom)kvalitetu lige, a samim tim i većoj zaradi unutar SAD ali i u inostranstvu. I Komesar je na kraju kritikovao način na koji je L. Džejms saopštio svoju odluku o prelasku u Majami Hit. Ali i on dobro zna da mora da prati tok novca, a novac ''ide'' u Majami gde je napravljen ''super tim'', pošto su se Dvejn Vejd, pa onda Kris Boš dogovorili sa čelnicima Majami Hita nešto pre L. Džejmsa. Tim pre je Majamiju bio potreban veliki novac za ovakav tim...S tim u vezi je i interesantna odluka NBA lige da, uprkos velikim očekivanjima da će seleri kep za narednu sezonu biti smanjen zbog nepovoljnih ekonomskih kretanja u SAD(ali i zarade Lige u tekućoj sezoni), poveća seleri kep za nekih 344,000 dolara a granicu za porez na luksuz poveća za nekih 309,000 dolara. Ukupno oko 650,000$, a bilo je očekivanja da će seleri kep biti smanjen za 5 do 8 miliona dolara. Kuća časti? Majami je prilično brzo doveo dosta dobrih igrača koji će biti, ja verujem, dobra podrška ''Velikoj trojci''. Priča se da je Dvejn Vejd koji je produžio saradnju sa Majami Hitom imao veliku ulogu u dovođenju dve velike NBA zvezde u svoj tim. Ja lično ne krivim LeBrona Džejmsa što je prešao u Majami, ali mi se ne sviđa način na koji je to uradio. Mogao je barem da navijače Klivlenda obavesti da više neće igrati za njih, a da kasnije saopšti svoju odluku o tome gde će nastaviti karijeru. Ali onakav spektakl deluje megalomanski, iako je novac prikupljen od sponzora te emisije bio dat u dobrotvorne svrhe, odlukom samog L.Džejmsa. Svaka čast na tome. Međutim, ono nije primer koji jedna NBA zvezda treba da da svojim, uglavnom vrlo mladim obožavaocima ne samo u SAD, već i širom sveta. Možda je jedan američki novinar bio u pravu kada je rekao da je LeBron Džejms svestan svoje veličine, značaja za NBA ligu, i da je hteo da to pokaže celom svetu. Nije mogao da osvoji titulu sa Kavalirsima barem iz jednog razloga. To je sam način njegove igre. Znam da sam dosadan, da sam već nekoliko puta na ovom NBA Forumu pisao o stilu igre ''Kralja LeBrona'', ali previše toga je zavisilo od njega(tu deo krivice snosi trener Kavsa Majk Braun), previše prostora mu treba da bi postigao poene, igra uglavnom daleko od koša(kada ga krene šut) i u reketu(ulaz, koš i faul, asistencije spolja,...), i nema igru na poludistanci. Svaka čast za pregled igre i odlične dodavačke sposobnosti. Njegovi saigrači su navikli da on uvek rešava stvar kad ''zagusti'', i to se videlo u svim plej-of serijama koje je Klivlend odigrao posle Velikog finala 2007. u kome su Kavsi na čelu sa L. Džejmsom poraženi sa 4-0 u seriji od strane San Antonio Spursa. LeBron Džejms je i u Finalu 2007. imao odličan tim oko sebe, ali je tu rekao bih presudilo i iskustvo i kvalitet Spursa. Zadnje tri godine u plej-of serijama koje su Kavalirsi gubili njihova igra je delovala previše predvidivo u završnicama mečeva. LeBron Džejms je učinio pametan potez što je otišao iz Klivlenda, jer kad ne ide-ne ide. Da li je odabrao dobar tim, tim a kojim će postati Šampion NBA lige? Veliko pitanje. Mnogi već sada govore da nikada neće moći da se poredi sa Irvinom ''Medžikom'' Džonsonom, Majklom Džordanom, Lerijem Birdom, ili Kobijem Brajantom, jer su oni bili najbolji igrači svojih timova kada su osvajali titule, što u Majamiju, kako se veruje Džejms neće biti. Možda...A možda će ''Kralj'' osvojiti nekoliko titula sa Majamijem kao najbolji igrač svog tima i začepiti usta svima. Već se nagađa kako će se tri velike zvezde uklopiti u jednu celinu, zajedno sa ostalim igračima tima. Sva trojica su do sada u svojim timovima bili igrači broj 1, vođe tima. Hoće li opet izaći na videlo ona rečenica koju je jednom izgovorio Šakil O'Nil, a to je da ''previše kuvara uvek pokvari čorbu''?Ja mislim da ego ove trojice neće biti problem, već će mnogo zavisiti od toga da li će LeBron Džejms promeniti svoj stil igre, hoće li ceo tim biti skladna celina, i naravno mnogo zavisi od trenera. U svakom slučaju, ovaj tim će izazvati veliku pažnju medija u SAD. Televizija ESPN se veoma potrudila da celu ovu priču o L. Džejmsu, njegovom prelasku u Majami i svemu što to ide uz to isprati i eksploatiše maksimalno, bez obzira na negativan publicitet koji je ''Kralj'' dobio posle emisije 8. jula na toj istoj televiziji. Prate se tokovi novca...A možda stvarno ne postoji nešto što se zove negativna reklama, već postoji samo REKLAMA. Sa ESPN-om se završava taj ljubavni trougao(Klivlend, Kralj, Televizija).
Ovo leto su obeležile i druge NBA zvezde, ali i neki igrači koji nisu zvezde. Da krenemo od aktuelnih Šampiona Los Anđeles Lejkersa. Oni su doveli plejmejkera Stiva Blejka i beka/krilo Meta Barnsa, kao svoja rekao bih najveća pojačanja. Blejk bi trebalo da zameni Džordana Farmara koji je otišao u Nju Džersi Netse. Kobi Brajant će dobiti zamenu sa klupe u igraču koji igra dobru odbranu, može biti zadužen za ''prljave poslove'' i što je jako važno predstavlja opasnost za protivničke ekipe u šutu spolja. Ovo spoljnu liniju Lejkersa na neki način čini kompletnijom jer Lejkersi prošle sezone nisu imali ovakvog igrača koji bi sa klupe menjao Brajanta. Vredi pomenuti Džoa Džonsona koji je posle kratkih pregovora sa Atlantom Hoks odlučio da nastavi saradnju sa ovim timom za još 6 godina za neverovatnih 119 miliona dolara. Previše, stvarno previše...Amari Stodemajer je potpisao sa Njujork Niksima ugovor na 5 godina za nekih 100 miliona dolara(!). Za igrača koji igra krilnog centra a ima prilično slabu igru leđima ka košu, i uopšte za igrača njegovih kvaliteta, stvarno treba odati priznanje njegovom menadžeru, ali i vlasniku Niksa Doniju Volšu, na potpisivanju ovakvog ugovora. Opet preveliki rizik...Karlos Buzer je otišao u Čikago potpisavši za manji novac. Rekao bih da je to dobar potez uprave Bulsa, kad već nisu mogli da dovedu Krisa Boša, a treba im dobar strelac u reketu. Bulsi su doveli i dobrog šutera Kajla Korvera, perpektivnog Ronija Bruera. Uradili su koliko su mogli, s obzirom na to da su pregovarali i sa svakim članom ''velike trojke'' iz Majamija. Treba naravno pomenuti i junaka američke reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Turskoj ovog leta. To je Kevin Durant, koji je preko svoje stranice na društvenoj mreži ''Tviter'' saopštio svoju odluku da je potpisao petogodišnji ugovor sa svojim klubom Oklahoma Siti Tanderom, za koji bi trebalo da dobije 86 miliona dolara. Ovo su već mnogi rekli, ali i ja ću ponoviti:skroman i simpatičan način da se objavi jedna ovakva stvar. Rašid Valas se verovatno penzionisao kao igrač(kažem ''verovatno'' jer se nadam da će se vratiti), ali su Boston Seltiksi doveli dva centra veterana: Šakila O'Nila i Džermejna O'Nila. Ako zdravlje posluži obojicu u sezoni koja je pred nama, mislim da će ovaj drugi biti malo značajniji za Boston. Doveli su Seltiksi i dobrog šutera Vona Vafera i Delontea Vesta. Ali o tome drugi put. Orlando je napravio interesantan posao dovevši Krisa Duhona na mestu plejmejkera i Kventina Ričardsona koji bi trebao da zameni Meta Barnsa. Biće vrlo interesantno kako će se Duhon uklopiti u igru Orlanda, jer će deliti minutažu sa Džamirom Nelsonom. Mnogi igrači su ovog leta bili u senci LeBronove ''Odluke'', pa je to bio slučaj i sa Alom Heringtonom(206cm) koji je potpisao za Denver Nagetse. Ovo je igrač koji je direktno iz srednje škole došao u NBA ligu. Najbolje partije je prikazao u dresu Atlante Hoks i Indijane Pejsers. Biće zanimljivo videti da li će Džordž Karl upravo Haringtona staviti u startnu petorku na poziciju krilnog centra ili će i dalje na toj poziciji držati Kenjona Martina. Ja sam ranije na ovom Forumu govorio da Nagetsima trebaju promene, pa bi se ovaj potez čelnika Nagetsa mogao tumačiti i kao priprema za sve to, ili barem kao potez niskog rizika, jer Denveru trebaju još dva dobra igrača pod košem(barem ja tako mislim) za borbu sa favoritima sa zapada(pogotovo Lejkersima), a nije sigurno da li će se Herington uklopiti u ovaj pomalo nestabilan tim. I kad smo već kod Denvera, Karmelo Entoni se uz čelnike Denvera pobrinuo da ovo ''vrelo'' leto u NBA ligi bude duže nego što se očekivalo. Tako sada imamo jedno ''miholjsko leto'' jer je Entoni odbio da potpiše ponuđeno produženje ugovora sa Denverom, pa su usledile razne priče:gde će da ga pošalju čelnici Nagetsa da ne bi na kraju sledeće sezone (kada Entoni postaje slobodan agent) prošli kao Klivlend. Najviše se pominju Nju Džersi Netsi i Njujork Niksi. Razmena igrača u kojoj bi učestvovao Denver u toku sezone(ili čak pre) je vrlo verovatna, i ne bi me iznenadilo da ta razmena uključi osim Entonija i još neke igrače Nagetsa. Al Herington bi tu mogao odlično da prođe, ako ostane u Denveru i unapredi svoju igru, pre svega u odbrani. Ovog leta svih prvih pet igrača sa čuvenog NBA drafta 2003. godine su bili u centru pažnje. Dobro, ne baš svi. Među njima je i jedan od najvećih talenata srpske košarke Darko Miličić. Iako je do sada izneverio očekivanja ljubitelja košarke u Srbiji, a i šire, on opet ima šansu da izraste u odličnog igrača. Potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Minesotom Timbervulfs za koji bi trebalo da dobije 20 miliona dolara. U razmeni igrača prošle sezone stigao je u Minesotu iz Njujork Niksa i trener Minesote Kurt Rembis mu je dao šansu koju je Darko iskoristio pružajući mnogo bolje partije nego u Niksima. Mislim da bi trebao da bude startni centar u ekipi i da i pored činjenice što je okružen mladim i perspektivnim igračima(Kevin Lav,Vesli Džonson, i drugi) ima prostora da pokaže svoj talenat i da napreduje. Ja mu želim sve najbolje.

''If you can't stand the HEAT, get out of the kitchen''

-Hari S. Truman, nekadašnji američki predsednik

Igor Josifoski
21.10.2010, 02:28
ISTOČNA KONFERENCIJA 2010/2011 - Favoriti


Kada je u pitanju Istočna konferencija, mislim da će kao i prošle sezone, tri ekipe biti glavni favoriti za ulazak u Veliko finale, i eventualno osvajanje NBA šampionata. Sve je manje više isto, samo Klivlenda nema...među favoritima. Oni su čini mi se sada najpotcenjenija ekipa u NBA ligi. Ali ja ih ne bi otpisivao, barem kada je u pitanju ulazak u plej-of. O njima drugi put, kao i o Čikagu i Atlanti koji mogu da iznenade favorite sa Istoka. Dva igrača su tokom leta ''promešali karte'' na Istoku. To su naravno Kris Boš i Lebron Džejms. Ali ne treba zaboraviti i Dvejna Vejda koji snosi veliki deo zasluga za to. Pa da počnemo od njih...

MAJAMI HIT

Ova ekipa je prilično brzo sastavljena, ima dosta novih igrača. Verovatno će gledati da igraju što brzo, barem u regularnom delu sezone. Tim stilom igre bi iskoristili igru na otvorenom terenu L. Džejmsa, gde bi postizali veliki broj lakih poena i možda iznudili dosta slobodnih bacanja. Na takvu igru će se navići i Kris Boš. Međutim Dvejn Vejd je u zadnje dve-tri sezone počeo da razvija svoju igru na poludistanci, da malo manje ulazi pod koš, pa i malo manje traži kontakt sa protivničkim igračima. Mislim da je jedan od razlloga za to prvo njegova zrelost, ali i činjenica da je on visok 193cm a igra na poziciji beka-šutera. On ima 28 godina, i mislim da će mu ova pozitivna promena u igri doneti dva dobra: biće raznovrsniji i samim tim bolji u napadu, a i sačuvaće svoje telo za pozne igračke godine. Biće zanimljivo videti kako će se on uklopiti u ovu igru Hita. Ova ekipa je dobro popunjena pod košem, jer su tu sve iskusni igrači: Haslem(203cm), Ilgauskas(221cm), Džuan Hauard(206cm), pa i Boš(208cm) verovatno. Jedini neiskusni igrač u ovoj grupi je Džoel Entoni(206cm) koji je dobar odbrambeni igrač i ima još dosta prostora za napredak. Možda visina može biti problem, jer je Ilgauskas jedini preko 210cm. Kada je u pitanju spoljna linija, osim Vejda i L. Džejmsa, kao vrlo važan igrač ove ekipe može se pokazati Mario Čalmers. Mislim da nisu tačne priče da u ovoj ekipi plejmejker nije bitan, jer će neko morati da organizuje napad i raspoređuje lopte na tri velike zvezde tima, od kojih će najviše zavisiti napad ekipe. Jer ako date loptu L. Džejmsu da on ''glumi'' plejmejkera kao u Klivlendu, onda napad Majamija može biti vrlo sličan napadima onih američkih reprezentacija koje se nisu proslavile, a bile su sastavljene od NBA igrača...Verovatno bi se tada, možda ne primetno, igralo po sistemu ''ja sam na redu, ti si na redu'' između tri velike zvezde. Slično bi bilo kada bi Vejd organizovao većinu napada a Čalmers/Arojo(ili možda Patrik Beverli) samo prebacivali loptu na polovinu protivnika. Mislim da će Mario Čalmers igrati startnog plejmejkera, jer se dobro pokazao u prvoj sezoni, iako je u drugoj stagnirao(verovatno zbog povrede), a ima i bolji šut za tri poena od Karlosa Aroja. Prednost Aroja je izgleda samo iskustvo. Igrači sa klupe će biti vrlo važni za praktično novu ekipu, jer je ovo tim koji će u sezoni koja je pred nama još uvek tražiti svoju igru pogotovo kada ne bude sve išlo po njihovom planu. Tu su Majk Miler kao dobar šuter koji će širiti igru Majamija u napadu isto kao i Džejms Džons(isto dobar šuter). Ova dva igrača će uz Edija Hausa imati zadatak da održe efikasnost ekipe u napadu kada Vejd i/ili Džejms nisu u igri. Šut za tri poena će biti po mom mišljenju vrlo važan za ovu ekipu, jer što više budu širili igru na taj način, to će L. Džejms pre svih, ali isto tako i Boš i Vejd imati više prostora za igru pod košem, odnosno na poludistanci. Džejms Džons i Edi Haus igraju daleko od koša i uglavnom šutiraju spolja, a Majk Miler je malo raznovrsniji. Ova tri igrača mogu biti mali problem za Majami u odbrani jer su po mom mišljenju prosečni ili ispod prosečni defanzivci(pogotovo Džons). Majk Miler će od sve trojice, verovatno najviše pružiti u odbrani. Međutim glavno pitanje će biti da li će LeBron Džejms moći da promeni svoj stil igre ove sezone. Kris Boš će verovatno biti treća opcija u napadu ove ekipe, Džejms druga a Vejd prva. Mislim da Džejms stoga mora više da napada sa krila nego ranije, da razvije igru na poludistanci koliko toliko i da popravi šut spolja, jer i Dvejn Vejd dosta puta(kao i Džejms u Klivlendu) prima loptu na sredini i odatle kreira za sebe ali i saigrače. Ova dva igrača su po tome vrlo slična samo što je Vejd malo raznorvsniji u napadu(pogotovo na poludistanci) i ima bolji šut spolja. Zbog toga mislim da u ovom timu neće biti problem sujeta velikih zvezda već možda njihov stil igre i činjenica da su do prošle sezone bili prve zvezde svog tima(Vejd je rekao bih to i ostao), a sada će morati da ''dele'' loptu. Taj period privikavanja će po mom mišljenju malo potrajati, a u plej-ofu, kad se bude igralo više pozicionih napada, videćemo koliko su se zvezde ovog tima privikle na svoje nove(stare) uloge. Što Majami bude igrao šire u napadu, to će biti više šanse za Džejmsa da prodire pod koš, postiže poene i naravno iznudi što više slobodnih bacanja, koja su do sada bila vrlo bitan deo njegove igre...Šut Majamija spolja bi trebao da bude solidan, i ako se uz to ispune i drugi uslovi(Džejms menja svoju igru, plejmejker ume da ''stane na loptu'') napad Majamija dosta obećava. U odbrani, prva petorka bi trebalo da bude dobra, trebali bi biti dobri u skoku, ali tri spoljna igrača sa klupe mogu u ovom delu igre biti mali problem. Ilgauskas će verovatno biti startni centar. Njegov zadatak u odbrani će biti da skače i blokira šuteve, a u napadu da postavlja blokove, šutira spolja(ali i sa poludistance), igra pik-end-rol sa Džejmsom i Vejdom, gde bi zbog svog šuta spolja iz reketa izvukao centra protivničke ekipe(recimo Dvajta Hauarda, Š. O'Nila, Dž. O'Nila,...) kako bi pogotovo Džejms imao prostora za ulazak pod koš i poene(često uz faul i naravno sl. bacanja). Tako bi se otvorio prostor i za igru Krisa Boša koji će od sve tri zvezde verovatno primati najmanje lopti. Još jedna važna stvar kod ove ekipe je i trener Erik Spolstra koji će imati težak zadatak da ukomponuje ovaj na papiru veoma dobar sastav. Da li će on imati dovoljno iskustva, znanja i autoriteta za to? Ili je samo pitanje vremena kada će Pat Rajli ponovo preuzeti stvar u svoje ruke, kao što je uradio pre nekoliko sezone kada je osvojio titulu sa Majamijem? Možda će Rajli sačekati jednu sezonu... Uglavnom, Spolstra je perspektivan trener i treba mu pružiti šansu. Kris Boš će od sve trojice zvezda platiti najveću cenu u napadu svojim dolaskom u Majami, jer će verovatno dobijati najmanje lopti za igru ''1 na 1'', ali to bi mogao da bude ''mamac'' za protivničke ekipe u plej-ofu, kada će pažnja protivničkih odbrana po mom mišljenju biti usmerena pre svega na Vejda i Džejmsa. Boš bi tu lako mogao da iskoči u prvi plan. Boš će moći ipak da se više koncentriše na odbranu gde će imati zahtevne zadatke, pogotovo protiv iskusnih ekipa u plej-ofu. To može biti plus za Majami. Dvejn Vejd je sa druge strane, od sve trojice možda najviše rizikovao kada se udružio sa druge dve zvezde. Zašto? Pa on je taj koji je osvojio titulu kao prvi igrač Majamija, postavši tako igrač oko koga se stvaraju veliki timovi, i igrač koji može ostati upamćen kao još jedan ''neprikosnoveni vođa'' i čovek koji može biti lice jednog tima, a možda i cele NBA lige...Ovako, moraće da deli svoju veličinu sa još DVE velike zvezde(pogotovo Džejmsom). Pod stalnim pritiskom osvajanja titule...Kako ono kažu Amerikanci: ''Two is a company, three is a crowd...''

ORLANDO MEDŽIK

Menadžment ovog tima nije mnnogo menjao ekipu tokom leta. Novi igrači tima su Kris Duhon i Kventin Ričardson. Duhon može biti vrlo važan igrač ovog tima jer će menjati Džamira Nelsona na mestu plejmejkera. Dobar je u odbrani, uporan, nenametljiv, igra za tim, pravi plejmejker. Mislim da će mu trebati barem 20 minuta u proseku da bi se dokazao. On dobro igra pik-end-rol, i voli da šutira iz tih situacija. To je jako bitno za Orlando, jer je pik-end-rol vrlo bitan deo njihove igre. Svi znamo za trougao koji se stvara posle pik-end-rola Orlanda između Hauarda, plejmejkera i još jednog igrača koji prima loptu od plejmejkera na liniji za tri poena(i potom je dodaje Hauardu koji je već u reketu). Ova igra Orlanda se po mom mišljenju bazira na pretpostavci da odbrana neće braniti taj pik-end-rol ispod zato što Nelson ima dobar šut spolja(i za tri poena). Zato odbrana protivnika uglavnom brani pik-end-rol ispred, Hauard ulazi u reket, a jedan igrač Orlanda prima loptu na linji za tri poena i dodaje mu je. Hauarda je pre toga preuzeo niži igrač(Hauardov čuvar prethodno izlazi na pleja Orlanda) i ''Supermen'' igra lakše i postiže poene. A ako ga udvoje, on vraća loptu spolja, i lopta počinje da kruži. U toj situaciji obično neko ostane sam na šutu, često za tri poena. Duhon bi trebao da ovde radi isto što i Nelson, mada ima slabiji šut za tri poena, i to može biti problem. A možda je angažovanje Duhona najava neke male promene u igri Orlanda. Jer, prošle sezone u finalu konferencije, Boston je našao lek za ovu igru Orlanda. Kako? Pa oni su usmeravali pleja Orlanda ka košu i tako se branili od tog pik-end-rola Orlanda. Time su prilično zaustavili protok lopte u napadu Orlanda, pa je Nelson kreirao sam, ali je i dosta lopti davao Hauardu da ovaj igra ''1 na 1'' protiv SVOG čuvara. U stvari, bilo je tu više čuvara koji su ili dovoljno snažni(G. Dejvis), ili dovoljno dobri defanzivci i dovoljno iskusni da koliko toliko uspore Hauarda(Garnet, Valas, Perkins). Dok Rivers je pustio Hauarda da igra ''1 na 1'' sa ''armijom'' čuvara(nema lakih poena!), a smanjio je učinak ostalih zvezda Orlanda(Karter 4/19 za tri poena, šut 36.7% u celoj seriji, Luis 4/23 za tri poena, šut 33.9%). Samo je Nelson odigrao na svom nivou, pa i Hauard. Nedovoljno. Za to je bila potrebna i dobra odbrana od lopte na igračima Orlanda. A Rivers je imao igrače za tako nešto. Bez dobre koke nema dobre supe...Sve ovo nas dovodi i do, po mom mišljenju, najveće mane ekipe Orlanda. Previše igraju licem prema košu i previše igraju daleko od koša. Naime, kao što svi znamo, Orlando voli da igra ''jedan unutra, četvorica spolja''. Hauard je ostavljen sam u reketu da se bori za skok u napadu, i da daje koševe. Mislim da ovom timu treba jedan igrač koji će dati podršku Hauardu pod košem(i u skoku i u poenima). Rašard Luis je igrač koji je u zadnje tri sezone konstantno smanjio broj šuteva iz igre, kao i poene. I to sve posle potpisivanja onog velikog ugovora. Prošle sezone je iz igre upućivao po 11.2 šuta ka košu u proseku. Veoma malo, za čoveka koji prima skoro 20 miliona dolara po sezoni. Ali i za čoveka sa takvim talentom. Mnogo bolje i raznovrsnije je igrao u Sijetlu. Ovako mali broj šuteva je i posledica dovođenja Vinsa Kartera u tim prošlog leta. Mislim da Karter nije prošle sezone odigrao sebično, barem ne u plej-ofu. Kako sada stvari stoje Orlando će igrati slično kao i prošle sezone, sa širokom igrom u napadu. Kventin Ričardson kao novi igrač tima, donosi dobar šut za tri poena. On igra previše spolja, nije baš dobar u driblingu, mada ume da odigra leđima ka košu. Trebao bi da bude zamena za Meta Barnsa, koji je otišao u Lejkerse. Ričardson ima bolji šut za tri poena od Barnsa, ali je slabiji u odbrani(nestalan je u tom delu igre), nije igrač zadatka kao što je Barns umeo da bude, i uz previše igre daleko od koša po meni nije dostojna zamena za Barnsa. On može biti starter ako Luis i dalje bude igrao krilnog centra. Po meni, Brendon Bas je nedovoljno iskorišćen igrač ovog tima, jer je on klasičan krilni centar, izuzetno je snažan(mada malo nizak, 203cm), ima odličan rad nogu, prilično je brz, i solidan je u odbrani. Ako bi on bio starter, a Luis igrao nisko krilo, mislim da bi Orlando bio opasniji pod košem i u odbrani i napadu. Luis nema baš razvijenu igru leđima ka košu, možda mu hvali čvrstina u odbrani, i mislim da bi kao ''trojka'' bio produktivniji. A Orlando bi na klupi imao armiju ''trojkaša''(Redik, Ričardson, Pjetrus, Anderson) spremnih da rašire igru protivnika po potrebi, ili da održe efikasnost u napadu. Biće zanimljivo videti da li je Hauard napredovao u igri ''1 na 1'', da li je popravio šut sa linije sl. bacanja, i može li steći naviku da posle skoka u napadu ili prijema lopte u reketu zadrži loptu u visini grudi. On gotovo uvek spušta loptu u visini struka, i tako daje vremena(pola sekunde) svojim čuvarima da se dobro postave i zatvore mu put ka košu(čak i udvajanjem). Možda je to jedan od razloga zašto Hauard ima dosta ozgubljenih lopti(3,02 u proseku u karijeri). On je, na primer, razvio taj šut iz horoga desnom rukom kada posle finte kretnje u levu stranu(licem okrenut ka košu) krene u desno kroz sredinu reketa, paralelno sa čeonom linijom. To je čuvena finta Patrika Juinga(vežbao sam je još sa 12 godina), koji je pomoćni trener u Orlandu. Ali da bi postao baš dominantan centar, Dvajt Hauard će morati da bude mnogo raznovrsniji. Ovo je po meni jedan odličan tim koji za nešto više od finala konferencije mora malo da promeni igru i mora više da koristi Rašarda Luisa. Možda im ove sezone to i uspe i sa istim stilom igre, ali se tu pitaju ''12 žigosanih'' iz Bostona...

BOSTON SELTIKS

POVRATAK OTPISANIH(Prvi deo?). Ovako bi se najkraće mogla opisati prošla sezona Boston Seltiksa. Svi najpoznatiji novinari u SAD koji se bave NBA ligom su bili ubeđeni da je zadnja stanica za tzv.matorce drugo kolo plej-ofa i to u duelu sa ''Kraljem'' i njegovim Klivlendom. Kralj ih je ipak razočarao, prvo delom, a onda i likom, a Boston je otišao u finale konferencije, pa onda i u Veliko finale, gde je poražen ,po mom mišljenju, pod malo sumnjivim okolnostima. Ali dobro, nova sezona je pred njima. Nova sezona u kojoj će igrati bez Rašida Valasa koji se navodno penzionisao(nadam se da će se vratiti, u bilo koji tim), ali su doveli dva iskusna centra u vidu Šakila O'Nila i Džermejna O'Nila. Mislim da će Džermejn O'Nil biti veće pojačanje za njih, jer je mlađi i lakše će se prilagoditi ovom timu. Šakil O'Nil je priča za sebe, nesvakidašnji karakter, ali verujem da neće narušiti atmosferu u ovom timu. Ako ništa drugo, lako je zamenljiv jer igra za mali novac. Pretpostavljam da će se uklopiti, ali kad se vrati Kendrik Perkins(u februaru 2011. se očekuje njegov povratak), to može uticati na minutažu Šeka i tu mogu nastati mali problemi(ili dileme) za Glena Riversa. Kome dati prednost, Šeku ili Džermejnu O'Nilu? Jer tu je i Glen ''Uno uno'' Dejvis, pa su Seltiksi opet odlično popunjeni pod košem. Kada je u pitanju spoljna linija, Seltiksi su doveli Vona Vafera i Delontea Vesta. Vafer je dobar šuter, ali je slab u odbrani i neiskusan. Delonte Vest je iskusniji igrač koji isto ima dobar šut, ali i solidnu igru na poludistanci. Dobar je u odbrani i igra na poziciji beka-šutera. Možda može nekad odigrati i plejmejkera. Tu dolazimo do jedne od potencijalnih slabosti Bostona: rezervni plejmejker. Nejt Robinson je prošle sezone u plej-ofu odigrao dobro, ali se postavlja pitanje da li Ražon Rondo može još jednu sezonu odigrati opet onako dobro sa velikom minutažom, pogotovo u plej-ofu. Drugo, Robinson više voli da šutira nego da razigrava saigrače, može biti dobar u pik-end-rol igri ali nije pravi plejmejker. Delonte Vest bi tu mogao da pomogne. Toni Alen je tokom leta otišao iz Bostona, pa bi ulogu važnog igrača sa klupe mogao da preuzme Markiz Danijels. Ovaj igrač je sve oduševio svojim igrama u plej-ofu 2004. godine u dresu Dalasa, u svojoj prvoj sezoni. U tom plej-ofu je beležio prosečno 15.8p 6.2sk 3as 2uk.l. Gledao sam ga tada i takođe bio oduševljen. Ovaj igrač studirao na Univerzitetu Oburn(kao i Čarls Barkli) i nije draftovan, ali je uspeo da uđe u NBA. Najbolje partije je pružao u Indijani Pejsers. On može da igra beka-šutera i nisko krilo. Može biti zamena za Pirsa ili Alena. Dobar je odbrambeni igrač, poseduje veliku brzinu, ali mu je mana slab šut za tri poena. Ako to popravi, biće još opasniji u napadu jer ume lepo da utrčava u reket, odlično se kreće bez lopte, nije sebičan, a i dribling mu nije loš. Podrška sa klupe će u ovom timu Bostona biti verovatno još važnija nego prošle sezone jer je ''Velika trojka'' starija za jednu godinu. Glen Rivers je rekao prošle sezone da misli da će Kevin Garnet igrati još bolje ove sezone koja je pred nama jer je prošlo godinu dana od zalečenja njegove povrede. Godine najvažnijih igrača ovog tima su najveći izazov za ovu ekipu. Ako ostanu zdravi do kraja sezone, Kendrik Perkins ponovo bude na svom nivou, rezerve budu(barem u regularnom delu sezone) igrale veću ulogu u timu, i ništa ne naruši atmosferu u timu, gledaćemo i drugi deo...sa verovatno srećnijim krajem po ''otpisane''...

Igor Josifoski
26.10.2010, 01:59
ZAPADNA KONFERENCIJA 2010/2011 - Favoriti


U Zapadnoj konferenciji je malo nezahvalno reći ko su ove sezone favoriti za ulazak u Veliko finale NBA lige. Glavni razlog je situacija u Denveru jer se još ne zna gde će Karmelo Entoni završiti ovu sezonu koja je pred nama. Ako Karmelo Entoni ostane u Nagetsima i odigra celu sezonu najbolje što ume, bez ikakve rezerve(jer je u zadnjoj godini ugovora), a ekipa ostane (psihički) stabilna, Denver Nagetsi su jedan od četiri favorita sa Zapada za ulazak u Veliko finale. U jačem su sastavu nego 2009. kada su se u finalu Zapadne konferencije dostojno suprotstavili Lejkersima(poraženi sa 4-2 u seriji). Dolazak Ala Heringtona u ovaj tim znači veću efikasnost pod košem, ali i širenje igre u napadu, jer ovaj igrač voli da šutira spolja. Njegov nedostatak je igra u odbrani. Ali zar to nije bio nedostatak skoro cele ekipe Nagetsa dok nije došao Čonsi Bilaps? Posle toga se sve promenilo. Ja mislim da Denveru hvali još jedan dobar defanzivac pod košem, ali možda mogu do Velikog finala i bez takvog igrača. Sa druge strane, Oklahoma Siti Tander će najverovatnije biti jedna od prve četiri ekipe(a možda i prva) na Zapadu po broju pobeda na kraju regularnog dela sezone. Malo su se pojačali na poziciji centra dovođenjem Kola Oldriča sa Univerziteta Kanzas. Ovaj momak bi u konkurenciji pre svega Nenada Krasića, Nika Kolisona i Džefa Grina da se izbori za mesto u prvih 12. U tom slučaju on će biti zadužen uglavnom za odbrambene zadatke: skokovi, blokade, odbrana ''1 na 1''. Inteligentan igrač koji ume dobro da se postavi u odbrani, da zatvori reket. Trebao bi to da primeni i u NBA ligi. Tim Oklahome nije mnogo menjan, dovedeni su i Moris Piterson i Dekuan Kuk, ali čini mi se da ima previše igrača na poziciji 2 , i da će trener ovog tima Skot Bruks možda imati malo problema da ukomponuje sve te igrače. Od ove ekipe se mnogo očekuje, čak i u plej-ofu, iako su prilično neiskusni. Predvodnik ovog favorita iz senke je naravno Kevin Durant, jedan od najtalentovanijih i najboljih igrača u NBA ligi danas. Kada su u pitanju ''očekivani'' favoriti, da krenemo od aktuelnih Šampiona, Los Anđeles Lejkersa.




LOS ANĐELES LEJKERS

Aktuelni šampioni su reklo bi se, dobro ''pazarili'' tokom leta. Najjača pojačanja su Stiv Blejk i Met Barns. Blejk je plejmejker koji bi trebalo da zameni Džordana Farmara koji je otišao u Nju Džersi. Blejk je pravi plejmejker koji voli pre svega da razigrava saigrače pa tek onda da traži svoj šut koji je inače prilično dobar(iako ima čudan izbačaj), pogotovo za tri poena(39,3% u karijeri). Mislim da je u odbrani malo slabiji od Farmara, ali bi trebao biti barem blago poboljšanje na poziciji rezervnog plejmejkera u Lejkersima. Met Barns je igrač koji će imati zadatak da menja Rona Artesta i Kobija Brajanta. I on je barem na papiru poboljšanje za Lejkerse, jer igra dobru odbranu, ima solidan šut spolja iako je slab u šutu za tri poena, pa će moći da širi igru Lejkersa u napadu, a u odbrani može biti ''igrač zadatka''. Voli da prodire pod koš i ne igra samo daleko od koša. Tako Lejkersi sada imaju dva ''specijalca'' u odbrani. Kad se jedan umori(Artest), ulazi drugi(Barns). A i Brajant nije imao ovakvu zamenu prošle sezone. Još jedan plus za Lejkerse. Treće pojačanje bi mogao da bude Teo Retlif, veteran koji je zbog odlične igre u odbrani tokom svoje karijere dobio nadimak ''Sekretar odbrane''. Ovaj igrač bi zajedno sa Lamarom Odomom trebao da zamenjuje Endrua Bajnama i Pau Gasola. Imaće uglavnom odbrambene zadatke, a poentiraće pre svega iz drugog plana. Trebao bi da ''zatvori'' reket dok Bajanam i/ili Gasol nisu u igri. Lejkersi izgledaju kompletniji nego prošle sezone, ali to ne znači da će biti i jači. Najveći problemi za ovu ekipu mogu biti povrede Bajnama i Brajanta koje izgleda još nisu zalečene. Brajant će zaigrati na startu sezone, a Bajnam verovatno neće. Eventualni slab start Lejkersa neće biti problem u smislu da oni to ne mogu da nadokande u drugom delu sezone(posle Ol-Star meča a do plej-ofa). Bitnije je da se te povrede Bajanama i Brajanta potpuno zaleče što pre, da ne bi imali problema pogotovo u tom drugom delu sezone. Od svih pojačanja možda se najviše očekuje od Barnsa. Možda je slabost ove ekipe i to što imaju samo tri dobra trojkaša: Fišera(37,3% u karijeri), Blejka(39,3% u karijeri) i Vujačića(37,1%) koji će se dolaskom Barnsa žestoko boriti za minutažu. S druge strane Brajant zna da pogađa trojke kada je potrebno(setimo se serije protiv Finiksa prošle sezone u finalu konferencije),a i njegova vanserijska igra na poludistanci dosta puta nadoknadi nekad slab šut za tri poena Lejkersa. Mnogi stručnjaci u SAD ih smatraju prvim favoritima i u regularnom delu sezone i u plej-ofu, ali mislim da Lejkersi neće ispuniti ta očekivanja ako se pojačanja(pre svega Barns i Blejk) ne uklope dovoljno u ovaj tim.

DALAS MAVERIKS

Opasna ekipa. Prošle sezone su obavili jednu razmenu igrača gde je Džoš Hauard otišao u Vašington, a u Dalas su došli centar Brendan Hejvud i nisko krilo Keron Batler. Mislim da su Maveriksi zbog toga bili nedovoljno uigrani za bolji nastup u plej-ofu gde su u prvom kolu poraženi od San Antonia. Ovog leta su doveli centra Tajsona Čendlera. On je prosečan u napadu, ali je vrlo dobar u odbrani, dobro skače ,blokira šuteve i u direktnim duelima je sasvim dobar. Verovatno će biti rezerva, jer je Hejvud dobar defanzivac ali je isto tako kreativniji u napadu od Čendlera. Biće zanimljivo da li će Čendler biti glavna zamena za Novickog, kada ovaj ode na klupu, ili će trener Dalasa Rik Karlajl u tim momentima ubacivati u igru nekog nižeg igrača, pa će Mavsi kao i obično u napadu uglavnom igrati sa jednim visokim igračem u reketu. Ako Čendler bude menjao Novickog, Dalas će zadržati visinu pod košem a samim tim i skok. Ja mislim da je to bolje rešenje za Maverikse, jer Čendler(216cm) i Hejvud(213cm) kao dobri odbrambeni igrači mogu da ''zatvore'' reket. Ali onda najveća odgovornost u napadu prelazi na Batlera i Terija. I tu dolazimo do možda i ključne stvari kada je u pitanju bolja igra Dalasa ove sezone. Da li će Rik Karlajl moći da uspostavi balans u poenima i preuzimanju odgovornosti između Novickog, Batlera i Terija? Veliko pitanje. Rekao bih da će se Batler dobro uklopiti u sve to, jer je nenametljiv igrač, koji je kreativan u napadu(igra na poludistanci i ulaz), dobar u odbrani. Jedina veća slabost mu je slab šut za tri poena. On i Merion(isto dobar defanzivac) se u plej-ofu mogu smenjivati u čuvanju dobrih igrača protivničkih timova na pozicijama 2 i 3(recimo Brajant, K. Entoni, Durant). Još jedno pitanje za Rika Karlajla će biti da li će moći dovoljno dobro da rasporedi minutažu između Meriona, Batlera i Terija. Džejson Teri će verovatno biti rezerva, ali sa barem 30 minuta prosečno u igri. Rik Karljal je dobar trener koji je napravio osnove onog šampionskog tima Detroit Pistonsa iz 2004. Leri Braun, njegov stručni štab i Džo Dumars(doveo u tim Rašida Valasa) su uradili ono što je bilo potrebno da bi taj tim osvojio titulu. Dobra stvar za Maverikse je i to što je Džejson Kid u zadnje dve sezone odlično šutirao trojke: u sezoni 2009/2010 40,6%, a prošle sezone 42,5%). To je priličan plus za Dalas jer doprinosi širini ali i dubini u njihovoj igri(više prostora za prodore u reket). Kida bi trebao pre svega da menja Roderik Bubua, talentovani francuski plejmejker koji će propustiti početak sezone zbog povrede. Zameniće ga Hoze Barea. Šon Merion se čini mi se nije još pronašao u ovoj ekipi. Na primer, prošle sezone je uputio malo šuteva za tri poena. Iako je tu prosečan što se tiče preciznosti, mislim da bi trebalo da šutira više kada je sam. Dalas je dobro popunjen na svim pozicijama. Pod košem su: Novicki, Čendler, Hejvud, Brajan Kardinal i možda Ian Mahinmi. Spoljna linija: Kid, Bubua, Barea, Teri, Batler, Merion, Stiv Novak a možda i Dešon Stivenson. Mane tima mogu biti to što Batler i Merion moraju makar malo da poprave svoj šut za tri poena, da bi se otvorio prostor za prodore i utrčavanja ova dva igrača (a i Dalasu je taj šut za tri poena uvek mnogo važan), i to što pored Terija nemaju spoljnjeg igrača sa klupe koji će, kao nekada Džeri Stekhaus, dobrim šutem održati efikasnost ekipe u napadu kada glavnim zvezdama tima ne ide, ili su ušli u probleme sa ličnim greškama. Mislim da Maveriksi trebaju malo više da igraju u reketu, makar kroz prodore ili igru ''1 na 1'' Brendana Hejvuda i da odigraju čvršće u odbrani, pogotovo u reketu. Oni pomalo liče na Orlando jer Novicki uglavnom igra van reketa, šutirajući iz mesta, šutirajući iz pik-end-rola, ili iz driblinga. On igra leđima ka košu uglavnom kada ga čuva niži igrač ili kada ga posle preuzimanja u odbrani preuzme niži igrač. Tada je veoma efikasan. U odbrani je prosečan, jer su njegov najveći doprinos u odbrani skok i poneka blokada. U odbrani ''1 na 1'' je prilično slab. Ali i pored toga on je vođa i najbolji igrač ove ekipe. Konstantno je dobro igrao tokom dosadašnje karijere. Treba dodati da Dalas pored Terija(38,2% za tri poena u karijeri), Novickog(38,0% u karijeri), Kida, Bubue(40,9%) ima i Stiva Novaka kao dobrog trojkaša( 40,3% za tri poena u karijeri). Da bi pobedio glavne konkurente na Zapadu za ulazak u Veliko finale, Dalas mora ostvariti dobar balans u poenima svojih glavnih strelaca(Novicki, Teri, Batler) i mora pobediti svoje protivnike u reketu, makar u skoku, i kao i obično mora imati dobar šut za tri poena.

SAN ANTONIO SPURS

I naravno, Mamuze. Ovaj tim nikada ne možemo otpisati. Prošle sezone u plej-ofu su u drugom kolu ''počišćeni'' od strane Finiks Sansa(4:0 u seriji). Odbrana ovog tima nije više kao nekad, nemaju više svog ''specijalca'' u odbrani. To je nekada bio Brus Boven, pa povremeno i Robert Ori. Ali ni ceo tim više ne igra odbranu istim intenzitetom kao nekad. Tokom leta su doveli Bobija Simonsa, Tijaga Spiltera i Džejmsa Andersona. Bobi Simons je igrač koji je u karijeri imao problema sa povredama ali ovo za njega može biti novi početak. Simons je jedan od dobrih igrača koji su ostali neprimećeni. A i povrede su učinile svoje. On je pre nekoliko sezona dobio priznanje igrača koji je najviše napredovao. Najbolje partije je pružao baš u toj sezoni u L. A. Klipersima i u prvoj sezoni u Milvokiju. On je dobar odbrambeni igrač, sa dobrom igrom u napadu na poludistanci, i dobrim šutem za tri poena(40,1% u karijeri). Od njega će se u San Antoniu očekivati da odigra dobru odbranu i da pogađa šuteve za tri poena i na poludistanci. Biće zamena sa klupe za Džefersona i Đinobilija. Tijago Spliter je vrhunski igrač u evropsokoj košarci i biće zanimljivo videti kako će se uklopiti u NBA. On će verovatno biti zamena sa klupe za Tima Dankana i Antonija MekDajsa. Ako bude bio dobar kao što je to u ovom timu nekad bio Fabricio Oberto, ili čak bolji od toga, to će biti veliki plus za ovu ekipu. Važna stvar za San Antonio ove sezone će biti igra Tonija Parkera koji je prošle sezone propustio veliki broj utakmica zbog povrede. Džordž Hil ga je dobro zamenio, ali možda je toliko odsustvo Parkera ostavilo traga u igri Mamuza, pogotovo jer je važan igrač tima postao Ričard Džeferson koji je član startne petorke. Sada je Parker potpuno zdrav i San Antonio bi trebao da igra bolje nego prošle sezone. Međutim, ovo je zadnja sezona u ugovoru za Parkera i biće interesantno videti kako će se to odraziti na njegovu igru. Ne bih rekao da je on igrač koji će igrati malo više za statistiku da bi dobio više novca na sledećem ugovoru. Parker bi trebao da poboljša svoj šut za tri poena, jer je to preko potrebno njegovom timu. Videćemo...Emanuel Đinobili je potpuno zdrav, odmoran, i ako ne bude imao problema sa povredama ove sezone to će biti veliki plus za Spurse. Tim Danakan će verovatno i ove sezone imati manju minutažu u regularnom delu sezone nego u plej-ofu koji će uslediti u aprilu sledeće godine. Prošle sezone su ga dobro menjali Met Boner i pogotovo Dehuan Bler, momak koji je po mom mišljenju otkrovenje prošle sezone. Možda je najveće pitanje kako će ove sezone igrati Antonio MekDajs i Ričard Džeferson. Ova dva igrača prošle sezone nisu baš ispunili očekivanja. MekDajsova igra u odbrani, poentiranje iz drugog plana ili iz šuta sa poludistance(u čemu je veoma dobar) će biti veoma značajni za San Antonio. Isto tako, Džeferson mora popraviti svoj šut za tri poena, mora nastaviti da koristi svoj dobar prodor pod koš i treba da ostvari svoju ulogu u ovoj ekipi, ulogu koju mu je namenio trener Greg Popović. Odbrambeni zadaci se podrazumevaju. Ova ekipa deluje prilično kompletno. Spoljna linija izgleda ovako: Parker, Hil(veoma napredovao u prošloj sezoni), Geret Templ, Đinobili, Džejms Anderson, Džeferson, Simons. Pod košem deluju sasvim dobro: Dankan, MekDajs, Bler, Spliter, Boner. Zbog toga skok će biti jedan od najjačih aduta ove ekipe. Prošle sezone su na papiru možda izgledali i jače(Kit Bogans i Rodžer Mejson Džunior su bili u timu), ali to ne mora ništa da znači, jer je Parker propustio veliki deo sezone. Nedostaci ovog tima mogu biti to što nemaju iskusnog beka šutera koji bi zamenjivao Đinobilija(Džejms Anderson je novajlija u ligi). Verovatno će to značiti veću minutažu za Simonsa u plej-ofu, a opet može izaći i na dobro jer će uloge u timu biti jasnije raspoređene. San Antonio ima pet dobrih trojkaša: Bonera(40,5% u karijeri), Đinobilija(37,6%), Hila(37,9% u svoje dve sezone u NBA), Simonsa(40,1%) i Gereta Templa(43,5% u svojoj prvoj sezoni), i pošto su čak četvorica igrači sa klupe jednim delom i zbog toga će Mamuze i ove sezone imati jednu od najefikasnijih ''klupa'' u NBA ligi. Ti rezervni igrači su prošle sezone nadoknadili dug izostanak Parkera, a neki od njih su i zamenjivali Danakana koga je Greg Popović štedeo u regularnom delu sezone. Dankan i Đinobili, dva najvažnija igrača ovog tima imaju po 33 godine, i podrška njihovih saigrača sa klupe će im mnogo značiti čak i u plej-ofu. Ako se to dogodi, uz dobro uklapanje Džefersona i MekDajsa u ovu ekipu, San Antonio će uz malo jaču odbranu nego prošle sezone biti, po mom skromnom mišljenju, biti glavni kandidat za Veliko finale. Ovoj ekipi je najvažniji drugi deo regularnog dela sezone, posle Ol-Star meča. Tada oni stiču pravu formu...Neko je jednom lepo rekao: ''Mamuze se uvek vraćaju...''

ЕлБиЏеј
14.11.2010, 20:13
E sad da ozivimo malo i ovu temu .
Jedno pitanje za naseg doktora $#^%RT
Da , gotovo svaka prica iz danasnje najbolje kosarkaske lige vodi se oko tima iz Floride , Majamija . I moje pitanje bice vezano za isti klub . Neki su ocekivali , a neki ne , ovakav start . Svejedno , start koji ne odgovara timu takvog kalibra . Videli smo utakmice gde su sve 3 zvezde bile raspolozene , ali opet nije sve bilo tako glatko . Mozemo uzeti kao primer sinocnu utakmicu sa Torontom . LBJ-23 pts , 11 ast . D-Wade - 30+ pts , 5+ reb. . Chris Bosh - 14 pts , 5 reb. . Klub bez ijedne superzvezde , Toronto , je sveo Majami na samo 9 razlike , iako su All Starovi sa druge strane kontinenta imale solidan ucinak .
A moje pitanje je : Koji je to razlog ovako losem startu ? Sta ce biti kljuc i glavni sraf igre Hita ? Da li je to nedostatak sutera u postavi ( Mike Miller ), nedovoljna dubina klupe ili mozda nesto trece ?

Igor Josifoski
15.11.2010, 16:40
ElBiDžej je postavio pitanje u NBA kolumni zašto Majami ima ovako slab start. Dobro pitanje. Ja sam svoje mišljenje o tome kako ovaj tim otprilike treba da igra već izneo, i ostajem pri tome. Ali evo nekoliko podataka koji to potkrepljuju. Prvo, vidi se da je LeBron Džejms nastavio da igra na isti način kao i u Klivlendu. Puno probija kroz sredinu, deli asistancije(svaka mu čast), poentira,...Greška. Dvejn Vejd čini mi se manje igra na poludistanci i spolja, a lepo je razvijao taj svoj stil igre zadnje 3-4 sezone. Tako Majami ima dva slična igrača na spoljnim pozicijama, a to nije dobro. Sa druge strane, Vejd nema baš zavidan procenat šuta za tri poena(34,4%) iako dobro šutira iz igre(48,8%). Džejms je tu još slabiji jer šutira trojke 26,7% a iz igre 43,2%. Ovaj prvi procenat zančajno kvari ovaj drugi. Problem stvara i način na koji tim koristi Krisa Boša. Boš igra previše spolja, pa ima samo 6 skokova u proseku, ali to se odražava na igru njegovog tima u napadu. Kako? Pa dobar primer je utakmica protiv Nju Orleansa, gde je Majami igrao previše pik-end-rola a Boš je često stajao daleko od koša, čekajući da primi loptu. Jednostavno, moraju ga više koristiti u reketu, da bi imali više poena u reketu, otežali odbrani protivničkog tima da se rotira, i čak bili malo bolji u skoku, iako u proseku bolje skaču od svojih dosadašnjih protivnika(prvih 10 utamica). Majami je u proseku na prvih deset utakmica(odatle sva ova statistika) potučen u reketu, jer prosečno daje 31,7 poena ''na farbi'', a prima 40,7 poena. Sve to i pored svih onih ulaza pod koš koje prave Vejd i Džejms. Spolja dominiraju jer postižu po 71 poen u proseku a na istom delu terena(van reketa) primaju 52,6 poena. Odlično. Ali bi uz malo bolji raspored snaga, u reketu bili bolji i samim tim raznovrsiji, manje predvidivi, sveukupno jači kao tim. Još nešto. Ovaj tim izgleda misli da mu ne treba plejmejker, jer Karlos Arojo kao starter na toj poziciji igra svega 21,1 minut a ima 1,7 asistencija u proseku. Za mene je iznenađenje što je on u prvoj petorci umesto Čalmersa. Možda Čalmers ima neku povredu, ili je nešto drugo u pitanju. Čalmers igra 7,3 minuta u proseku i ima 1,5 asistencija u proseku. Možda ulazi kada Vejd i Džejms nisu u igri...Ali i taj broj asistencija nešto govori. Kada je u pitanju klupa, ona izgleda sasvim dobro. Najbolji skakač ekipe dolazi sa klupe. Haslem ima 8,6 skokova u proseku a igra 5 minuta manje po utakmici od Boša(?!). Klupa postiže u proseku 37,1 poen, što je jako dobro. Edi Haus treba da popravi šut iz igre(38,7%) iako dobro šutira trojke(37,5%). Majami je od svojih dosadašnjih protivnika bio bolji u proseku u svim statističkim kategorijama, sem u skokovima u napadu(11,1 dopuštaju po utakmici). Šut iz igre im je solidan(47,2%), a dobro šutiraju i trojke(38,7%), gde prednjači Džejms Džons(biće još bolje kad se vrati Majk Miler). Igraju, na papiru, dobru odbranu jer primaju 93,3 poena(Boston na primer prima 95,8 na prvih 10 utakmica), a ubedljivo pobeđuju svoje protivnike jer postižu prosečno 102,7 poena. Statistički deluju odlično, jer čak ne gube mnogo lopti(13 po utakmici), za razliku od njihovih protivnika(15).Ali, Vejd u proseku gubi 3,4 lopte po utakmici, a Džejms čak 4,2 (zajedno više od polovine izgubljenih lopti tima). I tu dolazimo do druge ključne stvari: uloge u timu. Kako sada stvari stoje, LeBron Džejms je uspeo da nametne svoj stil igre u ovom timu i on, možda neprimetno, deluje kao ključan faktor ovog tima. Igra svoju ol-raund igru(22p. 5,6 sk. 8,9 as.) i opet izgleda kao ''plejmejker'' svoje ekipe. Vejd sada ima 3,2 asistencije po meču, dosta manje nego prethodnih godina. Kao da se za sada, neprimetno, ostvaruje ono što sam rekao u najavi favorita sa Istoka, a to je da Dvejn Vejd od svih članova ''Velike trojke'' može najviše da izgubi...
Da bi Majami igrao bolje, Vejd i Džejms treba da poprave šut za tri poena(pogotovo Džejms), Boš mora da igra više leđima ka košu, i LeBron Džejms(opet on) treba da pogađa što više šuteva nalik na prvi šut koji je pogodio u dresu Hita, nalik na one šuteve za koje smo u emisiji NBA Action ili Real NBA(ne sećam se tačno, izvinjavam se) videli da ih je vežbao na treningu...Za početak. Ima vremena...

T-Snell
16.11.2010, 13:48
Imam i ja jedno zanimljivo pitanje za naseg doktora...
Sta misli, zbog cega vecina novih, mladih plejmejkera ne poseduje dobar sut sa distance? Primeri su brojni, Rose, Wall, Rondo, mali Bledsoe itd.
Da li je to zato sto u mladjim kategorijama ne moraju previse da koriste sut spolja zbog dominantnih atletskih i fizickih predispozicija ili postoji neki drugi razlog? (naravno da mi ne mozes dati tacan odgovor koji verovatno i ne postoji, samo bi da cujem misljenje %QWT&W )

Igor Josifoski
16.11.2010, 23:21
T-Mac, tvoje pitanje je zanimljivo jer otvara mnoga druga pitanja vezana za NBA ligu u proteklih deset godina. U pravu si, mnogi igrači koji imaju dobre fizičke predispozicije više se oslanjaju na to nego na šut, pogotovo šut iz daljine. Ali, u NBA ligi su se otvorila neka ozbiljna pitanja možda već na početku decenije koja je za nama. Naime, mnogi igrači koji su došli sa američkih univerziteta u NBA ligu su pokazali prilične nedostatke u elementarnoj košarkaškoj tehnici. Skok-šut je bio najveći nedostatak. Neko bi rekao da se ne rađaju više onakvi talenti kakvi su nekad postojali u zlatnoj eri NBA lige, tokom 80-ih i 90-ih. A neko bi to pripisao slabijem radu trenera sa igračima na američkim univerzitetima. Sećam se kada je pred Olimpijske igre 2004. god. u Atini poznati trener Zmago Sagadin u razgovoru sa novinarom jedne srpske televizije rekao kako se na predstojećim OI ne bi kladio na Amerikance. Tema razgovora je bila malo šira pa je ovaj stručnjak pomenuo kako se na američkim koledžima više ne trenira kao nekad, jer se nekad, citiram ''na koledžima treniralo i po četiri sata dnevno, a danas ne može ni dva sata dnevno''. To je po g. Sagadinu bio razlog zašto je NBA liga (barem) tada bila slabija nego ranije(80-ih i 90-ih). Po važećem pravilniku NCAA, sportisti na koledžima ne mogu provesti više od 20 sati nedeljno u treniranju i igranju utakmica. Put do mesta odigravanja utakmice nije uračunat u tih 20 sati. Mislim da svaka NCAA košarkaška ekipa odigra dve utakmice nedeljno. Svako neka izvede svoju računicu...Sve ovo je deo neke nove akademske politike od strane NCAA. Ima mišljenja da je ovaj fenomen posledica nekih socioloških razloga. Na primer, NBA liga je možda doživela i svoj vrhunac početkom 90-ih godina, doživela je svojevrsnu globalizaciju. Puno puta smo čuli onaj izraz koji Dejvid $tern toliko voli: ''Košarka je postala globalna''. Sponzori su dosta forsirali što atrktivniju igru, pa je malđim igračima možda bilo važnije zakucavanje od mnogih elemenata košarke. Ja s e odlično sećam kako je izgledala emisija NBA Action devedesetih godina prošlog veka. Bilo je mnogo više prikazanih akcija timova sa utakmica, nego kratkih spotova koje danas gledamo. Mnogo više detalja sa utakmica, pa priča o legendama NBA lige, ali i manje primećenim igračima koji su nekada bili veliki asovi. Daleko bolja emisija nego sad. A u prvoj polovini decenije koja je za nama, u emisiji NBA Action je postojala i rubrika o osnovama košarke(taktičkim i tehničkim), sa brojnim primerima sa NBA utakmica. Sigurno ne slučajno(vraćamo se na početak priče o skok-šutu). Inače, baš u proteklih deset godina došlo je do masovnog odliva veoma taletovanih igrača pre svega iz Evrope, u NBA ligu. Ti mladi igrači su u dosta slučajeva bili malo bolje tehnički opremljeni nego neke nove, mlade, NBA zvezde '' u najavi''. Ovo će sigurno zvučati kao teorija zavere, ali ponekad se pitam: šta bi se dogodilo sa NBA ligom na globalnom nivou, u smislu popularnosti i profita koji ona ostvaruje, da su svi ovi veliki igrači iz celog sveta koji su sada nosioci igre mnogih NBA timova ostali u Evropi, vratili se u Evropu, ili umesto NBA lige izabrali da igraju u Evroligi? Zamislite Evroligu sa Gasolom, Kirilenkom, Parkerom, Đinobilijem, Skolom, Obertom, Delfinom, Peđom Stojakovićem, Darkom Miličićem, Markom Jarićem, Hidajetom Turkogluom, Memetom Okurom, možda čak i Dirkom Novickim, i mnogim drugim talentovanim igračima koji su kao i velika većina ovih napred pobrojanih, svoje najbolje košarkaške godine proveli u NBA ligi. Da li bi Evroliga sa svim ovim igračima preuzela primat NBA ligi u gledanosti širom sveta? Baš kada su evropski timovi prvo ''načeli'' jedan američki ''drim tim''(polufinale i finale OI 2000. god.), a dve godine kasnije ga, posle Argentinaca, i pobedili(blamaža amerikanaca na SP 2002. u Indijanapolisu), počeo je taj masovan odlazak velikih talenata iz celog sveta u NBA ligu. Talentovani igrači iz celog sveta, koji su u tehničkim osnovama dobro potkovani, dolaze kao dobra zamena za tehnički malo ''nedoterane'' velike talente iz NCAA. Baš u vreme kada se očekivao sledeći ''Veliki draft'', koji će izbaciti puno talentovanih igrača iz NCAA. Zadnji takav draft je bio 1996, ali i 1997. Imajući u vidu i to, možda se stvarno barem u to doba, na američkim univerzitetima nije tako mnogo i tako dobro radilo sa igračima, kao nekad...Čudna podudarnost...NBA liga širi svoja tržišta, pravila se ujednačavaju(FIBA usvaja napad od 24 sekunde, nov reket u Evroligi, imitiranje NBA lige na razne načine, itd). Čak se priča i o osnivanju evropske divizije NBA lige. Meni se to uopšte ne sviđa. Evropska košarka treba da ostane evropska košarka, a NBA treba da ostane NBA. Da se razumemo, ja i koledž košarku više volim od evropske košarke. Stvar ukusa.
A sad, nazad na košarkaške osnove. Skok šut. Evo jednog primera. Ja sam gledao malo Dvejna Vejda u njegovoj poslednjoj sezoni na Univerzitetu Market. On je tamo čini mi se bio klasičan šuter, i imao je bolji skok šut nego u prvih nekoliko godina svoje NBA karijere. Verovatno je to posledica činjenice da je dosta ojačao fizički, pa je malo izgubio tu mehaniku skok šuta. To je slučaj sa još nekim igračima. I Majkl Džordan je svojevremeno promenio skok šut igranjem u NBA ligi. Na koledžu je pri izbačaju levu ruku kojom pridržava lotu zaustavljao negde na pola izbačaja, a desnu ispružio skoro do kraja. I Džordan je na početku karijere više ulazio u reket i šutirao iz blizine. Ništa čudno u poređenju sa današnjim velikim atletama koji tek krče svoj put do zvezda...
Ako sam malo skrenuo sa teme, izvinjavam se.



''Najsrećniji ću biti kada nekoliko timova iz ostatka
sveta bude rame uz rame sa nekim od ''drim timova''.
To vreme dolazi''.
-Dejvid $tern (izjava iz 1994. godine)

LeBron fan
17.11.2010, 01:34
Za D-Wade se uopste ne slazem sto je rekao pemarinkovic.. Uopste nije tacno da je bio klasican suter, sasvim suprotno od toga.. Imao je dosta poteskoca sa sutom.. Evo i izjave strucnjaka kada je on bio izabran na draftu http://www.youtube.com/watch?v=xCc2uQtsaIQ&feature=related

Igor Josifoski
17.11.2010, 16:07
Ja komentarišem samo ono što sam video sopstvenim očima. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Kada sam rekao da mi se čini da je Dvejn Vejd na koledžu bio klasičan šuter, mislio sam na njegovu ulogu i poziciju u timu u tim utakmicama. Hteo sam da napravim poređenje između skok-šuta Dvejna Vejda na koledžu, i u prvih nekoliko godina njegove NBA karijere. Nisam mislio na preciznost iz skok šuta. Evo primera. Kajl Singler je igrač koji ima dobar skok šut, izuzetan izlazak iz bloka i dobar balans kada se pri izlasku iz bloka digne na šut, ali je prošle sezone šutirao iz igre 41,2%, a za dva poena 42%, pa je verovatno zbog toga preskočio ovogodišnji draft. To znam je r sam pratio ovog igrača zadnje dve-tri sezone, i sviđa mi se kao igrač. On ima i dobar ulaz, dobru igru na poludistanci, ali nema ni izbliza onakve fizičke predispozicije kao Dvejn Vejd. Zato je verovatno doneo dobru odluku da preskoči ovaj draft, jer je, na primer, baš taj isti Dvejn Vejd svoj slabiji skok šut u prvim sezonama mogao da nadoknadi svojim vanserijskim fizičkim predispozicijama, a Singler mora pre svega biti dobar šuter u NBA da bi se probio, bez obzira što je prošle sezone igrao nisko krilo, a Vejd je uglavnom bek šuter. I tu se vraćamo na pitanje koje je T-Mac postavio...Pisao sam malo o Singleru u rubrici ''NBA draft 2010'' na ovom Forumu. Nadam se da sledeće sezone neće biti lok-auta, koji bi se mogao odraziti i na igrače koji izlaze na sledeći draft.

Casiraghi
17.11.2010, 17:03
Mene zanima sta pemarinkovic misli o Nashu i Sunsima?

Igor Josifoski
17.11.2010, 18:13
Nedavno sam komentarisao Finiks Sanse. Komentar je na 1. strani rubrike ''NBA Offseason 2010''.

Casiraghi
25.11.2010, 00:57
Evo za naseg doktora.Sta misli o Bullsima i dokle mogu oni ove godine sa ovom ekipom?

Igor Josifoski
26.11.2010, 01:47
Čikago Bulsi su ekipa koja u plej-ofu može iznenaditi jednog od tri favorita u Istočnoj konferenciji(Orlando, Boston, Majami). Za sada imaju rezultat od 8 pobeda i 5 poraza(kod kuće odlični sa 5-1). Kjlučni igrač ove ekipe je za sada Derik Rouz. Ovaj momak dosta dobro napreduje pre svega u samoj igri, pa tek onda statistički. Beleži 26.3 poena, 8.3 asistencije, 4.4skoka, uz šut iz igre 47%. Solidno šutira sl. bacanja(75%), a popravio je i šut za tri poena (33.3%), iako ni sada nije sjajan. Ali ima vremena. Šut mu je nešto slabiji nego u prethodne dve sezone, kao i procenat uspešnosti sa linije sl.bacanja. Ali, bolji je u poenima ukupno, kao i u skoku. Ono što je važno za njega je da konstantno od početka svoje karijere, sve više i više odlazi na liniju sl. bacanja. Mene posebno impresionira to što je na vreme počeo da razvija svoju igru na poludistanci, usavršavajući i skok šut istovremeno. Međutim, on i dalje gubi veliki broj lopti(3.92 po meču u ovoj sezoni), i to više nego u prethodne dve sezone. Ovo je verovatno posledica činjenice da u ekipi previše stvari u napadu zavisi od njega. On je daleko najbolji asistent ekipe i to dosta govori. Si-Džej Votson igra malo(13.2 minuta u proseku) i ima malo asistencija (1.9 u proseku). Dosta toga bi se trebalo promeniti kada Karlos Buzer bude zaigrao za Bulse. Drugi najvažniji igrač Čikaga je Joakim Noa. Gledao sam ga na koledžu u dresu Univerziteta Florida, zajedno sa Alom Horfordom, Korijem Bruerom, Lijem Hamfrijem, Krisom Ričardom, Taurinom Grinom i ostalim igračima koji su činili jednu veliku generaciju igrača koja je dva puta zaredom bila Šampion NCAA. Nisam verovao da će Noa biti baš ovoliko dobar igrač u NBA ligi. U ovoj sezoni beleži prosečno 15.4 poena i 13.4 skoka, uz šut it igre 54%. Postao je raznovrsniji u napadu, i konstantno je dobar u odbrani. Odličan bloker. Njegov problem su rekao bih izgubljene lopte(2.15) s obzirom na njegov stil igre, i sl. bacanja(69.4%). Sam izbačaj bi trebalo da mu bude na malo većoj visini, barem po mom mišljenju. Nekako ne diže loptu dovoljno visoko pre nego što izbaci loptu. Tako je šutirao i na koledžu. Ali dobro, niko nije savršen. Luol Deng je igrač koji bi mogao da popravi šut(41.3%), prosečan je u šutu za tri poena(35.8%), ali opet postiže dosta poena sa 18.7 u proseku. Biće zanimljivo videti kako će se on prilagoditi povratku Buzera na parket. I Deng slabo šutira sl. bacanja(68.6%). Taj Gibsona sam malo gledao na Univerzitetu Južna Kalifornija zajedno sa Nikom Jangom(pokazuje svoj talenat u Vašingtonu) i Gejbom Pruitom, plejmejkerom koji je igrao za Seltikse a sada igra u Izraelu. Njih trojica su bili glavni igrači te ekipe. Gibson je ovogodišnje otkrovenje za Bulse sa 12.4 poena i 7.7 skokova u proseku(šut iz igre 52.8%). Ali i on slabo šutira sl. bacanja(64.3%). I tu dolazimo do možda i ključne pozicije u timu kada je u pitanju njihov domet u plej-ofu. Pozicija beka-šutera. Ne iznenađuje me to što je Kit Bogans starter na toj poziciji(bolji u odbrani od Korvera, i iskusniji igrač), ali me iznenađuje njegova slaba statistika. Bogans ima šut iz igre 36.1%, za tri poena 27.9% i beleži 4.6 poena prosečno za 22.6 minuta u igri. Kajl Korver beleži 9.6 poena u proseku za 23.5 minuta, i nije čudno što malo više igra od Bogansa. Rezervni igrači ovog tima su solidni u skoku i u poenima(28.7 poena po utakmici). Džonson mora popraviti šut iz igre(37.5%), kao i Votson(36.9% iz igre). Roni Bruer ima dobar šut iz igre, ali postiže malo poena i što je posebno važno, do sada je uputio samo jedan šut za tri poena u ovoj sezoni. To je po mom mišljenju ključan problem Bulsa u napadu. Nedovoljna širina u igri. Imaju samo Korvera kao odličnog trojkaša(48%), Deng je prosečan, a od Rouza ne možemo očekivati više. Nijedan dobar trojkaš u prvoj petorci. To može biti problem čak i kada Buzer zaigra, jer će se protivničke odbrane verovatno često odlučivati da ga udvajaju ili će barem spoljni igrači protivničkih timova često pomagati u odbrani na Buzeru. To bi se posebno moglo odraziti na igru Bulsa u plej-ofu, kada se igra sporije i više na pozicioni napad. A Bulsi tada eventualniim forsiranjem neke brže igre, po mom mišljenju, ne bi mogli dovoljno da iskoriste Buzera u reketu. Njegovim povratkom dobiće još bolji balans u igri između spoljne linije i visokih igrača, ali će postati i jači u reketu, što je jako bitno za okršaje u plej-ofu sa favoritima. Čikago je dobar pod košem(Buzer, Noa, Gibson, Ašik, Tomas, Džonson), barem u teoriji, ali problem je u spoljnoj liniji jer imaju slab šut za tri poena(34.7%). Ova ekipa ima šut iz igre 46.9%, odlično skaču(46.15 ukupno, u napadu čak 12.7), imaju dosta asistencija(22.1), ali gube mnogo lopti(16 po utakmici) i slabo šutiraju sl. bacanja(69.2%), mnogo slabije od svojih protivnika(76.5%). Zanimljivo je da dopuštaju 11.39 ofanzivnih skokova svojih protivnika u proseku. Možda je to bitan razlog zašto ne igraju jaku odbranu jer primaju 99.5 poena po utakmici, iako im je trener sada već poznati Tom Tibodo. Zanimljivo, jer njihovi protivnici iz igre prosečno šutiraju 43.7% i beleže dosta manje skokova (40.39). Povratkom Karlosa Buzera treba očekivati dosta pik-end-rola ovog igrača sa Derikom Rouzom, jer Buzer(a i Rouz sve više) dobro šutira sa poludistance i distance. To će malo otvoriti reket protivnika, olakšati prolaz Derika Rouza do koša, i naravno omogućiti Bulsima da i dalje, pre svega zahvaljujući Noi, budu dobri u ofanzivnom skoku. Mislim da su ključne stvari za ovu ekipu uloga Luola Genga posle povratka Buzera, šut za tri poena, malo veći doprinos rezervnih igrača, i odbrana reketa. Trebalo bi da se bore za to četvrto mesto na Istoku sa Atlantom. Sve preko toga je veliki uspeh. Kako sada stvari stoje, Atlanta je u većim problemima. Možda će Čikagu malo hvaliti iskustvo u plej-ofu, jer osim Buzera, Bogansa, Denga i Tomasa, nemaju neke mnogo iskusne igrače. Eventualni problemi sa povredama nekog od tri favorita sa Istoka, može Bulsima otvoriti vrata finala konferencije...Puno stvari treba da se složi da bi ova ekipa dostigla svoj puni potencijal, ali ima vremena. Prelazni rok još traje.

Casiraghi
15.12.2010, 12:54
Posto se svadjam sa drugovima oko Jamesa i Kobea(ja sam za Kobea),onda evo za pemarinkovica ko je po njemu od njih dvojice bolji igrac i zasto?

Black Mamba 24
15.12.2010, 15:34
Posto se svadjam sa drugovima oko Jamesa i Kobea(ja sam za Kobea),onda evo za pemarinkovica ko je po njemu od njih dvojice bolji igrac i zasto?



Tu nema diskusije,Kobe je bolji! &+I}\ $#^%RT
...Salim se,neko vise ceni Kobe-a,neko LeBron-a,i jedan i drugi su strasni igraci i svaki od njih je poseban na svoj nacin,mislim da je ovo nesto sto ce Pemarinkovic napisati i to je sasvim normalno jer nijedan nije mnogo bolji od drugog.Ali ja bih takodje zeleo da pocitam strucniji post napisan od strane Pemarinkovic,i ako moze da kaze koga on vise voli (ne ko je bolji igrac,vec koji mu je drazi)?!? %QWT&W

Casiraghi
15.12.2010, 15:46
Tu nema diskusije,Kobe je bolji! &+I}\ $#^%RT
...Salim se,neko vise ceni Kobe-a,neko LeBron-a,i jedan i drugi su strasni igraci i svaki od njih je poseban na svoj nacin,mislim da je ovo nesto sto ce Pemarinkovic napisati i to je sasvim normalno jer nijedan nije mnogo bolji od drugog.Ali ja bih takodje zeleo da pocitam strucniji post napisan od strane Pemarinkovic,i ako moze da kaze koga on vise voli (ne ko je bolji igrac,vec koji mu je drazi)?!? %QWT&W

Pa znam da su to nijanse,nije lako porediti takve igrace,zato zelim da procitam njegov post.Nijanse su u pitanju,po meni je ipak Kobe malo bolji. %QWT&W

D-Wade
15.12.2010, 21:34
Zavisi kako se gleda na situaciju u kojoj se nalaze igraci. Kobe je uvek imao bolji tim oko sebe, i zbog toga je James-ova statistika bolje nego kod Kobe-a, jer je on uvek morao sve sam da radi, sa druge strane, da je Kobe u timu kao sto su Cavs--i i on bi imao preko 30 poena prosek, ali je pitanje koliko tekmi bi dobili. Koliko je za Kobe-a lakse igrati govori i cinjenica da je u zadnjoj ili predzadnjoj tekmi ovogodisnjeg finala imao katastrofalan sut , ali je opet pobedio, a kada bi James igrao tako, Cavs-i bi izgubili 30 razlike. Tako da se sa statisticke strane ne mogu porediti jer tu ima previse stvari koje uticu na odluku. Po meni nema tu neke razlike, Kobe je bolji suter, ali generalno su trenutno tri najbolja igraca (Kobe, Wade i James) i najkompletniji igraci lige. Niti ih ko moze cuvati, a kada igraju jedan protiv drugog ne mogu da zaustave jedni druge. Tako da je cisto stvar ukusa ko je bolji igrac, tesko je to za porediti, ali eto, bas me zanima sta ce reci Pemarinkovic. %QWT&W

Casiraghi
15.12.2010, 22:35
Zavisi kako se gleda na situaciju u kojoj se nalaze igraci. Kobe je uvek imao bolji tim oko sebe, i zbog toga je James-ova statistika bolje nego kod Kobe-a, jer je on uvek morao sve sam da radi, sa druge strane, da je Kobe u timu kao sto su Cavs--i i on bi imao preko 30 poena prosek, ali je pitanje koliko tekmi bi dobili. Koliko je za Kobe-a lakse igrati govori i cinjenica da je u zadnjoj ili predzadnjoj tekmi ovogodisnjeg finala imao katastrofalan sut , ali je opet pobedio, a kada bi James igrao tako, Cavs-i bi izgubili 30 razlike. Tako da se sa statisticke strane ne mogu porediti jer tu ima previse stvari koje uticu na odluku. Po meni nema tu neke razlike, Kobe je bolji suter, ali generalno su trenutno tri najbolja igraca (Kobe, Wade i James) i najkompletniji igraci lige. Niti ih ko moze cuvati, a kada igraju jedan protiv drugog ne mogu da zaustave jedni druge. Tako da je cisto stvar ukusa ko je bolji igrac, tesko je to za porediti, ali eto, bas me zanima sta ce reci Pemarinkovic. %QWT&W

Sve je tacno sto si rekao,a ja bi da dodam da ce im se Durant pridruziti ako tako nastavi. %QWT&W

Ali mogli bi cesce koristiti ovu temu,jer Pemarinkovic stvarno moze dosta toga dobrog da napise,a ovde ima i drugih ljudi koji odlicno poznaju kosarku. &+I}\

Igor Josifoski
16.12.2010, 21:35
Kada poredim dva igrača koji igraju na istoj poziciji, prvo što mi padne na pamet su njihove tehničke karakteristike, zatim fizičke karakteristike, pa karakter, i na kraju statistika. LeBron Džejms i Kobi Brajant igraju na različitim pozicijama, ali obojica su veliki strelci i nosioci igre svojih timova(za Brajanta je to 100% sigurno). Evo kako ih ja vidim.

TEHNIKA

1. Skok šut. Brajant je svakako bolji. Odličan izbačaj, jedan od najboljih u celoj NBA ligi. Lakše se diže na šut, i iz driblinga i iz mesta. Brajant je precizniji iz skok šuta sa svih pozicija. Ima izuzetnu fintu šuta, nekad napravi i dve(bez driblinga) pre nego što izvede skok šut. Odličan i skoro neodbranjiv skok-šut iz okreta(jako teško blokirati). LeBron Džejms mora malo da popravi skok-šut. Jeste malo napredovao zadnje dve sezone u tom segmentu, ali rekao bih da je malo nesiguran u izbačaju kada je pritisnut jakom odbranom, bez obzira da li ima ruku na šutu u tom momentu. Isto tako ta desna noga još uvek prečesto ide previše napred(opet najviše u situacijama kada mora da izvede skok šut zbog pritiska odbrane, i to ne šut iz okreta). S druge strane, Džejms(kao i Brajant naravno) ume lepo da izvede skok-šut posle finte šuta i jednog, eventualno dva driblinga. Ali još uvek teško šutira iz driblinga u stranu, pogotovo kada ga odbrambeni igrač isprati do kraja, ili ga drugi(obično višlji) igrač udvoji i zaustavi mu kretanje. Kada bi taj element tehnike doveo do maksimuma, bio bi mnogo ubojitiji, i mnogo korisniji za svoj tim, i to ne samo zbog preciznosti, već zbog raznovrsnosti u svojoj igri i načina na koji bi protivničke ekipe igraju odbranu protiv njega(a to mnogo utiče na njegovu ekipu).
2. Dribling. Brajant je dosta bolji. Za vreme dok je osvojio prve tri titule, K. Brajant je imao kros-over dribling kao svoj zaštitni znak. Kasnije se to promenilo, ali na bolje naravno. Ima odličan dribling, odličan rad nogu i ujedno balans tela kada je okrenut leđima ka košu i pokušava da zauzme poziciju na ivici reketa. Brajant je bolji i u niskom driblingu, što je posebno važno u situacijama kada je udvojen, ali i kada iskoristi blok saigrača pa menja pravac kretanja. Na primer, dobije blok da krene u desnu stranu i on to iskoristi, ali čim prođe blok, on niskom prednjom promenom stvara prednost nad odbrambenim igračem koji ga je preuzeo i menja pravac kretanja(ide u levu stranu). U takvim situacijama voli da odmah posle prednje promene šutira iz naskoka, čak i preko ruke protivničkog igrača. Majkl Džordan je to voleo da radi. LeBron Džejms nije neki veliki dribler, što se na primer može videti u situacijama kada pravi korak-dva unazad da bi uzeo zalet i krenuo pravo ka košu(obično kroz sredinu). Možda baš zbog toga svoj dribling najviše koristi u situacijama kada se igra brzo, u kontrama i polukontrama. Tada lako menja pravac kretanja(prednja promena) i ide ka košu kroz sredinu ili sa desne strane(ređe sa leve strane, jedino kad nema loptu, kao tzv. trailer u kontri). Ako ima loptu, okrenut je leđima ka košu,a treba da izbori poziciju na ivici reketa, više će koristiti snagu nego rad nogu i dribling.
3. Leđna tehnika. Opet Brajant dosta bolji. Veliki majstor skok-šuta iz okreta. Može sa ivice reketa da krene ka sredini reketa da izvede skok-šut, ili uputi šut ka košu jednom rukom, da se okrene ka čeonoj liniji(sve iz finte), ili da šutira iz finte šuta ne menjajući poziciju. Imam utisak da mu u tim situacijama malo više leži desna strana. Džejms iznenađujuće za sedam sezona u NBA ligi nije dovoljno usavršio svoju leđnu tehniku. Iznenađujuće jer je fizički izuzetno jak, ima dosta dobru masu, odličan odraz, izuzetno široka i jaka ramena. Nikad nije kasno. On će u ovim situacijama obično krenuti ka sredini reketa i pokušati da izvede šut jednom rukom. Eventualno šut iz okreta. Rekao bih daleko od njegovih pravih mogućnosti.
SWEET-SPOT(omiljena pozicija). Kobi Brajant: 1.Linija slobodnih bacanja. Ubitačan je tu i leđima okrenut košu i licem okrenut košu. 2.Ivica reketa na 45 stepeni od koša. Odličan leđna tehnika. 3. Na 45 stepeni, 5 metara od koša. Može da prodre do kraja, da krene u levo ili desno pa šutira iz naskoka, da se namesti na sweet-spot broj 2. Redosled ovih pozicija je nasumičan.
Lebron Džejms:1. sredina, iza linije slobodnih bacanja. Lako prodire u reket zbog odličnog prvog koraka, a onda je opasan i za koš ali i kao dodavač(pogotovo za dodavanje spolja).2. Bilo koji deo terena u kontra-napadu jer lako menja pravac kretanja. 3. Donji deo reketa(od sredine ka košu). Lako iznuđuje kontakt i efikasan iz kontakta.
ODBRANA. Prilično izjednačeni. Džejms je čini mi se bolji statistički(skokovi, blokade, ukradene lopte), a Brajant veći doprinos u odbrani daje komunikacijom a saigračima. Ali to je stvar godina i iskustva. Zbog fizičkih predispozicija, Džejms ima veći potencijal u odbrani, jer kao i Brajant može da čuva bekove i krila, ali može sa većim uspehom da preuzme recimo krilnog centra protivničke ekipe( višlji od Brajanta 5cm i fizički jači). Rekao bih da se podjednakim intenzitetom angažuju u odbrani. Ali mislim da Džejms ima veći potencijal zbog tih fizičkih predispozicija.
STIL IGRE. LeBron Džejms je igrač kome treba previše prostora da bi postigao koš. Nema još uvek te finese u igri koje bi ga učinile opasnim na bilo kojem delu terena u pozicionom napadu. Voli da probija kroz sredinu, ili sa desne strane. Traži da lopta stalno bude u njegovom posedu, da kreira napad, skuplja odbranu oko sebe. Ali to je i njegov najveći kvalitet, pored prodornosti. Nesebičan je, retko kad će uzeti šut iz daljine kada je udvojen(za razlliku od Brajanta)pa čak i u reketu, na tri metra od koša(opet za razliku od Brajanta), uvek nađe slobodnog čoveka spolja ili u reketu. Iako je uglavnom ''dvostruka opasnost'' kada primi loptu(prodor i dodavanje, još ne i šut, sem kad ga krene), on privlači veliku pažnju odbrane jer zbog brzog prvog koraka,snage i građe(široka ramena) on odlično zagradjuje loptu, izuzetno dobro podnosi kontakt, veoma je precizan iz kontakta u krugu od dva metra od koša. I uz sve to naravno, ''magnet'' za slobodna bacanja. Više voli otvoren teren, bržu igru, jer je tu praktično nezaustavljiv, sem ako ne želite da ga faulirate. Čak ni u kontrama ne gleda samo koš već je uvek speman da doda loptu. Ima izuzetan pregled igre, odličan je i spretan dodavač i iz mesta, znači kada ne prodire ka košu. Treba da usavrši izlazak iz bloka posle koga odmah šutira. On kada izađe iz bloka, obično pogleda napred ili odmah krene, ali ređe odmah šutira. Voli da skače pod svojim košem i tako doprinosi odbrani svog tima. Izuzetne fizičke karakteristike. Brzina i okretnost za tu visinu neverovatni. Neverovatan balans pri kontaktu u vazduhu, kada ima loptu i treba da je uputi ka košu. Ali i majstor ulaska u kontakt. Njegov najveći kvalitet je po meni to što svoje tri najbolje urođene osobine odlično uklapa:fenomenalne fizičke karakteristike, nesebičnost i odličan pregled igre. Najveća mana mu je šut, nedostatak finesa kojima bi mu malo prostora trebalo da poentira i u vezi sa tim igra na poludistanci. Da bih to ilustrovao, napraviću jedno poređenje za koje će mnogi na Forumu reći da je pristrasno. Igra LeBrona Džejmsa danas mnogo podseća na igru Grenta Hila u devedesetim godinama prošlog veka. Naime i Grent Hil je bio ol-raund igrač koji je na neki način bio i ''plejmejker'' svoje ekipe, baš kao i Džejms u Klivlendu(i za sada u Majamiju, ali videćemo kasnije). Hil je tada imao čak i slabiji skok-šut nego što Džejms ima sada. Doduše za razliku od Džejmsa daleko više je koristio svoju brzinu i dribling nego snagu. Ali Hil je imao i dobru igru na poludistanci: odlična igra leđima ka košu i dobar šut sa poludistance. Hil je isto dosta probijao kroz sredinu(mada je bio opasan i sa leve i desne strane), ali je znao da izvede taj fenomenalni kros-over dribling negde na liniji slobodnih bacanja, izbaci svog čuvara ili igrača koji ga je preuzeo iz ravnoteže i krene do koša na polaganje(ili zakucavanje), ali što je još važnije znao je i tu da zastane i izvede svoj ne baš sjajan skok šut i pogodi koš u većini sličajeva. Pogađao je često te šuteve i sa leve i sa desne strane. Na tri-četiri metra od koša. Doduše bio je i za nijansu brži od Džejmsa i bolji u driblingu. Ali kada bi Džejms imao taj siguran šut sa poludistance, onda bi tek postao opasan...
Kobi Brajant dobro igra i kada primi loptu daleko od koša i kada je primi blizu koša. Tehnički kompletan. Voli izolacije. Na primer, Lejkersi igrajući napad u trouglu sa strane ''napune'' jednu stranu, recimo desnu, jedan igrač stoji negde između linije za tri poena i linije sl.bacanja, a Brajant je na 45 stepeni na levoj strani na nekih 5 metara od koša, jedan na jedan, idealno za njega. Ima odličnu igru leđima ka košu, odličan izlazak iz bloka, odličan skok-šut odmah posle izlaska iz bloka. Dobro koristi situacije kada ga preuzme protivnički plejmejker. Tada obično igra leđima ka košu(često na liniji za slobodna bacanja). Njegov veliki kvalitet je i to što u skoro svakoj situaciji u kojoj nije udvojen,a licem je okrenut ka košu, može da izvede fintu polaska u jednu stranu bez driblinga, a onda da munjevito krene u drugu stranu sa jednim, najviše tri driblinga, i šutira iz naskoka čak i preko ruke. Izuzetno siguran u tim situacijama(to je bio ''brad&butter move'' Majkla Džordana). Morate predvideti gde će da krene da biste to zaustavili. Ne libi se da šutne preko dva igrača koji ga udvajaju. Na odluke sudija koje mu se ne dopadaju reaguje žustrije nego LeBron Džejms. Po priprodi veoma sujetan i drčan igrač. To se može videti u situacijama kada Lejkersi gube recimo 10-ak razlike 3-4 minuta do kraja. Tada obično Brajant preuzima stvar u svoje ruke i svi napadi idu preko njega, ali tako da on uputi šut ka košu kad god je to moguće, a često igra ''1 na 1''. Primer za to je recimo utakmica Juta-L.A.Lejkers koju je Sport Klub prenosio ove sezone, a koju su Lejkersi izgubili. Pau Gasol je bio skoro potpuno zanemaren u napadu. Setimo se prošlosezonske utakmice između Lejkersa i Orlanda u Orlandu kada se Brajant zakačio sa Metom Barnsom. Ista situacija, ista taktika, Lejkersi opet izgubili. Pau Gasol opet zanemaren u napadu, a Dvajt Hauard je zadnjih 4-5 minuta meča igrao sa 5 ličnih grešaka(!). Robert ''Big Shot Bob'' Ori, koji je osvojio tri titule sa Lejkersima pod Filom Džeksonom, a zajedno sa Kobijem Brajantom i Šakilom O'Nilom, i dve titule sa San Antonio Spursima pod Gregom Popovićem, je jednom rekao da više ceni Popovića kao trenera. Zašto?Rekao je da Greg Popović sve igrače tretira potpuno isto, od Tima Dankana do najslabijeg igrača tima,a Fil Džekson, primera radi, nikada nije povisio ton kada se obraćao Kobiju Brajantu. Možda tu leži odgovor na pitanje zašto Kobi Brajant ima toliku slobodu u igri u situacijama koje sam naveo. Fil Džekson je isto tako rekao da nikada nije trenirao igrača koji toliko trenira sam, kao što to čini Kobi Brajant. Za svaku pohvalu nema šta. I to nas dovodi do pitanja koje je postavio Black Mamba 24: koji je od ovih igrača meni lično draži.
Možda će zvučati grubo, ali biću iskren. Nijedan od ova dva igrača mi se ne dopada. Kobi Brajant je za moj ukus mnogo sujetan, ali i drčan kao igrač. Bez obzira na njegov stil igre, i to što je jedan od najkompletnijih igrača koje sam gledao. A LeBron Džejms jer je sujetan i pomalo megaloman(8. jula ove godine je to pokazao). Shvatam da je bio u teškoj situaciji jer je želeo da napusti Klivlend a mnogi ljudi iz cele savezne države Ohajo su želeli da on ostane u Klivlendu. Veliki je to pritisak. Razumem da nije mogao da podnese taj pritisak tako što će javno da kaže makar nekoliko dana pre onog šou programa na ESPN-u da odlazi iz Klivlenda, ali da taj svoj nedostatak hrabrosti(da ne upotrebim neku težu reč), iskoristi za sopstvenu promociju, to ne mogu da opravdam. I ako je imao neke nesuglasice ili sukobe sa trenerom, menadžerom ili vlasnikom Klivlend Kavalirsa, to nije trebao da ''iskali'' na navijačima svog nekadašnjeg tima. Najblaže rečeno, veoma bahat potez. Tu je pokazao lošu stranu svog karaktera. A njegov stil igre mi se baš i nedopada. Za moj ukus, previše koristi snagu i uopšte fizičke predispozicije. Mnogi stručnjaci će reći da svaki veliki šampion u sportu uopšte pa i u košarci, mora da bude i sujetan. Makar malo. Ja nisam stručnjak, samo iznosim svoje mišljenje. Ne mislim da su LeBron Džejms i Kobi Brajant loši ljudi. Daleko od toga. Svi mi imamo svoje heroje...
Inače, od ove dvojice smatram Kobija Brajanta boljim igračem jer je tehnički kompletniji, pa ''pokriva'' veći deo terena, i bolji je clutch šuter u neizvesnim završnicama. Bez obzira što LeBron Džejms ima možda za nijansu bolju statistiku ove sezone, što svom timu pomaže na malo drugačiji način i što svoje igrače čini boljim na drugačiji način, (a možda je tu i za nijansu bolji od Brajanta). Ipak je Kobi Brajant komplatniji igrač i sada, ali i u osmoj sezoni svoje karijere u NBA.

Igor Josifoski
16.12.2010, 22:52
Nema na čemu, Black Mamba 24. Ovaj deo Foruma je isti kao i svi drugi. Svaki član Foruma moe da poalje svoj tekst T-mac-u preko privatne poruke. Ako on smatra da je tekst dovoljno dobar za NBA Kolumnu, on će ga i objaviti u Kolumni. Naravno, uz naznaku ko je autor teksta. Prema tome, slobodno napiite neto vezano na NBA ligu. Pozdrav drutvo.

Flash
16.12.2010, 23:08
pemarinkovicu, tvoja prethodna analiza, kao i sve ostale su fantasticne, stvarno je uzivanje citati ih, svaka cast #$&+|r


A sad, posto si napisao da ti se Lebron i Kobe ne dopadaju, zanima me tvoje misljenje o Wade-u, posto sam veliki njegov fan, i voleo bih da procitam neku tvoju analizu njegove igre, i kako poredis njega u odnosu na pomenutu dvojicu?

ЕлБиЏеј
16.12.2010, 23:25
Pemarinkovicu , ti bi zaista trebao da konkurises za pisanje nekog NBA lista ili tako neceg . Kad vidim one bolesne tekstove u Novostima i Sportskom Zurnalu , padne mi mrak na oci . Svaka cast za analizu , sve si obuhvatio .


Inace , znam da te mnogo forsiramo ali bih hteo da znam ko je tebi miljenik i koji bi igrac mogao najvise da postigne iz ovog new school-a , od drafta 2005. pa na gore .


Zahvaljujem unapred h5g6k8

Igor Josifoski
17.12.2010, 16:56
Flash je pitao za Dvejna Vejda. Iz generacije sa drafta 2003., on je najviše postigao, jer je postao odličan igrač, osvojio je titulu 2006. u Finalu protiv Dalas Maveriksa, i kao najbolji igrač Majami Hita zasluženo bio MVP tog Finala. Po stilu igre i odnosu prema igri i saigračima, rekao bih da je on nešto između LeBrona Džejmsa i Kobija Brajanta. Šekil O'Nil mu je dok su igrali zajedno u Majamiju dao nadimak Flash(munja). Da krenemo redom.
TEHNIKA. 1. Skok šut. Veoma dobar skok šut. Lako se diže na šut, skoro kao Brajant. Mislim da je dosta ojačao dolaskom u ligu, pa je možda zato imao problema sa skok-šutem prve dve sezone. Ali, već u svojoj trećoj sezoni osvojio je titulu. Mene je u tom Finalu fasciniralo to što je pogađao važne šuteve sa poludistance, kada je igrao ''1 na 1'', ali i kada je izlazio iz blokova. Međutim, tada je izvodio i puno slobodnih bacanja jer je lako prodirao do koša i ulazio u kontakt. Dobar skok-šut iz okreta, isto kao iz iskoraka unazad(ulevo). Mislim da mu za nijansu više leži skok-šut iz driblinga i kretnje bez lopte(izlazak iz bloka, na primer). Ali dobar je i iz mesta.
2. Dribling. Dosta dobro kontroliše loptu, ali rekao bih za nijansu slabije nego Kobi Brajant. Možda zbog toga što igra brže od Brajanta, više voli prodor pod koš, dok je ovaj drugi Kralj poludistance. Vejd se odlično snalazi u bržoj igri(kontre i polukontre), i to njegov dribling najviše dolazi do izražaja jer vrlo lako menja pravac kretanja(odlična prednja promena), ima i dobar kros-over dribling. Dobar je i u niskom driblingu koji mu pomaže kada je udvojen ali i kada hoće da probije kroz sredinu a ne može jer ga je čuvar ispratio do kraja ili je reket pun, pa onda driblingom stvara sebi prostor(vara svog čuvara) i izvodi skok-šut sa poludistance(obično u levu stranu). Zbog svega toga njemu treba malo prostora da bi izveo skok-šut(za razliku od LeBrona Džejmsa) i tu je sličan Brajantu. Zaštitni znak Dvejna Vejda je po meni njegov fenomenalni ukršteni dvokorak i odlična promena pravca pri prodoru u reket(obično na 3 metra od koša). Njegov ukršteni dvokorak je toliko munjevit da ga teško brane i višlji igrači pod košem(ne stignu da ga izblokiraju). Prednost mu je i to što može da ga izvede kroz srednu, sa leve i desne strane, što mu daje dozu nepredvidivosti, jer nikad ne znate da li će Vejd izvesti običan dvokorak i krenuti na polaganje, naskok na 1,5-2 metra od koša ili taj čuveni ukršteni dvokorak. Odlična promena pravca pri ulazu u reket(pogotovo sa desne strane) čini ga teškim za preuzimanje u odbrani. Kad Vejd krene na ulaz u pozicionom napadu(a često i pre nego što krene) treba stvarati gužvu u reketu. Inače, ako on ostane ''1 na 1'' sa visokim protivničkim igračem sledi skoro siguran poen, ili barem slobodno bacanje(dosta puta i jedno i drugo). Vejd je kao i Džejms i Brajant, pravi ''magnet'' za slobodna bacanja.
3.Leđna tehnika. Dobar je u igri leđima ka košu, jer ima odličan skok-šut iz okreta, na bilo koju stranu(prema sredini reketa ili prema čeonoj liniji). Na poziciji na ivici reketa dobar je i sa leve i sa desne strane. Pre će izvesti skok-šut iz okreta ili naskok u sredinu reketa i šut jednom rukom, nego što će se okrenuti ka čeonoj liniji i probijati za polaganje. Sve u svemu, dobro koristi svoju visinu,snagu, dribling, skok i okretnost u toj igri leđima ka košu.
4. Kretanje bez lopte. Odlično koristi blokove i naskače na šut u tim situacijama. Ali isto tako voli i da se kretnjom bez lopte potpuno oslobodi, obično na krilu, gde ostane sam, primi loptu i odmah izvede skok šut. LeBron Džejms na primer, gotovo da nema taj segment igre, i to je jedna od njegovih najvećih mana(kretnja bez lopte, prihvatanje lopte i skok-šut, ali ne kao vid izlaska iz bloka). Brajant, naravno, i ovu stvar zna dobro da radi. Vejd voli i da se otvori pod košem, primi loptu i odmah poentira polaganjem lopte u koš.
ODBRANA. Dvejn Vejd ima dobar rad nogu u odbrani, pa ume dobro da zatvori put svom čuvaru. Voli da krade lopte pa ponekad ispada iz igre, ali je dobar kradljivac lopti generalno. Isto tako ima naviku da pomaže u reketu sa strane suprotne od one gde je lopta, a često i kada je lopta u reketu. Zbog toga beleži spektakularne blokade. Na isti način pomaže u odbrani i u skoku. Sve u svemu, sasvim solidan defanzivac. Možda bi mogao da u odbrani igra malo konstantnije, pogotovu sad kad u napadu ima veliku pomoć od strane L. Džejmsa i Krisa Boša.
STIL IGRE. Igrač koji voli brzu igru, čak i u pozicionom napadu, ali se dobro snalazi i u sporijem napadu. Dosta koristi pik-end-rol isto kao i LeBron Džejms, ali ima više opcija od njega u tim situacijama. Zbog svog driblinga on može i da odmah pošto iskoristi blok saigrača, promeni pravac kretanja(slično Brajantu), ali tada za razliku od Brajanta skoro uvek ide do kraja, bilo na šut jednom rukom bilo na polaganje. Jedan mali pokazatelj zašto je Brajant bolji u igri na poludistanci od Vejda. Dobro radi i tzv. razdvajanje odbrambenih igrača, kada dobije blok saigrača(opet sjajna promena pravca) i tada prolazi između odbrambenih igrača i ide pravo na koš. Pri izlasku iz bloka dobro naskače za skok-šut, a nekad voli i da udribla u stranu i tada uputi šut(čak i za tri poena). Nesebičan je(tu je sličniji Džejmsu) jer će skoro uvek kada je udvojen ili se njegov saigrač koji mu je postavio blok oslobodio da doda loptu. Igra za tim, i čini svoje igrače boljim jer često organizuje napad a u isto vreme je i pretnja po koš protivnika. Ima dobar pregled igre i odličan je asistent.Poseduje izuzetan odraz, ima sjajan balans tela iz kontakta kada se odrazi posle ulaza pod koš, ali isto tako i kada recimo skoči u napadu i želi da odmah poentira pod košem(skok iz mesta). Voli da skače u napadu kad se utakmica odlučuje ili kad je njegova ekipa u zaostatku pred kraj utakmice. Vremenom je usvaršio svoju igru na poludistanci. Poseduje dobar skok-šut iz naskoka, i iz naskoka unazad i prilično je precizan iz tih situacija. Driblingom se dobro snalazi na poludistanci. Nedostaci bi mu bili to što kada jednom krene ka košu, teško se zaustavlja(sem ako ne asistira saigraču) jer voli tu brzu igru gde koristi svoju veliku brzinu i vrlo brz prvi korak, ako i odličnu promenu pravca kretanja jednim driblingom. Zbog toga on gubi mnogo lopti(3,69 po utakmici u karijeri) i takva njegova igra ponekad šteti njegovom timu. Ponekad preuzima previše inicijative jer inače voli da je lopta dosta u njegovom posedu. Videćemo sada kako će biti sa ovom novom ekipom Majamija. Još jedan nedostatak mu je šut za tri poena. U karijeri šutira za tri poena 29%, a ove sezone 30,8%. Bolji šut za tri poena bi dao novu dimenziju njegovoj igri i učinio ga raznovrsnijim.
Ove sezone je Dvejn Vejd dobio značajnu pomoć u napadu u liku LeBrona Džejmsa i Krisa Boša, ali Majami je mnogo promenio tim i ima tu i drugih kvalitetnih pojedinaca. Koliko sam pratio Majami ove sezone Vejd je prilično dobro podneo slabiji start Majamija u prvih mesec dana regularnog dela sezone. I ovako je prilično tih, barem za slavu koju poseduje. Ove sezone će morati da popravi šut sa linije slobodnih bacanja koji iznosi 71,1%(u karijeri 76,8%), šut za tri poena, i naravno izgubljene lopte(3,27 ove sezone po meču). Mislim da je za njega bolje da malo manje ulazi pod koš u pozicionim napadima, da to treba više da prepusti LeBronu Džejmsu, a da se sam više koncentriše na svoju igru na poludistanci koju je počeo lepo da razvija, kao i svoju igru od lopte odakle bi kreirao za sebe ali i za svoje saigrače. Navijače Majamija treba da ohrabri to što je Dvejn Vejd igrač koji često doraste izazovu u plej-ofu. Statistika to samo potvrđuje. Vejd u plej-ofu više šutira trojke ali je precizniji(34,7%), bolje izvodi slobodna bacanja (79,3% u plej-ofu), postiže više poena u proseku u plej-ofu, mada gubi više lopti, ali i igra 3,4 minuta više u proseku u odnosu na regularni deo sezone. Rekao bih da je za njega dugoročno gledano bolje da malo manje ulazi pod koš(sačuvaće telo) tako što će poboljšati šut za tri poena,a sa distance i poludistance je solidan, ali i tu uvek može bolje. Trebaće mu šut kada uđe u tridesete, tim pre što je sa svojih 193cm malo niži od ostalih bekova šutera.

Casiraghi
19.12.2010, 21:13
Evo za Pemarinkovica sta misli o three-way trejdu izmedju Magica,Sunsa i Wizardsa i koliko ce kojoj ekipi to koristiti?

T-Snell
20.12.2010, 15:05
Da li se prava magija konacno vraca na Floridu?
Evo da se i vas moderator malo oproba u ulozi kolumniste i malo olaksa posao pemarinkovicu. $#^%RT

Elem, prodje i osma nedelja NBA sezone, neke ekipe redjaju pobede kao na traci, neke su u totalnom haosu, ali na sve to su senku bacili blockbuster trejdovi ekipe Orlando Magic-a. Jos od offseason-a se govori da bi Agent Zero mogao put Floride, ali je to ostalo samo kao obicna spekulacija i trac. Vec nekoliko sedmica, a posebno posle 5 poraza u 6 utakmica (Milwaukee, Atlanta, at Portland, at Utah i at Denver, jedino trijumf nad Clippers-ima) je pocelo da se prica kako ce "Magicni" nesto menjati u svom sastavu. Sve je to dodatno zakuvao Dwight Howard izjavom nakon utakmice sa Denver-om kada je prozvao svoje saigrace da se uopste ne trude pre svega u odbrani i da ne moze sam. Po svemu sudeci, otisao je pravo kod Otisa Smith-a (GM Magic-a) i rekao mu kako stvari stoje i da tako vise ne moze. S obzirom na to kako se sve brzo odigralo ne bi me cudilo ni da im je zapretio odlaskom, tj nepotpisivanjem novog ugovora. Da se vratimo na stvar, svi su ocekivali trade Arenas - Carter aka ocajan za los ugovor. Medjutim, Stan Van nije zeleo Gil-a u svojim redovima, pa je ponovo sve ostalo kao spekulacija. Ipak, sutradan sok za celu ligu. Vince, Gortat i Mickael Pietrus su poslati u pustinju za Richardson-a, Stan-ovog omiljenog sina Turkoglu-a i mladog Earl Clark-a. Ali, nije se tu zavrsilo. Par sati posle je covek sa mozda i najgorim ugovorom u ligi (koji je dobio upravo od Orlando-a), Rashard Lewis, otisao u Washington za Arenas-a! Wizards-i su tako fino popunili svoj roster, dodali SF-a, oslobodili prostor za Wall-a i njegovog mentora Hinrich-a, ali u ovom tekstu nije rec o njima. Realno, ko je ocekivao ovakav "total makeover" rostera? J-Rich je mladja verzija Carter-a sa daleko boljim ugovorom, Hedo - covek koji je mozda i najzasluzniji za ulazak Magic-a u NBA finale pre par godina i Arenas koji ce biti joker sa klupe jer je vec poznato da Nelson ostaje starter. Po najnovijim izvestajima tu nije kraj jer im sada fali backup centar i svi igraci su slobodni za razmenu osim naravno Howard-a. Pretpostavljam da ce sada startna postava izgledati Nelson-Richardson-Turkoglu-Bass-Howard sa Arenas-om kao sestim igracem koji ce siguran sam imati minute startera, slicno kao Jamal Crawford u Hawks-ima. Sta reci, znatno su se pojacali, resili bolesnih ugovora koje su imali Carter i Lewis i jasno istakli kandidaturu za titulu. Trebace naravno dosta vremena da se to sve uigra, uklopi, Van Gundy-a ocekuje mnogo posla od nove godine.

Dosta smo pricali o Magic-u, sad idemo na drugi kraj Floride. Miami Heat konacno pocinje da lici na ekipu za koju igraju 3 superzvezde. Posle tvrdog starta, nesuglasica izmedju trenera i igraca, nekada cak i samih igraca, cini se da je to sve reseno jednostavnim sastankom gde su izbacili sve iz sebe i moze da se krene ispocetka. Zanimljiv mi je Spoelstra-in metod za motivaciju "velike trojke" kada je u pitanju igranja u odbrani. Kada urade nesto dobro u defanzivi, nagrada im je potpuna sloboda u napadu. To je sigurno dobro u ovom trenutku, ali pitanje koliko ce delovati na duze staze. Elem, el Heat je vezao 12 trijumfa i gotovo sigurno nece doziveti neuspeh do Bozica i utakmice u Staples Center-u... Kakva ce to poslastica biti... Doduse provukli su se protiv raspalog (bukvalno) Washington-a, malo srece, mala pomoc sudija, ali pobedi se u zube ne gleda.

Jos veci hot streak ima Boston. Kelti koji cesto igraju bez pomoci startnih centara su zabelezili 13 uzastopnih trijumfa i ne vidi se kraj serije. Sjajan mec u MSG-u gde su gubili gotov tokom celog meca resio je po pravilu dr Paul Pierce svojim karakteristicnim stepback suter sa nekih 5 metara. Nakon toga je Amare pogodio trojku, ali je vreme vec isteklo i tako je prekinut niz Knicks-a. Stoudemire je isto posebna prica i verovatno prvi pik za naslov MVP-a na kraju godine. New York je sjajno iskoristio nesto laksi raspored na pocetku sezone, usli su u formu, a Amare je u beast mode-u. Ipak, i dalje smatram da nisu tim za velika dela sto se i videlo u mecevima protiv Heat-a, a onda i u porazu od Cavaliers-a koji moraju da se savladaju. U subotu je prekinuta jos jedna lepa serija. Vinny del Negro se osvetio svom bivsem klubu prekinuvsi winning streak od 7 meceva. D-Rose je promasio bacanje za produzetak i tako poklonio pobedu svom bivsem treneru.

Prosle nedelje su pocele i prve vece i bitnije povrede. Rajon Rondo ce pauzirati nekoliko nedelja zbog povrede stopala, Steph Curry do ko zna kada sa povredom clanka koju je obnovio po 157. put, a najveci hendikep su doziveli Chicago Bulls-i jer je Joakim Noah morao na operaciju palca desne ruke i bice odsutan nekih 10 nedelja. U Portland-u (mozda bolje da promene ime u Ambulance) je stanje sve gore. Kolena Brandon Roy-a sve manje trpe napore, pa ce odmarati najmanje jos 2 meca, a Batum i Camby su u istom mecu doziveli iste povrede, desno rame je u pitanju. Njima stvarno treba skinuti kapu za svaku pobedu u ovom periodu. S druge strane, vratio se Andrew Bynum sto je veliki plus za LA koji igra ispod svojih mogucnosti u zadnje vreme, ali su ipak uspeli da vezu 6 pobeda na east coast trip-u pre svega zahvaljujuci carolijama Kobe Bryant-a, taj covek je stvarno neverovatan. Joe Johnson je ponovo na raspolaganju treneru Hawks-a, zanimljivo je da se vratio neke 2 nedelje pre nego sto je bilo predvidjeno, ocigledno je da Atlanta nije mogla previse bez njegove pomoci. I za kraj, ne smem nikako zaboraviti da spomenem 2 uzastopna game winner-a kosarkaskog magistra Manu Ginobili-a i bolesno kucanje JR Smith-a.

Sve u svemu, Orlando sastavlja brutalan roster, Heat i Boston gospodare istokom, San Antonio i LAL zapadom, dok ce Bulls-i imati velikih problema pre svega u odbrani dok se Noah ne vrati.


EDIT: Ljudi, raspravljacemo o tekstovima u temi o regularnoj sezoni, a ovde neka budu tekstovi. @(*6sd$%

Isto tako ako ne znate kako da citirate recenice iz ove teme u drugu nije nikakav problem da ovde napisete sta mislite, pa da ja to posle prebacim. %QWT&W

Igor Josifoski
23.12.2010, 01:08
ElBiDžej je postavio pitanje ko bi mogao najviše da postigne od igrača koji su došli u NBA ligu počevši od drafta 2005. Za poslednjih 5 godina u NBA ligu je došlo puno talentovanih igrača, najviše na poziciji plejmejkera i centra. Da krenemo od centara.
CENTRI. Najzapaženiji mladi centri u NBA ligi su svakako Endru Bajnam, Lamarkus Oldridž, Andrea Barnjani, Endru Bogut i Bruk Lopez. Ja bih se zadržao na onim igračima koji po meni imaju najveći potencijal. Da krenemo od Italijana Barnjanija. Ovaj momak je atipičan centar, visok je 213cm ali više voli da igra spolja. Opasan je sa linije za tri poena(37,4%), dok mu ukupan šut iz igre nije sjajan(44,3%). Verovatno slabije šutira za dva poena jer nije još razvio igru u reketu, mada ume da pogodi sa poludistance, i ima dobar poluhorog iz okreta na nekih 1,5m od koša. Voli da primi loptu blizu čeone linije(naročito sa desne strane), na nekih 4-4,5 m od koša. Tu obično izvodi fintu kretnje kroz sredinu ili fintu šuta, pa kad njegov čuvar odreaguje na to, on prodire obično po čeonoj liniji uz tablu i lako polaže loptu u koš čak i na drugi obruč. Ima dobar dvokorak i dobar skok šut. Ima naviku da šutne trojku čak i u polukontri, ako je sam. Voli i da udribla posle finte šuta sa linije za tri poena i dođe do linije sl. bacanja, odakle je prilično precizan. Solidan je bloker, ali je slab skakač i uopšte ne baš sjajan u odbrani. Sve u svemu, ako mogu slobodnije da se izrazim, Barnjani je blaža verzija Dirka Novickog koji ima istu visinu, bolji šut, i što je još važnije igra na poziciji krilnog centra, ima bolju motoriku, malo bolji dvokorak, bolji rad nogu. Ali ako Barnjani usavrši igru leđima ka košu(mislim da njegov rad nogu nagoveštava popriličan potencijal u tom delu igre), bude igrao bliže košu, može biti jedan od najboljih centara NBA lige u budućnosti. Endru Bajnam je igrač koji je verovatno prerano došao u NBA. Mislim na njegove povrede, koje su nažalost obeležile dobar deo njegove karijere. Ipak postao je dvostruki šampion sa Lejkersima. Ove sezone se vidi koliko im on znači. Zašto? On ima odličnu tehniku. Poseduje dobar poluhorog iz okreta, odličan pivot, gde maksimalno koristi svoju snagu jer stvara sebi uslove za komotan poluhorog i iz te situacije, ne spušta loptu ispod visine grudi kad je u reketu, bez obzira da li je ostvario skok u napadu ili je primio loptu od saigrača(slično kao Pau Gasol, a za razliku od Dvajta Hauarda). Ali ako je daleko od koša da bi napravio jedan korak i položio loptu u koš, on će spustiti tu loptu u visinu struka da bi poentirao bez driblinga(vrlo racionalno). Ne komplikuje posle skoka u napadu: ili odmah šutira iz poluhoroga, ili pokušava iz odbojke da poentira i to bez spuštanja lopte u visinu struka(a često je ne spušta ni na grudi u tim situacijama). Sve ovo mu dosta pomaže jer je prilično slab sa u izvođenju slobodnih bacanja(69,2%). Sviđa mi se što ne ide uvek na zakucavanje iako je veoma snažan i ima jaka ramena. Prilično racionalan...Dobar je u odbrani, jer dobro zatvara reket, zna gde treba da stane u tim situacijama, solidan je bloker, dobar skakač(s obzirom na minutažu i sve povrede koje je imao). Ako ga zaobiđu povrede i bude nastavio da napreduje(a ima dosta prostora za to) uz bolji šut sa linije sl. bacanja, biće verovatno najbolji centar lige, kada se povuče Tim Dankan. Mark Gasol je za mene prijatno iznenađenje, je r je vrlo dobar u reketu, odlično skače i ima dobar šut iz igre. Endru Bogut može biti isto veoma dobar ako nastavi da s e usavršava, popravi šut sa linije sl. bacanja i naravno ako ga zaobiđu povrede.
KRILNI CENTRI. Lamarkus Oldridž je igrač koji konstantno napreduje. Mogao bi da popravi šut iz igre(48,7%) koji je posledica verovatno isto kao i kod Barnjanija, činjenice da voli da se izvlači na šut spolja. Dobar skok-šut. Ima dobar šut sa poludistance ali je i sa distance opasan. Opasan iz pik-end-pop situacija. Ima dobru leđnu tehniku ali mi se čini da nema dovoljno čvrstine za veliku borbu pod košem. Na primer, kada krene sa strane kroz sredinu reketa(sa loptom) ako ga njegov čuvar isprati do kraja a posebno ako sa njim ostvari pun kontakt telom, Oldridž će se često izmaknuti malo unazad na poluhorog. Retko će krenuti u taj kontakt punom snagom i pokušati da šutira sa pozicije bliže košu. Nije tu u pitanju samo snaga, već i čvrstina, koja ima veze i sa psihom i sa telesnom građom. Dobar je sa linije sl. bacanja, solidan bloker i uopšte solidan u odbrani. Ako bi nastavio tehnički da nareduje i postao čvršći igrač, mogao bi biti jako dobar. On nema snagu i masu kao Endru Bajnam, ali tehnički može biti malo bolji(skok-šut, na primer). Može da igra i centra.Kevin Lav je još jedan interesantan igrač. Čvrst, jak, jednostavan. Poseduje dobar šut sa poludistance, ali i za tri poena(42,7% ove sezone). Drastično je popravio šut za tri poena u odnosu na prošlu sezonu iako mnogo više šutira trojke ove sezone. Beleži konstantan napredak isto kao i Oldridž. Malo više lopti gubi ove sezone ali više i igra. Izuzetan skakač, konstantno se popravljajući u tom segmentu iz sezone u sezonu. Odlično izvodi sl. bacanja(86,7% ove sezone) i to mu dosta pomaže u njegovoj borbi pod obručima(neustrašiv je). Al Horford je još jedan igrač na koga treba obratiti pažnju. Gledao sam ga na koledžu u paru sa Joakimom Noom, bio je sjajan. Sjajan skakač, ne komplikuje mnogo kad uhvati loptu u napadu, jer ide pravo na koš. Igra vrlo jednostavno. Solidan šut sa poludistance. Što bi rekli Amerikanci, low profile igrač koji izuzetno dobro odrađuje svoj deo posla.
NISKA KRILA. Prva asocijacija je naravno Kevin Durant. Neverovatno brz za igrača visokog 206cm.Gledao sam ga dok je igrao na Univerzitetu Teksas, i nisam verovao da će biti baš ovoliko dobar. Jedan od onih igrača koji vrlo malo koristi svoju snagu, a mnogo više brzinu, skok, tehniku i šut. Uporedite ga na momenat sa Lebronom Džejmsom. Šta prvo pada na pamet?Manje asistencija nego Džejms?Tako je. Izraziti strelac za razliku od Džejmsa? Tako je. MID-RANGE GAME? Da, baš tako! Durant ima dobar dribling, barem za igrača njegove visine, i dobro ga koristi. Ima dobru prednju promenu, posle koje obično napravi još jedan dribling i šutira iz naskoka. Odakle?Obično sa poludistance. Nije mnogo bitno da li će primiti loptu sa desne ili leve strane, na liniji za tri poena ili bliže košu, jer ima izuzetan prvi korak i odličnu fintu polaska u stranu. Dobar šut sa poludistance. Lako se diže na šut, čak i kad je pod pritiskom. Ima dobar ulaz i dug i lak korak, pa brzo dolazi do koša. Ma, izuzetna motorika. Njegov sweet-spot je polukrug iznad linije slobodnih bacanja. Odatle može u levu stranu, u desnu stranu, ili da odmah izvede skok-šut. Dobro šutira iz kontakta, iako nije mnogo snažan. Poseduje i solidan šut iz naskoka unazad(to dosta koristi). Dobar je i u kontranapadu, jer lako menja pravac kretanja. Treba da popravi igru leđima ka košu, kao i šut za tri poena, kao i da smanji broj grešaka koje pravi kad se nekad zaleti previše da postigne koš(3,3izg. lopte ove sezone). Ali dobro, ima vremena, sve je to više plod neiskustva. Ove sezone statistika mu je slabija nego prošle, ali to je verovatno polsedica činjenice da Rasel Vestbruk preuzima više inicijative(čitaj: šuteva) u napadu, iako Durant ima isti broj šuteva po utakmici u proseku kao i prošle sezone. Uloge se malo menjaju, ali Durant ostaje prvi i najbolji igrač ove ekipe. Možda su i protivničke ekipe našle način da malo zadrže Kevina Duranta, kao što su to učinili Spursi pre nekoliko nedelja(o tome ću sledeći put)...Za ovog igrača je važno da podnese teret slave što bolje može i da se koncentriše na svoju igru i igru svog tima. Potrebno je strpljenje da bi se oko ovog igrača stvorio šampionski tim.
BEKOVI. Brendon Roj je jedan od igrača na ovoj poziciji koji je za kratko vreme brzo napredovao. Ove sezone ima mnogo problema sa kolenima i nadamo se da to neće bitnije uticati na njegovu karijeru. Dobar je na poludistanci, ima dobar šut sa tih pozicija. Ima odličan ulaz, gde često koristi naskok. Tihi vođa svog tima, slično Džou Džonsonu u Atlanti i Keronu Batleru dok je igrao za Vašington(a u odsustvu Gilberta Arenasa). Ne greši mnogo, igra pametno, za tim. Ove sezone mu je dosta opao šut iz igre(39,9%), što je sigurno posledica problema sa kolenima. Ali verujem da će se oporaviti i biti još bolji nego ranije. Erik Gordon(191cm) je još jedan low profile igrač, jer je nekako postepeno došao u žižu javnosti. Ja sam ga gledao dok je igrao na Univerzitetu Indijana gde je uz Di-Džej Vajta bio verovatno najvažniji igrač ekipe trenera Kalvina Samsona, koji je pak suspendovan od strane NCAA zbog ''prvljavih'' rabota oko regrutovanja igrača. Tada je Gordon imao isti ovakav izbačaj, malo niži nego kod većine igrača. Imao je dobar ulaz ali nije najavljivao baš ovakve fizičke predispozicije. Naizgled dobar šuter, ali procenti govore malo drugačije. Šut iz igre mu je u granicama prosečnog(45,6% ove sezone). Dobro izvodi sl. bacanja i dobro koristi svoj ulaz. Gubi previše lopti(3 u proseku po utakmici), verovatno kao posledicu veće odgovornosti u napadu ove sezone. Može biti jako koristan igrač u nekom dobrom timu. To smo videli na Svetskom pvenstvu u Turskoj ovog leta, kada je odlično koristio svoj ulaz, igrao baš dobru odbranu i razbijao zonu svojim tada fenomenalnim šutem za tri poena. A i pogađao je kad je njegovom timu najviše trebalo. O. Džej Mejo je igrač koji poseduje dobar šut za tri poena, dobru igru na poludistanci, ali nekako je previše orijentisan na poentiranje. Ne kažem da je sebičan, ali bi mogao da obrati pažnju na kretanje ostalih saigrača u napadu. Dobar odbrambeni igrač oko linije za tri poena. U odbrani sasvim korektan, ali bi mogao malo više da ide na skok, iako je visok 193cm. Ne ide mnogo na ulaz, više se posle odličnog naskoka zaustavlja na poludistanci i šutira. Uz pravilno usmeravanje od strane dobrog trenera, mogao bi slično Gordonu biti dobar dodatak nekom jakom timu, mada Erik Gordon poseduje i liderske sposobnosti.
PLEJMEJKERI. Ko je najperspektivniji? Teško pitanje, na koje se uglavnom odgovara malo više sa stanovišta ukusa. Zašto? I plejmejker koliko god da je dobar, treba da se uklopi u tim. Da prvo uporedimo Derona Vilijamsa i Krisa Pola. U šutu su prilično izjednačeni, s tim što je Pol malo bolji trojkaš. Stil igre? Vilijams malo više voli da šutira i da prodire pod koš. Ovo drugo je možda posledica činjenice da je fizički jači od Pola. Pol je malo više orijentisan da razigrava saigrače a šutira uglavnom kada je otvoren(obično posle pik-end-rola). Možda malo više koristi pik-end-rol igru od Vilijamsa a i za nijansu je bolji u tome, barem po mom mišljenju. Sweet-spot?Kod Derona Vilijamsa je to gornji polukrug, iznad linije sl. bacanja. Odatle može da šutira(dobar skok-šut kao i Pol), da udribla u stranu(levo ili desno) i naskoči na šut ili ode do kraja(ima strašan kros-over dribling, koji voli da uradi i dva puta uzastopce). A može i neko da mu priđe da odigraju pik-end-rol. Za Krisa Pola sweet-spot je po meni linija slobodnih bacanja i pola metra ispod toga. Kada dođe na tu poziciju posle pik-end-rol-a, može jednim driblingom da pređe visokog igrača koji ga je preuzeo i ode do kraja na polaganje, ili da pogodi koš iz skok-šuta. A ako mu posvetite previše pažnje pa pravite gužvu ispred njega a zaboravite visokog igrača Nju Orleansa u reketu, on će ako se ukaže prilika asistirati tom visokom saigraču koji je ostao sam. U tim situacijama on ne okleva, ima dobar šut sa tog dela terena i retko kad pravi grešku. Mislim da više voli pik-end-rol sa strane nego na sredini. I Vilijams i Pol imaju dobar šut sa poludistance i obojica imaju dobar šut iz reketa jednom rukom. Pol je posle poraza od San Antonia u plej-ofu pre dve-tri sezone dosta popravio skok-šut, ali i šut za tri poena. Vilijams je 8cm višlji(Pol je visok 183cm) i fizički jači pa mu to daje prednost u igri u odbrani. Pol sa druge strane će barem moći da zahvaljujući svojoj brzini i dobrom radu nogu uvek ostane ispred igrača koga čuva a koji ima loptu. Statistiku koju oni imaju ove sezone neću porediti, jer je to uvek diskutabilno, nijanse su u pitanju. Ko je uopšte bolji u dosadašnjoj karijeri? Možda Kris Pol. Bolji kradljivac lopti i manje lopti gubi. A uopšte statistika u dosadašnjoj karijeri to verovatno potvrđuje...Ražon Rondo. Odličan defanzivac, odličan asistent, ali ima slab skok-šut(opet ja sa tim!). Majstor kontrole tempa napada svoje ekipe, ume da uradi velike stvari kada se lomi utakmica i u odbrani(udvajanje i ukradena lopta, na primer) i u napadu(skok u napadu ili poeni iz drugog plana:ulaz koji niko nije očekivao). Odlično kretanje u stavu, izuzetan raspon ruku, fizička snaga, dobar odraz i dobro ''čitanje'' napada protivničke ekipe čine ga izuzetnim defanzivcem. Opasan i u pozicionom napadu ali i u kontri i polukontri kada uma da zastane, povuče se korak unazad(taman da se protivnička odbrana konsoliduje i zaboravi jednu sekundu na njega) pa opet napada obično ulazom ali ume odlično i da proigra saigrača u tim situacijama. Slaba igra na poludistanci, gde bi trebao da rešava napade koji krenu naopako(Kris Pol na primer, to ume), ali i da kreira sam sebi poene. Možda ima slabiji skok-šut baš zbog veoma dugačkih ruku i ogromnih šaka. Ali ima vremena. Gubi mnogo lopti(4,2 ove sezone po meču) i to mu je mana. Verovatno ,opet, posledica toga da ne može mnogo toga da kreira sam u smislu da izgradi sam sebi poziciju za šut, već lopta često ostaje kod njega. Sjajan asistent jer ima izuzetan pregled igre a ne samo dobre šutere oko sebe. Igra za tim. Uz bolji šut biće opasniji iz pik-end-rola iako Boston nije ekipa koja mnogo koristi pik-end-rol. Voli da skače u napadu ali i u odbrani. Ima liderske sposobnosti. Rasel Vestbruk je još jedan perspektivan plejmejker. On isto kao i Rondo ima problema sa skok-šutem, ali je dosta bolji od Ronda u tome. Izuzetan atleta, veoma brz, sa velikim odrazom. Kada uđe u reket pošto je krenuo na ulaz dobro podnosi kontakt sa protivničkim visokim igačima i ima solidnu efikasnost iz tih situacija. Biće još bolji. Svoj šut kreira uglavnom posle pik-end-rola, kretnji od lopte i kada je u naletu(polukontra). Teže kreira sebi poziciju za šut iz driblinga u pozicionom napadu kada ga čuva protivnički plejmejker. To mora da usavrši. Kako bih rekao, malo je ''siroviji'' od recimo Derika Rouza koji je isto jako brz i isto toliko(ako ne i malo više) fizički jak. Ove sezone uzima više šuteva nego prošle sezone(20,3 u proseku po utakmici naspram 17,6 prošle sezone). Lako ide na liniju sl. bacanja jer se ne plaši da uđe u kontakt pod košem a odlično izvodi slobodna bacanja(87,1% ove sezone). Izuzetno dobar defanzivac u igri ''1 na 1'' i generalno veoma dobar u odbrani. Ima odlično kretanje u stavu, dobar je kradljivac lopti(2 uk. lopte u proseku), solidan u skoku. Igra za tim, dobar asistent. Mana su mu izgubljene lopte. Ume da se zaleti pre vremena ili u pogrešan deo terena. Slab šut za tri poena. Mislim da poseduje dobar karakter, nije sebičan, stoji na zemlji što bi se reklo. Ove sezone se rekao bih nekako smelije diže na taj šut sa poludistance i sa leve i sa desne strane. Hrabar igrač, ne plaši se greške. Veliki potencjal ako popravi igru ''1 na 1'', bude staloženiji(to će doći sa godinama), i ako popravi šut. Beleži konstantan napredak. Derik Rouz je veoma talentovan igrač koji je svoju igru počeo da razvija na pravi način. Razvija igru na poludistanci kao i svoj skok-šut(mislim da mu skok šut može biit još malo bolji). Sve bolji šut sa poludistance. Zapanjuje njegov izuzetan napredak u šutu za tri poena ove sezone(41,7%) a i više šutira trojke ove sezone. Izuzetan atleta, sa ogromnim odrazom, velikom brzinom, brzim prvim korakom. Poseduje i izuzetnu okretnost i prilično je snažan. Usavršio je šut sa poludistance(a uvek može još bolje), skok-šut iz naskoka unazad(obično u svoju levu stranu), naskok i skok-šut iz driblinga. Ima strašan kros-over dribling. Može baš brzo da promeni pravac kretanja iz prednje promene(isto kao Dvejn Vejd). Ume odlično da izvede promenu ritma u driblingu(obično negde na poludistanci, i onda kreće do kraja). Dobro podnosi kontakt u reketu u skoku pri ulazu pod koš i ume da poentira iz tih situacija. Odličan, munjevit ulaz pod koš. Sve u svemu, tehnički prefinjeniji od Vestbruka. Nedostaje mu po mom mišljenju malo agresivnosti u odbrani, gde bi iskoristio svoje sjajne fizičke karakteristike. Ume da se slično Vestbruku zavuče u gužvu i izgubi loptu. Izgubljene lopte su mu i najveća mana, pored odbrane. Igra za tim, tih je, miran. Dobar pregled igre. Baš dobar asistent. Voli da probija do koša po desnoj strani i kroz sredinu, ređe po levoj strani. Solidan izvođač slobodnih bacanja. Uzima više šuteva ove sezone kao posledicu veće sigurnosti u svoj šut. Nije sebičan, ali se ponekad zanese...Verujem da će biti veliki igrač kao i Vestbruk jer poseduje dobar karakter.
Na drugo pitanje koje je ElBiDžej postavio, a to je koji je od ovih momaka ''novog talasa'' meni omiljen, stvarno ne mogu da odgovorim. Nemam nekog omiljenog igrača iz te novije generacije.

Igor Josifoski
24.12.2010, 01:09
T-Mac je u lepom tekstu pre nekoliko dana dobro opisao najvažnije stvari vezane za tekuću sezonu, razmenu igrača između Orlanda i Finiksa kao i Orlanda i Vašingtona. Pošto je Caniggia7 postavio pitanje u Kolumni, ja ću samo izneti moje mišljenje o velikoj razmeni igrača o kojoj je T-Mac pričao.
Kod razmena dobrih igrača obično se odmah postavlja pitanje ''Ko je bolje prošao?''. Na papiru to su Orlando i Vašington. Orlando jer je dobio Hidajeta Turkoglua koji je bio veoma važan igrač Orlanda u sezoni 2008/2009 kada su u Velikom finalu poraženi od Lejkersa. Dok je Džamir Nelson bio povređen, Turkoglu je često preuzimao ulogu organizatora napada ekipe Orlanda, pogotovo u plej-ofu, pogotovo u ključnim momentima utakmica u plej-ofu. Za pobedu u tom Velikom finalu im je možda najviše nedostajalo iskustvo. Sada ga imaju. Dobili su i odličnog šutera u vidu Džejsona Ričardsona koji se odlično uklopio u Finiks Sansima. Erl Klark je isto tako postao član Orlanda, ali će im za pohod na NBA titulu trebati iskusniji visoki igrač. Od visokih igrača imaju, pored Dvajta Hauarda, i Brendona Basa, Malika Alena, Rajana Andersona, Danijela Ortona. Ja sam i ranije govorio da je glavna slabost Orlanda ujedno i njihova najača snaga u napadu, a to je njihova igra ''1 unutra-4 spolja''. Sa Rašardom Luisom je to dobro funkcionisalo...Ali dokle? Do Finala Istočne konferencije prošle godine kada su Boston Seltiksi pametnom odbranom pik-end-rola Orlanda(smanjli protok lopte Orlanda), puštanjem Hauarda da igra ''1 na 1'' sa visokim igračima Bostona(a njih je bilo dovoljan broj) i to dosta puta na pozicijama koje nisu baš odgovarale Hauardu, i naravno odličnom kontrolom i vođenjem napada od strane Ražona Ronda, pobedili taj isti Orlando sa 4-2 u seriji. Dvajt Hauard često ostane sam u reketu na ofanzivnom skoku, nije mnogo raznovrstan igrač, i treba mu pomoć u reketu. Dovođenjem Vinsa Kartera Orlando je napravio rizičan potez, jer je trebalo rasporediti lopte u napadu između njega, Luisa, Nelsona i Hauarda. Zato su Luis i Karter smanjili svoj broj šuteva na koš i nisu potpuno iskorišćeni. Karter po meni nije odigrao sebično u Orlandu. Ne, on se prilagodio timu. Sa Luisom koji je do dolaska u Olrando bio sjajan strelac, ovaj tim nije mOgao dobiti čvrstinu pod košem jer Luis mnogo više igra licem prema košu. Sada su ga zamenili za Gilberta Arenasa, koji je, otprilike, bek šuter zarobljen u telu plejmejkera. Igrač koji ume da asistira ali više voli da šutira. Easy-trigger plejmejker. Veliki talenat neosporno, sa sjajnim fizičkim predispozicijama. Ali, Orlando sada ima četiri plejmejkera: Džamir Nelson, Gilbert Arenas, Kris Duhon, Džejson ''Bela čokolada'' Vilijams. Jedan od njih će morati da izađe iz prvih 12, tim pre što Orlando traži visokog igrača za plej-of bitku u reketu sa Majamijem i Bostonom(a i Čikago može biti veoma opasan). Tokom devedesetih godina prošlog veka, kada sam čitao o tadašnjim razmenama igrača u NBA, saznao sam da u NBA postoji jedno nepisano pravilo: Nikad se ne menja veliki za malog. Orlando je to učinio, i dobio igrača koji ima isto veliki ugovor(17 miliona$), igrača koga će možda morati da razmeni. Zašto? Gilbert Arenas voli slobodu u igri a sada će izgleda morati da igra rezervu, i ima malu minutažu jer Nelson igra dobro i ove sezone, a Orlando ima (opet) dosta dobrih šutera na spoljniim pozicijama(Dž.Dž. Redik, Kventin Ričardson, Džejson Ričardson,Hidajet Turkoglu), plus Kris Duhon i Džejson Vilijams kao plejmejkeri na klupi. Arenas će pokušati da se prilagodi timu, ali da li će to biti dovoljno, videćemo...Trebalo bi da usledi još jedna razmena igrača u kojoj će učestvovati Orlando, pominje se i Redik u toj kombinaciji, ali možda bi Orlando trebao da menja jednog od plejmejkera...Brendon Bas je dobio veću ulogu u timu ove sezone, ali moje mišljenje je da Orlando mora više da igra sa dva visoka igrača u reketu. Slabije šutiraju trojke ove sezone nego prošle, ali i nešto slabije skaču. A i Majami, koji igra odličnu odbranu ove sezone se ''natovario'' visokim igračima, koliko god je mogao...
Vašington Vizardsi su ovom razmenom igrača oslobodili prostor Džonu Volu da se razvija, a zamena sa klupe može da mu bude Kirk Hajnrih. Sada su se pojačali pod košem, jer će Luis verovatno igrati krilnog centra pošto se Džoš Hauard vratio u tim pošto se oporavio od povrede. Verovatno će Luis i u Vašingtonu igrati više spolja, malo više nego što je to u Vašingtonu nekada radio veoma dobri Entuan Džejmison. Verijem da će igrati bolje u svojoj novoj ekipi i pokazati svoj potencijal. Pod košem su prilično dobri ali i mladi. Treba im vremena. Biće bolji sigurno.
Finiks Sansi su ovom razmenom igrača sa Orlandom po mom mišljenju želeli da se pojačaju pod košem. To su i dobili, jer je Marsin Gortat solidan odbrambeni igrač i dobar skakač. On ume dobro da odigra pik-end-rol, ima solidan šut sa poludistance, ali je slab izvođač slobodnih bacanja. Petorka sa Turkogluom kao krilnim centrom nije donela rezultate(bili su na 13 pobeda i 13 poraza u vreme trejda). Sada Alvin Džentri može da bira da li će u reketu pored Robina Lopeza startovati Čening Fraj, Gortat, ili Hakim Vorik. Odrekli su se Erla Barona, tako da će priliku verovatno dobiti Gani Laval(206cm, krilni centar).Svakako malo bolja linija visokih igrača. Sansi su u odnosu na prošlu sezonu možda najviše nazadovali u skoku...A ove sezone slabije šutiraju trojke nego prošle sezone, element igre koji je njihov zaštitni znak. Trebalo bi da igraju manje zonske odbrane sada kada su se pojačali pod košem, što bi im po mom mišljenju dosta koristilo. I naravno, dobili su Vinsa Kartera i Mikaela Pjetrusa. Verujem da će se Karter dobro uklopiti u ovu ekipu i da će imati istu, ako ne i malo veću slobodu u napadu od one koju je imao Džejson Ričardson. Pjetrus ima dobar šut za tri poena ove sezone i tako bi verovatno trebalo da nastavi i u Finiksu, koji igra sa dosta šuteva spolja. Pjetrus i više voli da igra spolja, i menjaće Kartera i Grenta Hila sa klupe zajedno sa Džaredom Dadlijem. Finiks Sansi bi trebalo opet da imaju dobru ''ekipu'' sa klupe.

T-Snell
25.12.2010, 14:39
NBA CHRISTMAS DAY PREVIEW

Na NBA rasporedu za Bozic je pet meceva, a svakako je poslastica dana mec izmedju novog Miami Heat-a i dvostrukih uzastopnih sampiona Los Angeles Lakers-a.
Bulls vs Knicks
Bulls-i i Knicks-i su se drasticno napredovali u odnosu na proslu sezonu. Upgrade koji je Chicago napravio je dosao sa Carlos Boozer-om i Tom Thibodeau-om. Boozer, koji je propustio prvih mesec dana ove sezone sa lomom ruke, je ono sto Bulls-ima treba vec dosta godina, covek koji moze da pravi cuda u reketu. Carlos ima prosek od 19 poena i 8 skokova ove sezone, i tako znatno skida teret sa ledja fenomenalnog Derrick Rose-a. Sa druge strane, Thibodeau je od odbrane Bulls-a napravio silu. Chicago je u toj kategoriji treci u ligi, znatno bolje nego prosle godine.

Knicks-i su doveli Amare Stoudemire-a i Raymond Felton-a i "high octane" napad koji su fanovi New York-a toliko iscekivali dolaskom D'Anthony-a je konacno tu. New York je na 17-11 i imaju peti napad lige. Ali, kao sto je i bilo za ocekivati od Amare-a i D'Anthony-a odbrane nema nigde.

Ova utakmica moze biti fantasticna. Bulls-i su superioran tim, a Knicks-i i nisu bas najbolji kod kuce, skor 7-8, ali Stoudemire igra kao pomahnitao u napadu i izostanak Noah-e tu nece bas puno pomoci Chicago-u. Naravno, sa druge strane nijedan "Knick" osim mozda Turiaf-a ne moze da zaustavi ili limitira Boozer-a. Isto vazi i za Rose-a i Felton-a - ako sut spolja krene da radi ocekuje bas brdo poena u MSG-u...
Celtics vs Magic

Magic je odigrao 3 meca od onog blockbuster trejda i cini se da stvari polako pocinju da lezu na svoje mesto. Svaki put kada pobedite zahuktale Spurs-e je vreme za slavlje, a Orlando je to ucinio pre svega zahvaljujuci odlicnim partijama trojice momaka koji su stigli prethodne nedelje. Hedo Turkoglu, Jason Richardson i Gilbert Arenas su odigrali vrlo lepo. Naravno, tim pocinje i zavrsava se sa Dwight Howard-om, covekom koji postaje legenda pred nasim ocima. Trenutno je na putu da postane prvi igrac jos od Garnett-a 2005. godine sa prosekom od preko 22 poena i 13 skokova u sezoni i najverovatnije ce i po treci put zaredom uzeti nagradu za najboljeg defanzivnog igraca lige.

I Celtics-i u svojim redovima imaju legende, pocevsi od Kevin Garnett-a, Paul Pierce-a, Ray Allen-a. Tu je takodje i ludi Shaquile O'Neal, ove godine sjajni Rajon Rondo (koji propusta mec zbog povrede clanka) i jedna od najboljih klupa lige. To upravo i jeste deo gde ce Orlando biti na najvecem iskusenju. Kada izadju Bass i Howard Magic je tanak pod kosevima i ako je neki tim "pravljen" da to eksploatise onda su to upravo Boston Celtics-i. Ovaj "Christmas matchup" je savrseno merilo da vidimo gde se nalazi centarska linija Magic-a, a Boston ce tu postati jos jaci kada se vrate Perkins i Jermaine O'Neal.

Ovo bi moglo da se pretvori u blowout u oba smera ili bi mogao da postane classic u kojem se Howard protiv legendi Celtics-a. Hardcore fanovi NBA-a je to nebitno jer cemo videti mnoge takticke varijante i matchup-ove koji ce biti vazni kada dodju april i maj, ali obicnom kosarkaskom fanu ce pretpostavljam biti dosadno ako se jedna od dve ekipe odlepi. Prosto nema tu cari kada Marquis Daniels i Semih Erden igraju pick and roll. h5g6k8
Heat vs Lakers

Bez razmisljanja, mec dana! Nemojte zaboraviti da je ovaj mec bio glavni i za Bozic posle Shaq-ovog kacenja sa Kobe-em i prelaska u Miami kod Wade-a. Ti mecevi su ipak bili u zizi vise zbog nekih licnih desavanja van terena nego sto je to bio neki moguci matchup u NBA finalu. Ova edicija je ipak pravi NBA slatkis: Heat je na hot streak-u, a LA je sampion zapada prethodne 3 sezone. Pretpostavljajuci da ce Wade biti u sastavu (a, najverovatnije da hoce), Kobe Bryant ce imati mnogo posla u odbrani dok ce Ron Artest probati da se suprotstavi James-u.

Phil Jackson je vec po pravilu poceo da baca trash talk rekavsi da ce James i Wade sigurno u jednom trenutku resiti da pozovu Riley-a na klupu i resiti se Spoelstra-e. Ono sto je sigurno je da je Riley ovaj tim sastavio da bi savladao upravo Lakers-e i da ce morati preko njih ukoliko zeli ponovo do titula, pa stoga mislim da ce oni uci motivisanije u ovu utakmicu.

Sve znate o ovom mecu, veliki spektakl, ko zna koliko ljudi ce gledati i sigurno je da ce se i posle meca dugo vremena pricati o njemu.
Nuggets vs Thunder

Carmelo Anthony nece igrati zbog smrti sestre od pre par dana. Oklahoma City ovaj mec jednostavno mora da dobije. Melo nije imao preveliku podrsku od svojih saigraca ove sezone, a napadacka masinerija Thunder-a Durant - Westbrook moze verovatno da raznese svaku odbranu. Ovaj matchup je svakako bolje izgledao kada je Oklahoma bila prvi pratilac Lakers-a na zapadu i kada je Denver bio tu blizu borbe za titulu na zapadu. Nazalost, nijedno od ta dva nije slucaj.

Uvek je uzivanje gledati Durant-a i Westbrook-a, ali ova utakmica ima potencijal da bude lagani blowout. Thunder cesto zna da zakaze i dozvoli protivniku veliku seriju, ali ko osim JR Smith-a moze da im naudi?

Blazers vs Warriors

Stephen Curry je upitan za ovaj mec sto je velika steta jer je neverovatno uzivanje gledati ovog decka. Warriors-i su posle fantasticnog starta sezone dosli u normalu, ok u napadu, katastrofalno u odbrani. Blazers-i su sa druge strane prosecni u svakom pogledu. Velika steta po ko zna koji put za tim koji se nadao da moze zapretiti Lakers-ima u borbi za krunu zapadne konferencije.

Moze ovo da bude dobar mec. Kada je tu Monta Ellis uvek je moguce da cemo videti 40 poena od ovog sjajnog igraca, a to je uvek zanimljivo. Inace, s obzirom da je ovo poslednja utakmica dana verovatno je da ljudi nece pratiti sa tolikom zeljom, a pitanje koliko ove dve ekipe mogu da nam pruze u ovom trenutku.

T-Snell
27.12.2010, 14:11
Vreo Bozic za "Jezerase"

Svi smo otkad je izbacen raspored za novu NBA sezonu sa nestrpljenjem cekali taj duel. Duel dvostrukog uzastopnog sampiona i ekipe koja pretenduje da bude jedna od najboljih ikad i mozda cak i nadmasi onu dinastiju Bulls-a prevodjenju Jordan-om, Pippen-om, Grant-om, Kukocem i ostalima. Otkad je Lebron saopstio svoju "odluku" pred milionskim auditorijumom i pocepao srca mnogih navijaca sirom Amerike i sveta, postao je najomrazenija licnost u NBA-u, a uz Tiger Woods-a verovatno i u sportu generalno. Opet je poceo da razmislja naglas, ali o tome cemo nesto kasnije. Elem, James je prvo svima zapusio usta u Cleveland-u, potom MSG-u i na kraju za dezert, utisao je Staples Center. Jednostavno, nema boljeg nacina za dokazivanje nego na terenu i fantasticnim triple double-om je pokazao svima ko je i dalje najbolji SF u ligi. Phil Jackson je po pravilu pokusao da pecne celu organizaciju Heat-a pre meca rekavsi da ce igraci kad-tad traziti da Pat Riley sedne na klupu i da se Coach Spo otera. Ipak, Riley je stari lisac, Wade i James su superstarovi, a Zen Master-ova ekipa na parketu nije pokazala nista sto bi malo "podrzalo" taj trashtalk. Miami je u mec usao sa fantasticnih nizom gde su izgubili samo jedan mec od prethodnih 15 (cini mi se, nisam siguran), dok su Lakers-i u vidnom padu forme nekoliko dana pre doziveli poraz od desetkovanog Milwaukee-a. Forma je ukazivala da je Miami favorit, ali ipak na papiru je bilo pitanje kako ce se Bosh i ostatak centarske linije snaci sa triom Odom - Gasol - Bynum. Od starta meca se videlo ko vise zeli pobedu. To je bilo i za ocekivati jer su Pat Riley i njegovi momci zeljni dokazivanja dok su Kobe i druzina igrali svoju laganu kosarku iz regularne sezone. Drzali su solidnu prednost gotovo celu utakmicu, a Lakers-i kada god bi bili blizu da naprave neki preokret pucali bi sebi u stopalo nekim promasenim zicerom, izgubljenom loptom, losim dodavanjem itd. Matchup Kobe-Wade je moze se reci bio odlucujuci. Bryant je bio vidno isfrustriran nekim losim odlukama sudija i losom igrom svoje ekipe. Nije bio na svom prepoznatljivom nivou u napadu, a na drugoj strani ga je D-Wade punio kada god je hteo. Gasol isto tako indisponiran, nikako nije mogao da pronadje svoj ritam, a nedovoljno oporavljeni Bynum i nije bas bio od prevelike pomoci. Jedina svetla tacka je bio Lamar Odom kojem sjajno prija uloga startera, medjutim u subotu nije imao podrsku saigraca. Sta reci za LB-ovu partiju osim &8@^J . 27 poena, 11 skokova i 10 asistencija, sto bi se reklo sa pola gasa, a Bosh iako ponovo nije zalazio u reket (ne bi to uradio ni da ga puskom teraju), doneo je dosta dobrog svom timu. Jbg, nisam gledao tekmu uzivo inace bih imao da napisem jos mnogo vise, ali u svakom slucaju ovo je na neki nacin i moglo da se ocekuje. Pobeda je za Heat mnogo znacila, a za Lakers-e poraz daleko manje. Setite se samo meca protiv Cleveland-a prosle godine.
U drugim bitnim mecevima na Christmas Day Orlando je savladao Boston, a NY ekipu Chicago Bulls-a. Celtics-i su tako prekinuli svoj niz od 15 uzastopnih pobeda. Igrali su odlicno, kontrolisali mec, ali je Orlando sjajnom serijom u poslednjih nekoliko minuta preokrenuo i pokazao kakva sila moze biti kada se novi igraci potpuno uklope, dobili su poslednji deonicu sa 29-15. Dwight konacno nije jedina stvar na koju se bazira napad Magic-a. Evo pogledajte, sutirao je iz igre samo 4 puta i zavrsio sa 6 poena, 11 skokova i 5 blokada, a pobedjena je prva ekipa istoka. Mnogo i njemu prija kada u sastavu pored sebe poseduje igrace kao sto su Arenas, Richardson i Turkoglu. Brandon Bass se namece, a setimo se samo kako je bio zaboravljen prosle sezone, po mom misljenju daleko bolje resenje na mestu startnog PF-a nego sto je to bio Lewis. Gil polako preuzima minutazu od Nelson-a i Stan Van bi morao da pronadje neko resenje i da ih uklopi jer je greota da jedan ili drugi provode malo vremena na parketu. Jason Williams vec zeli trade, a verovatno ce isto to uraditi i Chris Duhon. Magic je u 2 meca pobedio 2 najbolje ekipe u ligi, zamislite samo kakvi ce biti kada se uigraju. Sto se tice Boston-a, njih ovo kao ni LA ne potresa previse, to je preiskusna ekipa sa sjajnim trenerom i treba dodati da su igrali bez Rondo-a.
Program su u MSG-u otvorili Chicago i New York. 2 MVP kandidata jedan protiv drugog, a kao pobednik je izasao Stoudemire. Bulls-i sa velikim hendikepom neigranjem Noah-e koji je u prvom medjusobnom susretu ove dve ekipe bukvalno stavio Amare-a u dzep. Pocelo je ruzno sa obe strane, ali u drugoj cetvrtini smo vec poceli da gledamo lepu kosarku. Turiaf je neshvatljivo gospodario reketom, Landry Fields i Toney Douglas ( #%d* ) radili sta god su hteli dok se Chicago bez odbrane koliko toliko drzao u igri. Treca cetvrtina je bila sjajna za obicnog fana NBA lige. Na jednoj strani brza igra i polivanje van linije 7.24, a na drugoj minijature i simultanke Rose-a i Boozer-a. Medjutim, onda je odjednom sve to nestalo. Ulaskom klupe u igru Bulls-i potpuno ispadaju iz ritma dok se Knicks-i trojkama igraca za koje verovatno vise nikad necete cuti nakon ove sezone odvajaju na dvocifrenu prednost i lagano privode mec kraju. Kada se Deng ne pojavi na terenu, za Bulls-e je mnogo tesko da imaju tecan napad, posebno sada kad je Noah u autu. Iz tog razloga je neverovatno bitno dovesti kvalitetnog SG-a koji ce skinuti teret sa ledja Rose-a, Boozer-a i Deng-a i povuci tim kada ne ide. Za New York jos jedna velika pobeda, ali su oni za mene jos uvek daleko od elite. Tim u kojem ne znam da li 2 ili 3 igraca mogu da kreiraju sut za sebe dok ostali stoje u coskovima i cekaju da pripale koju trojcicu ne prolazi u PO-u i generalno u velikim mecevima. Imaju dosta vremena da me demantuju, medjutim i dalje ne verujem u njih i mislim da je sve ovo oko njih prenaduvano.
Mike Miller je konacno debitovao za Heat, ali trebace mu vremena, nije imao nimalo naivnu povredu, posebno sto je rec o suterskoj ruci, dok Brandon Roy nastavlja da se muci sa svojim kolenom, ako se ne varam propustio je poslednjih 5 meceva i ne zna se kada ce na teren. Stvarno taj Portland kao da je neko prokleo, non-stop su puni nekih povreda, kako vecih tako i sitnih koje se nekom magijom desavaju iz meca u mec. Ali, zato je Andre Miller neunistiv. $#^%RT Okur bi mogao uskoro na teren, on je bio van terena od pocetka proslogodisnjeg PO-a i mislim da je covek koji se najvise raduje njegovom povratku Deron Williams, eto jos 3-4 zagarantovane asistencije po mecu. Kad smo vec kod Jazz-a, desio se jedan lep jubilej, Jerry Sloan je stigao do treceg mesta kada su u pitanju pobede u istoriji NBA-a. Zaista, svaka cast jednom velikom, velikom treneru i velikom kosarkaskom umu. Steph Curry je ponovo na parketu posle pauze zbog povrede clanka koja nadajmo se nece prerasti u nesto hronicno jer je u pitanju vanserijski talenat i decko kojeg je milina gledati. I jos jedna zanimljivost za kraj, Chicago je zabelezio najvecu pobedu ove sezone, savladana je Philadelphia sa 121-76, a u jednom trenutku je bilo cak 51 razlike! Ujedno, Bulls-i imaju i najvise pobeda sa 30+ razlike ove sezone, cak 3.
Ova nedelja je bukvalno bila podredjena mecevima na Bozic i to posebno LA vs Miami gde je Heat pokazao svima da se ne treba zajebavati sa njima i da ne treba suditi po losem pocetku. Ipak, kao sto vec rekoh, daleko da Kobe, Phil i druzina nisu zeleli pobedu, ali za njih je ovo bio samo obican mec regularne sezone kao i svaki drugi.

Igor Josifoski
29.12.2010, 23:20
San Antonio Spurs - Iznenađenje ili ne?



Prošla je trećina regularnog dela sezone, a najbolji tim u NBA ligi su, barem po broju pobeda i poraza, San Antonio Spursi(27-4). Njih zadnjih 12 god nikad ne možete otpisati kao favorite na Zapadu, ali da li je ovo što su do sada odigrali iznenađenje ili ne? U čemu su to Mamuze bolje nego prošle sezone? Započetak, meni se čini da je njihova igra vrlo slična prošlogodišnjoj, sa malo razlikom. Sada sve što su radili prošle godine, rade bolje. Koncepcija igre je ista kao prošle sezone u regularnom delu takmičenja: Tim Dankan nije prva opcija u napadu, a dominiraju spoljni igrači. Ali ove sezone, Parker je zdrav, i igra odlično. Beleži više asistancija u proseku nego ikad u karijeri. Kada sam gledao statistike sa utakmica San Antonia, to mi je prvo zapalo za oko. Drugo, Parker bolje i racionalnije šutira ove sezone(51,9% iz igre), popravio je šut za tri poena(prošle sezone 29,4%) iako ni sada nije sjajan generalno gledano(34,8%). Ali taj napredak znači. Kako? Videćemo malo kasnije. Parker je takođe aktivniji u odbrani ove sezone, barem po mom mišljenju. Emanuel Đinobili. Svojom igrom sve više podseća na onog Manua iz šampionskih dana, jer lako prodire do koša, a sada je i prvi strelac ekipe(19,1p.), što dosta govori. Statistika to potvrđuje(malo bolji šut nego prošle sezone), ali je bitno to da on malo više šutira trojke nego prošle sezone a preciznost mu je solidna(36,9%). Bitno je i to što je ove sezone starter. Ričard Džeferson je još jedan igrač koji je pomalo neprimetno napredovao, i samim tim se bolje uklopio u sistem igre Spursa. Zato bolje šutira ove sezone iz igre, a drastično je popravio šut za tri poena. Prošle sezone je šutirao 31,6% za tri, a ove čak 43,6%. Nekako manje greši ove sezone, bar sam ja takav utisak stekao, ali možda zato što su primat u napadu ovog tima preuzeli Đinobili i Parker. Dehuan Bler je momak koji je po meni otkrovenje prošle sezone. Svojim sjajnim partijama sa klupe je zaslužio šansu u prvoj petorci. Možda je i to deo taktike Grega Popovića, sličan onom sa Dankanom(čuva MekDajsa za plej-of), možda i ne. Ali jedno je sigurno: Dehuan Bler je opravdao očekivanja i u prvoj petorci. Činjenica je da ima malo slabiji šut iz igre nego prošle sezone, ali je mnogo efikasniji sa linije slobodnih bacanja(ove sezone 74,4%). Zato statistički gledano ima isti učinak kao prošle sezone. I na kraju naravno Tim Dankan. Popović ga kao i prošle sezone dosta štedi, čuva ga za plej-of. Dankan uputi u proseku 11,3 šuta iz igre po utakmici, a postiže 13,2 poena, uz 9,4 skoka. Dosta puta će te ga videti kako stoji sa loptom u gornjem polukrugu iznad linije sl. bacanja, pravi blok saigraču, fintira dodavanje, i na kraju daje loptu slobodnom saigraču-pod košem,spolja ili na uručenje. Napad Spursa više ne ide strogo ''od unutra ka spolja'', Dankan sada više izlazi iz reketa. U nekimmutakmicama pokazuje koliko je dobar igrač, ali samo po potrebi. Spoljni igrači za sada vode igru San Antonia. Dominiraju. Puno blokova na sredini(i sa strane naravno), puno utrčavanja, puno ulaza pod koš. Više igraju licem prema košu. Nekim ekipama je to glavna mana, Mamuzama je to vrlina. U plej-ofu će biti drugačije...Rezervni igrači. Greg Popović je još jednom pokazao svoj talenat da od igrača koji su nepoznati, ili manje poznati široj košarkaškoj javnosti Amerike, napravi baš dobre igrače. Džordž Hil, Geri Nil i Met Boner su najnoviji primeri. Hil je dosta napredovao od svoje prve sezone u San Antoniu. Popravio je svoj šut, pogotovo za tri poena. Ove sezone je u tom segmentu vrlo dobar(39,7%), ali ono što je važno reći je da je prilično dobro odigrao prošlu sezonu kada je menjao povređenog Tonija Parkera u dosta utakmica, i tu dobru igru je nastavio da demonstrira i u ovoj sezoni. Popravio je šut sa linije sl. bacanja, ali što je posebno važno ima veću slobodu u igri. Više prodire i ima veću slobodu u šutu za tri poena. Ukrade u proseku isto onoliko lopti koliko izgubi(1,2), što je u NBA ligi retkost. Geri Nil je još jedan dobar trojkaš u Spursima(38,0%), ali mu je ukupan šut iz igre slab(42%). To će morati da popravi, ali dobro je za San Antonio što ima još jednog igrača koji može posle finte da se spusti na poludistancu i šutira bez problema. To će pored šuta za tri poena biti njegov glavni posao u plej-ofu. Raznovrsniji napad Spursa. I Met Boner je još jedan dobar trojkaš u San Antoniu(koji je to po redu?). Prošle sezone je šutirao za tri 39%, a ove fantastičnih 51,6%. Voleo bih da ga vidim na takmičenju u šutiranju trojki na Ol-Staru. A vi? Možda posle tog takmičenja njegov izbačaj neće privlačiti toliku pažnju. I on bolje šutira iz igre ove sezone. Antonio Mekdajs je igrač od koga se prošle sezone po mom mišljenju očekivalo više. Prošle godine je bio starter, a ove je rezerva. Ovaj košarkaš je u prvih nekoliko sezona bio ono što je danas Blejk Grifin(a možda je bio i bolji). Prilično talentovan, a imao je i skok iz mesta od 102,5cm. Teška povreda ga je naterala da promeni način igre. Sjajno je igrao u Detroitu, a slično se od njega očekuje i u San Antoniu. Dobar odbrambeni igrač, dobar skakač, sa solidnom igrom ''1 na 1'' i dobrim šutem sa poludistance, a ne treba ga ostaviti samog sa loptom i na distanci. Ako sve saberemo, San Antonio ima dosta dobrih trojkaša(Boner, Đinobili, Nil, Džeferson, Hil), a i Parker je bolji u tom segmentu nego prošle sezone. Dva dobra trojkaša u prvoj petorci i trojica na klupi. To je važan razlog zašto Spursi bolje primenjuju ovu taktiku gde se Danakan čuva za plej-of, a igra se bazira na spoljnim igračima. Zato Spursi ove sezone više šutiraju trojke nego prošle sezone(22,2 pokušaja naspram 18,4 prošle sezone u proseku). Šutiraju trojke ove sezone 40,2%. Imaju više širine u igri. Kada je u pitanju odbrana San Antonio Spursa, možda ona više nije njihov zaštitni znak, nemaju više svog specialistu u odbrani. Ali i dalje su solidni na svom kraju terena. To su pokazali između ostalog i protiv Oklahome Tander, u utakmici u gostima koju je prenosio Sport Klub, i koju su Spursi dobili. Kako? Organizovanim napadom, gde je Dankan krenuo samo dva-tri puta ka košu u igri ''1 na 1''. Skoro sve poene iz igre je najbolji igrač Spursa postigao posle asistancije saigrača. Đinobli, Parker i Džeferson, uz dobru klupu naravno su preuzeli stvar u svoje ruke. Puno dobrih blokova, dosta kontra napada, dobre kretnje bez lopte, dosta prodora pod koš. U odbrani su primenjivali jednostavno taktičko rešenje tako što su Kevina Duranta usmeravali ka čeonoj liniji, sa ciljem da mu otežaju primanje lopte, i da Durent ne primi loptu na svojoj omiljenoj poziciji-gornji polukrug iznad linije slobodnih bacanja. Kada je primio loptu dva puta u tom delu terena, Durant je oba puta poentirao, posle driblinga i skok-šuta. Postigao je više od 20 poena, ali nije imao neku veliku seriju kojom bi poveo svoj tim ka pobedi. Tako su Spursi neprimetno preneli težište napada Oklahome na neke druge igrače ovog mladog tima. Sasvim dovoljno za pobedu Spursa. Meni je posebno interesantno kako je Džeferson čuvao Duranta. Usmeravao ga je u stranu, pod pravim uglom ka čeonoj liniji, tako što bi bez nekog kontakta telom, kada bi Durant primio loptu, podigao šake u visinu ramena i čekao da Durant napravi prvi potez. Bez agresivnosti, čekao je Duranta da sam krene ka košu. A onda je sledilo udvajanje sa visokim saigračem, negde na poludistanci. Durant je često morao da vraća loptu nazad. Istu taktiku su Spursi primenili i u meču sa Nju Orleansom, gde su usmeravali Krisa Pola u stranu, jer je on najopasniji kada pravi pik-end-rol posle koga on kreće u sredinu, na liniju slobodnih bacanja. Tada je, možda najbolji plejmejker NBA lige, trostruka opasnost, kao i obično, ali tada najviše: ulaz do kraja, asistancija ili siguran šut sa poludistance. Spursi u takvoj odbrani bili prilično uspešni i pobedili. Takva odbrana im je izgleda veoma važna, ali trebate i imati igrače koji će da je sprovedu. Opet se vraćamo na Džefersona i njegov napredak i uklapanje u ovu ekipu. Ali ovakva odbrana gde se pom mom mišljenju pre svega čuva reket, možda uzrokuje i glavni nedostatak u odbrani ove ekipe. To je šut za tri poena njihovih protivnika koji iznosi takođe 40,2%. I sve to iz 16 šuteva u proseku koliko im dopuštaju Spursi. Ovo će Spursi morati da poprave da bi dogurali do Velikog finala. Sa druge strane, Spursi su bolji u ukradenim loptama nego prošle sezone i prouzrokuju više izgubljenih lopti svojih protivnika u proseku u odnosu na prošlu sezonu. Šut iz igre im je za sada isti kao i prošle sezone(47,2%), a svojim protivnicima dopuštaju 45,8% šuta iz igre. Odnos u skokovima je 42,4 prema 41,5 u korist Spursa(bolji odnos u skokovima su imali prošle sezone).U proseku postižu 105,9 poena a primaju 97,9 poena. Verujem da će im odbrana biti bolja u drugom delu regularnog dela sezone, posle Ol-Stara. Jednom rečju, ključ za ovako dobru igru je bolja hemija. Đinobili i Parker su se vratili u svoju vrhunsku formu, Džeferson, Bler i MekDajs su se bolje uklopili u ovaj tim i Spursi bolje šutiraju trojke nego prošle sezone(35,6%). Neko će reći da je Boston iako ima malo slabiji skor od San Antonia ipak malo bolji tim od Spursa. Možda zato što je Rondo povređen(i Šakil O'Nil za kratko), pa im je to malo zasmetalo, kao i povreda Džermejna O'Nila i Kendrika Perkinsa. Ko zna?...I San Antonio ima kao i Boston, četiri veoma dobra igrača u prvoj petorci. Ali po mom mišljenju njihova klupa koja u proseku postiže 38,8 poena, je malo bolje izbalansirana, jer ima i spoljne igrače i visoke igrače koji mogu da podjednako doprinesu igri svog tima. Kod Bostona je drugačije, jer kod njih je ipak akcenat na visokim igračima, od kojih su veoma važni Kendrik Perkins i Džermejn O'Nil povređeni. To čini Boston, s obzirom na njihov rezultat, možda još većom ekipom. Da li ih to čini boljom ekipom? Veliko pitanje...

Drazen 3
31.12.2010, 22:43
NBA VREMEPLOV
Putujuci kroz vreme unazad 10 godina,kroz raznorazna desavanja koja su obelezila NBA i sve oko nje,mozemo reci da je protekla dekada jos jedna u nizu mnogih koja je imala svoje junake i tragicare,nezaboravne utakmice,velike momente koji polako ali sigurno odlaze u legendu,legendu kojoj smo docekali i koju polako ispracamo u istoriju.

Igraci draftovani krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih su zavrsavali karijere pocetkom novog milenijuma,oni malo mladji iz klase drafta devedesetih pa na ovamo-doziveli su vrhunac karijere u protekloj deceniji,a oni najmladji,draftovani pocetkom novog milenijuma polako ali sigurno preuzimaju stafetu i nastavljaju trku sa vremenom trudeci da se da za veoma kratko vreme svog bivstvovanja u NBA ligi ostave sto dublji trag.
Pocetak decenije obelezili su Los Andjeles Lejkersi (sa Sekom, Kobeom I Filom) I San Antonio Sparsi(Sa Popovicem I Dankanom).Ove dve ekipe su zajedno cak 9 puta bile najbolje na Zapadu(jednom Dalas) u proteklih 10 godina.Od 1999. do 2010. od mogucih 12-osvojili su 9 titula.
Predvodjeni Filom Dzeksonom sa klupe i njegovim magicnim napadom u trouglu,Los Andjeles je, sa najdominantnijom peticom i “novim Dzordanom”(kako su Kobea najavljivali u NBA), otvorio deceniju u velikom stilu.Tri titule zaredom su stigle u grad andjela,I u sva tri finala je O Nil proglasen za MVP-a.Redom su padali u finalu Pejsersi,Siksersi I Netsi.Pejsersi predvodjeni Milerom(18 sezona provedenih u Indijani bez osovjene titule,najbolji trojkas svih vremena),Siksersi sa Ajversonom(revolucija u NBA,najbolji strelac posle Dzordana,MVP regularnog dela sezone ,igrac sa mozda najvise skila u protekloj dekadi) I Netsi sa Kidom(igrac sa preko 100 tripldabl ucinka u karijeri),nisu bili dovoljni da zaustave masineriju sa Zapada.
Pored te tri titule Lejkersa,NBA su tih godina obelezili povratak i konacno penzionisanje velikog MJ-a,sve veci prirast igraca iz Evrope koji su na odredjeni nacin davali smek ligi i uticali na njen razvoj u velikoj meri.
Naredne cetri godine potvrdile su da je San Antonio sa Gregom Popovicem uspostavio sjajan sistem koji je rezultirao da Popovic od dolaska na klupu San Antonia(1994. godina) ima ucinak od preko pedeset pobeda svake sezone(osim jedne sezone) I osvojene 4 titule.Redak kontinuitet.Sve titule su dosle zajedno sa Tim Dankanom,top pikom iz 1997. (2 puta MVP regularnog dela lige) koji je predstavljao glavnu kariku u Sparsima. Sam njegov nadimak”The Big Fundamental” govori o tome koliki znacaj Dankan ima za Sparse.Ako je ikada postojala sumnja da neko moze biti podjednako vazan igrac kao on,ona je otklonjena osvajanjem dva lovora nakon penzionisanja Dejvida “Admirala” Robinsona,takodje legendarnog igraca Sparsa. Kao sto su Lejkersi bili prepoznatljivi po cuvenom napadu u trouglu tako je I San Antonio bio karakteristican po tome sto je predstavljao u neku ruku evropski stil ige u NBA.Ovaj period ostace upamcen po cuvenoj zavrsnici 2004. godine i pogotku Derika Fisera koji je pogodio sut za pobedu kada je na semaforu ostalo samo 0.4 sekunde do kraja meca.
U finalu,Lejkerse su sacekali sackeali Detroit Pistonsi koji su i osvojili naslov namenjen NBA sampionu.Ekipa koju je selektriao Dzo Dumars,a sa klupe predvodio Leri Braun ostala je na tom jednom prstenu iskljucivo zahvaljujuci njihovom pomalo arogantnom pristupu svakojoj narednoj sezoni.Jedna od retkih timskih ekipa koja je osvajala NBA titulu.Igrali su jos jedno finale protiv Sparsa naredne sezone posle cega je krenulo osipanje sampionske generacije.
Pecat u ovoj deceniji su ostavili i igraci Majamija koji su osvojili titulu predvodjeni Vejdom i Sekom.U finalu je pao Dalas a za MVP-a je proglasen Dvejn Vejd,jedini igrac do sada koji je osvojio sampionski prsten iz cuvene generacijie sa drafta 2003. godine.Titulu je osvojio i Geri Pejton koji je posle cetri promenjena tima ostvario cilj i upisao se u istoriju osvajanjem prstena.Ova titula je ujedno i poslednja za Sekila O Nila koji u velikom finalu ima ucinak 4 od 6(3 titule sa LA,jedna sa Majamijem, izgubljeno finale sa Orlandom i Lejkersima ).
Dolaskom Kevina Garneta i Rej Alena u Boston,NBA liga pocinje da stvara nov imidz i trend stvaranja velikih trojki.Iste sezone “prva velika trojka” je osvojila titulu u velikom finalu protiv LA prvom posle 21 godine i antologijskih nadmetanja Birda i Medzika.Vredno je istaci i uloge kojima su se podredile velike tri zvezde.Kevin Garnet(do dolaska u Boston imao dabldabl prosek,MVP regularnog dela,u jednoj sezoni prosecno postize 23 poena,13 skokova,6 asistencija),Rej Alen(sezonu pre dolaska u Boston-26 poena u proseku, 9 puta na ol staru) i Pol Pirs(celu karijeru proveo u Boston kao lider ekipe) su se podredili samo jednom cilju-osvajanju titule.Svoje zadatke su obavljali odlicno,dali su prostora drugim igracima da odrade svoje role.Cinjenica koja govori u prilog njihovom podredjivanju timu jeste da niko od navedene trojice nije imao ucinak kao prethodnih sezona.
Sledece dve godine,NBA karavanom suvereno vlada LA,ovoga puta bez Seka ali i dalje sa Kobeom.Osvajanjem dve titule opovrgnute su sve sumnje da Kobe ne moze da osvoji titulu bez Seka.Na kraju se ispostavilo da ne moze bez jednog igraca a to je Derik Fiser(sve titule Kobe i Fiser su osvojili zajedno) pa je tako Brajant dosao na korak od seste titule,kojom bi se se izjednacio sa Majkl Dzordanom po broju osvojenih titula.

Svaka od ovih navedenih sezona je sa sobom nosila i neke druge stvari osim samog sampiona NBA lge,ali svakako za nas najznacajnije doba u NBA jeste era Kingsa koji su predvodjeni Veberom,Divcem,Stojakovicem bili uvek na korak od osvajanja prstena ali su “sticaejm okolnosti” uvek ostali kratkih rukava.Uvek ce ostati zal sto jedna od najatraktivnijih ekipa sa pocetka novog milenijuma nije uspela da svoje ime upise na pehar.
Proteklih deset godina NBA ligom su prodefilovali mnogi igraci i razlicite generacije ekipa koje su na ovaj ili onaj nacin ostavile pecat u NBA.Igraci poput Alena “The answer” Ajversona,Trejsi Mekgrejdija,Vinsa Kartera,Jao Minga,Stiva Nesa,Dirka Novizkog,Dzejsona Kida,nisu uspeli da se popnu na tron ali su svakako doprineli razvoju NBA lige u svakom pogledu.
Kad se prisetimo nekih legendarnih momenata od 2000. godine do sad,mozemo reci da smo prisustvovali nekim spektakularnim momentima.
Brajantov 81 poen protiv Reptorsa i 62 poena protiv Dalsa za 3 cetvrtine,T-Mekovih 13 poena za 35 sekundi,blokada Tejsona Prinsa nad Redzi Milerom u plej ofu,legendarna trojka I3-a preko Kortni Lia,sad vec istorijski plej of dueli izmedju Bostona i Cikaga,Kingsa i Lejkersa,cudesni kosevi Roberta Orija za pobedu,tuce Artersta i ekpie,spektakularni potezi Kartera,Trejsija,pojava “druge velike trojke” I nekih novi momaka,sve to nam daje za pravo da u novu deceniju udjemo u iscekivanju jos boljih utakmica i igraca.U kosarkaskom smilsu NBA je uvek bila ispred svog vremena pa zato ocekivanja u novoj deceniji treba da budu u skladu sa NBA porukom-Where amazing happens

Casiraghi
04.01.2011, 18:28
Evo za Pemarinkovica da uporedi Bosha i Boozera i kaze ko je po njemu bolji igrac.

Igor Josifoski
06.01.2011, 20:11
Kris Boš i Karlos Buzer igraju na poziciji krilnog centra, ali im se stilovi igre razlikuju. Kris Boš(208cm) više igra licem ka košu, čak i kada je na ivici reketa. Lakše mu je kada primi loptu blizu reketa, na 45 stepeni, da se okrene licem ka košu. Tada ima nekoliko prepoznatljivih poteza. Može da izvede fintu šuta i krene prema čeonoj liniji, da iz finte šuta krene kroz sredinu pravo na polaganje ili da izvede fintu kretnje u jednu stranu, pa krene u drugu stranu. Uz ovu treću opciju može posle kretanja u jednu stranu izvede svoj veoma dobri spin-okret i posle naskoka položi loptu u koš. Ima dobar šut sa poludistance, ali ga ne treba ostaviti samog sa loptom i na distanci. Dobar skok-šut. Poseduje dobru fintu šuta, brz prvi korak, pa lako kreće na prodor i sa razdaljine od 4 metara od koša. Levak. Ume da odigra i leđima ka košu, ali više voli kada je licem okrenut košu. Šutira i trojke, ali malo. Dobar šut iz okreta. Veoma opasan kada mu saigrači stvore izolaciju na 45 stepeni u odnosu na tablu, i to na nekih 4 metara od koša. Mislim da je malo opasniji sa leve nego sa desne strane. Ume posle finte i driblinga da naskoči u stranu i izvede skok-šut. Opasan u pik-end-rol igri zbog dobrog šuta spolja, odličnog otvaranja, ali i činjenice da čak iako ga neki igrač odbrane preuzme on uvek može da posle finte šuta, ili bez toga, krene na koš jer je brz, ima dobar dvokorak i lakše ulazi u kontakt kada je licem okrenut košu. Dobar skakač. Odličan odraz, brzina, dobar rad nogu, ojačao dosta pre dve godine u letnjoj pauzi. Ali po meni sve to je još nedovoljno iskorišćeno. Zašto? U odbrani po meni nije dovoljno čvrst, s obzirom na snagu koju ima. Dobar skakač generalno, ali s obzirom na fizičke karakteristike, mogao bi biti bolji u odbrani, recimo u blokadama, ali i generalno.
Karlos Buzer je igrač koji više voli da napada leđima okrenut košu u situacijama ''1 na 1''. Ima dobar rad nogu, i zbog toga se iako nije brz kao Boš, odlično kreće u reketu, i u napadu i u odbrani. Voli da sa ivice reketa krene ka sredini reketa i izvede šut iz okreta, ili poluhorog. Nema eksplozivnost i brzinu koju ima Boš, ali i on posle finte šuta dobro polazi u dribling i efikasan je u tim situacijama. Ima veoma dobar pivot kada uđe u donju polovinu reketa leđima okrenut košu. Tada se spusta u stav, koristi svoj dobar rad nogu, odlično se okreće u stranu i polaže loptu u koš(i sa leve i sa desne strane). Vrlo efikasan u ovim situacijama. Dobro koristi svoju snagu kada igra ''1 na 1''(Boš se više oslanja na brzinu i skok). Dobar skok-šut, sa malo višljim izbačajem, jer loptu drži malo više iznad glave pre izbačaja. Odličan skakač iako nije mnogo visok za svoju poziciju (206cm). Razlog tome je njegov dobar rad nogu, snaga a verovatno i mentalitet(voli kontakt igru). Sposoban je da se dobro izbori za poziciju u reketu iz driblinga, kada dribla leđima okrenut košu(tu je malo bolji od Boša). Dobar je i u kretnji bez lopte. Opasan je iz pik-end-rol situacijama jer ima odličan šut sa poludistance(opasan je i sa distance), dobro se otvara, i ume da prodre do koša posle finte šuta ako ga neki protivnički igrač preuzme posle pik-end-rola. Mada on nema baš tu brzinu koju ima Kris Boš. Ali dobro se snalazi u kontakt igri. Ima dobar pregled igre i sasvim je solidan dodavač. Ume posle finte šuta da izvede dobar naskok posle jednog, najviše dva driblinga i pogodi koš iz skok-šuta, i prilično je precizan u tim situacijama. Ne šutira trojke. Ovaj igrač se više oslanja na tehniku, snagu i šut, ali se ne libi da krene na zakucavanje iz naskoka posle finte šuta na nekih 3-4 metara od koša i jednog ili dva driblinga. U odbrani koristi snagu i rad nogu kao glavni adut, ali i svoje čitanje odbrane i postavljanje u reketu. Sasvim dobar defanzivac.
Koji je od ove dvojice igrača bolji? Teško je reći. Kris Boš ima malo veću raznovrsnost spolja, jer je nešto brži i šutira za tri poena. Mislim i da je za nijansu bolji kada je licem okrenut košu, a ne može da prođe do koša iz ulaza, pa mora da iz driblinga kreira svoj šut, da izvede naskok i šutira. Buzer je malo bolji u reketu, posebno u igri leđima ka košu, i kontakt igri uopšte. Buzer je po meni malo bolji defanzivac. Kada je statistika u dosadašnjoj karijeri u pitanju, podvukao bih to da Boš bolje izvodi sl bacanja od Buzera(79,6%, a Buzer 72,7%), bolji je bloker(1,1, a K. Buzer 0,5), ali je Buzer efikasniji iz igre(54,1%, naspram 49,3% šuta iz igre K. Boša), možda baš zato što igra bliže košu. Isto tako Buzer je u proseku provodio 5 minuta manje na terenu po utakmici i malo je bolji skakač(10,1sk., naspram 9,3sk K. Boša). To ga po meni čini generalno efikasnijim igračem od Boša. Kris Boš je malo veći potencijal jer ima malo bolje fizičke predispozicije, ali po meni mora više da igra leđima okrenut košu. Teško je prosuditi ko je bolji. Dajem blagu prednost Buzeru, jer se malo bolje kreće bez lopte u reketu i po mom mišljenju, malo je bolji odbrambeni igrač.

Bokirivaldo
06.01.2011, 20:32
Pemarinkovic da te cujem tvoje licno misljenje o mom idolu A.Ajversonu koliko je on po tebi bio dobar igrac
ne mislim na statistike pratio sam celu njegovu karijeru moji drugovi su ga mrzeli kao bio je sebican igrac puno
potrosenih lopti i tako...ja mislim u onom finalu protiv lejkersa secam se dobro svih utakmica da je imao
malo bolje saigrace mogao je da pobedi lejkers koji su tada bili dosta jaci nego sada.2. I tema koja me
najvise interesuje kako ti gledas na kvalitet nba u periodu od 1990 do 2000 a kako na 2000 do danas
da li ces se sloziti sa mnom da je ono bilo zlatno doba nba dosta jaca liga nego danas ,nije mogao tada svako da igra u nba
kao danas kao i recimo razlika danas ima nba zvezda ali nema jako dobrih osrednjih igraca kao u devedesetim ??

Igor Josifoski
08.01.2011, 00:53
Sećam se...Bilo je to 1995. ili 1996. godine. Utakmica NCAA prvenstva, Divizija I. Igrali su Džordžtaun i Masačusets. Džordžtaun u crnim, a Masačusets u belim dresovima. Tada sam prvi put gledao Alena Ajversona. Za Masačusets je tada igrao Markus Kembi. Ajverson je leteo po terenu, driblao, ulazio pod koš, pogađao šuteve...Dva njegova poteza sa te utakmice će mi zauvek ostati u sećanju. Jedan je kada je stao sa loptom na nekih 45 stepeni od table, sa desne strane, na otprilike 3 i po metara od koša, licem prema košu. Imao je loptu u rukama. Njegov čuvar je bio ispred njega. Ajverson je jednom fintom polaska u levu stranu prevario svog čuvara i onda munjevito, jednim driblingom u desnu stranu izveo naskok i skok-šut. Pogodio je koš. Njegov čuvar nije stigao ni da mu se približi na manje od metra kad se Ajverson već digao na šut. Neverovatna brzina. Drugi njegov potez koji će mi zauvek ostati u sećanju je kada ga je u jednom napadu čuvao plejmejker Masačusetsa Edgar Padilja. Ajverson je napao kroz sredinu, u pozicionom napadu. Krenuo je napred, izveo kros-over dribling tako dobro da je Padilja otišao ne samo skroz u svoju desnu stranu, već i ukoso unazad u desno. A onda je Ajverson napravio još jedan dribling i krenuo direktno na koš, dvokorakom. Pomislio sam: ili će ga izblokirati, ili će biti fauliran, ili će promašiti polaganje. On je zakucao loptu u koš sa obe ruke, preko dva protivnička visoka igrača. Najbolji kros-over dribling koji sam ikada video i potezi koje ću zauvek pamtiti. Posle te utakmice sam rekao: ''Ovaj momak će biti NBA zvezda''. Govorio sam to i mojim drugovima posle treninga, a oni su me čudno gledali. Nisu gledali Alena Ajversona do njegovog ulaska u NBA ligu. Alen Ajverson je počeo svoju karijeru u NBA ligi kao plejmejker. Nije to bilo dobro za njegovu ekipu zbog njegovog stila igre. Kasnije je prebačen na poziciju beka šutera i mnogo bolje se snašao. Meni se tada činilo da je kojim slučajem ostao na poziciji plejmejkera i potrudio se da razvije svoju igru kao plejmejker, da bi bio jedan od najboljih plejmejkera u istoriji NBA lige. To mislim i danas. Ali i ovako je ispalo dobro. On je svakako jedan od najtalentovanijih igrača koje je NBA liga ikada imala i jedan od najbržih ikada. Imao je strašan dribling, odličnu promenu pravca kretanja sa loptom, dobar skok-šut. Odlično je šutirao iz kontakta, s obzirom na njegovu visinu i snagu. Dobar balas pri kontaktu u vazduhu i dobar ulazak u takav kontakt kada ima loptu. Sjajan odraz. Zbog njegove visine i driblinga, teško ste ga mogli zatvoriti, osim udvajanjem. Svojom igrom u napadu je pokrivao skoro ceo teren: distanca, poludistanca, ulaz u reket. Izuzetno dobar naskok iz driblinga i sjajan šut sa padom unazad. Posebno je impresionirala njegova hrabrost. Ulazio je u reket bez ikakvog straha, dobro podnosio sve udarce. Veoma opasan u kontranapadu. Vođa ekipe. Mnogi će reći pomalo sebičan igrač. Verovatno su u pravu. Ali ja bih naglasio njegovu svojeglavost. On je čovek koji voli da stvari uradi na svoj način. Ni manji igrač, ni veći autoritet. To se ogledalo čak i u Detroit Pistonsima, gde je stigao posle trejda i gde se tim očigledno morao neko vreme prilagođavati njemu. Ali, Džo Dumars, generalni menadžer Pistonsa je mislio drugačije da organizuje svoj tim, mada je i Ajverson imao probleme sa povredom kada je igrao za Detroit. Sezona 2000/2001 je bila najbolja u njegovoj karijeri. Bio je MVP regularnog dela prvenstva. Nikada neću zaboraviti finale Istočne konferencije između Filadelfije i Milvokija za koje je igrao Rej Alen. Ajverson se u toj seriji pokazao kao pravi vođa, odigrao maestralno. Imao je podršku odličnih igrača kao što su Aron MekKi(najbolji šesti igrač te sezone), Džordž Linč(krilo, sjajan role player) i naravno Dikembe Mutombo(najbolji defanzivac te sezone). Tu je bio i Erik Snou, Kevin Oli, Tod Mekalok,... Otišao je u Veliko finale sa svojim Seventisiksersima. Filadelfija je već u prvoj utakmici pokvarila perfektan plej-of učinak Lejkersa u plej-ofu te sezone(11-0). Kasnije su izgubili četiri utakmice zaredom. Ajverson je odigrao odlično, ali je po mom mišljenju Filadelfiji ipak hvalio još jedan dobar strelac. I to pod košem. Filadelfija je te sezone menjala Tonija Kukoča, Tea Retlifa(nadimak ''Secretary of difense'' sve govori), Nazera Mohameda i Pepea Sančeza za Mutomba koji je stigao iz Atlante. Tri visoka igrača(dva centra) za jednog sjajnog defanzivca koji ipak nije veliki stelac. Nisu ni Mohamed ni Retlif veliki strelci, ali Kukoč...Ne znam šta je bio razlog trejda. Trener Leri Braun je izvukao maksimum iz ovog tima. Braunu će se kasnije posrećiti sa promenom centra u toku sezone. Godine 2004. kada je trenirao Pistonse, Rašid Valas je stigao u Detroit, a ostalo je istorija...U pravu si Bokirivaldo, Lejkersi su te sezone bili dosta jači nego sad. To su bile zlatne godine Šakila O'Nila, a Kobi Brajant je tada postepeno izrastao u istinsku zvezdu i velikog igrača. Možda je taj tim i najači tim decenije koja je za nama, a možda su to Spursi iz 2005. ili Pistonsi iz 2004...Hmmmm...To je druga tema. Alan Ajverson je po meni igrač koji nije mgao da se pomiri sa činjenicom da više ne može da bude glavni igrač i nosioc igre jedne NBA ekipe. Zašto to mislim? Smatram da može još dosta da pruži u NBA ligi, ali mora kao neki stariji igrači da prihvati činjenicu da nije više u onoj formi kao nekada. Voleo sam da ga gledam u Filadelfiji iako mi nije bio jedan od omiljenih igrača. Opovrgao je sve sumnje da igrač visok 183cm ne može da igra na poziciji beka šutera. Ali, to ima i svoju cenu. Nije bio poznat kao dobar odbrambeni igrač, više se u odbrani oslanjao na ukradene lopte(bio je sjajan u tome) i možda udvajanja. Razlog je pre svega njegova visina i građa. Mada je bio sasvim solidan skakač za svoju visinu i građu. Bilo mi je žao da takav as igra u Evropi a može da bude dobar plejmejker u NBA ligi i u tim godinama. Nadam se da će ponovo zaigrati u NBA ligi. Voleo sam da gledam njegovu hrabru igru, hrabre ulaze pod koš...Jedno je sigurno. Sve što je radio, radio je na svoj način. Njegova svojeglavost mu je i štetila u karijeri. On je na neki način oličenje američkog uličnog igrača koji je strahovito brz, ima sjajan odraz, veoma je kreativan i neustrašiv. I koji uz poštovanje pravila ''velike igre'' u NBA, dolazi do cilja. Postaje jedan od najboljih bekova šutera u istoriji NBA lige.
Da li je NBA liga bila bolja 90-ih? Jeste. Zašto? Nekoliko razloga. Manje se igrao pik-end-rol, igra je bila raznovrsnija. Utakmice su imale malo veći intenzitet, pogotovo u plej-ofu. Igralo se čvršće, a evo zašto. NBA liga menjala neka važna pravila i tokom devedesetih. Ja ću pomenuti neka koja su po meni veoma važna. Pred sezonu 1994/1995 trojka je sa prethodnih 7,24m pomerena na 6,75m od koša, jer je malo pala efikasnost. To je uzrokovalo da su mnogi igrači, među njima i neki krilni centri, postali novopečeni ''trojkaši''. To pravilo je ukinuto pred sezonu 1997/1998. Isto tako u sezoni 1994/1995 je ustanovljeno pravilo o nemogućnosti postavljanja za faul u napadu ispod samog koša, tj. postavljanje gde igrač koji je u napadu pri šutu/polaganju lopte u koš obori igrača koji je u odbrani u tom delu terena, se ne sudi kao faul u napadu. Još devedesetih je polako smanjivana mogućnost tzv. hendčekinga, tačnije odbrane rukama koje je bilo predmet polemika. Pred sezonu 2001/2002 je uvedeno pravilo ''3 sekunde u odbrani''. To znači da igrač odbrane ne može duže od tri sekunde da stoji u mestu dok čuva protivničkog igrača. Ovo je uvedeno da bi se sprečilo da igrači odbrane stoje u reketu i da ekipa koja je u odbrani lakše brani ulaze pod koš sa loptom od strane protivničkih igrača. Uvedeno je i jedno pravilo(ne sećam se kad) da igrač ne može driblati u mestu duže od pet sekundi. Ono što je meni posebno zapalo za oko je promena pravila o hendčekingu koja je uvedena pred sezonu 2004/2005. Naime, u Finalu 2004. godine, Detroit Pistonsi su sjajnom odbranom zaustavili Kobija Brajanta na 38% šuta, i ubedljivo pobedili u tom Finalu sa 4-1 u seriji. Šakil O'Nil je odigrao odlično(oko 26p. i 10sk. u proseku u tom Finalu). Sećam se da sam čitao jedan članak u našim novinama baš pred sezonu 2004/2005 o tome kako je ukinut hendčeking, pa će aktuelnim NBA Šampionima Detroit Pistonsima biti teže da igraju svoju sjajnu odbranu jer više ne mogu stavljati podlakticu na kuk ili struk protivničkih igrača kada ovaj licem prodire ka košu, i na taj način donekle usmeravati protivničkog igrača sa loptom. Pistonsi su došli do Finala 2005. i izgubili od San Antonia sa 4:3 u seriji. Da hendcheking nije ukinut pre početka te sezone, verujem da bi ishod tog Finala bio drugačiji. Sve ovo govori da su čelnici NBA lige hteli da malo ''otvore'' igru, olakšaju poentiranje, jer su odbrane dovedene skoro do savršenstva, a neki igrači koji su trebali da postanu nove zvezde NBA lige ali generalno i igrači koji su dolazili sa američkih univerziteta tih zadnjih deset godina, su imali neke ozbiljnije nedostatke u tehnici. Mislim da je recimo ukidanjem hendcheckinga, stvorena mogućnost igračima koji nemaju dobar skok-šut i/ili zaustavljanje i šut iz driblinga, da lakše dođu do koša, da uopšte lakše poentiraju. U NBA ligi je 90-ih godina bilo čvršće igre i u smislu da je bilo više ''čvrstih'' faulova. Danas više nema igrača kao što su recimo Čarls Oukli, Denis Rodman, Pi-Džej Braun,...Momaka koji bi vas pošto ste napravili previše ulaza pod njihov koš i postigli dosta lakih poena, oborili na parket dva-tri puta, čisto da znate šta vas čeka. Da znate da su oni spremni da brane svoj reket svim ''dozvoljenim'' sredstvima. Bilo je tu i plej-of tuča. Ja najbolje pamtim one između Majamija i Njujorka. To je još više doprinosilo intezitetu utakmica. Nisam pristalica grube i prljave igre, ali mislim da uz uvođenje zonske odbrane(zaboravih da je pomenem) i ovih glupih novih pravila o zabrani burnog protesta igrača posle sudijskih odluka sa kojima se oni ne slažu, NBA liga neće dobiti na kvalitetu. Ova pravila o protestima igrača zbog sudijskih odlika možda imaju svoj koren u skandalu koji je potresao NBA ligu zadnjih godina, skandalu vezanom za nameštanje utakmica, i svemu onome što se dešavalo pred početak prethodne sezone(više o tome na mom profilu u komentaru broj 91). Bojim se da NBA liga tim pravilima kojima štiti sudije neće dobiti ništa, već da će se ta akumulirana negativna energija igrača zbog izostanka protesta manifestovati u još jednom incidentu, nalik onom na početku sezone 2004/2005, kada je izbila masovna tuča između igrača Detroita i Indijane, u koju su se umešali i navijači na tribinama. Ako se tako nešto ponovi(nadamo se da neće), to bi moglo, uz sve nesuglasice između lige i igrača(moguć je i lok-aut na kraju ove sezone) biti neka prekretnica u istoriji NBA lige. U NBA ligi 90-ih su vladali tandemi dva igača. Prva velika trojka koja je napravljena je bila trojka Čarls Barkli-Hakim Olajdžuvon-Klajd Dreksler u Hjustonu, i to 1995. godine. Ova trojka nikada nije pokazala svoje prave mogućnosti zbog problema sa povredama. Ja sam u to vreme mislio da su oni jedini sposobni da pobede tim Čikago Bulsa. To Finale nažalost nikada nismo videli. Postojanje tandema od dva igrača u NBA ligi 90-ih godina stvarno pokazuje da su tada postojali dobri komplementarni igrači, koji su bili u senci dve velike zvezde. Ali to je po meni pokazatelj i koliko su tada timovi igrali malo više kolektivno, bez previše oslanjanja na igru ''1 na 1'' svojih glavnih zvezda...Igralo se po mom mišljenju, malo ozbiljnije u regularnom delu sezone. Mada su i pravila tada bila drugačija: hendčeking, lakše zatvaranje reketa, čvršća igra, više grubih faulova...Mislim da je NBA liga zapala u krizu efikasnosti u drugoj polovini devedesetih. Čini mi se da je svoj vrhunac NBA liga dostigla krajem 80-ih i početkom 90-ih. Ovo je samo deo priče o NBA košarci 90-ih...To je široka tema...

Casiraghi
09.01.2011, 20:49
Posto sam o Johnu Stocktonu cuo samo reci hvale a uzivo sam ga kao mali gledao mozda par puta,ali tad je vec bio na zalasku karijere,a i slabo se secam tih partija.Kaze mi cale da je Nash malo bolji od njega pa ako Pemarinkovic moze da napravi neko poredjenje njih dvojice.

Igor Josifoski
13.01.2011, 00:10
Poređenja dva košarkaša koji igraju na istoj poziciji a prilično su izjednačeni po statistici uvek povlači pitanje ukusa. Kakvog plejmejkera više volite? Onog koji malo više šutira, onog koji uglavnom organizuje napad, možda onog koji je dobar defanzivac...?Stiv Neš i Džon Stokton imaju kao igrači svojih sličnosti i razlika, a statistički su dosta slični, tako da će pitanje ukusa oko ocene ko je bolji biti neizbežno. Trudiću se da budem objektivan...Da krenemo redom.

TEHNIKA

1. Skok-šut. Stiv Neš ima vrlo dobar skok-šut, isto kao što je i Džon Stokton imao. Stoktonu je doduše možda bilo za nijansu lakše da se digne na šut, jer je bio malo fizički jači i čvršći. Obojica vrlo dobri i iz skok-šuta iz mesta i iz driblinga.
2. Dribling. Dajem neznatnu prednost Nešu. Iako je višlji, ima po mom mišljenju za nijansu mekši dribling nego što je to imao Džon Stokton. Jedva primetno.
3. Ulaz pod koš. Obojica su izuzetno dobri u ovom segmentu igre, ali ovde bih dao malu prednost Stoktonu jer je, pošto je kao igrač bio fizički jači nego što je Neš, malo lakše podnosio šut iz kontakta. A niži je od Neša, barem zvanično, 6cm.
4. Dodavanja. Stokton po meni ima malo ''bolje ruke'', iako Neš isto ima sjajan pregled igre, vrlo je vešt u dodavanjima i iz teških pozicija(kada je udvojen na ulazu pod koš, na primer). Ali Stokton je košarkaš koji je bolji u dužim dodavanjima, i malo bolje asistira u pozicionom napadu. Sve skupa, malo spretniji u tom segmentu.

STIL IGRE.

Stiv Neš(191cm) je košarkaš koji je pre svega organizator igre, ali njegova glavna razlika u odnosu na Stoktona je u tome što on malo više voli da šutira na koš. Mnoge situacije kada se lomi utakmica on će pokušati da reši šutem. Bolji je trojkaš od Stoktona, u to nema sumnje(43,2% u karijeri, a Stokton ima 38,4), ali je Stokton sve ukupno, precizniji iz igre(51,5%, naspram 48,9% Stiva Neša). Tu se po meni vidi ključna razlika između ova dva igrača. Džon Stokton je igrao malo racionalnije. Sa tim ide i malo bolja selekcija šuta. Ovde je vrlo bitno napomenuti da su ova dva igrača igrala pod različitim sistemima igra. Neš je igrao u timovima koji gaje brži stil igre, a Stokton je ipak u Juti igrao pod nekim umerenijim tempom. Neš je zbog boljeg šuta za tri poena malo ubojitiji u kontranapadu. Inače Stiv Neš kao svoju karakteristiku, ili bolje reći omiljeni potez, ima dobru prednju promenu koju voli da koristi i dva puta uzastopno, pogotovo ako ga posle pik-end-rola preuzme viši igrač. Tada ga lako zaobilazi, ponekad koristeći i dobru promenu ritma. Opasan sa pozicija za tri poena od 45 stepeni ka sredini(malo manje opasan iz uglova). Ume često da se prošeta kroz reket posle neuspelog pik-end-rola sa saigračem, pa da sam kreira svoj šut, koristeći odličan dribling, promenu ritma i šut iz okreta. Odlična igra na poludistanci. Vrlo precizan sa tih pozicija. Voli da se posle protivničkog preuzimanja izmakne i šutira preko višljeg protivničkog igrača. Naravno, najviše voli brzu igru, sa dosta kontri i polukontri. Mada, ima dosta dobrih rešenja i u pozicionom napadu. Ima sjajan pregled igre. Majstor pik-end-rol igre. Dva puta MVP regularnog dela sezone.
Džon Stokton(186cm) je plejmejker koji je pre svega organizovao napad svoje ekipe, razigravao saigrače, stvarao kontranapade. Odlučivao se za šut samo kada mu se ukaže baš povoljna prilika, i to ga po meni čini malo racionalnijim od Neša. Imao je odličnu prednju promenu, dobar ulaz, dobro je podnosio kontakt u vazduhu pri polaganju ili skok-šutu(tu je malo bolji od Neša). Karakteristični potezi su mu bili ulaz sa desne strane i polaganje desnom rukom, šut sa poludistance ako pik-end-rol ne uspe, i ulaz posle dobre prednje promene i polaganje sa zadrškom(često uz kontakt). Najveći majstor asistencije preko (skoro) celog terena kojeg sam ja gledao. Isto kao i Neš, lako se dizao na šut pa je lako privlačio pažnju odbrane na sebe i oslobađao prostor saigračima, i naravno to koristio za fenomenalne asistencije. Opasan u kontranapadu, jer može da doda iz bilo koje situacije, da šutira sa poludistance(za razliku od Neša koji voli da šutne trojku i u kontri), ili da prodre do koša na polaganje. Izuzetno čvrst igrač. Agresivan, ali ne i grub i ''prljav''. Neš već ima manje agresivnosti, pa se više oslanja na šut. Džon Stokton je po meni bio raznovrsniji u pozicionom napadu od Stiva Neša. Pre svega kada su u pitanju situacije gde ne igra pik-end-rol, već mora sam da kreira napad na drugačiji način, da organizuje napad. Strpljiv, a opet za trenutak može ući u kontakt pošto krene na ulaz pod koš i poentirati. Isto tako, lako se zaustavljao na poludistanci i šutirao na koš bez problema. Ima izuzetno dobar pregled igre. To se teško može opisati, isto kao kod Stiva Neša.Izuzetno racionalan. Majstor pik-end-rol igre. On i Karl Meloun su od pik-end-rola napravili umetnost. Taj element igre je postao toliko popularan da je danas važan deo igre mnogih NBA timova. Stokton i Meloun su igrali najbolji pik-end-rol koji sam ja gledao. Po ukupnom broju asistencija, Džon Stokton je na prvom mestu u istoriji NBA lige.

ODBRANA.

Ovde je možda i najveća razlika između ova dva igrača. Stiv Neš je čvrst momak, ali nema snagu i čvrstinu koju je imao Džon Stokton. Neša je lakše proći u odbrani jer po meni nema baš toliko dobar rad nogu koji je imao Stokton, a i Stokton je bio malo brži i bez lopte i sa loptom. Stiv Neš neće mnogo pomoći saigračima kada treba da udvoji protivničkog igrača, dok je kod Stoktona potpuno druga situacija. Majstor udvajanja. U tim situacijama je ukrao mnogo lopti, ali je bio i odličan kradljivac uopšte(odbrana ''1 na 1'', presečena dodavanja protivnika,...). Stoktona je bilo teško zaobići u igri ''1 na 1''. Bio je izuzetno uporan i čvrst u odbrani. Na prvi pogled vrlo blag, bez velikog temperamenta, ali ako malo bolje pogledate, on nikada nije odustajao u odbrani, maksimalno koncentrisan. Ovu razliku među njima dvojicom čini i stil igre koji su gajili njihovi treneri, ali rezultat je ipak rezultata. Džon Stokton je bio mnogo bolji odbrambeni igrač nego što je to Stiv Neš. Jedna od ilustracija toga je i činjenica da je mnogo bolji kradljivac lopti(2,17 uk. lopti u proseku, naspram 0,8 uk. lopti Stiva Neša) i po ukupnom broju ukradenih lopti, ubedljivo najbolji kradljivac NBA lige svih vremena. A nije bio igrač koji je voleo da se ''kocka'' u odbrani, da vreba ukradenu loptu i rizikuje da ostavi svog čoveka samog. To dovoljno govori kakav je odbrambeni igrač bio Džon Stokton.

Statistički gledano, Stiv Neš je, osim što je bolji trojkaš, precizniji sa linije slobodnih bacanja(90,3% u karijeri, a Stokton 82,6% u karijeri), nešto bolji skakač(3,0sk. naspram Stoktonovih 2,7sk. u proseku) i nešto bolji strelac(14,6p. u proseku, a Stokton 13,1p. u proseku). Stokton je bolji asistent sa 10,5 as. u proseku u karijeri, naspram 8,3 as. Stiva Neša. Ali Stokton je pravio više faulova sa 2,6 u proseku, naspram 1,7 koliko ima Neš. Tu se još jednom vidi veća agresivnost u odbrani Džona Stoktona. Kada su u pitanju izgubljene lopte, prilično su izjednačeni(Stokton 2,82, a Neš 2,81 po utakmici). Mniutaža vrlo slična(Neš 31,2 m., Stokton 31,8 m. u proseku).U plej-ofu, šut iz igre im je identičan(47,3%), ali je razlika u šutu za tri poena veća(Stokton 32,6%, a Neš 40,9%), kao i razlika u poenima(Stokton 13,4p. a Neš 17,3 poena u proseku). Neš je u tom delu sezone opet nešto bolji skakač(3,5sk., a Stokton 3,3sk, u proseku). Ali Stokton gubi manje lopti(2,84izg. lopte, naspram 3,22 izg. lopte Neša). Minutaža opet vrlo slična(Neš 35,8m. a Stokton 35,2m.).

Ko je bolji? Statistički su prilično izjednačeni, pa odgovor na ovo pitanje će mnogi pomešati sa ukusom. Međutim, treba napomenuti da je Džon Stokton odigrao 19 sezona u NBA ligi, svaku na vrhunskom nivou. Sa godinama, lične statistike polako padaju. Stiv Neš igra sjajno i u svojoj 15. sezoni u NBA ligi, ali mislim da bi i njegove statistike malo pale ako bi odigrao 19 sezona kao Džon Stokton. Stoga, poređenja u statistici treba uzeti sa rezervom, ili pak dati malu prednost Džonu Stoktonu. To nas dovodi na početak priče...Kakvog plejmejkera više volite? Možda odgovor na pitanje koji je od ovih igrača bolji leži u stilu igre ovih košarkaša. Ja smatram Džona Stoktona boljim košarkašem, jer je imao raznovrsnija rešenja u pozicionom napadu(nešto bolji dodavač i organizator), bio je malo brži i snažniji, malo racionalniji i efikasniji, i mnogo bolji odbrambeni igrač od Stiva Neša.

Bokirivaldo
13.01.2011, 20:05
hvala Pemarinkovicu za ovaj post o Stoktonu neki su ovde u nekoj drugoj rubrici rekli kako Nes sisa Stoktona sto je
naravno smesno gledao sam Stoktona i ono sto si ti rekao Nesova odbrana je smesna itd. ali nesto drugo me zanima
vidim da se mnogo pre neki dan vodilo o sporu poredenju Ronda i njegovih kvaliteta i nekvaliteta u odnosu na
ostale plejmekere danasnjice S.Nesa, i ove mlade D.Rose ,CP3,T.Parker itd.dosta su ga blatili da nije u prvih 5
plejmekera ,kako ne daje koliko sam ja shvatio mnogo poena ( sto ja i ne volim kod pleja vise volim stare tipove
koji razigraju celu ekipu kao rondo a ne da daje 30 poena kao plej) ja sam ga samo malo branio ali uopste nisam
ljubitelj ni Ronda ni ostalih za mene je Ajverson bio jedini sad samo pratim nba znaci :
1. da li je Rondo medu prvih 5 plejmekera ?
2. da li je zaista toliko D.Rose iz cikaga mnogo bolji od Ronda kako su rekli ovde neki u drugoj rubrici ?
3. da li bi bio toliko dobar u nekom slabijem timu neki kazu da ne bi ?
4. koji je po tebi u ovom momentu zaista najbolji plej u NBA ( ja ne znam za koga bi se odlucio mozda S.Nesa kada bi gledali vise godina zajedno ali mu je odbrana i neke stvari lose , hteo sam ti se zahvaliti za post o Ajversonu ali ne znam kako se ovde zahvaljuje ) ???

Igor Josifoski
15.01.2011, 03:24
Bokirivaldo, evo pokušaću kratko i jasno da ti odgovorim, pošto sam o nekim plejmejkerima već pisao na Forumu. Sve se uglavnom svodi na ukus, kao što sam napisao i u prethodnom odgovoru vezanom za poređenje Stiva Neša i Džona Stoktona. Uvek će neko drugi naći kriterijum koji je navodno važniji pri proceni koji je od dva igrača bolji, ko je najbolji plejmejker u NBA ligi,...Ovo je otprilike moje mišljenje:

1. Ražon Rondo jeste jedan od 5 najboljih plejmejkera NBA lige u ovom trenutku. Zašto? Zato što igra za tim; ima izuzetan pregled igre; majstor je kada je u pitanju kontrola tempa; odličan je asistent, odličan je odbrambeni igrač(možda i najbolji na svojoj poziciji) jer je dobar u udvajanjima, agresivan je, solidan skakač, dobro igra odbranu ''1 na 1'', vrlo je dobar u pomaganju u odbrani, sjajan kradljivac lopti, ima dobar rad nogu, itd. Njegovi kvaliteti su i hrabrost, odlučnost, jer se ne plaši da krene na ulaz iako nije strelac već pre svega organizator; liderske sposobnosti; poznavanje suštine igre. Mane su mu slab skok-šut i preciznost iz skok-šuta uopšte; slab šut za tri poena; slaba igra na poludistanci kada treba da kreira sam svoj šut; ponekad se previše zanese u želji da asistira; mogao bi s obzirom na snagu, dužinu ruku i odraz da ima bolji ulaz; gubi mnogo lopti(čak 4,11 po utakmici u proseku). Mora da poradi na skok-šutu, driblingu gde sam sebi stvara poziciju za skok-šut, šutu posle kretnje iz bloka i oko bloka kada samo prima loptu i odmah šutira, šut sa linije slobodnih bacanja. Jedan od razloga što je tako dobar asistent je taj što igra u ekipi koja ne koristi mnogo pik-end-rol, već pozicije za otvorene šuteve i polaganja stvara dobrim blokovima, odličnim kretnjama bez lopte i dobrim postavljanjem pod protivničkim košem. Uigrana, iskusna ekipa, koja je ipak doživela izvesne promene u sastavu kada su visoki igrači u pitanju, i biće zanimljivo videti kako će se to odraziti na njihovu igru u plej-ofu. Rondo sada ima mnogo veću ulogu u timu nego kada je Boston bio šampion 2008. godine. Razlog tome je i činjenica da su Pirs, Garnet i Alen na zalasku karijere, a Rondo tek treba da se dokazuje. Stručni štab Bostona je sve to lepo uklopio, ali i dalje ostaje pitanje rezervnog plejmejkera jer će Rondo i u ovogodišnjem plej-ofu morati mnogo da igra, a Nejt Robinson je drugačiji tip plejmejkera.

2. Derik Rouz po mom mišljenju jeste bolji igrač od Ražona Ronda, ali razlika nije velika. Klučne razlike između ova dva igrača su način postizanja poena i odbrana. Rouz je dosta kreativniji od Ronda u igri ''1 na 1'', ima bolji ulaz, bolji skok-šut, bolji šut generalno, mnogo bolji šut za tri poena i sa linije slobodnih bacanja, bolju igru na poludistanci, i može da izvede dobar skok-šut i posle kretnje lopte, kada šutira odmah posle prijema lopte. Odličan asistent. Rondo je sa druge strane bolji asistent, i mislim da ima spretnije ruke u tom segmentu igre. I naravno, mnogo je bolji u odbrani, u svim elementima odbrane, sem u skoku, gde su izjednačeni. Isto tako, Rondo je bolji u kontroli tempa napada svoje ekipe, poseduje i širi pregled igre, manje se zabija u delove terena gde ne može ništa da uradi sa loptom. Rondo je bolji organizator igre. Međutim, Rouzu dajem prednost sveukupno jer je mnogo kreativniji sa loptom kada kreira svoje poene. On nema saigrače kao Rondo, njegov tim se još uvek uigrava jer je doživeo malo veće promene nego Boston, a on je i dalje dobar asistent. Razlog je opet ta sposobnost da svojom kreativnošću kao strelac navuče dva ili više protivničkih igrača na sebe i asistira sairaču koji je ostao sam. Međutim i on gubi veliki broj lopti(3,6 po utakmici), verovatno i kao posledicu činjenice da ima veliku ulogu u napadu, pošto njegov tim nema konstantan šut spolja, još nisu dovoljno uigrani a imali su i probleme sa povredama. Međutim, on iz godine u godinu gubi sve više lopti...Izuzetno dobro razvija svoju igru:poludistanca i šut za tri poena. Značajno popravio šut za tri poena, a popravio se i sa linije slobodnoh bacanja. Miran, staložen. Ali, nedostaje mu agresivnost u odbrani. Odbrana mu je slaba tačka još uvek, iako tu ima velikog potencijala zbog sjajnih fizičkih predispozicija. Verovatno se previše troši u napadu.

3. Teoretski, Rondo bi se dobro snašao u skoro svakom NBA timu, jer je više organizator igre nego strelac. Treneri vole takve igrače koji ujedno igraju i odličnu odbranu. Da li bi jedan košarkaš bio bolji ili slabiji u nekoj drugoj ekipi, nego što je sad, zavisi od mnogo faktora. Kada su u pitanju plejmejkeri, to ne zavisi samo od toga da li ekipa ima dobre šutere, ili nekog dobrog igrača pod košem, već i od koncepcije igre, da li je taj plejmejker pravi vođa tima, da li će se trener prilagoditi stilu igre tog plejmejkera, kako će se stilovi igre pojedinih igrača uklopiti,...S tim u vezi je i moj odgovor na tvoje 4. pitanje.

4. Ukusi su različiti, ali ja pošto nemam omiljenog plejmejkera u NBA ligi, tim pre mogu da kažem da je po meni najbolji plejmejker NBA lige trenutno Kris Pol. Ovaj plejmejker je po meni pomalo zaboravljen jer igra u timu koji se bori za učešće u plej-ofu, a imao je i probleme sa povredama. Košarkaš koji je od poraza od San Antonia u plej-ofu pre nekoliko godina sa 4:3 u seriji, kada je njegova ekipa bila malo iznenađenje sezone, poradio na elementu svoje igre koji mu do tada nije bio dobar, a to je skok-šut. Drastično je popravio i svoj šut za tri poena i njegova igra je dobila veću širinu, postao je mnogo opasniji u napadu. Dobro šutira i iz mesta i iz driblinga, ove sezone šutira trojke 45,4%, ukupno iz igre 49,1%, sa linije sl. bacanja 89,5%. S obzirom na svoju visinu od 183cm, dobar je skakač(4,3sk.). Odličan je asistent i ove sezone(9,8as.), a solidan je i strelac sa 16,6 poena u proseku. Igra pre svega za tim, čini svoje igrače boljim, igra vrlo dobru odbranu koja se ne ogleda samo u ukradenim loptama(2,72 po utakmici) već i u pomaganju saigračima, odbrani ''1 na 1'', jer poseduje izuzetan rad nogu, teško ga je zaobići. Nju Orleans inače igra jednu od najjačih odbrana u NBA ligi trenutno. Kris Pol je ključni igrač svog tima, slično kao i Vejd prošle sezone u Majamiju. Izuzetno racionalan, sjajan dodavač, sjajan pik-end-rol igrač, dobar na poludistanci, ima dobar ulaz, hrabar je. Pravi vođa tima. Ponekad ipak imam utisak da je previše siguran u svoje poznavanje igre, pa možda previše sugestija daje svojim trenerima. Izuzetno efikasan igrač, a ono što me posebno impresionira kod njega je činjenica da ukrade više lopti nego što izgubi, što je u NBA ligi retkost. Ta činjenica ima još veću težinu s obzirom da je on plejmejker i da je ključni igrač svoje ekipe. To je i znak sazrevanja. Dobro je razvijao svoju igru. On je po meni trenutno najbolja kombinacija između organizatorskih sposobnosti, kreativnosti, šuterskih sposobnosti, liderskih sposobnosti, veština u kreiranju svog šuta, i naravno igre u odbrani, sve to kada su u pitanju plejmejkeri u NBA ligi.

5. Samo napišeš ''Hvala'' u temi Off topic ili temi Opšte diskusije.


P.S. Ne bih želeo da moje mišljenje o bilo kojoj raspravi koja se vodi na ovom NBA Forumu shvata kao konačni sud. To mi nije namera kada odgovaram na pitanja u NBA Kolumni, a i ne želim da budem bilo kakav sudija. Hvala.

Casiraghi
15.01.2011, 03:50
Evo za Pemarinkovica,samo da se nadoveze na ovo poslednje.Ko je jos po njemu uz Ronda,CP3 i Rosea u TOP5?

HELL
15.01.2011, 04:16
Jel moze poredjenje Ray Alena i Reggi Milera?

Igor Josifoski
15.01.2011, 16:48
U prvih 5 plejmejkera NBA lige po meni ulaze jo Stiv Ne i Deron Vilijams. Toni Parker je jako blizu prvih 5 plejmejkera NBA lige. Ali, obratite panju na Rasela Vestbruka...Ja sam ga gledao jednu sezonu na koledu i nisam verovao da ima ba ovakav potencijal...Ako bude razvijao svoju igru kao Derik Rouz, moe postati atletski bolja verzija Čonsija Bilapsa, sa čak neto boljom igrom u odbrani, pre svega u odbrani ''1 na 1''. Jednom rečju, mnoooogo opasan igrač. Trebaće mu i strpljenja, mudrosti, pravilnog usmeravanja...Videćemo.

Igor Josifoski
15.01.2011, 18:09
Rej Alen i Redži Miler. Najveća sličnost im je dobar šut za tri poena i odlične kretnje bez lopte. Naravno, tu su i njihovi čuveni šutevi u zadnjim trenucima mečeva. Ali postoje i neke razlike. Rej Alen je više deo nekog dobrog tima, i tu ne mislim samo na Boston. Redži Miler je vođa tima, trash talker(jedan od najvećih ikada), malo agresivniji igrač i u napadu i u odbrani. Reju Alenu dajem prednost kada je u pitanju dribling, kreiranje sopstvenog šuta iz driblinga, brzina sa loptom, skok, i skok-šut, koji je lepši od Milerovog. Redži Miler je sa druge strane igrač koji nije imao tako lep izbačaj, ali je sve skupa bio nešto efikasniji od Reja Alena. Isto tako on je bio podjednako dobar u ''igri oko blokova'', ali malo bolji u šutu iz kontakta. Miler je malo više odlazio na liniju slobodnih bcanja, što je još jedan pokazatelj njegove agresivnosti kojom je, uz dobro poznavanje taktike, skoro u potpunosti nadomestio ne baš zavidnu snagu i prosečne sposobnosti u driblingu. Obojica su dobri i u šutu iz mesta i u šutu iz driblinga, ali opet kažem, Alen je raznovrsniji iz driblinga. Statistički gledano, teško je proceniti ko je bolji. Redži Miler je sve ukupno efikasniji iz igre, gubio je manje lopti, pravio manje faulova. A Rej Alen ima više skokova i asistencija u proseku, i u plej-ofu i u regularnom delu sezone, neznatno bolji šut za tri poena i za nijansu je precizniji sa linije slobodnih bacanja. Redži Miler je u proseku postizao više poena u plej-ofu(20,6) nego u regularnom delu sezone(18,2), za razliku od Reja Alena koji je u regularnom delu sezone postizao prosečno 20,4p. a u plej-ofu 19,5p. Alen je igrao u proseku skoro 3 minuta duže po utakmici.
Glavna razlika među njima je to što je Miler vođa ekipe, a opet nije veliki potrošač lopti. Čovek koji se nije plašio da uđe u reket na ulaz i primi udarac. Nepokolebljiv. Alen je uglavnom u svojoj karijeri bio deo velikog tima. U Milvokiju sa Glenom ''Big dog'' Robinsonom i Semom ''The Man'' Kaselom, u Sietlu sa Rašardom Luisom koji je takođe veliki strelac, a u Bostonu sa Polom Pirsom i Kevinom Garnetom. Nekako ''tiši'' igrač, ali podjednako opasan u napadu. Dajem blagu prednost Mileru kada je u pitanju igra u odbrani jer mislim da je bio malo agresivniji i ulagao malo više energije u tom delu igre. Isto tako, on je jedan od najvećih trash talker-a svih vremena u NBA, i to je dosta koristio u odbrani. Umeo je da provocira protivničke igrače, i iz toga izvlačio neku korist, kako kad. Igrač koji je svojim čvrstim karakterom, energičnošću, ''verbalnim sposobnostima''(hahahaha...),agresivnošću, i dobrim šutem uspeo da kao što sam već rekao nadomesti neke svoje uslovno rečeno nedostatke u odnosu na ostale bekove šutere svoga vremena. Visina od 201cm mu je dosta koristila. I naravno, tu je njegova igra u završnim momentima utakmice, gde je nizom sjajnih precitnih šuteva iz svih pozicija kojima je rešio pitanje pobednika, odveo utakmicu u produžetak, ili učinio meč neizvesnim, dobio čuveni nadimak ''Miller Killer''. Uz taj nadimak je išao i izraz ''Miler Time'' koji označava period igre gde Redži Miler preuzima stvar u svoje ruke. Rej Alen je raznovrsniji u napadu, ali je i pored toga što nije uvek bio prvi igrač tima gubio više lopti u proseku od Milera. Pravio je više faulova u igri od Milera, a išao malo manje na liniju slobodnih bacanja. I to nešto govori. Alen je imao dosta velikh pogođenih šuteva u karijeri, nema šta, ali Milera smatram boljim strelcem i uopšte boljim igračem u tim ključnim momentima utakmice. Obojica pokrivaju ceo teren u napadu: distancu, šut za tri poena, poludistancu i reket. Rej Alen je iako 5 cm niži od Milera, tehnički i fizički gledano malo veći potencijal, barem po meni. Ali u poređenju ova dva igrača se vidi smisao one izreke da ''statistika otkriva mnogo, ali se opet ne vidi ono glavno''. Redžija Milera nikad nisam posebno simpatisao zbog njegovih ''verbalnih sposobnosti'', a nisam neki obožavalac ni Reja Alena. Ipak po meni je Redži Miler bio malo bolji igrač jer je bio pravi vođa, malo efikasniji od Alena, nešto bolji u odbrani, i možda najbolji u završnicama mečeva, još od Majkla Džordana. Imam utisak da je Redži Miler bio malo drugačiji od većine NBA zvezda koje su ujedno i vođe svog tima, jer mi se čini da nije bio veliki potrošač lopti. Mudar igrač.

D-Wade
19.01.2011, 02:07
Evo ja sam napisao malu analizu o po meni najboljih 10 igraca lige, nemojte biti ostri u ocenivanju $#^%RT


1. http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTFOHcMMTDitpt18Xmdk0BDdEgu4A0Qf mFnzWvoNjemQwBWpwGZaA Kobe Bryant
Kobe Bryant je poznat kao masina za postizanje poena. Prepoznatljiv po svom sutu Kobe je postao jedan od najboljih strelaca lige svih vremena. Iako ove sezone ne igra na nivou koji se od njega ocekuje, kada je potrebno on preuzima odgovornost u vecini slucajeva donosi pobedu svom timu. Osim sposobnosti da postize veliki broj poena protiv bilo koje ekipe, on je tokom godina postao veoma dobar odbrambeni igrac, i ne cudi cinjenica da je u zadnjih 11 sezona cak 10. puta bio u prvom ili drugom defanzivnom timu lige. Njegov najkvalitetniji sut je verovatno njegov fadeaway, koji je doveo do perfekcije, i za beka ima sjajnu leđnu tehniku. Na zavidnom nivou mu je pregled igre, i svoj sjajni sut cesto koristi da navuce protivnicku odbranu na sebe, i time otvara mogucnost da razigra jednog od svojih saigraca koji tada imaju otvoren sut. Kobe Bryant je sjajan all-around igrac, koji je svojom igrom obelezio poslednju deceniju u NBA ligi.

2. http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR7eGx75zTWwXedDXWcgz50YwcGpyNVs YyvCav3_xERRaLqwMcL Dwyane Wade

Od svog dolaska u ligu D-Wade se afirmisao kao jedan od najboljih kosarkasa lige, i sa svojim stilom igre dobio je veliki broj pristalica. Wade je poznat kao all-around igrac, dobar u odbrani, i sjajan u napadu. Njegova glavna snaga je njegov ukrsteni korak ( two step ili euro step ) i razbijanje kod udvajanja, koje mu uspeva zahvaljujuci sjajnoj kontroli lopte i mogucnosti nagle promene pravca. Treba istaci i njegov prvi korak, koji je najbolje opisao Michael Jordan, Ako ga izgubite na prvom koraku, gotovo je, unistice vas, veorvatno ima najbolji prvi korak u ligi. Njegova odbrana je odlicna, međutim on je veoma lenj po tom pitanju, ali kada je igra, onda je igra odlicno . Ima sjajnu anticipaciju kada je u pitanju presecanje pasa, pa je zbog toga i jedan od najboljih kradljivaca lige. Pored toga, u stanju je da blokira bilo kojeg igraca u ligi, najbolji je bloker lige od strane bekova. Wade moze igrati i kao plejmejker, ima sjajan pregled igre, i sjajno otvara kontre svog tima. Mrtva trka je između njega i James-a, ali sam se odlucio za Wade-a, jer je bolji clutch igrac od James-a, i zato se i nalazi u top 5 clutch igraca lige.
3. http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcToRzroS0Cn8KkCdLBwS1grmlilpxk6C 0OII0_41TnWEUieaM7o LeBron James
LeBron James je bio zvezda vec famoznog draft-a 2003 godine. U prvih par sezona se dosta oslanjao na svoju snagu sto je i normalno. Međutim, protivnicki timovi su znali iskoristi njegov losiji sut, I tako su naprimer San Antonio Spurs-i na taj nacin koristili u finalu 2007 godine, kada su sa 4-0 pobedili Cleveland. U narednih nekoliko sezona James je dosta unapredio svoju igru, postao je all-around igrac, iako nema toliko kvalitetan pregled igre kao Kobe i Wade, poseduje zavidnu kontrolu lopte. Dosta je popravio svoj sut, sto se vidi ove sezone, time je postao dosta raznovrsniji igrac u napadu, i gotovo ga je nemoguce cuvati. Njegova odbrana je solidna, ali nije na visokom nivou. On je kao i Wade lenj po tom pitanju i mogao bi mnogo bolje da deluje u tom segmentu. Osim njegovih poznatih chase-down blokada nista posebno ne radi u odbrani. Svakako da je sjajan kosarkas, i smatram das u on I Wade na istoj razini, međutim kljucna prednost Wade-a je igra u zavrsnici, gde je za nijansu bolji od King-a.

4. http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTvHSR38WpsgH-Y_HIStiUGKDz5XS9PcuWzDyijclaNWp87B4Cd Dwight Howard
Iznenađenje ili ne, ali Dwight je postao sjajan igrac kako u ofanzivi tako i u defanzivi. Postao je najdominantniji centar lige pre dve godine, ali njegov nedostatak poena doveo je do sumnje da nikada nece dostici velikog Shaq-a. Ali, Dwight nije bio tog misljenja, ovog leta je radio sa Hakeem Olajuwon-om, koji je pokazao sjajne rezultate, jer je leđna igra popularnog Supermena dosta unapređena, i pored toga je znatno popravio izvođenje slobodnih bacanja, tako da je postao gotovo nezaustavljiv u napadu. Njegova odbrana nikada nije bila sporna, dve godine uzastopno je bio najbolji defanzivni igrac lige. Svoju dominaciju na centarskoj poziciji je poceo da koristi vise nego ikada, i njegova igra u napadu je nikad bolja, tako da ne treba biti iznenađen ako Dwight među svoje trofeje doda i nagradu najkorisnijeg igraca lige.

5. http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSFf10tKNpIhv1BrUGg7tsHYyK_jG12J 7GHbx9uMdrmqLJpcFXi Kevin Durant
Da je masina za postizanje poena to je vec pokazao. Kevin Durant je od svog dolaska u ligu pokazao ogroman potencijal, postao je najmlađi najbolji strelac lige u istoriji. Prosle sezone je sjajno predvodio svoj tim do Play-Offa, kada to niko nije ocekivao, i ako neko kaze da jeste, laze sigurno. Sjajna igra kojom je pokazao da postaje jedan od najboljih igraca lige, digla ga je u nebesa, i postao je najveca nada Americke kosarke. Međutim, kada se ocekivalo da svoju igru unapredi jos vise, on nije ispunio ocekivanja. Njegova odbrana je prosecna, i dosta mora da radi na tom aspektu igre. Takođe, mora poceti da igra timski, sramota je da ima vise izgubljenih lopti u odnosu na asistencije. Nije pokazao napredak koji se od njega ocekuje, i u velikim utakmicama cesto zna da zakaze. Najbolji primer za to je proslosezonski okrsaj sa Lakers-ima u PO-u, kada je sutao mizernih 35 % iz igre. Kako bi postao jos bolji igrac, mora dosta da radi, do tada nece biti najbolji igrac lige.

6. http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRRuKRGGThMNWiLpkeZE7VNemMPHxopv k-7zMoFZqjLpeKS0Oi8mw Deron Williams
Williams je od svog dolaska u ligu bio u senci CP3-a, ali je tokom godina postao odlican kosarkas, i verovatno najbolji plejmejker lige u ovom trenutku. Odlazak Carlos Bozzer-a ga nije poremetio, i preuzeo je tim u svoje ruke. Sjajno je uspeo da uklopi Al Jefferson-a, i predvodi Utah-u kako se to od pravog lidera i ocekuje. Sjajan pregled igre nadopunjava sjajnim sutem, i postao je jedan od najboljih kosarkasa lige. Ipak, jos mora da radi na svojoj odbrani, i u odnosu na prosle sezone vidi se napredak u tom aspektu igre. Ove sezone igra sjajno i nadmasio je Chris Paul-a, koji nije na istom nivou kao sto je bio pre silnih povreda. Williams cini svoje saigrace boljima nego sto oni zapravo jesu, i nastavio je da igra u istom ritmu iz proslosezonskog PO-a, kada je postao tek drugi igrac u istoriji Utah-e koji je imao prosek od 30 poena i 10 asistencija ( drugi je naravno bio John Stockton ). Mislim da je D-Will trenutno najbolji plejmejker lige, sto pokazuje svojom igrom iz utakmice u utakmicu.
7. http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSvjMVfulHBznK0Y2vbMnDQC8dtVd4fC wr5Z5LJhDWBuJhimcx1Ew Dirk Nowitzki
Nowitzki je bez dileme najbolja cetvorka lige. Igrac koji moze da pogodi sa svake pozicije na parketu, zadnjih par sezona igra na izuzetno visokom nivou, i uvek je tu u uzem krugu za najkorisnijeg igraca lige. Kao sto je vec receno on je kompletan igrac sto se tice napada, i u odnosu na prosle sezone dosta je popravio svoju odbranu. Predstavlja izuzetnu pretnju za protivnicki kos, i njegova visina i sjajan sut su fascinantni, tako da ga je gotovo nemoguce cuvati. Svakako da njegova odbrana jos moze da napreduje, ali sve u svemu Dirk je kompletan igrac, sto je i pokazao svojom sjajnom igrom. Sjajan je lider, i Dallas je zahvaljujuci njegovoj sjajnoj igri bio najbolji tim lige u prva dva meseca. Ipak povrede su doprinele slabijoj igri Dallas-a. Nikada ne treba izostaviti sjajnog Dirkenstein-a iz trke za najkorisnijeg igraca lige, videcemo sta moze da uradi sa svojim Mavs-ima u PO-u ove godine.

8. http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSxO5tg-HTqsU4d0j87bIBFdCzwXx5MBn2H4Uc63hLkkoJjdxJw Amare Stoudemire
Odlaskom Amare-a iz Phoenix-a, mnogi strucnjaci su smatrali da ce se ispostaviti da je on prosecan igrac, i da nikako ne moze da bude lider tima. Međutim, Stoudemire je svim kriticarima zacepio usta svojim sjajnim partijama u dresu New York Knicks-a, koji nakon dugo godina imaju sanse da se plasiraju u PO. Njegova ofanziva je na vrhunskom nivou, i sa svojom snagom je jedan od najdominantnijih igraca lige. Ipak, veliki minus u njegovoj igri je odbrana, koje gotovo da nema u pojedinim trenucima. Mozda je razlog taj sto Amare nikada nije igrao za ekipu u kojoj se igra odbrana. Svakako da mora da popravi taj segment igre ako misli da uradi nesto u PO-u sa svojom ekipom. To je jedan od glavnih razloga zasto Amare nije u prvih pet igraca lige. I sve dok to ne popravi nece ni biti.
9. http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS-MMT7o-r5GNniHVDg6vM8ERAChkjnry5z_nGZw0CfR8FAyM5K Derrick Rose
Sta reci o ovom momku a da ne budete odusevljeni. Od svog dolaska u ligu, D-Rose je svoju igru podigao na visi nivo, i postao je jedan od najdominantnijih igraca lige. Pokazao je da je pravi lider, u svojoj prvoj sezoni je odveo Bulls-e u doigravanje, i postao je treci igrac u istoriji lige koji je na svom debiju u PO-u postigao 35 poena i uz to imao 10 asistencija. Međutim, njegova sjajna igra nije bila dovoljna i Bulls-i su izgubili u epskoj seriji od Boston-a. U njegovoj drugoj sezoni se primetio napredak u igri, i ponovo je uspeo da odvede svoj tim u doigravnje, ali je i ovaj put zaustavljen u prvoj rundi, i to od najbolje ekipe regularnog dela sezone Cleveland Cavaliers-a. Ovog leta je dosta radio na svom sutu, i pokazuje da je dosta unapredio taj aspekt igre, jer do sada postigao vise 3 nego li u svoje prve dve sezone. Poseduje sjajan pregled igre, koji nadopunjava velikom brzinom. Dolaskom Tom Thibodeau-a, je cini se najvise napredovao Rose, koji je sve vise postaje lock-down igrac u odbrani. A, tek je u svojoj 3. sezoni.

10. http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSs0d13zNxKqXDvxNt50iYoaihk0qwSo N8CjtzzTwMYKM97LKi0iQ Monta Ellis
Veorvatno najpodcenjeniji igrac lige. Sjajan strelac, koji je dosta radio na svom sutu za 3. Razlika se primeti u ovoj sezoni, u kojo svojom sjajnom igrom predvodi Golden State Warriors-a, koji imaju priliku da se plasiraju u PO prvi put nakon 2007. godine. Prihvatio je cinjenicu da mu Steph Curry samo moze pomoci, i postao je pravi lider ovog tima. Njegova odbrana nije na visokom nivou, ali je njegova anticipacija pasa na veoma visokom nivou, pa je zbog toga i jedan od najboljih kradljivaca lige. Kada bi unapredio i ostatak igre u odbrani postao bi jedan od 5 najboljih igraca lige. Kada ga pustite da igra svoju igru, unistice svaku odbranu, jer ga je gotovo nemoguce zaustaviti u tranziciji. Ako nastavi da igra na ovako visokom nivou, Golden State ce biti jako nezgodan u Play-Offu.

Vredni pomena: Paul Pierce, Steve Nash, Chris Paul, Carmelo Anthony, Pau Gasol, Zach Randolph.

Black Mamba 24
17.03.2011, 21:08
Pemarinkovic vas je upoznao sa njegovim cistim kosarkaskim umecem i znanjem...a ja sam se potrudio da vas upoznam sa zivotom i karijerom Reggie Millera.Odmah cu da kazem da nisam ja sve ovo sam pisao,nesto sam preuzeo sa drugih sajtova i obradio malo,a nesto sam ja sam pisao.Ipak,nije nam cilj da neko bude hvaljen zbog kolumne,vec da se svi upoznamo sto bolje sa ovakvim kosarkasima i ljudima.Citiracu D-Wade-a "nemojte biti ostri u ocenivanju".

Reggie je rodjen 24.avgusta 1965 u Riverside-u u Kaliforniji.Nakon njegovog rodjenja niko ne bi mogao pomisliti da ce se uopste baviti kosarkom,a pogotovo biti ovako uspesan jer je imao poremecaj kuka i nije mogao normalno hodati do pete godine,koristio je razna pomagala.Ali je ipak smogao snage i ispunio svoj cilj.Kao klinac je bio u senci svoje sestre Cheryl Miller,koja je najbolja kosarkasica svih vremena.Nije je mogao pobediti 1 na 1 sve do polovine srednjoskolskog obrazovanja.
Kasnije je proglasen za najboljeg srednjoskolca Kalifornije i dobio je stipendiju UCLA-a.Vec na koledzu se pocela isticati njegova clutch igra.U mecu protiv Notre Dame Fightinga pogodio je trojku 10 sekundi pre kraja meca .Bila je to 1987. godina i njegova poslednja koledz sezona.Izabran je kao 11. pik prve runde od strane Pacersa.Na tom draftu pored Reggie bili su igraci poput David Robinsona,Scottie Pippena,Horace Granta i Steve Alforda(levo na slici).
http://photos.indystar.com/photos/2008/10/8/163193/inline.jpg
NBA karijeru je zapoceo kao rezervni bek suter.Vrhunac svoje karijere je doziveo 1994-1995, nakon privremenog povlacenja Jordana.Sigurno jedna od najvecih play-off serija u istoriji NBA lige,iako je bila cetvrtfinalna, je izmedju Knicksa koje je tada predvodio Pat Riley na klupi,a na parketu Ewing,Strax,Mason,Smit i Indiana Pacersa.
New York je vazio za grad koji je centar sveta,Indiana drzava koja zavisi od poljoprivrede,ali je to ipak drzava sa najvecom kosarkaskom tradicijom u Americi.To je bila serija u kojoj se svasta desavalo,a ostace zapamcena i po "ratu" Reggie Millera i Spike Lee-apoznatog rezisera koji je veliki navijac Knciksa.Upravo su Knicksi imali prednost domaceg terena, te se prva utakmica igrala u NY,koja je uz poslednju sedmu obelezila tu seriju,a mozda i citavu sezonu.Karijeru Knick Killer-a sigurno jeste.


http://www.youtube.com/watch?v=9obaCnRR0jk#

Popularni King of Clutch nije uspeo osvojiti ni ove,ni sezonu pre NBA titulu.Pokusavao je ponovo.
1998. je izgubio od Bullsa u finalu istoka sa 4-3 u seriji.U sezoni lockouta 1999 ispao je ponovo u finalu konferencije,Knicksi su mu se tada osvetili.Sledece sezone dolazi najdalje,do finala NBA lige.Indiana gubi od Lakersa 4-2.
Nakon toga doveden je Jarmein O'Neal,koji je trebao od Indiane ciniti tim za titulu,ni to nije pomoglo.Kasnije je bilo tesko poverovati da ce uspeti,i nije..Mnogi su igraci koji nisu imali prsten,a sigurno su ga sazluzili,pokusali sa prelaskom u timove koji su bili konkurenti za titulu,npr. Payton i Malone.Reggie je ostao u Indiani i dostojanstveno se oprostio 2005. godine.Miller Time is over.


http://www.youtube.com/watch?v=9dg01iWlRCY


Dobio je ponudu od Boston Celticsa da se pridruzi velikom triu Garnett,Allen,Pierce i mozda u poslednjem pokusaju dodje do prstena.Miller je izjavio:"Fizički bih sve jos nekako i podneo. Ali problem je mentalne prirode. Ako se opredelite za takvu odluku morate biti perfektno sigurni da ste to spremni podneti u glavi."Danas mozete videti brata i sestru Miller na TNT televiziji da rade kao NBA analiticari.Zakljucak : "Miller je celavi jebac koji je pogadjao trice sa klupe ako je trebalo." By Manda.:biggrin:

T-Snell
05.07.2011, 19:42
Kako ce vreme koje je Mike Brown proveo u San Antonio-u uticati na izgled napada LA Lakers-a



Kao sto smo i obecali posto je na snazi lockout, baziracemo pricu na forumu oko raznih analiza i pokusati da vam sto vise priblizimo neke stvari vezane za samu kosarkasku igru. Danas cemo pogledati glavne odlike Mike Brown-a i kako planira da koristi svoja 2 „tornja“ u napadu. Tokom svoje press konferencije na predstavljanju, trener Brown je objasnio kako ce mu vreme provedeno u Spurs-ima pomoci da oblikuje ofanzivne postavke kada koristi 2 izrazito visoka centra (ili sto Ameri kazu seven-footers):




http://www.youtube.com/watch?v=gquq5VVZ6bQ&feature=player_embedded



Videcete nekoliko setova koji su vrlo jednostavni, ali ne znaci da nece biti efikasni u LA-u. (za svrhe ovog posta ulogu Bynum-a ce igrati David Robinson, a Tim Duncan ce biti Pau Gasol :D )



Pozicioniranje/Spacing i osnovni post principi



Prva stvar koju primetite kada gledate Spurs-e sa Duncan-om i Robinson-om je kako se postavljaju na terenu. U pokusaju da uvek imaju dobar spacing, uvek ste imali jednog od njih dvojice van linije 3 poena sa loptom kako organizuje napad, dok bi drugi cekao loptu na postu (prvo je Timmy camio na trojci, ali kada se pretvorio u dominantnu silu onda ga je zamenio admiral :D ).



http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2011/06/Double-Low-Block1.jpg
http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2011/06/Spurs_-Positioning-2-Resize.jpg



Postoje dva razloga za ovakvo pozicioniranje. Prvo, daje napadu automatsku opciju da postave dobar napad ukoliko propadne igra u tranziciji:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5pXXIA0Vr_Q



Pogledajte kako glatko Spurs-i prelaze iz pokusaja da eksploatisu tranziciju u obican pozicioni napad. Nema gubljenja vremena i svi su na svojim prirodnim pozicijama. Tako da kada lopta ode Duncan-u, svi znaju sta zele i sta treba da rade. Iz urucenja, pravo u priliku za post up.


U tranziciji, pravilo za dva visoka igraca je da prvi trci pravo ka kosu, a da drugi zauzme mesto negde na vrhu kapice. Cinjenica da 2 seven footer-a mogu da se menjaju u tim ulogama dozvoljava vise prilike za igru u tranziciji:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=3TXc0t4MH5s



Kada oba visoka mogu da igraju na oba mesta je jako bitan faktor za napad. Ne vidite da Duncan ili Robinson gledaju i govore „hej, ja ne dobijam loptu na postu“ dok stoje na vrhu kapice. Prate situaciju na terenu i ko je prvi istrcao u napad ide pravo ka obrucu i upravo to se desava u oba klipa iznad.


Da predjemo sa tranzicije na halfcourt, hajde da pogledamo kako je trenerka ekipa Spurs-a postavljala prilike David-u i Tim-u za post up. Imali su dve post up akcije koje su voleli da vrte i mislim da ce ih i LA dosta koristiti naredne sezone. San Antonio je ili isao na jednog visokog u reket dok je drugi bio na trojci ili su jednostavno kruzili loptom da bi se ovaj trojci spustio dole i odigrao ledjima:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7OOcjaEIBj4



Ponovo, jako bitan faktor u ovoj ofanzivnoj semi je sposobnost Spurs-a da i Duncan i Robinson dobijaju lopte na post up lako i tim nije morao da izlazi iz svojih setova kako bi to cinio. Ovo je nesto sto ce po mom misljenju funkcionisati u Lakers-ima. U sadasnjoj eri kosarke, kada timovi obicno igraju sa stretch cetvorkom, LA ce verovatno imati mismatch na jednoj od dve centarske pozicije. Ako lopta lako dolazi do tog mismatch-a, to znaci da cete ga efikasnije koristiti.



Sad, kada lopta dodje na block, verovatno ste primetili kako su visoki igraci postavljeni:



http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2011/06/Double-Low-Block1.jpg

http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2011/06/Double-Low-Block2.jpg



Kada lopta dodje na post, idete iz „high low“ seta (gde je jedan visoki na vrhu kapice, drugi na niskom postu) u „double low block“ set (gde je po jedan visoki na obe strane niskog posta). Razlog zasto su Spurs-i ovo radili je to sto omogucava centrima da odigraju 1 na 1 jer nece biti udvajani sa druge strane. Ako bi se to ipak dogodilo, isao bi lagan pas:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=zPdu_2xgSYU



Duncan i Robinson su imali jako dobru saradnju, odlicno su citali jedan drugog i utrcavali tacno kad i gde treba. Ovde, Robinson zna da ce Duncan krenuti ka sredini i utrcava po ceonoj liniji. Kada je njegov covek otisao na udvajanje, David ulazi u teren i potpuno je sam pod kosem. Ako nema double team-a? Robinson jednostavno ostaje van terena i pusta Duncan-a da radi. Verovatno ce trebati malo vremena da se dodje do ovoga, ali mislim da sigurno Bynum i Gasol mogu stici do tacke kada ce se citati medjusobno i utrcavati ka kosu u zavisnosti od toga kako se odbrana postavi.



http://www.youtube.com/watch?v=QFlCFEQIoM0&feature=player_embedded



Ovde, imate ulazni pas na Robinson-a, a covek koji ga je odigrao protrcava kroz reket i ide u suprotni cosak. Odmah za njim, Tim Duncan pravi cut u srce reketa i dobija loptu od Robinson-a za polaganje.



Pick and Pop



Nakon post up-ova, sledeci set koji je San Antonio najvise koristio sa svoja dva centra je pick and pop (LA ce najverovatnije ovo raditi samo sa Gasol-om). Ponovo, kljuc uspeha je fantastican spacing. Kada se igra pick and pop, u pitanju je isti, obican spacing, ali umesto da Duncan ili Robinson cekaju plejmejkera da im dodje, oni prilaze sa linije penala da naprave blok:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DUwgEbZ-lxc



Razlog za to je sto za razliku od klasicnog pick and pop-a i klasicnog pozicioniranja centra, sada postoji bolji ugao za blokadu. Prva opcija iz PnP-a je da se Tim Duncan otvori negde oko poenala.


Druga opcija koju je San Antonio voleo da igra je PnP gde bi se onaj drugi visoki igrac koji ne ucestvuje u samoj akciji brzo spustio na post trazeci poziciju da dobije loptu:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=FWJnCsuL_5I



Ovde, Avery Johnson (da, Avery :D ) prolazi driblingom pored bloka napravljenog od strane Robinson-a, koji se potom otvara na lakat. Cim je Johnson prosao, Tim Duncan se spusta na post i ostvajuje sjajnu poziciju. U principu, ovo hvata odbranu na spavanju. Igraci koji vide da nisu ukljuceni u PnP se opuste i onda bum, lagana 2 poena.


Sa suterskom pretnjom (Duncan/Gasol) i post pretnjom (Robinson/Bynum), ovo tera odbranu da ostane uz centre, dozvoljavajuci plejmejkeru da dodje do samog kosa.




http://www.youtube.com/watch?v=a_Cv0KFk1LA&feature=player_embedded


Ovde, Robert Horry ostaje uz Duncan-a, a Shaq okleva da li da ostavi Robinson-a i pomogne. To dozvoljava Parker-u da nakon screen-a ode skroz do obruca gde biva fauliran.


Ovde se vidi zasto pricam da je spacing vazan. Imate visokog na vrhu kapice kako pravi blok i visokog na postu i kako je odbrana naterana da se ne odmice od njih put do kosa je otvoren za sve ostale.



Quick Hitter



Dok se vecina napada Spurs-a kada je Mike Brown bio trener oslanjala na osnovne principe i spacing nego na prave setove, San Antonio je imao jedan prelep napad koji su koristili nakon TO-a. Ta akcija je bio pick and roll koji je ukljucivao i Duncan-a i Robinson-a:




http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RIhaMFSlpwM


Ovde, Spurs-i prevode loptu u polje napada i dodaju je Duncan-u koji se nalazi na laktu. Umesto da Duncan igra 1 na 1, David Robinson prilazi i pravi mu blok gde San Antonio bukvalno igra pick and roll sa dva visoka. Ovo uspeva jer Duncan kod kojeg se nalazi lopta ima visinu da odigra pas Robinson-u koji se otvara ka kosu.



Ako se Robinson ne otvori, to ne znaci da je napad propao:




http://www.youtube.com/watch?v=AAd1QQUnRJU&feature=player_embedded



Ovde, David pravi roll ka obrucu, ali nije otvoren. Duncan je dovoljno dobar sa loptom da je odvede sa lakta na post i odigra 1 na 1.


Kod Lakers-a, definitivno cete vidjati Gasol-a sa loptom na laktu i Bynum-a kako prilazi da mu postavi blok. Pau je dovoljno dobar dodavac i ima dovoljno dobru kontrolu lopte da uradi iste stvari kao Duncan sa snimcima iznad.



Mi ne znamo kako ce LA ulaziti u svoju ofanzivnu formaciju, ali nece biti iznenadjenje ukoliko budu ovo koristili svaki put kada su Bynum i Gasol zajedno na terenu. Ono sto sam vam pokazao je sta mislim da ce Mike Brown doneti u Lakers-e. Sad ovako na brzinu, mislim da ce pick and pop sa Kobe-em kao igracem sa loptom biti jako zanimljiv, ali u svakom slucaju sve cemo videti kada/ako sezona pocne.

T-Snell
06.07.2011, 23:01
Ettore Messina i jos akcija koje bi Los Angeles mogao da koristi



Ettore Messina je jedan od najboljih trenera u istoriji evropske kosarke i osvojio je 4 evroligaske titule sa 2 razlicita tima. Suskalo se da bi Messina mogao preuzeti nekoliko razlicitih NBA timova tokom godina, ali iz nekog razloga nije bio preterano zainteresovan za tako nesto, do sada. Messina je konacno stigao u Ameriku, pridruzice se strucnom stabu LA Lakers-a, ali kako stvari stoje vise ce tu biti kao savetnik i konsultant nego kao pravi pomocni trener.


Kako je Mike Brown „defensive minded“ trener, Ettore ce verovatno biti pomoc oko napada, tako da cemo pogledati malo kako je to radio Real Madrid i da li Messina moze preneti nesto sto bi pomoglo Lakers-ima.



Cross Screen To Post


Jedan od omiljenih nacina Messina-e da dovede loptu na niski post je taj sto bekovi u srcu reketa prave blok za centra, a zatim i sami dobijaju blok na drugoj strani posta. Nakon toga dobijamo „double low post set“ gde su oba visoka igraca na niskim postovima (videli smo vec to u situacijama sa Robinson-om i Duncan-om).



http://www.youtube.com/watch?v=sV6B6IEJCxA&feature=player_embedded



Ovo je veoma jednostavno, ali takodje i efikasno jer centri dobijaju loptu na odlicnim pozicijama. Samim tim sto se visoki igrac krece sa jedne na drugu stranu reketa znaci da njegov odbrambeni igrac ne moze da se zalepi za njega i da ga odguruje sa pozicije. Ovo je nesto sto moze dosta dobrog doneti Gasol-u koji se cesto muci da dodje do dobrog mesta na postu. Kao dodatak, imamo blok za beka na drugoj strani koji drzi odbrambene igrace sa strane pomoci zaokupljenim i sprecava brzo udvajanje.


Ako timovi ucine sve da odseku tu prvu opciju i sprece inicijalno dodavanje dole, „double low post set“ ima prirodno sekundarno resenje:




http://www.youtube.com/watch?v=d9CegwDwSO4&feature=player_embedded



Ukoliko taj prvi pas na post nije moguc ili covek koji treba da ga odigra nije siguran, lopta se jednostavno posalje preko vrha kapice na drugu stranu i odigra na post drugom visokom koji je pravio onaj blok za beka na strani pomoci. On se jednostavno nakon blokade okrece ledjima ka kosu i dobija pas.



Kako ovo odgovara Lakers-ima? Pa, pomaze Pau Gasol-u da ostvari dobru post poziciju i zamislite ako bi LA koristio Kobe-a kao coveka koji postavlja onaj prvi screen. Bryant postavlja blok za Gasol-a, a zatim dobija jedan od Bynum-a ocekivajuci loptu.



Double Screen Post


Drugi set koji je Mesina voleo da vrti sa Real Madrid-om je akcija u kojoj se prave uzastopni blokovi za beka na ceonoj liniji.




http://www.youtube.com/watch?v=-AXrFi2M3PI&feature=player_embedded



Kako bek koristi blokade, dobija loptu na 45. Cim se to desava, visoki igrac koji je postavio drugi blok se jednostavno okrece ledjima ka kosu i ostvaruje poziciju na niskom postu. Ponovo, jednostavno, ali efikasno.



Sad, ako ste LA, ovo ce verovatno biti akcija za Kobe Bryant-a. Ponovo, akcija se moze kao i ona prethodna okrenuti gde bi Bryant bio prva opcija, ali paznja koju on privlaci bi takodje pomogla centru. Timovi ce plaseci se da ostave Kobe-a samog pokusavati da ga preuzimaju nakon ovog drugog bloka i tako sprecavati dodavanje ka njemu. U teoriji, ovo zvuci dobro, ali preuzimanje stvara mismatch na block-u koji se jednostavno moze iskoristiti:





http://www.youtube.com/watch?v=N_wNIpw5JGw&feature=player_embedded



Ako preuzmete kod tog drugog bloka da sprecite pas ka Bryant-u, sada imate beka koji brani centra. Jednostavan ulazni pas na post i imate dva poena.


Lakers-i ce ovu akciju verovatno igrati tako da Bynum bude taj covek koji ce ostati da igra 1 na 1 u reketu jer je jednostavno veci od Gasol-a, samim tim jaci blok i teza situacija za odbranu.



Velika tema kada se gleda napad koji je Mike Brown koristio u Cleveland i SA-u je cinjenica da ne vidite toliko komplikovanih setova. Sa te strane, napad koji forsira Messina se savrseno uklapa, tako da se nemojte iznenaditi ako LA bude dosta koristio ove dve akcije naredne sezone.

Ljuba90
10.07.2011, 17:14
Napad Mike-a Browna i Kobe Bryant

Kada je Brown postao glavni trener Lakersa, nekolicina ljudi se zbog ove odluke počešala po glavi. Dok Brown ima reputaciju defanzivnog trenera, reputacija njegovog napada je skroz suprotna. Po meni, to nije fer prema Mike Brownu. Iako ponekad zaslužuje kritike, u stvarnosti, Brown-ov napad je bolji nego što ljudi generalno misle. Zapravo, tokom Brown-ove poslednje dve sezone, Cavsi su bili četvrti ofanzivni tim u ligi kada se radi o ofanzivnoj efikasnosti ( postignuti poeni u 100 poseda ). Odgovor na te statistike je da je Brown imao LeBrona Jamesa. Pa, to je tačno, ali u Los Angelesu, imate isto tako dobrog igrača ( ili čak i boljeg, zavisi koga pitate ), i ja mislim da od toga treba da krenete kada razmišljate o napadu Browna i kako će se isti preneti na Lakerse.

Jedna od najvećih prednosti napada u trouglu je ta da stvara fantastičan prostor, dozvoljavajući Kobe-u da kad primi loptu ima dosta prostora da funkicioniše. Kako će Bryant dobiti svoje prilike kod Browna? Ja mislim da gledajući kakve je akcije imao u Cavsima sa LeBronom možemo odrediti kakve će akcije postavljati – sa uspehom – u Los Angelesu.

Većim delom ću koristiti Brown-ove napade tokom 08-09 sezone, poslednje sezone kada je John Kuester bio u štabu Cavsa. Kuester je zapravo bio ofanzivni koordinator Cavsa i zbog glasina da će biti otpušten iz Detroita i da će ga Brown želeti u svom štabu, ima smisla da se fokusiramo na tu sezonu.

“Post up“ Šanse

Posle izolacija ( koje su 30,3% Bryant-ovih poseda ), naviše procenta poseda koje Bryant koristi ide na post up situacije ( 14,8 ). Dok LeBron nije imao reputaciju dobrog post up igrača, sa Brownom je uz pomoć jednostavnijih akcija dobijao loptu za te situacije.

“Post off of a Downscreen”

Osim obične post up igre, ovo je možda najjednostavnija akcija koju je Brown zadavao LeBronu. Verovatno možete da pretpostavite da se ova akcija razvijala iz blokova.


http://www.youtube.com/watch?v=90hXhxzjZ4Y&feature=player_embedded

Ovde nema šta da se objašnjava, akcija počinje Lebronovim prenošenjem lopte preko pola, dodaje je na krilo, i dobija blok od visokog igrača. Čim izađe iz bloka, James dobija loptu.

Post up preko visokog igrača

Slično kao i u prethodnoj situaciji, ovo je još jedna prosta/brza post up akcija, u koju se Lakersi odlično uklapaju. Ovde Cavsi koriste viskog igrača da bi dodao loptu Jamesu. Razlog zbog kog mislim da će ova akcija odgovarati Lakersima je taj da oni imaju odličnog visokog dodavača – Pau Gasola.


http://www.youtube.com/watch?v=5hQ4t9pJ0fs&feature=player_embedded

Ovde je to obična 1-4 akcija. Lopta ide ka visokom igraču na James-ovoj strani, i kada on dobije loptu, LeBron se brzo postavlja za pas. Opet, ništa previše elegantno, ali dosta uspešno jer ostavlja dovoljno prostora LeBronu da funkcioniše.

Post igra na slabijoj strani

Još jedan način koji je Brown voleo da koristi Jamesa je taj da ga dovede do lopte sa slabije strane, obično koristeći blok na visokom postu.


http://www.youtube.com/watch?v=_3YTagcUfVE&feature=player_embedded#at=18

Ova akcija je uspevala zato što je dozvoljavala LeBronu da igra izolaciju. U tri situacije vidimo da LeBron prima loptu, a da ostali igrači prave veliki razmak tako da je teško da dođe do udvajanja, a kada imate igrača kao što je Kobe koji može mnogo da uradi putem izolacije, ovo sprečavanje udvajanja je ključ.

Blok u reketu

Konačno, Brown je ovu akciju najviše koristio. Ona je takodje jednostavna, ali efektna. Ovde Brown koristi LeBrona tako što će ovaj doći sa slabije strane putem čeone linije i iskoristiti blok u reketu da bi primio loptu.


http://www.youtube.com/watch?v=bYGmaK__Bmg&feature=player_embedded#at=21

Ovde LeBron ide sa jedne na drugu stranu da bi primio loptu na vrhu kapice. Kao u prethodnoj situaciji, ova akcija pomoću bloka u reketu mu ostavlja prostor za izolaciju.

Igra bez lopte

Brown je takodje voleo da koristi LeBrona u igri bez lopte. Opet, ove akcije su bile zasnovane na tome da ostave Jamesa samog na mestima gde može da bude efektan.

“Lazni blok”

Ovo je jedna od omiljenih Brown-ovih akcija gde on koristi lazni blok na suprotnoj strani od Jamesa kao mamac, sa ili bez lopte.


http://www.youtube.com/watch?v=hQardT5UN84&feature=player_embedded

U ovoj situaciji, Cavsi koriste lazni blok za Westa, dok je LeBron ukljucen u pick and pop siutaciju na drugoj strani terena. Ovaj lažni blok okupira tri igrača Spursa, dok se prava stvar dešava na suprotnoj strani. James je u stvari sam i lako prima loptu, ali malo čeka i tek onda pogađa ( Kobe bi verovatno odma šutno na koš )


http://www.youtube.com/watch?v=WD62UiGPLoY&feature=player_embedded

U ovom slučaju, Cavsi koriste lažni blok koji uključuje driblanje Ilgauskasa. Još jednom, namera je da se okupira odbrana dok LeBron na drugoj strani radi svoj posao, izlazeći iz bloka daleko od lopte. Ponovo, James odugovlači, dok bi Kobe odma šutirao na koš, ali ova akcija je u oba slučaja efektna.

SLOB Lob

Akcija koju je Brown takodje rado koristio je kada LeBron dobija ledjni blok, a potom lob pas u reket. Cavsi su putem ove akcije pogađali kad god su hteli. Bila je prosta, brza i efektna.


http://www.youtube.com/watch?v=Zio5R2cqQc4&feature=player_embedded

Ovde LeBron ubacuje loptu u igru ka viskom igraču, a onda se zaleće na krilo. James zatim probija ka reketu koristeći leđni blok Mo Williamsa . Ovde je igrač u bloku ključ. Zbog razloga da je Williams odličan šuter, igrač koji ga čuva ga neće napustiti, a kada LeBronov igrač shvati da je u pitajnu ledjni blok, već je kasno.

Još jednom, razlog zbog kog mislim da će i ova akcija biti uspešna je taj da Lakersi imaju dobre visoke dodavače. I Odom i Gasol su dobri dodavači i omogućiće Brownu da koristi ovu akciju.

Kraken

Poslenja akcija koju ćemo videti je verovatno i moja omiljena akcija. Zove se Kraken. U njoj Brown koristi pick and roll kao mamac koji dozvoljava LeBronu prodor ka košu.


http://www.youtube.com/watch?v=qKkEn7IkcLU&feature=player_embedded

Ovde imate pick and roll akciju na krilu, za to vreme LeBron stoji i gleda na desetak metara od koša na suprotnom krilu. Čim Williams izlađe iz bloka, James se čvrsto zaleće ka košu, prima loptu i snažno zakucava. Ova akcija je efektna jer pick and roll situacije uzimaju veliku pažnju odbrane, dok LeBron deluje nezainteresovano i odbrana ga skroz zaboravi. Čim se to desi, LeBron se zaleće ka košu.

Akcija je ovakva bila u originalu u kojoj je LeBron na ćistu snagu i brzinu dolazio do koša, a sledeće godine je Brown začinio leđnim blokom za Lebrona, ne bi li mu pomogao.


http://www.youtube.com/watch?v=jS089oNjxyA&feature=player_embedded

U klipu iznad primećujete da čovek koji čuva LeBrona je okrenut prema njemu. Ovo dozvoljava da isti taj igrač ne vidi leđni blok, koji potom pomaže LeBronu da lako dođe do koša i primi loptu.

Očekujem da Brown koristi ovu akciju ( uspeva skoro svaki put ), i to da je koristi sa Kobe-om, i očekujem da koristi leđne blokove. Razlog je taj da Bryant stari i da ne može da se osloni na onu snagu koju je imao LeBron dok je igrao pod palicom Browna.

Situacije u završnicama utakmica

Ako postoji jedna situacija u kojoj ce Kobe imati slične opcije, to će biti u završnicama utakmica. Kao što znamo, Kobe voli da primi loptu na vrhu i da igra izolaciju. Dok je bio u Cavsima, Brown je isto to radio sa LeBronom.


http://www.youtube.com/watch?v=0LZQ6j9Nkds&feature=player_embedded


http://www.youtube.com/watch?v=nc0b73xeSYg&feature=player_embedded

Ovo nisu najbolje akcije za kraj utakmice ( kao što znate, ja sam više za timski orijentisane akcije nego za pas ka svom najboljem igraču, koji onda sam rešava ), ali pokazuju Brown-ovu filozofiju u završnicama utakmica. On će pokušavati da nađe način da loptu sprovede da svog superstara i da onda on pobedi ili izgubi utakmicu buzzer beater-om. Ako je Kobe nesiguran Brown-ovim zapošljavanjem, to sigurno nije zbog njegovih akcija u završnicama, u tom smislu, njih dvojica su savršeni spoj.

Nasumična nagađanja


Očekujte da Kobe ove sezone više ima loptu u svojim rukama. Nešto što ste verovatno primetili u ovim klipovima je to da LeBron prenosi loptu preko pola, dok plej stoji na krilu. Ovo je uspevalo u Cavsima, jer Williams nije plejmejker koji mora stalno da ima loptu u rukama. Kada pogledate plejeve Lakersa, oni se odlično uklapaju u taj sistem i to će dozvoliti Brownu da traži od Kobe-a da on prevodi loptu.

U istom smislu, očekujte da Kobe bude uključen u više pick and roll situacija kao igrač sa loptom. U sezoni 08-09, James je bio igrač sa loptom u PNR situacijama 21.6% svojih poseda ( prošle sezone Kobe – 14.6% ). Bryant/Gasol ( ili Bynam ) u PNR ili Bryant i Odom u PNP ? Ove dve akcije bi mogle biti smrtonosne.

Brown se dosta kaje zbog toga što je stalno igrao izolaciju sa Jamesom, ali deo krivice mora i LeBron da snosi. U nekoliko akcija koje smo gore videli, Brown zove akciju u kojoj je potrebno primiti loptu i odma šutnuti na koš, ali umesto toga stari LeBron ( a može se reći da i dalje to radi ) je nakon primanja lopte odugovlačio sa šutem i tako sam sebi kreirao izolacije. Sa Bryantom koji je iskusan i više voli da odma šutne na koš, nego da odugovlači, verovatno ćete videti dosta ovakvih akcija ( često uspešnih )

Dosta stvari koje je Brown radio u Cavsima su jednostavne, ali to ne znači da su neefektne. To nije napad u trouglu, ali s’ obzirom da se i on oslanja na prostor, Brown-ov napad je sličan.

Ovo su samo neke od stvari za koji mislim da će Brown uraditi sa Kobe-om.

T-Snell
17.09.2011, 00:44
Samo za one koje zanima problem lockout-a! :)

Pokusacu da dam jedan kratak rezime svega onoga sto se desavalo za ovih par meseci pregovora oko novog CBA i od 01.07.2011. kada je i zvanicno proglasen lockout od strane celnika NBA lige. Ovim bih pre svega hteo da ukazem na odredjene paradokse koji su se pojavili u zadnjih par meseci, a sve u cilju sto boljeg razumevanja postojece situacije unutar lige.

1. Kolektivni ugovor (CBA) je sporazum izmedju poslodavaca i zaposlenih (vlasnika-igraca) koji regulise uslove zaposlenih na njihovim radnim mestima, njihova prava i duznosti kao i prava i duznosti poslodavaca. Fakticki, ovim ugovorom se resava pitanje raspodele novca. Vazeci Kolektivni ugovor u NBA ligi istekao je 30.06.2011. Bez CBA liga fakticki i ne postoji.
2. Salary Cap - budzet sa kojim jedan klub raspolaze za placanje svojih igraca. Budzet se odredjuje tako sto se odredjeni procenat ukupne zarade lige daje klubovima. Po postojecem CBA to je 57%.
Salary Cap je postojao u prvoj odigranoj sezoni NBA lige i posle toga je ukinut. Do njegove ponovne reaktivacije doslo je 1984. kada i David Stern postaje komesar lige. Razlozi za to su bili visestruki:
- klubovi iz velikih metropola zaradjivali su mnogo vise pa su iz tog razloga mogli da privuku "jake" igrace sto je u samom startu ugrozilo konkurentnost unutar lige. Uspostavljanje Salary Cap-a dovelo je do izjednacavanja izdataka za plate u svim klubovima. Znaci, Salary Cap drzi ligu ravnopravnom onoliko koliko je to moguce.
Inace, novac se zaradjuje od publike, medija, sponzora, prodaje dresova... ali glavni nosioci zarade su, naravno, sami igraci (radnici).

Celnici lige vec dve godine unazad objavljuju da rade sa gubitkom u poslednjih 6 godina, tj. od 2005. kada je izvrsena revizija postojeceg CBA za koji se u tom trenutku smatralo da je sasvim zadovoljavajuci za poslovanje lige.
Posle odrzanih prvih pregovora izmedju celnika lige, vlasnika klubova i igraca, a u vezi usaglasavanja teksta novog CBA, predstavnici lige odbacuju dosadasnji sistem poslovanja i predlazu Hard Cap u iznosu od 45 miliona $ po klubu. Predlozeni Hard Cap predstavlja za celnike lige jedini nacin da se liga ucini profitabilnom, pokriju svi gubici i troskovi.
Uz predlozeni Hard Cap ide i odredba o "negarantovanim ugovorima". Ovo bi bila potpuna novina za NBA ligu jer je u dosadasnjem poslovanju potpisani ugovor izmedju igraca i kluba bio vazeci i garantovan za obe strane.
Takodje, restriktivne mere bile bi primenjene i u domenu godisnjeg povecanja plate (sa postojecih 10.5% na 2%-3%) kao i na duzinu trajanja ugovora (ugovori na 6 godina smanjivali bi se na 4 god. tj. ugovori od 5god. na 3god.).
Ovde zakljucujem da liga sa svojim predlozenim merama ide na to da svaka fransiza bude profitabilna. Ovo je sasvim u redu sa aspekta poslodavaca i finansijskog poslovanja ali mislim da ce se njihovim usvajanjem mnogo izgubiti na kvalitetu lige i da ce najveci gubitnici biti sampionski timovi.
Smanjenjem plata igracima, smanjenjem iznosa novca koji liga daje klubovima, ukidanjem Luxury Tax-a... liga ce preci na pozitivno poslovanje uz sve svoje troskove koje ima prema Drzavi.
Veliki i sampionski timovi poput Boston-a, Lakers-a, Miami-a, New York-a, Bulls-a mozda nece biti u stanju da zadrze sve svoje zvezde i mozda ce doci do njihovog rasturanja ali ce zato, sa druge strane, klubovi poput Detroit Pistons-a i New Orleans-a, koji se nalaze na samom finansijskom dnu, "profitirati". Hard Cap bi u startu doveo do stabilizacije ovih timova na trzistu, po nekim prognozama podigao im nominalnu vrednost za 30% i na taj nacin privukao potencijalne kupce da uloze u te klubove jer im se garantuje da nece morati da povecavaju plate, da nece imati nikakvih nepredvidjenih troskova, da ce imati za njih pozitivne ugovore sa igracima...itd.
Znaci, racunica je veoma prosta. Sve timove treba svesti na isti finansijski nivo, smanjiti troskove poslovanja i na taj nacin ostvariti profit.
Za sada sve izgleda krajnje racionalno i jednostavno i u ovom trenutku cini se da bi igraci, s obzirom da zaradjuju ogromne sume novca, da imaju ustedjevinu, orocen novac u bankama, prihode od reklama, privatne firme... i da mnogi smatraju da su cak i preplaceni, trebali da prihvate gore pomenuti predlog.
Medjutim, Derek Fisher kao Predsednik Unije igraca odbija ponudu lige na Hard Cap od 45 miliona $ kao neprihvatljivu za igrace.

Jedan od razloga koji se u tom trenutku forsira kao validan za uvodjenje Hard Cap-a je i opadanje interesovanja za ligu.
Medjutim, prva utakmica finala PO izmedju Miami-a i Dallas-a premasuje TV gledanost jos od NBA finala 2004.god. Pocinju prvi ozbiljni demanti za uvodjenje Hard Cap-a.


Liga reaguje i izlazi sa predlogom o tzv. Flex Cap-u. Nude za plate 62 miliona $. Ovo se cini kao veliki pomak u pregovorima na bolje.
Medjutim, predlozena cifra od 62 milona je ipak limitirana tj. ne moze se prekoraciti. Znaci, fransize ce koristiti razlicitu kolicinu novca za svoje poslovanje ali nijedna nece smeti da prekoraci utvrdjeni limit. Zagarantovanih 57% po klubu ne sme otici ni 0.1% vise. Salary Cap za ovu (2010/2011.) sezonu je iznosio 58 miliona $. Sada se daje 62 miliona $ ali bez mogucnosti prekoracenja. Jasno je da igraci nisu zadovoljni takvom ponudom jer je Flex Cap u svojoj osnovi cisti Hard.
U ovom trenutku vec mozemo izvesti zakljucak da liga i vlasnici zele iskljucivo Hard Cap (monopol) koji bi im doneo zagarantovanu profitabilnost koja je u suprotnosti sa svim zakonima trzisnog poslovanja.


Unija igraca tada izlazi sa svojim "kontra" predlogom koji se sastoji u tome da vrate ligi 500 miliona $ u narednih 5 godina na taj nacin sto bi im se zagarantovanih 57% od ukupne zarade lige smanjilo na 54.3%, s tim da se zadrzi postojeci Salary Cap.
Medjutim, David Stern smatra da je ovaj njihov predlog u "najmanju ruku" skroman!
Nalazeci se u nekoj vrsti pat pozicije, igraci pocinju da razmisljaju o razbijanju Unije kao mogucem resenju problema. Desertifikacija bi dovela do mogucnosti podnosenja antimonopolske tuzbe Federalnom sudu protiv lige.

01.07.2011. proglasava se lockout od strane lige.
Nekoliko dana posle tog dogadjaja u javnost izlaze odredjene informacije koje bacaju jedno sasvim novo svetlo na ceo problem. Naime, novinar "New York Times"-a objavljuje kompromitujuci tekst po ligu pozivajuci se na na “Forbes”, elitni casopis za ekonomiju i finansije.
"Forbes" je objavio niz informacija o poslovanju NBA lige i njenih klubova koje potpuno diskredituju celnike lige i vlasnike klubova u svojim navodima o negativnom poslovanju lige. Cak stavise, iznete informacije su veoma ozbiljne i ukoliko bi se ispostavilo da su tacne ceo slucaj bi mogao zavrsiti na Vrhovnom sudu SAD-a.
U cemu je zapravo sustina iznetih optuzbi? Radi se o tome da odredjene korporacije , firme, kompanije...vode dve vrste finansijskih knjiga:
1. finansijske knjige koje odrazavaju realno stanje poslovanja.
2. finansijske knjige koje su paralelne i koje se "friziraju" tj. ne predstavljaju realni odnos potrosnje i zarade.
Razlozi zbog cega se ovo radi su uglavnom "prljavi": izbegavanje placanja poreza na stvarni profit, smanjenje plata radnicima, enormno bogacenje...
Analiticari "Forbes"-a smatraju da liga i NBA vlasnici prikazuju lazno stanje o svom poslovanju. Oni postavljaju odredjenu tabelu poslovanja NBA lige kao osnovni parametar za procenu finansijskog stanja u zadnjih 10 godina. Iz prikazanih podataka jasno se moze videti da je liga itekako profitabilna. Imaju negde manje gubitke ali se oni nadoknadjuju kroz druge nacine zarade novca. Profitabilnost lige procenjuje se na 5% u 2009/10. i na 7% u tek zavrsenoj sezoni. Mnoge druge kompanije ostvarile su mnogo manji % od NBA lige i to bez poreza i vode se kao profitabilne, a NBA liga, koja inace ima manje poreske stope jer potpada pod "zabavu", ispada neprofitabilna sa ostvarenim %. Sve ovo navodi na sumnju o laznom prikazivanju poslovanja i zahteva jedan skeptican pristup kada su u pitanju finansijski podaci koje iznose celnici lige.
"Forbes" nam daje sledece podatke koji potkrepljuju gore navedeno:
1. liga je zaradila 183 miliona $ (po proceni "Forbes"-ovih analiticara) dok celnici lige tvrde da je liga u gubitku 370 miliona $ za ovu sezonu
2. prodaja timova vrsi se za iznose koji ne odrazavaju njihovu realnu cenu na trzistu
3. finansijske knjige NBA lige su strogo zatvorene i ne daju se na uvid nikome
4. sadasnji CBA u trenutku potpisivanja i uz modifikacije koje su izvrsene 2005. smatran je veoma pogodnim za poslovanje lige. Sada isti ti ljudi koji su ga koncipirali zele da ga uniste.

Objavljene informacije potpuno ruse koncept za uvodjenje Hard Cap-a. Medjutim, ceo slucaj i iznete informacije ne istrazuje nijedna drzavna institucija koja je zaduzena za to.

Ovde cu napraviti jednu kratku digresiju.
Cinjenica je da NBA liga nije ostvarila profit kao neke druge lige americkih sportova ali se sada postavlja kljucno pitanje, a to je: Kako su plate igraca uticale na neprofitabilnost lige jer kompletan problem pocinje i zavrsava sa platama igraca?
Odgovor je: nikako! Kako ovo objasnjavam?
Ako je plata igraca odredjena u okviru 57% od ukupne zarade lige koji se rasporedjuju po klubovima onda ta plata ne moze da raste ukoliko liga ne ostvaruje profit. Znaci da su plate rasle zajedno sa rastom profita te sami igraci nisu imali nikakvog uticaja na to. Oni koji su prelazili projektovani Salary Cap placali bi Luxury Tax. Rast plata u NBA ligi je inace skroman u odnosu na druge americke sportove i ono sto je najbitnije je da je vezan za prihod lige.
Naravno, ne znaci da NBA liga nema probleme ali po podacima do kojih je dosao “Forbes” liga ima jedan prilicno zdrav i profitabilan biznis te nema nikakvog razloga za uvodjenje Hard Cap-a. Medjutim, on se i dalje uporno promovise kao jedino moguce resenje postojece "krize".
Resenje bi se moglo naci i u tzv. "podeli prihoda". Sta bi to zapravo znacilo? Mnogi timovi su u gubitku ali Bulls-i, Lakers-i i Knicks-i zaradjuju toliko da "hladno" pokrivaju gubitke drugih timova i donose profit ligi. Kapital koji oni unesu u ligu moze direktno da se preraspodeli na ostale timove (veca podela zarade), a ne da se ide na sistem "57%". Ovim mozda ne bi bili zadovoljni odredjeni igraci zbog nekih poreskih troskova ali bi svi pre ovo prihvatili nego nametanje Hard Cap-a. Liga odbija ovakav predlog.

Liga je demantovala sve kljucne optuzbe koje je novinar NYT izneo protiv njenih celnika i vlasnika klubova.
Celnici lige su naveli da ne znaju na koji nacin "Forbes" radi svoje kalkulacije kada nemaju pristupa finansijskim podacima NBA timova?
Najzanimljivije od svega je sto je liga demantovala informaciju "Forbes"-a u vezi New Orleans Hornets-a. Preciznije, "Forbes" je izgleda dosao u posed finansijskog izvestaja koji odrazava realno stanje u Hornets-ima za 2009/10. i taj izvestaj se poklapa sa kalkulacijama "Forbes"-ovih analiticara koji smatraju da su Hornets-i prikazali 5 miliona $ prihoda manje pre nego sto je uradjena finansijska revizija.
New Orleans spada u ono pominjano finansijsko dno i klub kome bi odgovarao Hard Cap jer bi mu cena na trzistu naglo skocila, klub bi se finansijski stabilizovao i nasao kupca kome bi zarada zbog Hard Cap-a bila zagarantovana!
Iz gore navedenog cu izvesti zakljucak da Hard Cap zapravo odgovara iskljucivo celnicima lige i vlasnicima finansijski ruiniranih klubova gde novi vlasnik zapravo nece imati nikakva posebna nesigurna ulaganja.

Izvesno vreme posle navedenih dogadjaja desava se nesto krajnje neuobicajeno ali pozitivno u smislu da dokazuje sve predjasnje navode.
Philadelphia 76ers-i se prodaju u toku trajanja lockout-a! Odmah sledi pitanje: Zasto bi neko kupovao odredjeni NBA tim u periodu dok resenje za koncipiranje novog CBA nije ni na vidiku? Uz to niko tacno ne zna ni kako ce novi CBA izgledati niti kako ce izgledati njegove glavne odredbe kao ni vremenski period na koji ce biti potpisan. Medjutim, cinjenica je da je neko ipak zainteresovan za ulaganje u Sixers-e. Novi vlasnik, pretpostavljam, nece uloziti ni dolar ako nema finansijsku projekciju za ostvarivanje profita.
Po mom misljenju neko daje odredjene garancije novom vlasniku da ce ovom investicijom ostvariti profit. Pitanje je na osnovu cega? Odgovor bi mogao biti: na osnovu toga sto zna da liga posluje pozitivno i da ce biti predstojece sezone.
Kompanija Apollo Global Management, LLC posreduje u kupoprodaji Sixers-a kao trece lice i uspesno zavrsava pregovore oko prodaje kluba. Postignuta cena (koja je javno objavljena) je 280 miliona $ iako je "Forbes"-ova procena vrednosti kluba 330 miliona $. Odlican finansijski potez (kao da neko kupuje akcije neke firme koja propada, a onda tim istim akcijama za 5 dana naglo skoci vrednost i kupac se enormno obogati - ovo u finansijskom svetu niko ne radi osim ako nema garancije da ce se desiti skok kupljenih akcija). S obzirom da je novi vlasnik dobio klub “ispod cene", a na osnovu informacija iznetih u “Forbes"-u, moze se zakljuciti da je jos neko osim novog vlasnika profitirao iz ovog posla.
Primer: u duznickoj krizi koja je zahvatila SAD pre 02.08.2011. vrednost drzavnih akcija na berzi je znacajno padala. Soros je uporno kupovao te akcije iako to nije imalo nikakvog smisla jer se nije znalo da li ce Senat i Kongres 02.08.2011. izglasati Zakon o podizanju limita zaduzenja Americkoj vladi. Medjutim, neko je ipak znao da ce taj zakon biti izglasan i prodao te informacije. Po izglasavanju zakona vrednost akcija je drasticno skocila, svi su izasli kao gubitnici (cak i Bill Gates) osim Soros-a koji je uvecao svoje bogatstvo za nekih 10 milijardi $.

Znaci, u ovom trenutku imamo tri predloga koje su izneli igraci kako bi se resila postojeca situacija:
1. smanjenje plata i vracanje novca ligi
2. “podela prihoda”
3. Luxury Tax “3$ za 1$”

Sva tri predloga liga je odbila.

Pored navedenih imamo i predlog agenata o ranije pominjanoj desertifikaciji koji je, bar za sada, odbijen od strane igraca.

Pregovori se od pocetka prakticno “vrte u krug”. Ono sto je pozitivno to su zadnje informacije o tome da ni svi vlasnici nisu potpuno jedinstveni (mada mislim da nikada nisu ni bili) oko uvodjenja Hard Cap-a sto je i potpuno logicno jer je bogatim klubovima sasvim svejedno koliko ce novca potrositi tokom jedne sezone. Ostaje pitanje mogu li oni uraditi nesto mimo celnika lige i vlasnika koji su “sirotinja”?

Pokusao sam da ukazem na odredjene paradokse u ovim pregovorima i postojecem problemu sto mi je bio i glavni cilj. Ako se oni uoce i pravilno shvate mislim da bi slika o svemu sto se trenutno desava u NBA ligi trebala biti jasnija.



Sjajno objasnjenje lockout-a...

T-Snell
20.12.2011, 00:27
Kako se Chris Paul uklapa u napad Los Angeles Clippers-a



Pre desetak dana kada je izgledalo da ce Chris Paul zavrsiti u LA Lakers-ima vec smo poceli da zamisljamo kako ce izgledati sa Kobe-em i ekipom. Ovoga puta pogledacemo kako ce Paul verovatno izgledati u svojoj novoj ekipi, Los Angeles Clippers-ima. Verovatno je prva pomisao koja je prostrujala kroz glave nas kosarkaskih fanova Blake-ova reakcija kada je saznao za trade „Lob City“ i iako ce to biti jako zanimljivo gledati, alley-oop-ovi ne donose titule. Umesto toga, pogledacemo neke druge nacine na koje Paul moze da doprinese Clippers-ima i probacemo da utvrdimo da li ovaj tim moze da se bori za finale.

Najvazniji Clipper do CP3-evog dolaska je bio Blake Griffin. Hajde da pogledamo kako ce mozda Paul i Blake igrati visoki pick and roll. Pick and roll je druga akcija koju Griffin najcesce igra. Postavlja pikove u 14% poseda u koje je ukljucen. Kada Griffin stigne do obruca nakon postavljanja bloka, sutira 63.2% i jako je tesko zaustaviti ga.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_GriffinPNR1_570.jpg

Ukljucujemo se u ovu akciju u trenutku kada Blake Griffin pravi pik Eric Gordon-u. Korisno je gledati kako su odbrane branile Gordon/Griffin pick and roll zato sto ce verovatno na isti nacin braniti i Paul/Griffin kombinaciju. Morate respektovati sut igraca sa loptom, ali isto tako morate da branite i Griffin-ovo „rolanje“ ka kosu.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_GriffinPNR2_570.jpg

U ovoj situacij, Griffin-ov covek izlazi jako na Gordon-a, dok igrac koji brani Gordon-a ide preko bloka. U principu, ovo postaje double team na Gordon-u. Griffin-ova sposobnost ovde dolazi do izrazaja. On je jedan od najbrzih NBA igraca u otvaranju nakon pika. On je jednako brz, ili mozda cak i brzi, od krilnih centara kao sto su David West, David Lee i Amare Stoudemire koji cesto prave taj lazni blok i jednostavno skliznu ka kosu i pre nego sto dotaknu odbrambenog igraca koji cuva coveka sa loptom. Griffin, sa druge strane, postavlja cvrste blokove i opet uspeva da se otvori ka obrucu impresivnom brzinom.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_GriffinPNR3_570.jpg

Griffin-ova brza odmotavanja (ne zamerite na ovim mozda malo cudnim sinonimima, ne pisem stalno otvaranja kako ne bi bilo previse ponavljanja) u reket su jako vazna zato sto mu dozvoljavaju da dobije loptu i stigne do kosa pre nego sto stigne pomoc sa druge strane. Timovi ce verovatno braniti Paul/Griffin pick and roll jakim iskakanjima na Paul-a i rotiranjem na Griffin-a sa strane pomoci. Ako Blake bude uspevao da „pobedi“ pomoc sa slabe strane, a Paul da ga pogadja pravovremenim dodavanjima, rezultat ce biti laka zakucavanja. Evo par primera:


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8INMefoUIPo

Kada se Griffin stušti ka kosu nakon blokova za CP3-a, bice gotovo nemoguce cuvati ih sa samo dva igraca. Jedini problem je sto se Blake cesto zadovoljava pick and pop-om. Prosle sezone, u 42% situacija je sirio u stranu nakon sto bi napravio blok, odnosno otvarao se na sut spolja.


http://www.youtube.com/watch?v=x-412fBtBLg&feature=player_embedded

Mozda jednom kada razvije respektabilan skok sut Blake moze da se otvara na sut cesto kako bi malo miksovao svoju igru i terao odbrambene igrace da pogadjaju sta ce uraditi, ali sada Griffin-ova tendencija da cesto izbegava roll nakon pika daje odbranama sansu da se izvuku na lak nacin. U akciji iznad, Griffin je oko trojke nakon bloka. Kada je uhvatio loptu, igrac sa strane pomoci je samo za trenutak izasao na njega i vratio se na svog coveka. Ovo daje Blake-ovom igracu ekstra sekund da se vrati na njega i on se zadovoljava sutem spolja. Da je krenuo ka kosu, naterao bi celu odbranu da se izrotira, umesto sto je ovde samo jedan igrac pomogao za trenutak.

Pa, sta bi onda Griffin trebao da radi umesto da se otvara siroko? Prvi odgovor je ono o cemu smo pricali, roll ka kosu, ali bi takodje trebao i cesce da pravi te lazne blokove, odnosno da jednostavno sklizne u reket. Blake je to prosle sezone radio u samo 5.4% pick and roll poseda:



http://www.youtube.com/watch?v=PueRPAq2FbY&feature=player_embedded

Sa Paul-om kao igracem sa loptom, Griffin ce imati prilika za slip screen u izobilju. Ovo je zato sto ce mnogi Blake-ovi cuvari pokusavati da iskacu na CP3-a rano kako bi ga sprecili da sutne na kos. Kada to urade, ostavljaju sebe van pozicije, a Griffin-ov posao je da procita odbranu i samo se spusti ka kosu.

Zelite dokaz? David West, nekadasnji Paul-ov pick and roll drugar :D, je koristio ovu sansu u 17.8% P'n'R poseda, cetvrti najvisi procenat od svih visokih igraca koji cesto igraju 2 na 2:

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_e_slipscreen1_576.jpg

Ovde, vidimo kako se West pozicionira da napravi pik na vrhu kapice za Paul-a. Kako Paul krece da ga iskoristi, West-ov covek iznad nivoa bloka da bi zaustavio prodor.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_e_slipscreen2_576.jpg

Kada je Paul Millsap otisao isuvise preko bloka, to je znak za West-a da sklizne unutra. West dolazi u sredinu pre nego sto je Paul uopste imao sansu da iskoristi blok.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_e_slipscreen3_576.jpg

Sada, 2 odbrambena igraca cuvaju Paul-a na trojci. Kada je CP3 odigrao pas West-u na lakat, ova dva igraca su potpuno van igre i ostatak odbrane mora brzo da izadje na West-a. Ovo dozvoljava West-u da izigra odbrambenog igraca koji istrcava fintom sutra i ide pravo do obruca.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grant_e_slipscreen4_576.jpg

West ide skroz do kosa i zavrsava snazno pre nego sto je odbrana uspela da ga zaustavi.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=O3bPMR5sPlw


Bilo bi odlicno za Clippers-e kada bi Vinny Del Negro implementirao pravilo da Blake sklizne ka kosu svaki put kada bi njegov igrac iskocio pre vremena na Paul-a. Ne samo da bi dosle do izraza Griffin-ove atletske sposobnosti za neverovatna zakucavanja, nego bi pravilo takodje ohrabrilo Blake-a da cesce ide do kraja umesto da se otvara u sirinu.



Dok ce i Blake Griffin imati vise uspeha sa Paul-om, igrac koji ce verovatno najvise profitirati od njega je DeAndre Jordan. Jordan bi mogao da ima all-star ucinak ove sezone samo prateci pick and roll igru Paul/Griffin. U prethodnim situacijama smo videli koliki pritisak Blake-ova rolanja ka kosu i slip screen-ovi prave na stranu pomoci. Kada je odbrana fokusirana na njih dvojicu, Jordan ce imati brdo sansi da koristi utrcavanjima rupe koje se budu stvarale. Jordan je vec odlican u ovom segmentu – sutira 77% iz utrcavanja nakon pick and roll-a:

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grantjdnPNRcuts1_570.jpg

Ovde, Blake Griffin pravi pik na vrhu kapice, malo unutar trojke. Kako Mo Williams koristi pik, vidimo Jordan-a koji je zaokruzen kako pristize.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grantjdnPNRcuts2_570.jpg

Pogledajte kako Griffin-ovo otvaranje tera odbranu da pomaze. Griffin-ov originalni covek sprinta nazad kako bi sprecio lob. Williams-ov igrac ostaje u bloku, tako da treci odbrambeni – Jordan-ov covek – mora da iskoci i pomogne na Mo-u. Jordan to prepoznaje i utrcava pod kos.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1216/grantjdnPNRcuts3_576.jpg

Williams dodaje do Jordan-a koji zakucava. Bez nepostovanja Mo-a, ali ako on moze da natera odbranu na pomoc, a potom doda dobar pas Jordan-u pas, zamislite sta ce tek CP3 raditi u slicnim situacijama. Evo jos par snimaka koji pokazuju ovu sposobnost DeAndre-a:


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=fy5ebVip86o

Ove prilike ce biti tu cele sezone za Jordan-a. Ako se Blake bude otvarao ka obrucu, odbrana ce morati da obraca paznju na njega. Odbrana takodje mora da pazi na Paul-a koji moze da probije i do kraja i da pogodi sa poludodstojanja. Ovo se verovatno ne moze braniti sa samo dva igraca, tako da kada pomogne treci, Jordan-ovo je samo da utrcava u prazan prostor i to koristi.

Kao sto znamo, LAC ima 5 plejmejkera u rosteru. Ako ovako ostane, jedan od tih PG-ova ce morati da igra beka. Taj igrac ce najverovatnije biti Chauncey Billups i lako je videti zbog cega. Billups je veci i snazniji od ostalih plejeva u ekipi. Takodje, igrao je u nekim slucajevima SG-a i za Knicks-e prosle sezone. U NY-u, Billups je proveo na mestu beka sutera 9% od ukupne minutaze Knicks-a na toj poziciji (nadam se da sam dobro objasnio).

Billups-ov uspeh na toj poziciji nije dosao iz catch and shoot akcija. Dok je bio u Knicks-ima, Billups je sutirao samo 27% iz spot up situacija uz PPP od 0.756, sto ga je stavilo negde na dno svih NBA igraca po tom pitanju. Chauncey je medjutim, imao uspeha kada je igrao pick and roll na levoj strani terena. Imao je PPP od 1.071 kada je koristio pikove sa leve strane:


http://www.youtube.com/watch?v=pdvTjbcc_-c&feature=player_embedded

Billups je bio toliko produktivan na levoj strani jer je bio blize kosu, nego sa vrha kapice, odnosno sredine. Kada je koristio pikove na sredini, obicno je uzimao suteve za 3 poena, a kada je to radio sa levog krila, bio je maltene nateran da iskljucivo koristi midrange igru i s obzirom da je desnjak to mu je otvaralo odlicne pozicije za sut.

Screen and roll sa strane za Billups-a takodje ima smisla za Clippers-e jer ce dozvoliti Paul-u spot up prilike izvan tog P'n'R-a. U ovim situacijama, Paul je sutirao 57.1% uz PPP od 1.571.



http://www.youtube.com/watch?v=Aqqkg38y-Qk&feature=player_embedded

Kada Billups bude koristio pick and roll sa strane i kada bude dolazio do nekih 5-6 metara od kosa, tj midrange zone, odbrana ce skupljati i zatvarati prodor. Kada se to desi, Paul ce biti otvoren na sredini spreman za sut ukoliko njegov igrac ne istrci ili da probije do kraja ako to uradi.


Finalni deo projektovane startne postave Clippers-a je najverovatnije nisko krilo, Caron Butler. Za sada, gledali smo maltene iskljucivo pick and roll situacije jer je Paul tu najbolji i ocekujem od Clippers-a da se dosta oslanjaju na ovo i tako dozvole Paul-u da kreira za svoje saigrace. Jedan igrac koji ce svakako profitirati iz svega ovoga je Caron Butler koji ce imati brdo spot up prilika spolja kada CP3 bude koristio pikove. Kada su Clippers-i potpisali Butler-a na trogodisnji ugovor vredan 24 miliona pre CP3-a, taj potez je izgledao jako konfuzno. Medjutim, sada vec izgleda daleko bolje iz razloga sto je spot up shooting Butler-ova glavna vrlina. Prosle godine sa Mavs-ima, posebno je bio dobar u citanju odbrane, pronalazenju otvorenih pozicija. Kada je uzimao suteve bez driblinga u spot up situacijama, Butler je sutirao 52.2% uz PPP od 1.348 sto je u prvih 5 igraca u celoj ligi.

Butler je izuzetno opasan spot up shooter zato sto moze da pogadja cak i kada odbrana istrcava agresivno na njega. U tim „guarded“ situacijama Butler je sutirao 51.9% i ponovo bio u prvih 5 u celoj ligi. Caron ima duge ruke i visok izbacaj tako da kada izbaci loptu, ruka odbrambenog igraca koji istrcava ne utice na njega:


http://www.youtube.com/watch?v=rPpOIBm5Fwg&feature=player_embedded

Razmislite samo koliko ce ofanzivnih opcija Clippers-i imati od Paul-ovih i Billups-ovih pick and roll akcija: Griffin-ova otvaranja ili slip screen-ovi, Jordan-ova utrcavanja po ceonoj liniji i Butler u cosku. To su sve high percentage situacije i Butler ce mozda biti taj sharpshooter koji donosi Clippers-ima jos jedno extra oruzje koje im je potrebno da udju u NBA elitu.

Nece biti nikakvo iznenadjenje ukoliko dodatak Paul-a Clippers-ima ispadne ekstremno pozitivna stvar. Paul je toliko dobar plejmejker da nije samo da se dobro uklapa uz ostatak ekipe, nego ce njegove sposobnosti i kvalitet uciniti i saigrace daleko boljima nego sto to mozda jesu. Lob City ce biti jako zanimljivo gledati, ali ono sto je jos impresivnije je cinjenica da ce LAC mozda uspeti da osigura mesto u prve 4 ekipe na zapadu. Tim jos moze da unapredi roster dovodjenjem dobrih backup-ova za Griffin-a i Jordan-a. Ako bi to ucinili, mogu da budu u konkurenciji za finale zapada, mozda cak i vise.

T-Snell
30.12.2011, 21:59
Gerald Henderson



Gerald Henderson je u sredu imao old school vece kada su u pitanju poeni jer cete danas jako retko videti igraca u NBA-u koji postigne 21 poen na 19 suteva, a da nakon utakmice mislite da ste prisustvovali nekoj specijalnoj scoring predstavi (isti slucaj sa Thornton-om sinoc, imao sam utisak da je dao 40 poena).


Ali, to je ono sto se desilo kada je Heat posetio Charlotte Bobcats-e (i, dobio mec 2 sekunde pre kraja) – Gerald Henderson je pogadjao svoje suteve konstantno i na nacin na koji jako malo igraca radi danas. Ne postoji previse bekova sutera u NBA-u koji ne mogu konstantno da pogadjaju za 3, niti da se racunaju kao slasher-i, ali su i dalje jako efektni i efikasni za svoju ekipu.

Medjutim, veliki deo igre Gerald Henderson-a se bazira dosta na onome sto uobicajeno gledamo od solidnih role-player krila. Henderson popunjava prazna mesta na poluodstojanju na strani pomoci, koristi blokove i generalno se dosta krece bez lopte i povremene penetracije driblingom. Prosle sezone, sve ovo mu je donelo EFG% (effective field goal percentage) 3.7% manji od proseka bekova u ligi. Kada je u pitanju dolazenje na liniju penala, Henderson je bio sasvim solidan kada se pogleda koliko je puta bio u posedu lopte, ali ipak i dalje nedovoljno da podigne njegovu efikasnost na nivo onih najboljih bekova sutera.

Ipak, kada svu ovu pricu o efikasnosti stavimo na stranu, Henderson-a je zaista uzivanje gledati. Samo je 7 igraca u celom NBA-u vise koristilo blokove bez lopte. Ali, Henderson za razliku od njih daleko manje poena donosi iz spot up situacija. Drugim recima, imamo u principu, cistog mid range shooter-a/garbageman-a u Gerald Henderson-u.

I, najvise muka Henderson je Heat-u zadao upravo kao garbageman, odnosno sto Amerikanci kazu space-filler (pronalazi rupe u odbrani i uzima otvorene suteve sa poludistance). Ovo je izgledalo posebno dobro za njega u tranziciji (prosle sezone je bio u top 20 igraca u celoj ligi kada su u pitanju poeni u tranziciji).



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=57HBD9Et9ZE


Henderson je imao 4 akcije u tranziciji, videli ste sve njegove pokusaje. Glavna vestina u tranziciji nije zapravo posedovanje izuzetnih atletskih sposobnost – pogledajte kako Henderson popunjava prazan prostor i ceka da pogodi lagan sut u ritmu.

Istu stvar radi i kad nije ukljucen ni u kakvu screen and roll akciju ili kad njegovi saigraci igraju izolaciju ciji ce rezultat najverovatnije biti penetracija driblingom.



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=b7h6ZWWbsdU



Iz istog ovakvog napada je dosla i jedina Henderson-ova trojka veceri. Glavna akcija se odvijala na strani lopte, zatim brz protok lopte do Henderson-a koji je pogodio uprkos brzom istrcavanju odbrane na sut.


Ono sto je drugacije u odnosu na prethodnu sezonu je da Charlotte igra daleko manje setova u kojim Henderson koristi blokove bez lopte. Protiv Heat-a su Bobcats-i tako nesto igrali samo dva puta, prvi put mu je Boris Diaw postavio jedan jednostavan pindown koji ga je oslobodio za sut sa baseline-a, a drugi isto tako jednostavna curl akcija sa Diaw-om takodje kao blokerom.



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=dZXEr4V-WdY


Nasa poslednja dva seta snimaka su sutevi nakon driblingama i cut-ovi. U prvom delu, primeticete najmanje jedan nacrtan set u kojem Henderson dobija blok od DJ Augustin-a i prima brz pas, a Augustin odlazi na levo krilo za slucaj da odbrana ne dozvoli taj pas i lagano polaganje Henderson-u. U oba klipa, vidimo Henderson-ov relativno dobar skill kada je u pitanju zavrsavanje napada blizu kosa. Njegov PPP iz cut-ova prosle sezone je bio bukvalno prosecan i to mu je donekle i najocigledniji problem uz isto tako prosecnu vestinu dobijanja faulova i dolazenja na liniju slobodnih bacanja. U izolaciji, Henderson je bio u top 25 u oba slucaja, kolicini poseda u kojima je postigao poene i u broju sutnutih slobodnih bacanja po posedu. Nisam siguran gde se ustvari nalazi ta razlika kada je u pitanju poentiranje iz cut-ova i iz izolacije, osim sto utrcavanja potpuno eliminisu njegov mid-range ability koji moze da koristi u igri 1 na 1.



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=6mhNe3ac7Rk#!


Iz driblinga, Henderson (za sada u karijeri) je prilicno sklon koriscenju pull up-a sa poludistance ili onim jabstep-jumper-ima koje najvise uzima recimo John Salmons (to su oni sutevi nakon visestrukih finti prodora), uprkos sposobnosti da probije do kosa sto vidimo na ovom snimku.



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5nTZDLR1bVU#at=30


Gerald Henderson je bar statisticki do sada u karijeri sasvim prosecan bek u NBA-u. Ali, kod njega postoji ta jedinstvenost da popunjava prazan prostor po ceonoj liniji kao dobar krilni centar, ali ustvari najvise poena postize iz midrange igre, pre svega iz blokova bez lopte. Dodajte tu i neuobicajenost za bekove u NBA-u da ima dobru selekciju suta i da pazljivo bira situacije da odigra izolaciju i dobijate Gerald-a Henderson-a. Dosta je radio u offseason-u na sutu za 3 i ovo bi mogla da bude breakout godina za njega.

T-Snell
03.01.2012, 20:54
Caron Butler – kljuc za sanse LA Clippers-a



Jos od dovodjenja Chris Paul-a, Clippers-i su tim oko kojeg ima najvise komesanja u ligi i o kojem se ubedljivo najvise prica. „Onaj drugi LA“ konacno ima tandem superstarova koji moze da se kolje sa ostalima za vrh zapada. Medjutim, rano u sezoni je ocigledno da ce drugo offseason pojacanje utvrditi koliki je plafon, odnosno domet ove ekipe zapravo.


Caron Butler je potpisan na trogodisnji ugovor sa nadom da ce konacno popuniti to prazno mesto u frontline-u Clippers-a. Originalni plan je bio da se Butler spari sa sharpshooter-ima Mo Williams-om i Eric Gordon-om. Kada je Gordon otisao u New Orleans kao deo paketa za CP3-a, Butler-ova rola i ocekivanja su se promenili. Vise nego ikad, Butler ce morati da pomogne u sirenju protivnicke odbrane za brojne pick and roll-ove koje LA planira da igra u Lob City-u.


Izvan 29 meceva koje je igrao za Dallas prosle sezone, u kojima je sutirao sjajnih 43.1%, Butler uopste nije bio 3-point pretnja tokom svoje karijere sutirajuci svega 31.9%. LA se nada da ce njegova produktivnost ove godine biti jednaka onoj iz Dallas-a. Da li je taj procenat bio samo sreca zbog malog uzorka ili pravo poboljsanje, to ostaje na Clippers-ima da saznaju ove sezone. Za sada, rani znaci nisu previse obecavajuci.


Prema Synergy-u, Butler je samo 4-16 u spot up situacijama za 3 i 6-20 ukupno. To je jos jedan mali uzorak koji uopste ne potvrdjuje teoriju da je prosla sezona bila sreca, ali svakako nije ni korak u pravom smeru. I, nakon pobede Clips-a nad Portland-om od 93-88, Butler-ovo sutersko vece od 2-8 van linije 7.24 svakako ne ublazava zabrinutost ekipe iz LA-a. Evo snimka Butler-ovih suteva iz pick and roll situacija:



http://www.youtube.com/watch?v=RR8SJTSaqVI&feature=player_embedded



Na kraju dolazimo do 1-4, s tim sto je jedini pogodak bila duga dvojka, statisticki najgori sut u kosarci. Ocigledno je da Butler nece pogoditi bas svaki sut, ali konstantni promasaji iz ovih situacija ce upropastiti i njegovo samopouzdanje, kao i ritam napada.


Krajem druge cetvrtine, Butler nakon pick and roll-a dobija pas sa druge strane u korner. Ima odlicnu poziciju i otvoren sut za 3 (kao i otvoren prostor za prodor driblingom uz ceonu), ali se propusta priliku i vraca loptu nazad Foye-u. Foye, ne bas narocito dobar shot creator mora nesto da iskreira sa malo vremena do isteka napada. Evo i klipa:



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=1ufxVOB0h-Y


Butler, mozda iz razloga sto nema razmisljanje onog klasicnog sutera koje je potrebno za uspeh u ovakvim situacijama, propusta odlican sut, kako bi Foye uzeo najgori moguci (dugu dvojku). OK, lopta ulazi u kos, ali fokusiranje samo na rezultat znaci ignorisanje problema i guranje pod tepih.


Butler pravi slicnu odluku pred sam kraj poluvremena. Paul izlazi iz pick and roll-a i Butler-ov cuvar (Gerald Wallace) skuplja u odbrani. Kick out pass mu omogucava priliku da sutne, ali on umesto toga odigrava extra pas Mo Williams-u u cosak za otvorenu trojku:



http://www.youtube.com/watch?v=EdnQ93BpBb4&feature=player_embedded


Otvorena pozicija sa boljeg sutera je odlicno citanje situacije sa Butler-ove strane i to ce biti odlicno za napad Clippers-a ove sezone. Medjutim, problem lezi u tome sto ce se ekipe kada dodje playoff pripremati posebno za njih i Wes Matthews nece ostaviti dobrog sutera samog (Mo) kako bi istrcao agresivno na loseg (Butler-a). Bas ako obojica imaju visok procenat pogodjenih suteva, odbrana ocigledno mora da izabere svoj otrov i to je vreme kada je napad gotovo nezaustavljiv.

Ali, pripremljeni, disciplinovani timovi kao oni sa kojima ce se suocavati u maju i mozda junu, ce biti u stanju da se prilagode ovome. Kada se bude kreirao gameplan za odbranu Paul-a i pick and roll-a Clippers-a u seriji od 7 utakmica, protivnicki trener ce naci neku stvar koju ce svesno moci da prepusti CP3-u i Clippers-ima (jer kada je CP3 ball handler, a blokeri Griffin ili Jordan, protivnik nesto mora da im dozvoli). Ta opcija ce biti Butler, naravno pod uslovom da bude oko svoje career brojke od oko 32% cele sezone.

Kada trener tako nadje igraca i situaciju za koju smatra da je on non-threat po kos, to odbrani cini posao daleko laksim. Koristeci poslednju akciju kao primer, Matthews-u ce umesto agresivnog istrcavanja na Butler-a kao sto je uradio, zadatak mozda biti da se postavi samo toliko da spreci penetraciju driblingom, a da u isto vreme moze da stigne i da istrci na sutera koji se nalazi na trojci. U najosnovnijem smislu, protivnici Clippers-a se mogu igrati sa brojevima i sansama i smatrati da ih ispod prosecan suter ne moze pobediti u 4 od 7 utakmica iz pick and roll situacija.

Ovaj tim odbrambene seme moze takodje da utice i na samopouzdanje igraca, a kada jedan sportista to izgubi, moze biti jako pogubno po ceo tim. Na sledecem snimku, Butler dobija kickout pass nakon penetracije driblingom iz pick and roll-a. Butler se zapravo podize na sut, a zatim baca low percentage pas Griffin-u pod kos. Rezultat svega je ocajno izgubljena lopta, pogledajte:



http://www.youtube.com/watch?v=FrDVHjPbzzg&feature=player_embedded


Po nezvanicnom brojanju, Butler je bio ukljucen u 7 poseda gde je bio u spot up situacijama iz pick and roll-a, a da je njegovo ucesce direktno uticalo na igru. Rezultati? Jedan pogodak iz igre (duga dvojka), asistencija i izgubljena lopta. To je PPP od 0.57 + turnover sto su brojke koje nece prolaziti ako LA zeli da bude u vrhu zapadne konferencije ove sezone. Iako svakako mogu da se oslone na odbranu kako bi bili uspesni, slobodno pitajte Memphis i Chicago koliko slab napad utice na sanse pri kraju playoff-a. Kada se podvuce crta, ako Clippers-i zele da budu ozbiljni pretendenti na titulu, Caron Butler mora biti od vece pomoci.

T-Snell
04.01.2012, 23:48
Quick Hitter: Rose kao mamac za pobedu Bulls-a



Nakon mucenja sa odbranom Atlanta Hawks-a kroz prve tri cetvrtine, Chicago Bulls-i su se vratili iz zaostatka od 19 poena i izjednacili na 74-74 sa 7.7 sekundi do kraja meca. Imali su posed i umesto da se okrenu Rose-u, trener Bulls-a Tom Thibodeau je iskoristio proslogodisnjeg MVP-a kao mamac da spusti loptu Luol Deng-u pod kos i stavi ga u situaciju da lagano poentira:


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bullswinner1_576.jpg


Kako se Deng sprema da izvede loptu, ostatak igraca Bulls-a formira dijamant sa Kyle Korver-om na vrhu kapice, Rose-om u reketu, Taj Gibson-om na laktu slabe strane i Noah-om na suprotnom elbow-u. Cim je Deng dobio loptu, Rose pravi ledjnu blokadu za Korver-a. Korver ga koristi i odlazi u korner.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bullswinner2_576.jpg


Nakon sto je napravio blok za Korver-a, sada Rose dobija jedan od Noah-e. Noah se jednostavno otvara iz bloka na elbow-u, a Rose pravi takozvani curl oko njega i odlazi u suprotni korner u odnosu na Korver-a.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bullswinner3_576.jpg


Kada je Rose iskorisio blokadu, Noah se okrece ka lopti i trazi je od Deng-a. Lu, nakon sto mu je odigrao pas, utrcava ka ceonoj liniji. U medjuvremenu, Rose trci ka lopti fintirajuci da zeli urucenje.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bulls04_576.jpg


Pretnja da ce Rose dobiti loptu na urucenje privlacu paznju dva odbrambena igraca Atlanta-e na strani lopte. Josh Smith, koji je cuvao Rose-a, ostaje uz njega. Ono sto je jos bitnije, mogucnost handoff-a privlaci paznju Joe Johnson-a koji je cuvao Deng-a. Ovo oslobadja Luol-a za backdoor cut.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bulls05_576.jpg


Pre nego sto predjemo na sut za pobedu, pogledajmo aktivnost Bulls-a na slaboj strani, odnosno strani pomoci Hawks-a. Uprkos tome sto nije pretnja da prihvati loptu, Marvin Williams igra odbranu cvrsto uz Gibson-a na laktu. Na prvi pogled, tesko je zakljuciti zasto ga tako cuva. Medjutim, ako se malo zadubite, videcete da je dizajn ove akcije ono sto drzi Wiliams-a uz Taj-a. Sa Gibson-om na laktu i Korver-om u suprotnom cosku, ova dvojica su u savrsenim pozicijama da se odigra pindown screen za Korver-a sa Rose-om koji prihvata urucenje (nadam se da mozete da zamislite tu situaciju kako Rose u trku prihvata loptu, a na drugoj strani Taj pravi blok za Korver-a koji ostaje sam na sutu). Bulls-i znaju da se to nece desiti ili da ce se dogoditi samo ukoliko se Deng ne otkrije, ali Atlanta to ne zna. Ne smeju da ostave ili Gibson-a zato sto bi u tom slucaju nakon bloka Gibson-a za Korver-a neko ostao otvoren.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bulls06_576.jpg


Vratimo se na stranu lopte, Johnson pokusava da se vrati na Deng-a nakon sto ga je ostavio otvorenog, ali ne moze da stigne na vreme. Nakon sto je bio fokusiran na sprecavanje akcije na strani pomoci, Williams se konacno okrece da vidi gde je lopta. Williams je jos uvek cvrsto uz Gibson-a, ali kada je video da je pas ka Deng-u vec u vazduhu morao je brze da se pomeri dole da bar malo oteza sut.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0104/grant_bulls_winner7_576.jpg


Williams ne uspeva da stigne dovoljno brzo – ili uopste da stigne – i Deng hvata loptu i brzo poentira pod kosem, dajuci Bulls-ima prednost od 2 poena.


Ovo je fantasticna misdirection akcija Bulls-a. Odbrambeni igraci Atlanta-e su ocekivali da Rose dobije urucenje, dovede loptu na sredinu i odigra 1 na 1. Umesto toga, Rose samo privlaci paznju odbrane dok Deng utrcava pod kos. Ova minijatura je prelepa na mnogo nacina. Prvo, postavka na strani pomoci odbrane Hawks-a je zaokupila potpuno Williams-a i Teague-a i sprecila ih da budu na pravim mestima da bi uspeli da pomognu na vreme. Jos pametnija je cinjenica da ako Deng ne primi loptu, napad jos nije mrtav. Bulls-i jos imaju Rose-a koji ceka urucenje, pa cak i da to ne prodje, tu su Taj i Kyle spremni za mali pindown action na slaboj strani. Noah, nakon inbound pass-a, sigurno isto ne bi drzao loptu 7 sekundi, a da ne pokusa nista.

Mnogi glavni treneri koji imaju superstarove u svojim ekipa ne koriste setove pri kraju meceva. Plase se cinjenice da ako njihov glavni igrac ne primi loptu, da nece uspeti ni da izbore neku dobru poziciju za sut. Iz tog razloga Kobe Bryant dobija loptu i izolaciju na toliko last-second poseda lopte. Ovom akcijom, Thibodeau je nacrtao set koji donosi Bulls-ima mogucu brzu realizaciju, a cak iako ne uspe, jos uvek mogu da daju loptu najboljem igracu. To je prilicno impresivno.

Ljuba90
05.01.2012, 17:30
Put Jamesa Hardena do NBA zvezde

Oklahoma je izabrala Hardena kao treceg pika na draftu 2009. godine. To je bio cudan izbor, jer su ostali igraci poput Curry-a ili Evans-a. OKC je zeleo igraca koji zna od svega po malo, a to je upravo pisalo u izvestaju skauta o Hardenu. Iako je na pocetku karijere imao odredjenih poteskoca, u poslednjoj sezoni je sve doslo na svoje mesto. Harden je igrao 82 utakmice, ulazeci sa klupe u 77 utakmica i postizuci u proseku 12.2 poena sa “true shooting” procentom od 59.8 %.

Cinjenica je da je Harden odigrao toliko dobro da je bio jedan od najefikasnijih ofanzivnih igraca u NBA. Postizao je 1.068 PPP (poeni po posedu) medju igracima sa najmanje 100 poseda. Harden je bio 29. u ligi kada gledamo PPP. Harden je u ovome bio uspesan koristeci dosta razlicitih ofanzivnih vrlina. Najbolji je kada su u pitanju izlasci iz blokova, sa loptom ili bez nje.

Harden je jedan od najefikasnijih igraca u NBA kada se radi o koriscenju blokova daleko od lopte. U ovim situacijama on belezi PPP od 1.193, sto ga cini jednim od najboljih u ovoj kategoriji. Harden je efikasan zbog poteza koje pravi pre koriscenja blokova.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LKFhx_mxdXI

Retko cete videti Hardena da blokove koristi na najobicniji nacin. On svojim telom prvo napravi dobar prostor i tek onda koristi blok, koji mu zatim omogucava otvoren poziciju za sut. Harden takodje zna da cita igrace koji ga cuvaju. Na klipu iznad vidite da odbrambeni igraci pokusaju da mu onemoguce koriscenje bloka, ali im to ne polazi za rukom zato sto ih je Harden procitao. Harden se toliko dobro krece bez lopte, da mislim da bi njegova produktivnost opala ako bi ga Oklahoma koristila kao inicijatora napada. Ako mu konstantno budete trazili da zapocinje napada sa loptom u svojim rukama, onda mu oduzimate najvecu snagu – kretnju bez lopte.

Kada koristi blokove sa loptom u svom posedu, Haren postize PPP od 0.963. I u tom segmentu je medju najboljima u ligi. Taj uspeh mnoge posmatrace navodi da pomisle da Harden treba da inicira napade. Ali to nije dobro. Ja vise volim kada je Harden daleko od lopte i kada koristi blokove kao bek suter. Harden mnogo bolje koristi blokove kada su na desnoj i pogotovo levoj strani terena, ali ima problema kada su na vrhu terena.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1220/grant_e_harden14_576.jpg

http://a.espncdn.com/photo/2011/1220/grant_e_harden13_576.jpg

Na slikama iznad Harden koristi blokove na krilnim pozicijama. Cim Harden izadje iz bloka, odbrane ga prepoznaju kao opasnost. Pogledajte u obelezene odbrambene igrace na slikama. Na obe slike se vidi preko dva odbrambena igraca blizu Hardena. To znaci da ce neko biti otvoren i da ce odbrambena rotacija biti jako teska.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=FZ8vbJlEuZE

Ovaj klip pokazuje Hardenovo odlicno biranje resenja u napadu. Kada Harden izadje iz bloka, odbrana reaguje na njega, sto ostavlja prostor za prodor ili pas. U prvoj akciji, kada Harden krene prema kosu na njega izlazi Cousins i ostavlja Collisona samog pod obrucem. Harden to primecuje i dodaje mu loptu za lagano kucanje. U drugoj akciji, jedan igrac preuzima Hardena, ali nedovoljno dobro i ostavlja mu prostor da napadne kos, sto ovaj cini i lagano polaze loptu u kos.

Stvari izgledaju drugacije kada Harden koristi blokove na vrhu terena. Razlog je taj da je mnogo dalje od kosa i samim tim nije toliko opasan po protivnicku odbranu.

http://a.espncdn.com/photo/2011/1220/grant_e_harden11_576.jpg

http://a.espncdn.com/photo/2011/1220/grant_e_harden12_576.jpg

Ove p’n’r situacije se desavaju na oko 9 metara od kosa. Posto je toliko daleko od kosa, manja je opasnost i moze se braniti sa samo dva igraca. Harden dolazi u iskusenje da iz driblinga sutira za 3 poena. On moze da pogodi te suteve, ali je opasnost daleko manja nego kad probija ka kosu.


http://www.youtube.com/watch?v=vJhfGcJFkaw&feature=player_embedded

Pogledajte odbrambene igrace u ove dve akcije. Kada Harden izadje iz bloka, niko ne reaguje. Razlog? Harden nije prevelika pretnja iz te daljine. Sprecen je da daje poene, ali i da kreira za saigrace. Ima mnogo manje opcija u napadu.

Cak i kada Harden krene ka kosu iz ovih blokova ima mnogo vecu distancu da predje.


http://www.youtube.com/watch?v=0P5rXisSuU8&feature=player_embedded

Ovo ostavlja dosta vremna odbrani da rotira i da zaustavi Hardena. Njegovo mucenje sa ovim blokovima koji su daleko od kosa nije ocigledno samo na snimcima nego i statisticki. Iz nekog razloga je Oklahoma prosle sezone cesto koristila ove akcije. Ako u Oklahomi zele da od Hardena naprave trecu zvezdu, onda ce morati da redukuju ove akcije i da vise koriste blokove blize kosu, gde je on neuporedivo opasniji i kreativniji.

Najveca mana u Hardenovoj igri je njegova nesposobnost da sacuva loptu. Ovo je cudno s’obzirom da je Harden razuman igrac. Izgubljene lopte su bile problem prosle sezone. Gubio je loptu u 11.3 njegovih ofanzivnih poseda. Vecina gresaka je bila prilikom probijanja ka kosu.


http://www.youtube.com/watch?v=_apqXGhUYMo&feature=player_embedded

Harden obozava euro – step potez koji je proslavio Manu-a. To je sjajan potez kada zelite da izbacite iz balansa odbrambene igrace, ali ga Harden precesto koristi. Rezultat je bio sve vise i vise izgudbljenih lopti tokom sezone zbog euro – stepa.

Sta je jedan od nacina da smanjite izgubljene lopte prilkom probijanja ka kosu? Razvianja floatera. Harden je prosle sezone pokusao floater samo 18 puta i pogodio 4. Ovo znaci da Harden prilikom svakom probijanja ka kosu, mora da ide do samog kraja. Odbrane to znaju i spremne su na to. Ako Harden razvije floater, postace jos bolji ofanzivni igrac. Pored toga ce smanjiti i broj izgubljenih lopti.

Impresivna stvar je ta da je Harden prosle sezone bio vrlo efikasan u napadu i pored toga sto je imao problema sa izgubljenim loptama. Ako uspe da smanji izgubljene lopte, postace jos efikasniji, postace istinska NBA zvezda i pomocice Thundrima u pohod na titulu.

Mandanda
16.01.2012, 03:12
Pozdrav !
Posle prvih 3 nedelja ove skracene sezone, odnosno 13 utakmica koliko su odigrali Mavsi, resio sam da se osvrnem na dosadasnje rezultate Mavsa, kao i poteze Mark Cubana iz predhodnog offseasona.
Licno, zadovoljan sam trenutnom pozicijom i skorom, aktuelnog sampiona su ove seozne napustili, Deshawn Stevenson, Tyson Chandler, J.J. Barea, Corey Brewer i Caron Butler, dok se Pedja penzionisao; dovedeni su Carter, Odom i Delonte od zvucnijih imena, te potpisani Williams, Wright i Yi. Prvi put od kupovine fransize, Cuban je resio da ne odresi kesu za sledecu sezonu, cak je vecini igraca koji su postali FA i koji su igrali veliku ulogu u osvajanju titule ponudio samo jednogodisnje produzenje ugovora sto su igraci glatko odbili. Siguran sam i da je dolazak Odoma maltene poklon s neba, misljenja sam da Mavsi ne bi doveli znacajnije pojacanje da se Lamar nije raskantao sa Lakersima. Cuban ima odavno pik na Dwighta, CP3 i Derona, tako da sam siguran da je maltene svesno zrtvovao ovu sezonu kako bi u sledecem offseason privoleo D Will-a ili Supermena da potpisu za Mavse, posto je, posle duzeg niza godina salary cap ostao neprobijen :).Mislim da je to jako pametan potez s njegove strane, vecina nosica igre su u poznim godinama, potrebna su kvalitetna mlada pojacanja, tao da ocekujem mnogo u sledecem offseasonu. Sto se tice mogucih tradeova, ne verujem da ce se nesto bitnije promeniti, Dallas uglavnom ima starije igrace koji mogu biti zanimljivi drugim timovima, tako da ce neko tesko menjati kvalitetnog mladog igraca za npr Mariona, Kidda, pa cak i Terryja. Sto se tice ove sezone, jako sam zadovoljan, ocekivao sam mnogo vece probleme i slabiji skor, Rick Carlisle zajedno sa veteranima radi zaista odlican posao, cak i Dirk ne pruza za sada partije na svom nivou, a kako stvari stoje Mavsi ce i ove sezone po 12. uzastopni put u PO. Delonte za sada solidno odradjuje svoj posao, ocekujem dosta i od Beaubois-a koji je bio velika nada i talenat, kazu da se polako vraca posle teske povrede; videcemo da li Rick racuna ozbiljnije na Jonesa, za Odoma ne sumnjam da ce se uklopiti, imam puno poverenja u Carlislea. J-Kidd bi posle ove sezone trebao da ode u penziju, mislim da su on i Carter odradili svoje, tako da od njih ne ocekujem puno. Ocekivao sam da ce se Mahinmiju pruziti sansa kao back up center, za sada ok odradjuje posao, Haywood po meni nema kvalitet da bude prvi centar sampiona lige; Marion i dalje gura, jako koristan igrac na obe strane terena, iako je odavno zasao u pozne godine karijere. Na kraju bih se osvrnuo na 2 nosioca i mogu slobodno reci legende fransize, Dirka i Jason Terry-ja. Terry i dalje igra na visokom nivou, konstantno donosi poene sa klupe i uliva samopouzdanje ostatku tima, mislim da je on i vodja ovog tima (svaka cast Dirku), prosle godine je izrazio zelju da do kraja karijere zeli da ostane u Mavsima, i mislim da ce mu tu zelju Cuban i ispuniti. Sto se tice Dirka, za sada mu je statistika u padu, pogotovu u skokovima sto me cudi, ocekivao sam vise, pogotovu posle odlaska Chandlera, cinjenica je da i njega polako stizu godine, izgubio je malo i na brzini, ipak nadam se, da je to i zbog toga zbog kasnjenja pocetka sezone, i da ce vremenom popraviti svoje brojke. To je uglavnom to, morao sam da napisem koju rec zato sto se nisam javljao ni posle osvajanja titule, od svih odlazaka, najvise mi je zao Stevensona :D, odlican odbrambeni igrac, moze da pogodi trojku, veliki borac i brbljivac, zao mi je i ostalih, ali sam znao da im Mark nece ponuditi visegodisnje ugovore, pogotovu sto je vecini porasla cena zbog titule. Pozdrav i za clana Roddy-ja, njega odavno nema, znam da je on jos pre 3-4 godina navijao za Mavse, pratio je dosta, secam se da smo dosta pricali sta i kako u vezi rekonstrukcije tima, pogotovu oko uvaljivanja Dampiera nekom timu, i sta dobiti zauzvrat :D. Veliki pozdrav svima na forumu, nadam se ponovnom ulasku ove godine u PO, kao i napadu sledeceg leta na FA Howarda i Derona Williamsa.

Ljuba90
20.01.2012, 17:07
Tristan Thompson – Prvi utisci

Cavsi su iznenadjujuce dobro poceli sezonu ( 6-7 ). Tristan Thompson je jedan od razloga za to, tacnije njegova dobra igra. Cetvrti pik sa drafta za sada postize oko 8 poena, 5 skokova i skoro dve blokade za manje od 20 minuta po utakmici, sto je dovoljno za 14 PER ( player efficiency rating ).

Thompsonova dobra igra nije pokazatelj nekog napretka u skill – setovima. Tristanove prednosti i mane su manje vise slicne kao kada je i dosao sa koledza.

Ovo je u isto vreme i dobro i lose. Zavisi od perspektive posmatraca. Dobro je to sto su mu njegove sposobnosti stecene na koledzu vec sada dovoljne da bude bitan faktor u NBA. Lose je to sto ima jos mnogo da radi, ako zeli da iskoristi svoj potencijal. Ocigledno je da ima jos mnogo prostora za napredak, ali fanovi su uvek nestrpljivi kada je progres mladog igraca u pitanju.

Prednosti :

Kretnja bez lopte :

Thompson se dobro krece bez lopte, to je nesto sto je pokazao jos dok je igrao za Texas i to je stvar koja se generalno lako prebaci i na visi nivo kosarke. Tristan se odlicno otvara kada njegov saigrac probija ka kosu. Sto je jos veca prednost kada uzmemo u obzir da je taj saigrac u glavnom Irving.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8tAE3GUIKss

Ofanzivni skokovi :

Thompson trenutno postize 1.182 PPP ( poeni po posedu ) nakon ofanzivnih skokova, sto je veoma dobra brojka kada se uzme u obzir koliko ima ofanzivnih skokova ( 11.8 % ). Thompson ima veoma brz i eksplozivan drugi skok, sto mu omogucava drugu sansu pre nego sto odbrana dodje do lopte.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=1JqczL4svCI

Ofanzivni skokovi i probijanje bez lopte cine 50% Thompsonovih poseda u dosadasnjem delu sezone.

Blokade :

Belezeci 3.1 blokadu na 36 minuta, Tristan pokazuje da su se njegova duzina, brzina i tajming dobro preneli u NBA. Pokazao je da je u stanju da bude dobar odbrambeni igrac u reketu, iako bi morao da doda malo snage u donjem delu tela. On i dalje ima problema sa licnim greskama, sto ce se otkloniti kako vreme bude prolazilo.

Slabosti :

Sut :

Thompson ce morati dosta da radi na skok sutu. Prosle godine je bio u donjoj cetvrtini svih koledz igraca kada je skok sut u pitanju, sa samo 30.8 %. Na Texasu je tako imao samo 54.6 % sa linije slobodnih bacanja. Za sada se to nije promenilo. Thompson trenutno sutira 45.5 % sa linije slobodnih bacanja,a pogodio je samo jedan sut sa polu – distance.

Najveci problem kod njegovog suta je spacing cele ekipa Cavsa. Odbrambeni igraci ga pustaju da ostane sam i usmeravaju svoju paznju na neke druge pretnje po svoj kos.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=6d5ncr84R9E

Defanzivni skokovi :

Jos jedna slabost koja se prenela sa koledza su skokovi u odbrani. Thompson ima samo 17.7 % defanzivnih skokova u svojoj kratkoj NBA karijeri, sto je prilicno lose za visokog igraca. Ako zeli da postane dobar defanzivni skakac, morace da poradi na svojoj tehnici. On se oslanja samo na svoje fizicke predispozicije, sto nije dovoljno za dobar defanzivni skok.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7iJam_5jfvQ

Napad na post-u :

Thompson je primetio da mu je post igra u napadu slabost i ne oslanja se previse na taj segment. Situacija nije bila ovakva na Texasu gde je 40 % njegovih poteza bilo u post up igri, iako mu nije islo preterano dobro. Tristan se ne oslanja na svoju slabiju ruku i cesto gubi lopte pod kosem. Kada trazimo njegovu najvecu manu, onda je to sigurno post up igra. Na njoj ce morati najvise da radi da bi je unapredio.

Generalno, Thomspon igra dobro i pruza odlicno energiju kada udje sa klupe. On ima alate da bude dobar na obe strane terena, ali ce prvo morati da radi na svojim slabostima i morace da napreduje u svakom segmentu svoje igre.

T-Snell
15.02.2012, 00:25
Griffin-ovo up and down vece u Dallas-u


U sinocnjem mecu izmedju trece i cetvrte ekipe zapada, Mavericks-i su pokvarili povratak Caron Butler-a sa pobedom od 96-92 nad njegovim Clippers-ima. Ovo je bio drugi susret ovih ekipa ove sezone, gde je prethodni mec resila trojka Chauncey Billups-a za pobedu sekund pre kraja. Zbog cinjenice da je Chauncey bio out za ovaj mec, Clippers-ima je trebalo vise produkcije od strane drugih igraca. Posebno je bilo bitno gledati Blake Griffin-a i to kako se privikao na nove igrace oko njega.


Pocetkom prve cetvrtine, cinilo se da je Blake savrseno prilagodio svoju igru i agresivnost u skladu s tim ko ga je cuvao, evo i kako je to izgledalo u tom trenutku:




Defender
FG-FGA
FT-FTA
Details


Dirk
0-1

Missed 16-foot jumper


Haywood
2-2
0-2
1 TO, 1 good post hook, slip screen/foul on switch


Odom
0-1

Missed lay-up


Mahinmi
1-1

Great post move for a dunk


Misc
1-2

Transition alley-oops






Sa 8 poena i 4 skoka na samom startu, Griffin je primorao Mavs-e na neke teske odluke sto se tice odbrane. Do sada ove sezone, Blake nije bio toliko dobar kao sto se ocekivalo u pick and roll situacijama. Od pocetka sezone, Griffin ima u proseku PPP od samo 0.957 sto ga smesta u donju polovinu u toj kategoriji. Medjutim, kao sto se vidi u tabeli, Griffin je odlicno odradio slip kod pika, to je nesto o cemu sam vec pisao pre pocetka sezone. Evo rezultata sinocnjeg slip-a:



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=YfkagWUtFjQ


Griffin-ova sposobnost da zavrsava akcije ispod samog obruca prouzrokuje ogromne probleme za protivnicke odbrane. Kada pravi taj slip kod pika, jos jedan odbrambeni igrac mora da pomogne (u ovom slucaju Dirk) i ostavi svog coveka kako bi sprecio potencijalno zakucavanje osim ako ne zeli da zavrsi kao Kendick Perkins. Kako je suprotna strana terena otvorena, Chris Paul sada moze da bira na koji ce nacin da „secira“ odbranu.

Ova akcija je dobro isla prosle veceri s obzirom da je u vecini situacija suter bio vec spomenuti Butler. Butler je u prvoj cetvrtini za 3 sutirao 3-4 sipajuci po svojoj bivsoj ekipi, a mec je zavrsio sa 5-10. Ustvari, Clippers-i su jako uspesni iz spot up-a ove sezone i sesti su u ligi sa PPP-om od 1.01. Ovo sve je prouzrokovano paznjom koju dobija Blake Griffin i naravno onim plejmejkerom koji je inace vrlo dobar. :D

Ipak, Griffin nije jedina osoba u Lob City-u koja privlaci toliku paznju. U posedu koji cete sada videti, DeAndre Jordan se otvara ka kosu i tako je omogucen jos jedan wide open sut sa slabe strane, odnosno strane pomoci odbrane:



http://www.youtube.com/watch?v=g_p1OgUaxlA&feature=player_embedded



Clippers-i su koristili ovaj set jako cesto protiv Mavs-a pokusavajuci da eksploatisu sve opcije iz njega. Paul je igrao samo 6 minuta u prvoj cetvrtini, cetvrtini u kojoj su Clippers-i dali samo 19 poena. U drugoj, Mo Williams je zabelezio 9 poena sa klupe i odigrao je celu deonicu.


U cetvrtoj, Mavericks-i su na kraju preuzeli kontrolu nad ovom back and forth utakmicom. Kljucni faktor u pobedi Dallas-a je bila Griffin-ova ili nemogucnost ili jednostavno obicna prestrasenost da napada kos agresivno. Griffin je tokom sezone pokazao tu tendenciju da ide sto dalje i dalje od kosa kako se kraj utakmice blizi kraju ne zeleci da ide na liniju slobodnih bacanja. Cak i kada dobije loptu na niskom postu, to izgleda mlako, bas ispoljavajuci manjak samopouzdanja kada je u pitanju sutiranje penala. Pogledajte samo kljucni posed krajem utakmice gde Blake samo sto je promasio 3 slobodna bacanja dozvoljavajuci Dallas-u da podigne prednost i ukljuci publiku u mec.



http://www.youtube.com/watch?v=2MC1BjZHc6M&feature=player_embedded


Blake je zaista poceo mec fantasticno, bio je agresivan i istovremeno dozvoljavao CP3-u da ga koristi kako bi razigrao druge. Ali, kako je utakmica dalje odmicala, on se sve vise oslanjao na svoje saigrace kada je mogao da provede zadnjih par minuta utakmice na liniji za slobodna bacanja. Blake mora dovesti svoje samopouzdanje na isti nivo na kojem mu je energija kako bi uspeo. Nakon svega, s obzirom na to da njegova ekipa zeli da ode duboko u PO-u, Griffin mora pokazati sposobnost da igra najbolje kada je najbitnije.

T-Snell
25.02.2012, 20:45
Kako cuvati Jeremy Lin-a?


New York Kincks-i su pre meca sa Miami Heat-om imali skor 9-2 od breakout utakmice Jeremy Lin-a ranije ovog meseca. Lin-ova dominacija se dogodila zbog izuzetne sposobnosti koju poseduje u pick and roll igri. Knicks-i koji su u sredu savladali Atlanta Hawks-e sa 99-82, a potom naredne veceri izgubili od Miami Heat-a postavljaju pikove za Lin-a u 45.9% njegovih poseda. Ako pogledamo statistiku samo za njegove posede u halfcourt-u, odnosno pozicionom napadu, ta brojka raste do 56.3%. Kada se sve sabere, 45.3% Lin-ovih poena i 59.1% asistencija dolazi iz pick and roll akcija. Drugi NBA timovi to primecuju i pokusali su nekoliko razlicitih defanzivnih strategija na njemu, s tim sto su neke bile efikasnije od drugih.


Prva strategija: Soft shows/Zoning off (bice objasnjeno ispod sta znaci)
Koriscena od strane: New Jersey-a (dvaput), Jazz-a, Toronto-a, NO-a i Atlanta-e


http://a.espncdn.com/photo/2012/0223/grant_lin3_576.jpg


Soft show je jedna od najosnovnijih strategija protiv pick and roll-a, posebno kada timovi nisu preterano upoznati sa igrom protivnickog plejmejkera. Imajuci u vidu Lin-ovu neocekivanu eksploziju, nije iznenadjujuce sto se ovih 5 timova pridrzavalo standardne pick and roll odbrane. Odbrambeni igrac koji cuva blokera, odnosno igraca koji pravi pik, obicno prelazi u zonsku odbranu. On se odvaja od svog coveka i ceka igraca sa loptom da krene ka kosu, dok igrac koji cuva ball handler-a ide preko bloka. Na screenshot-u iznad, Jordan Williams se odvaja od Chandler-a i ceka Lin-a da krene driblingom ka kosu, dok Deron Williams prolazi preko bloka.



http://www.youtube.com/watch?v=f6dWFRdeLpE&feature=player_embedded


Zasto ovo funkcionise? Ovo je perfektna odbrana protiv mladog plejmejkera koji nije igrao previse minuta. Lin je nateran da razmislja i pravi odluke. Kako koristi pik, ne postoji otvoren put ka kosu za njega. Mora da cita odbranu i pronadje otvorenog saigraca sto daje odbrani priliku da mu iscacka loptu. Kada se konacno odluci na prodor, vec je dao visokom igracu dovoljno vremena da dodje u dobru poziciju da ga odbrani.



http://www.youtube.com/watch?v=kQezzryBp7c&feature=player_embedded


Zasto ne funkcionise? Ukoliko plejmejker ocekuje da se visoki igrac povuce i zna sta zeli sa loptom cak i pre nego sto iskoristi blok, onda moze lako da unisti odbranu. Odbrana je vec komitovala dva igraca da zaustave Lin-a i sada moraju da se oslone na brze defanzivne rotacije. Ali, Lin je vec napravio odluku i njegov napad uspeva brze da odigra ono sto je zamislio, nego sto odbrana moze da pokrije.

Soft show strategija je postala relativno neefikasna protiv Lin-a zato sto se jako brzo adaptirao na nju. Nakon sto vidi poseban nacin odbrane nekoliko puta, shvata kako da ga napadne i pocinje da pravi dobre odluke. Primetite kako brzo Lin odigrava pas nakon bloka u snimku iznad. I, kada odluci da zadrzi loptu, nema tu previse cekanja, vidi otvoren put ka kosu i koristi ga.


Druga strategija: Hedging (iskakanje i pomoc visokog igraca za momenat)
Koriscena od strane: Washington-a


Ovo je strategija koja se oslanja na pomoc visokog igraca. On za trenutak iskace da pokrije igraca sa loptom. Zatim, vraca se na svog coveka, nadajuci se da je dao dovoljno vremena igracu koji ustvari cuva ball handler-a da se vrati na njega. Ostala 4 defanzivna igraca ucestvuju u zavisnosti od toga koliko se visoki zadrzao na pomoci.



http://www.youtube.com/watch?v=SW0EjdsvcgY&feature=player_embedded


Zasto ne funkcionise? Generalno, NBA plejmejkeri su isuvise dobri za ovakav nacin odbrane. Centar jednostavno zavrsava na mestu na kojem je neupotrebljiv i obicno odbrana ne moze dobro da izrotira ili pomogne zato sto ne znaju koliko ce se drugo visoki zadrzati na igracu sa loptom.

Ovo je bio moze se reci epic fail od strane Wizards-a da probaju da kontrolisu Lin-a preuzimanjem. Brzo je shvatio sta ce odbrana igrati na njemu, tako da je zadrzavao dribling, cekao da se centar vrati na svog igraca i onda napadao obruc potpuno slobodan. Protiv ove odbrane, Lin je imao cak 18 poena i 6 asistencija iz 18 pick and roll poseda, sto znaci da su Knicks-i bili uspesni na vise od pola ovih akcija!


Treca strategija: Hard Shows (iskakanje pod 90 stepeni)
Koriscena od strane: Los Angeles Lakers-a

http://a.espncdn.com/photo/2012/0223/grant_linhardshow_576.jpg

Za razliku od soft show-a koji tera plejmejkera da cita odbranu, hard show ga stavlja pod pritisak jer odmah nakon bloka visoki iskace pod 90 stepeni i zatvara tu stranu, odnosno pravi neku vrstu zida. Ovo nije zamka, zato sto visoki ne ostaje tu. Zapravo, on je tu samo za momenat, pre nego sto se brzo vrati na svog coveka. Cilj je naterati plejmejkera da se uspanici nakon koriscenja pika. Iskakanje pod 90 tera pleja da ili uhvati loptu i okleva sto dozvoljava njegovom coveku da se vrati nazad, ili da ode driblingom unazad.



http://www.youtube.com/watch?v=L9-8uilzJ4w&feature=player_embedded


Zasto ovo funkcionise? Kada je Lin prvi put poceo da vidja ovu vrstu odbrane od strane Lakers-a, panicio je i pravio lose odluke. Na snimku iznad, vidimo da pokusava da razdvoji Gasol-a i Fisher-a, ali samo baca los pas preko svog tela – nesto sto necete obicno videti od njega. U drugom slucaju hvata loptu rano i telefonira gde ce baciti pas.



http://www.youtube.com/watch?v=AlBgfNsYASo&feature=player_embedded


Zasto ne funkcionise? Kod iskakanja pod 90 stepeni je sve u tajmingu. Ako visoki to ucini prekasno zaradice faul. Ako to uradi prerano, plej moze vrlo lako da nadje otvoren put do samog kosa. Ako se previse zadrzi na igracu sa loptom, ostaje da igra odbranu na njemu na nekih 7-8 metara od kosa. Sve ove stvari su se dogodile Lakers-ima. Ponovo, Lin se veoma brzo adaptirao. Kaznio je Andrew Bynum-a tako sto je ulazio u njega kada je shvatio da ce ovaj kasniti. Inicirao je kontakt i dobio faul. U narednom slucaju, Tyson Chandler primecuje da ce njegov cuvar iskociti prerano sto je iskoristio i postigao lake poene.


Ovu strategiju je tesko implementirati tokom citavog meca. Umesto da se u potpunosti oslone na nju, timovi bi trebali malo da miksuju i koriste soft show takodje. Samo menjanjem strategija, timovi mogu da drze Lin-a, koji se odlicno prilagodjava, na oprezu.


Cetvrta strategija: Traps (zamke)
Koriscena od strane: Dallas-a


Dallas Mavericks-i su dizajnirali trapping odbranu specijalno za Lin-a. Svaki put kada bi Jeremy iskoristio pik, bio bi udvajan od strane igraca koji cuva blokera i naravno, svog originalnog cuvara koji bi prolazio preko bloka. Za razliku od hard show-a, ovo je nije bio scenario gde visoki iskace samo za momenat, a zatim se vraca. Dallas je udvajao Lin-a sve dok ovaj ne uhvati loptu.



http://www.youtube.com/watch?v=zgnmgfFjwyE&feature=player_embedded


Zasto funkcionise? Lin panici i nateran je da iskreira nesto sa dva odbrambena igraca koja mu disu u potiljak.


http://www.youtube.com/watch?v=IdD7OAMpylQ&feature=player_embedded


Zasto ne funkcionise? Zamke ne uspevaju iz istog razloga iz kog ne uspeva ni soft show taktika. Odbrana se komituje sa dva igraca na jednog ofanzivnog i rotacije moraju da budu perfektne, sto naravno, ne moze uvek da se desi. Kada se Lin suocava sa ekipom koja ga udvaja nece uzimati previse suteva iz pick and roll-a, ali ce nakupiti asistencije pronalazeci otvorene saigrace i ranim oslobadjanjem od lopte.


Peta strategija: Usmeravati ga na levu stranu
Koriscena od strane: Minnesota-e i Sacramento-a


http://a.espncdn.com/photo/2012/0223/grant_linleft_576.jpg


Lin-ova osvedocena slabost u zadnjih 11 meceva, jeste njegova slaba leva strane: napadanje kosa driblingom levom rukom, zavrsavanje blizu kosa levom i generalno koriscenje leve ruke. To su primetili i Minnesota Timberwolves-i i Sacramento Kings-i. Oni bi ga ili naterali od bloka kada bi on bio postavljen na desnu stranu, ili na blok ako bi isti bio postavljen na levoj. Kada bi jednom krenuo ulevo, odbrana mu nije dozvoljavala da se vrati nazad. Na slici iznad, pre nego sto je Chandler uopste napravio pik, Ricky Rubio usmerava Lin-a i tera ga levo, a Nikola Pekovic je spreman da zaustavi prodor ka kosu.



http://www.youtube.com/watch?v=DRw-gLHcfdE&feature=player_embedded


Zasto ovo funkcionise? Kljuc kod ove strategije je igrac koji cuva Lin-a. Jednom kada natera Jeremy-a da krene levo, ostaje u tom polozaju kako bi pokusao da iznudi izgubljenu loptu. Ako Lin pokusa da je vrati desno, odbrambeni igrac je tu da je izbije.

Dok Lin-a ne natera odbrane da placaju sto ga usmeravaju na jednu stranu, ovo je strategija koju sve ekipe treba da koriste. Bio je suocen sa ovom vrstom odbrane 35 puta i postigao je samo 15 poena uz sut 5/16 sa vise izgubljenih lopti (10) od asistencija (9). Lin mora bolje da koristi levu ruku kako bude sticao iskustvo, ali to sigurno nece biti instant poboljsanje.


Sta je Miami uradio?


Najtezi test za Lin-a je svakako bio sinoc protiv Heat-a. Iako su verovatno trebali samo da ga usmeravaju u levo, Heat ga je svaki put udvajao kod pick and roll-a. To je njihova strategija i od nje jako retko odstupaju. Zamke koje su oni pravili su daleko efikasnije od onih Dallas-ovih, jednostavno zbog igrackog kadra – Joel Anthony, Udonis Haslem i Chris Bosh su svakako bolji u tom pogledu od Nowitzki-og i Haywood-a. Ali, jos bitnije, iz razloga sto stalno udvajaju, Heat-ovci odlicno i rotiraju u odbrani. Miami je sedmi u ligi po pitanju dozvoljavanja poena ball handler-ima iz pick and roll-a.

Ljuba90
28.02.2012, 16:35
Provera Jamesa Hardena i Johna Walla

Pre nego sto je NBA sezona pocela, uocio sam tri igraca koji su bili na granici da postanu zvezde ove lige: John Wall,James Harden i Eric Gordon. Mislim da je sada pravo vreme da proverimo ove igrace. Fokusiracu se na Hardena i Walla, posto je Gordon odigrao samo dve utakmice ove sezone.

Harden i Wall izgledaju skoro kao totalne suprotnosti. Iako ulazi sa klupe, Harden je napravio veliki pomak u svojoj igri, i njegov PER je skocio sa 16.48 na 21.20. Postao je najbolji sesti igrac u ligi. Tu je i Wall koji ima problema. Treba reci da nije nazadovao u svojoj igri, on samo nije dovoljno napredovao u odnosu na proslu sezonu. Mnogi kriticari su ocekivali da Wall ove sezone udje u “najbolji plejmejker u ligi” diskusiju. Umesto toga, njegov PER je skocio sa 15.85 na 17.62.

Pre sezone sam govorio da Wall mora da unapredi svoju backourt igru. Njegov PPP od 0.730 u halfcourt situacijama prosle sezone ga je svrstao u poslednjih 15% od svih igraca u ligi. U sustini, Wall je unapredio svoju halfcourt igru, ali samo na 0.740 PPP. Vise nije u 15% donje polovine lige, vec u 25%, sto i nije razlog za slavlje fanova iz Washingtona.

Zasto Wall ima problema? Kao i prosle godine, Wall se zadovoljava skok sutom posle PnR situacija. Wall, koji nije sjajan suter, ne koristi otvoren prostor do kosa, nego se odlucuje na sut sa poludistance. Videli smo to prosle sezone, a ove se to cak i pogorsalo.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0224/grant_harden_graph_576.jpg

Na grafikonu iznad vidimo da Wall jos vise sutira iz driblinga u PnR situacijama ove sezone. Postize 30.6 % kada se osloni na sut, a cak 54.5 % kada probija ka kosu.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=nUm0OB1TtD8

U ovom posedu McGee pravi odlican blok za Walla, koji je u punoj brzini. Nakon izlaska iz bloka Wall ostaje 1 na 1 sa Cousinsom. Mogao je lagano da prodje pored njega i da dodje do kosa, ali se Wall ipak odlucuje za sut. To je los sut jer je Wall pre njega bio u punoj brzini. Neki igraci, kao sto je Westbrook, mogu da se zaustave kada su u punoj brzini i da daju kos. Wall nije jedan od tih igraca.


http://www.youtube.com/watch?v=Aqkyqrls8CE&feature=player_embedded

Ovde se jos jedan igrac koji cuva Walla zaglavljuje u bloku i nijedan igrac ne izlazi da pomogne. Wall ima slobodan prostor do kosa, ali se on ipak opredeljuje za sut.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0224/grant_Wall_PNR_Settle_576.jpg

Wall ima mnogo prostora ispred sebe, ali ni ne pokusava da ga istrazi. Mozda bi mogao da postigne lagan kos iz prodora, a mozda bi i navukao 2 igraca na sebe sto bi ostavilo samom Younga za otvoren pas ka njemu . A na drugoj strani bi mozda i Lewis ostao sam na sutu. Kada se igrac koji je cuvao Walla zaglavio u bloku, to je Johnu omogucilo dosta razlicitih mogucnosti, koje bi uglavnom zavrsile poenima za Wizardse. On ipak bira najgoru opciju i podize se na sut.

Totalno je drugacija prica kada je Harden u pitanju. On je veoma uspesan kada je halfcourt napad u pitanju. Njegov PPP u tom segmentu je prosle godine bio 1.009. Takav PPP ga vec svrstava u najbolje igrace u ligi kada pricamo o halfcourt napadu, sto mu ne ostavlja mnogo mesta za napredak. Ali je James ipak uspeo. Podigao je PPP na 1.069. Unapredio je svoje brojke tako sto je postao bolji u PnR situacijama. Harden je napredovao od veoma, veoma dobrog do odlicnog kada pricamo o ovom segmentu igre.

Prosle godine Harden nije imao problema u PnR situacijama, ali nije bas najbolje koristio blokove na velikoj daljini od kosa. Ove godine je otkrio kako i to da unapredi. On postize 1.179 PPP kada je PnR daleko od kosa, sto ga stavlja u najbolje igrace u ligi kada je ovaj segment igre u pitanju. Sta Harden radi drugacije u odnostu na proslu sezonu? Napada kos.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0224/grant_wall_graph_576.gif

Ovaj grafikon nam pokazuje da je Harden skoro izbacio iz svoje igre sut nakon blokova daleko od kosa. Umesto toga, on probija ka kosu u 55.4% situacija postizuci “league best” 1.528 PPP sa 66.7% suta. Nad Hardenom igraci prave faul u 29.2% situacija kada probija ka kosu posle dalekog bloka. Ove godine se James ne zadovoljava sutem sa distance, vec probija ka kosu.


http://www.youtube.com/watch?v=eBBuvXW0c9A&feature=player_embedded

Harden poseduje mogucnost da poentira “u guzvi”. On ne sutira sa distance, nego odrzava svoj dribling i ide ka kosu, sto se neretko zavrsava njegovim poenima. Prosle godine je Harden nakon izlaska iz ovih dalekih blokova imao pasivan prvi dribling kojim nije pravio pritisak na odbrambenog igraca. Ovo godine je Harden skoro uvek u “atack mode-u”. Hardenov napredak u PnR igri je najveci razlog njegove “breakout” sezone i najveci razlog zasto je za sada glavni favorit za najboljeg sestog igraca lige.

T-Snell
01.03.2012, 19:45
The Spurs Double-Staggered Ball Screen


Spurs-i su sinocni mec protiv Bulls-a zavrsili suprotno od onoga sto su planirali, ali doktor Pop je prikazao jos malo svoje kreativne briljantnosti koja ga cini jednim od najboljih trenera u ligi. Gledajuci da uvede svoju rezervnu postavu u ritam nakon timeout-a, Popovich je pozvao jedinstven set ukljucujuci dva visoka igraca (Matt Bonner-a i Tiago Splitter-a) kako bi napravili uzastopne pikove za Gary Neal-a.

Napad startuje sa malo lazne akcije iz seta 1-4 kako bi protivnik mislio da se igraju cuveni „rogovi“ (poenta je da su i Bonner i Splitter na laktovima). TJ Ford startuje tako sto dodaje loptu Splitter-u na desnu stranu. Zatim, kako Ford protrcava, Splitter salje loptu na drugu stranu do Neal-a i odlazi ka sredini. Bonner, strpljivo cekajuci na desnom laktu, dolazi i sprinta da napravi pik za Neal-a. Kako je Neal-ov cuvar, Luol Deng, slicne velicine, Taj Gibson (koji cuva Bonner-a) ima slobodu da preuzme Neal-a nakon sto ovaj iskoristi Bonner-ov blok.


http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2012/03/One.bmp


Da je ovo bio klasican pick and pop izmedju Bonner-a i Neal-a, preuzimanje bi lagano resilo ovu akciju zbog Gibson-ove mogucnosti da cuva nize, brze igrace od sebe na perimetru. Medjutim, kako Splitter prilazi da napravi jos jedan pik, dolazi do konfuzije u odbrani Bulls-a. Gibson, verovatno zbog kombinacije neiskustva u cuvanju igraca sa loptom u pick and roll situacijama i manjka preparacije za takve situacije, odlazi ispod bloka. Njegova odluka ce naterati Asik-a (koji cuva Splitter-a) da iskoci visoko, iznad pika, kako bi sprecio lagan, otvoren sut za sinoc fantasticnog Neal-a.


http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2012/03/Two.bmp


Losa komunikacija sada igra ulogu jer i Gibson i Asik pokusavaju da izadju na Neal-ov sut. Cinjenica da su obojica ispred Splitter-a, omogucava Brazilcu da se lagano spusti ka kosu.


http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2012/03/Three.bmp


Kako Splitter utrcava brzo ka obrucu, CJ Watson je nateran da sa strane pomoci pokusa da preuzme Splitter-a i zaustavi lagane poene.


http://nbaplaybook.com/wp-content/uploads/2012/03/ThreeB.bmp


Rezultat svega je asistencija za Neal-a i relativno lagano polaganje za Splitter-a, a evo i akcije u realnom vremenu:



http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=jFFnUKABJ5Y

T-Snell
02.03.2012, 18:52
The Closer: Derrick Rose in Crunch Time



Pretprosle noci, Derrick Rose je imao jos jednu neverovatnu utakmicu za Chicago Bulls-e. Rose je postigao 29 poena uz sut iz igre 10-23 u pobedi Bulls-a od 96-89 nad San Antonio Spurs-ima i sa utakmicom u egalu u samoj zavrsnici, pokazao je koliki pritisak ustvari stavlja na odbranu. Bulls-i, sa 3 poena prednosti i minutom do kraja meca, pozivaju jednostavan pik za Rose-a. To je sve sto je bilo potrebno da se vidi Rose-ov efekat na protivnicke odbrane i kako njegovi saigraci mogu da profitiraju iz svega toga.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls1_576.jpg


Kako Rose prenosi loptu na polovinu Spurs-a, odlazi na desnu stranu i ceka par sekundi troseci vreme. Kada je vreme za napad doslo do 14 sekundi, Joakim Noah sprinta da mu napravi blok. Set kao sto je ovaj nije uopste nuklearna fizika, vec je jako jednostavan. Akcija je jednostavan pick and roll sa ostala 3 igraca u spot up situacijama – Ronnie Brewer u korneru na strani pomoci, Luol Deng na 45 na istoj strani i Taj Gibson u skracenom korneru na strani lopte.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls2_576.jpg


Cak i pre nego sto je Noah napravio blok, Spurs-i gledaju da naprave zamku Rose-u i da ga udvoje. Tim Duncan ostavlja Noah-u i ide iznad njega, a Tony Parker takodje prolazi iznad bloka ne odvajajuci se od Rose-a.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls3_576.jpg


Jedna od pametnih stvari koje Bulls-i rade ovde je sto ocekuju zamku i pik se postavlja dosta visoko. Spurs-i su sada prinudjeni da udvajaju Rose-a maltene skroz kod linije polovine terena. Ovo siri odbranu i stvara rupe za igrace u napadu bez lopte. Noah koristi sav ovaj prostor tako sto slip-uje i otvara se na vrhu kapice da primi loptu.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls4_576.jpg


Cak iako Noah verovatno zeli da kreira za svoje saigrace, a ne da zavrsi sam, ima previse prostora da odbrana ne bi skupila i pomogla na njemu. Na screenshot-u iznad, vidimo da 4 igraca Spurs-a skupljaju oko Jo-a, igraca koji nije previse napadacki obdaren. Tri sutera koja su Bulls-i stavili u igru su sada potpuno otvorena. Noah dobro ceni situaciju i pogadja Brewer-a u korneru.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls5_576.jpg


Spurs-i su sada u scramble mode-u. Kako pas odlazi na Brewer-a, Richard Jefferson jako istrcava na njega. Brewer radi odlican posao shvatajuci da je Jefferson jedini igrac Spurs-a koji napusta reket i odigrava brzi touch pass do Deng-a na 45.


http://a.espncdn.com/photo/2012/0301/grant_bulls6_576.jpg


Deng hvata loptu i pogadja otvorenu trojku u ritmu jer Jefferson ne uspeva na vreme da stigne do njega. Ovaj sut je uncontested i Deng poveca prednost na 6 poena i prelama utakmicu za Chicago.

Ljuba90
04.03.2012, 17:00
NBA Rookie Midterm Report



Sada kada je All star pauza prosla, ocenicemo igru rukija u prvom delu sezone. Dve teme se isticu kada su rukiji u pitanju: Prva je borba za Rookie of the Year izmedju Rubia i Irvinga; druga je broj mladih visokih igraca koji su upali u rotaciju svojih timova. Iako je vecina ovih momaka pronaslo nacin da budu efektivni na terenu, oni takodje imaju mane u svojoj igri koje moraju da isprave kako bi napredovali u svojoj NBA karijeri.

Dvojica najboljih

Od pocetka sezone su Irving i Rubio najbolji rukiji. Iako su obojica plejmejkeri, oni igraju na veoma razlicite nacine. Primer koji najbolje pokazuje njihovu razliku je PnR igra, koju obojica koriste u 40% svojih ofanzivnih poseda. Ono sto je interesantno je to da Irving i Rubio igraju PnR podjednako dobro, samo sto dobijaju razlicite rezultate. Rubio, koji obicno posle PnR-a dodaje loptu za lagane poene svojih saigraca, postize 0.919 PPP u PnR situacijama. Za razliku od njega, Irving posle bloka obicno poentira, postizuci 0.911 PPP. Da bi jos bolje uvideli ovu razliku, pogledajte koliko cesto Kyrie i Ricky sutiraju i dodaju iz PnR situacija.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0229/grant_pnrgraph1_576.jpg

Ovi grafikoni nam pokazuju da Rubio vise ukljucuje svoje saigrace, a da Irving radi obrnuto. Sledeci grafikoni ce vam pokazati koliko su efikasni ovi plejmejkeri kada koriste svoje glavno oruzje.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0228/grant_e_pnrbreakdown_576.jpg

Ovde vidimo da Minnesota postize vise poena po posedu kada Rubio dodaje posle PnR sitacija nego Cleveland kada Irving uradi isto. Irving je pak efikasniji kada stvara sam za sebe nego Rubio. Mozda cete pomisliti da Rubio ima Love-a i citav korpus krilnih igraca kojima je lakse dodavati nego Jamison-u, Casspi-u i Varejao-u. To nije tacno. Kada posmatrate igru Rubia i Irvinga, postaje jasno da su ovo dva plejmejkera koji na igru uticu na razlicite nacine.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=cyHc1kfFMSA#!

Kada Rubio izadje iz bloka, on istrazuje protivnicku odbranu. On obicno ne trazi prostor da kreira sam za sebe, umesto toga on cita odbranu da bi nasao pravu sansu da doda otvorenom saigracu. Cak i kada probja do kosa, on i dalje trazi saigrace, i ako neko izadje na njega, on ce dodati loptu otvorenom saigracu.

Irving ce prvo traziti sut za sebe. Ako posle bloka ima dovoljno prostora on ce se podici na sut. On takodje trazi rupe u odbrani kroz koje bi mogao da probije do kosa. Odlican je u oba segmenta, a nacin na koji Irving koristi blokove i nacin na koji napada me tera da mislim da je to jednostavno njegov nacin igre. Isto tako, Rubiov nacin igre je da uvek prvo pokusa da asistira.

Visoki igraci kojima nesto nedostaje

Najvece iznenadjenje ove rookie klase je broj kvalitetnih visokih igraca, ne racunajuci Jonasa Valanciunasa koji i dalje igra u Evropi. Enes Kanter, Markieff Morris, Bismac Biyombo i Gustavo Ayon su impresionirali u svojim timovima i zasluzuju vise vremena na parketu kako sezona odmice. Ipak, svaki od ovih rukija ima odredjene mane u svojoj igri koje treba da poprave.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0228/grant_e_ekanter_576.jpg

Kanter je odlican kada brani igraca sa lotpom u PnR situaciji. Takodje je solidan u odbrani na postu i radi odlican posao sa kosevima posle ofanzivnog skoka. Kanter ima probleme kada igra ledjima u reketu i kada se posle PnR-a “odmotava” ka kosu.


http://www.youtube.com/watch?v=tGW4WqBbh48&feature=player_embedded

Kanteru nedostaje finesa, i nije naucio poteze kada primi loptu i treba da je pospremi u kos. Cesto gubi lopte i pravi faulove u napadu. On moze da napreduje ako izbaci extra dribling kada su odbrambeni igraci koji pomazu igracu koji ga cuva blizu njega. Kanter takodje mora da omeksa ruku. Ovo ce mu omoguciti da postize poena sa par metara, a ne samo sto je moguce blize kosu.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0228/grant_e_mmorris_576.jpg

Markieff Morris je susta suprotnost u odnosu na Kantera. Najveca vrlina mu je post igra u napadu. On ima problema sa odbranom, pogotovo kada brani post. Medju najgorima je u ligi kada je ovaj segment igre u pitanju.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=9Zpr9ClmKAw

Njegova najveca mana je to da pravi previse faulira. Skace na svaku fintu suta i tako olaksava posao igracu kojeg cuva. Morris je takodje cesto previse agresivan. Da, od visokih igraca se i ocekuje da se “tuku” pod kosem, ali kada protivnicki igrac primi loptu u reketu, svaki dodir rukom je faul. Morris predugo drzi ruke na protivnickim igracima i to ga dovodi do mnostvo faulova.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0228/grant_e_biyombo_576.jpg

Slika iznad nam pokazuje da je Biyombo skoro identican Kanteru, osim sto je u svakoj kategoriji malo manje efektivan. Najvece vrline su mu iste kao i Kanteru – kosevi posle ofanzivog skoka i mobilnost protiv PnR napada. Najvise problema ima u svakom segmentu u napadu, osim vec navedenog. Medju najgorima u ligi je kada se radi o igranju ledjima u napadu i odmotavanju ka kosu posle PnR-a.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Jh7fdsA_D4A

Biyombo mora da radi na mehanici svoje post igre. Kada se Biyombo bori za poziciju, on koristi svoj donji deo tela da napravi sebi prostor. Ali kada dobije loptu, on izadje iz stava i to olaksava posao odbrambenim igracima da ga odguraju daleko od kosa i tako mu otezaju sut. Biyombova nemoucnost da napravi sebi poziciju ga tera na neke neverovatno teske suteve i to ga dovodi do veoma niske efikasnosti.

http://a.espncdn.com/photo/2012/0228/grant_e_gayon_576.jpg

Ayon je interesantan igrac. U mnogo vaznih kategorija njegovi brojke izgledaju impresivno. Vecina visokih igraca koje smo spomenuli su specijalci koji se isticu u jednoj kategoriji, Ayon sa druge strane ima kompletniju igru. Igra dobro PnR i pristojan je post igrac. U odbrani Ayon nije odlican, ali nije ni los. Ali Ayon ima jednu veliku manu, a to je nemogucnost da poentira nakon ofanzivnog skoka.


http://www.youtube.com/watch?v=hueT3cG_DlI&feature=player_embedded

Ayon je neverovatno aktivan pod protivnickim kosem. Radi odlican posao da sebe stavi u poziciju da skoci u napadu. Problem je u tome sto Ayon obicno ide na loptu jednom rukom i tako pokusava da poentira “iz odbojke”. Ovo ga sprecava da ima totalnu kontrolu nad loptom, sto mu otezava efikasnost nakon skokva u napadu. Ako Ayon nauci da bude sa obe ruke na lopti, mozde ce imati manje skokova u napadu, ali ce biti mnogo efikasniji, a mocice i da vrati loptu nazad saigracima i tako da svom timu extra posede.

LeBron fan
21.07.2012, 04:13
[B]THE BIG 3 ERA[/


Proslo je nekih mesec i po dana, od kada je ova trojka odigrala svoju zadnju zajednicku utakmicu i mislim da bi stvarno bio red da se malo bavimo analizom ovih prelepih 5 godina koje su nam Kelti podarili. Pre nego sto pocnem sa nekom analizom, moram reci da nisam nimalo fan Seltiksa, cak naprotiv, ali ovakvu skupinu ljudi i ovakvu kosarku koju su nam podarili jednostavno ne moze da ne volis i ne postujes.
Vratimo se u leto 2007 godine. Kobi i Pirs na trening kampu, malo u sali, malo vise u zbilji, klade se ko ce prvi biti trejdovan. Ne samo da nisu bili trejdovani, nego su te sezone igrali veliko finale. Kakva ironija.
Deni Ejndz se te 2007 godine, odlucio za veoma riskantan potez i slobodno mozemo reci , priznali mi to ili ne, uveo neku novu modu u savremenoj kosarci. Pirsu je doveo dva all-star igraca. Ali kakva igraca. Da je birao, bolje ne bi mogao da izabere. Inace da se podsetimo, Rej Alena je doveo tada za Delontea Vesta, Serbijaka i Dzefa Grina a pri tom su Kelti dobili i Glen Big Dejvisa. Dok je Garneta Ejndz doveo za 5 prosecnih igraca, Dzeralda Grina, Ala Dzefersona, Rajana Gomesa, Tio Retlifa i Sebastijana Teflera. Tada su pocele da budu aktuelne price tipa, trebace im tri lopte, nece se uklopiti tri zvezde ekipe.. Ali oni su dokazali suprotno. Ako se secate, Boston je tada gostovao po evropskoj turneji koju je OBN prenosio i stvarno smo mogli da se uverimo da ce te godine biti jedni od glavnih pretendenata na prsten, iako tada sezona jos nije ni pocela. Secam se da je Rej Rej na jednom od treninga u Rimu sutirao 97/100 trojke, doduse 6.25, ali opet, nestvarno. Jedan od primera koliko je ovaj novi tim bio komlpementaran, svedoci jedna negativna tendencija koja je pratila KG da nije covek za 4/4, ali je u ekipi imao The Truth-a koji je prosto ziveo za 4/4 . Jedan od tadasnjih igraca lige je rekao surovu istinu, KG ne treba ni cuvati u zadnjoj cetvrtini(naravno on je to posle demantovao igrama)
Sezona krece i Kelti pocinju da lice na jednu kaznenu ekspediciju, iskren da budem te sezone sam odgledao nekih desetak utakmica Kelta u reguralnoj sezoni, ali ono sto sam video tada a i kasnije u PO-u je bila najbolja timska odbrana koju je jedna ekipa ikada igrala. Naravno tu nije bila samo velika trojka, tu je bio mladi Rondo koji je igrao svoju drugu sezonu i to jako dobro, jedan odlican defanzivac na niskom postu u vidu Kendrika Perkinsa i jako dobra klupa gde su prednjacili Pouzi, Haus, Lion Pouv, Toni Alen a posle i pred sam PO, dva jako iskusna igraca dodata na taj tim: Sem Kasel i Pi Dzej Braun.Kelti prave najveci okret u sezoni i dolaze do sa 24 pobeda iz '07 na 66 pobeda '08 i postaju najbolji tim lige.
Stvarno je bilo uzivanje gledati Kelte te sezone, gde u odbrani uvek postoji pomoc, KG brani pik end rol tako sto zaustavi pravac kretanja igraca sa loptom a onda se brzo vrati na svog igraca, gde posle svakog udvajanja stignu da izrotiraju, stvarno jedna milina. A u napadu uvek traze extra pas, jos takva tri fenomenalna sutera jednostavno prava poezija.
Kada je krenuo PO, Kelti u prvom kolu igrali protiv Atlante koja je tada bila jako mlada ekipa i vrlo neiskusna u PO-u i jako je namucila Kelte, ali opet nekako ova serija mora se uzeti sa jednom dozom rezerve jer ipak su tada Kelti bili pod pritiskom, ali izborili su se sa istim, sto pokazuje G7 kada je bio pravi blow-out od strane Bostona. Onda u polufinale konferencije, prava poslastica, duel protiv Klivlenda i LBJ-a i susret dve najbolje odbrane. Serija bez brejkova, gde su domacini bili sigurni, a LeBron se poprilicno mucio u prvih 6 utakmica sa sutom, ali bez obzira doslo se G7. I najverovatnije najbolja utakmica koju sam u zivotu odgledao. Boston otvara jako dobru utakmicu, stice dvocifrenu prednost, medjutim Klivlend smanjuje vodjstvo ali nikako da povede. Ali kakav je to bio suterski obracun Pirs vs LeBron. Pirs 41, LBJ 45 poena. Ali tu utakmicu ne resava ni jedan od njih dvojice, vec igrac 15 godina stariji od LeBrona, Pi Dzej Braun svojim sutevima sa poludistance u 4/4. Stvarno je bilo uzivanje gledati tu seriju. Onda u finalu Boston dobija Pistonse, kojima je to bio, kasnije ce se ispostaviti, poslednji ozbiljan rezultat u PO-u. Inace Boston je prvi put u tom PO-u izgubio utakmicu kod kuce i to G2, ali je sa 2 brejka dobio seriju sa 4-2. Treba napomenuti da je tek u toj seriji Rej Rej poceo da igra i da pogadja svoje suteve. Onda je usledilo veliko finale sa Lejkersima, obnova najveceg rivalstva u istoriji lige i naravno povecanje gledanosti lige. Prve dve utakmice Kelti dobijaju i brane domaci teren. U prvoj utakmici, srce svih navijaca Kelta se zaledilo kada je Pirs morao da ode u svlacionicu zbog jednog nezgodnog pada, ali se vratio u 3/4 15 poena i poslao jasnu poruku Kobiju i Jezerasima da je sa njim sve u redu( Willis Rid momenti). Tacku na ovu prvu tekmu stavio je KG snaznim zakucavanjem sa dve ruke posle ofanzivnog skoka pored Gasola. U G2 je iskocio Lion Pouv i on je bio ta prevaga na stranu Bostona. Imao je 21 poen, a secam se i legendarnog komentara Edina Avdica: Lion Pouv kao da je Karl Meloun, niko ne moze da ga zaustavi. G3, Kobi konacno dobija podrsku u vidu Vujacica i Lejkersi dobijaju. G4 pocinje kao iz snova za Lejkerse, spejsing u napadu, Odom igra perfektno, Radman ima opasnu rolu, Kobi ne pogadja ali razigrava i Lejkersi dolaze na +24. Boston pojacava sa odbranom, Lejkersi polako staju u napadu i do kraja 3/4 Seltiksi zakucavanjem Pi Dzej Brauna dolaze na -2. Fil Dzekson govori svojim igracima da opet moraju da nadju momentum, ali oni ga do kraja utakmice ne nalaze i gube. Kobi je imao jako lose sutersko vece uz samo 17 poena, ali je ipak prevaga bila klupa Bostona koja je nadigrala klupu Lejkersa i tu su prednjacili Pouzu i Haus. Inace treba reci da je to najveci "kolaps"u istoriji lige kada je rec o finalima, jer nijedna ekipa ni pre ni posle nije izgubila prednost od 24 poena razlike. I ta utakmica je bila prekretnica cele serije i vec tada se znalo gde ide titula. G5 dobijaju Lejkersi, ali opet su prokockali veliku prednost, ali na kraju je ipak nekako sacuvali. U toj utakmici bila je milina gledati Pirsa kako lako nalazi put do kosa. G6 Kobi jako krece 1/4, pogadja teske suteve ali to je bilo sve od Lejkersa u toj utakmici. Doziveli su najtezi poraz u finalima kada je utakmica win or go home, Rej Rej izjednacio rekord po broju trojki u jednom mecu finala na 7 i Seltiksi osvojili zasluzeno titulu, i za to im je bilo potrebno 26 utakmica!
Sledecu sezonu otvaraju 27-2, sto im je najbolji pocetak sezone u istoriji lige, pocinju price da li ce srusiti rekord Bulsa iz '96, ali polako krecu da padaju sa formom i onda im se protiv Jute povredio KG i tu krece veliki pad. A do tada su stvarno bili najdominantiji tim lige. U PO-u dobijaju Bikove u 7, i bilo bi stvarno mnogo da komentarisem tu seriju, posto verujem da se svako od vas nje seca, verovatno najbolja serija od finala zapada 2002 godine. U polufinalu gube od Orlanda u 7, ali opet bez KG se nije moglo, igraca koji je davao smek toj odbrani, iako je Big Dejvis u tom PO-u igrao sasvim solidno, cak pogodio jedan sut za pobedu, ali KG je KG.
2010 pred PO, u prvoj rundi dosta lako dobijaju Majami sa 4-1 i u polufinalu dolaze na megdan Kavsima. Gotovo svi su ih otpisali da"vali im malo sanse, a Carls Barkli rekao pred tu seriju, "Old people don't get healthy, they die". Ali matorci su opet pokazali ko su i sta su, dobijaju Kavse u 6, brane LeBrona kao sto verovatno nijedna ekipa nikada nece, i bukvalno ga pretvaraju u beka sutera. I opet se tada mnogo vise pisalo o LeBronu kako je lose odigrao, nego o Keltima kako su fenomenlano odigrali sto je meni jako smetalo. U finalu istoka, puni samopouzdanja dobijaju prve tri utakmice protiv Medzika, onda Dvajt pokazuje zube, dobija Medzik naredne 2, ali to je sve od Dvajta i drugova. Onda opet finale sa jezerasima, ali sada sa drugacijim ishodom. Boston pravi brejk u drugoj gde Rej Rej nije mogao da omasi sut za tri poena i on je gotovo sam doneo tu pobedu. Ali zato u G3 nije mogao sut da pogodi, dok je Fiser u 4/4 pogodio neke bitne suteve i vratio brejk. G4 i G5 Kelti dobijaju ponajvise svojoj klupi koja je tada pravila kljucnu razliku. G6, nazalost po Boston bila je odlucujuca u ovoj seriji, em sto su doziveli tezak poraz, em se Perkins povredio. I onda G7, gde su ih Lejkersi prosto pregazili u skoku i uz neke diskutabilne sudijske odluke uzeli titulu. Tada se videlo koliko je falio Perkins. Btw, petorka Rondo, Alen, Pirs, Garnet, Perkins nikada nije izgubila PO seriju!
U 2011 Big 3, kojoj se tada Rondo uveliko pridruzio, opet je morala da se nosi sa pritiskom da su stari, da od njih nema nista.. I po meni oni bi te sezone opet igrali veliko finale, da nisu narusili hemiju trejdom Perkinsa ( nisu hteli da pristanu na ucenu i pustili ga u OKC). Ali i pored toga, oni su pocistili Njujork u prvoj rundi, ali su oni relativno lako izgubili od Hita sa 4-1, i to je jedina serija u kojoj Boston nije stigao makar do 3 pobede. Mada treba reci da je tada Rondo imao povredu lakta, sto je dosta uticalo na ishod serije. Plus G4 koja je bila presudna za ovu seriju dobijena je u produzetku od strane Hita i lako je moglo da se ode na drugu stranu, ali to je kosarka, zar ne :)
2012 se u jednom trenutku postavljalo pitanje da li su Kelti uospte PO tim a kamoli nesto vise. Medjutim, povreda Reja koja ga je potpuno izbacila iz ritma, plus price oko trejda u Memfis uticale su da polako jedan clan BIG3, gubi svoju ulogu u timu koju je godinama imao ali opet Kelti pronalaze put. Uskace Bredli koja je zivotinja u odbrani i jako dobar suter iz kornera i u dobroj meri menja Rej Reja. U PO-u dobijaju u prvoj rundi Atlantu u 6, Pirs odlucio G2 koja je odlucila seriju, onda dobijaju Filu koja jednostavno nije imala dovoljno oruzja i iskustva i onda u finalu istoka opet nam priredjuju jednu prelepu seriju protiv Hita i opet su bili jako blizu velikog finala.
I sada Rej odlazi iz ove ekipe, i stvarno je svakom pravom obozavaocu kosarke jako zao zbog ovoga, ali eto sta da se radi.
Stvarno su nam priredili 5 godina prelepe kosarke u kojima je svako uzivao.

T-Snell
17.10.2012, 15:34
The Breakdown: Steve Nash


Tokom ovog leta, LA Lakers-i su potpisali plejmejkera, Steve Nash-a, i nakon nekoliko meseci iscekivanja da ga vidimo u zlatno-plavom dresu, dosli smo do predsezonskih utakmica i prilike da to i ucinimo. Kroz prve 3 predsezonska meca Lakers-a, jasno je da je ovaj sastav Lakers-a nesto jedinstveno u odnosu na sve ostale timove u poslednjih 15 godina. Nikako nije tajna da Steve Nash stavlja ogroman pritisak na protivnicke odbrane, ali gledajuci nacin na koji on to radi "izbliza" je nesto potpuno drugacije, ali opet, jako zabavno za pracenje i analizu. Strucni stab Lakers-a je zeleo da ovaj tim bude malo vise up-tempo i uspeli su u nameri da igraju brze, ali su takodje uspesni i u nameri da dozvole Nash-u da pritisne odbrane u pozicionim napadima.


Ono sto se da primetiti u velikom broju setova do sada je da Nash ili pravi blokove za igrace daleko od lopte ili utrcava kroz srce reketa, nakon tog prvog dodavanja. Dakle, odvlaci svog igraca od lopte i sredista desavanja, da bi se nakon toga vratio po loptu ukoliko se ne desi brz sut ka kosu. Distribuirace loptu Kobe-u da vidi da li moze nesto da odradi na krilu ili je odigrati na post Sacre-u ili Pau-u sa krilom u cosku, koje je spremno da odigra 2 na 2 - ali, ako nista ne prolazi Nash se vraca po loptu i efektivno ulazi u ono sto radi najbolje: dribla loptu i stavlja pritisak na odbranu, sve dok se ne otvori sut za nekoga. U najvecem delu, to se zavrsava tako sto se Nash lukavo uvuce u reket i pokusa nekim floater-om, skok sutem od tablu ili pronadje nekog od svojih visokih za lake poene.




http://www.youtube.com/watch?v=NdgPG2C7KrU&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=k_Oag_QI3w8&feature=player_embedded


Nash-ova sposobnost da napadne kos u bilo kom trenutku je ucinila njegove saigrace opasnijima, takodje. U prvom snimku, videli smo 3 para ociju kod Nash-a kada je napao kos, ostavljajuci Sacre-a potpuno otvorenog pod kosem za zakucavanje. Tokom predsezone, videli smo kako Nash pogadja Kobe-a skip pasovima za potpuno otvorene trojke, kako pogadja Pau-a na laktu za nekoliko otvorenih suteva sa poluodstojanja, kako je dobavljao loptu Artest-u kada je trcao uz bocnu liniju i kako je sebi kreirao suteve, kao sto se moze videti na drugom snimku.


Takodje, videli smo dosta Nash-a u pick and roll setovima kao sto je i bilo ocekivano. Ako se secate prosle godine, Lakers-i su cesto imali visokog, Bynum-a ili Pau-a, kao dotrcavajuce igrace. Ono sto su Lakers-i tada radili je da su je dodavali tom visokom igracu, a on je dalje dodavao ili drugom visokom ili bi dodao loptu na drugu stranu, gde bi se uslo u rogove. Ove godine, Lakers-i su imali takve situacije, ali sada visoki umesto da ostaje iznad trojke, stoji nesto unutar linije 3 poena i pravi pik za Nash-a. U najvecem delu, taj visoki je Sacre, sa Pau-om koji pravi poziciju sebi na niskom postu, na suprotnoj strani.


I, kroz ove pick and roll setove, videli smo mnostvo ishoda. Ponovo, Nash je pronalazio Kobe-a na slaboj strani za otvorene suteve, pronalazio je cutter-e preciznim, pin point dodavanjima i pogadjao kada je bio sam nakon pikova. Ono sto mi se dosta svidelo i sto se nadam da cemo vise gledati kako sezona bude odmicala je 1-4 pick and roll sa Gasol-om. Nash ima tu ludu sposobnost da plasira ta mala i komplikovana "pocket" dodavanja tacno tamo gde treba da budu, a Pau je jedan od najboljih na svetu u pick and pop igri. U narednom primeru, Pau promasuje sut, ali mozete videti kako vec ova dvojica dobro saradjuju zajedno. Pau pravi pik sa Nash-ove desne strane i slip-uje, odnosno otvara se ulevo sa Aldridge-em koji iskace i Nash provlaci tezak pas od pod pravo izmedju dva odbrambena igraca i ostavlja Gasol-a potpuno samog.




http://www.youtube.com/watch?v=ztK70wOjb0E&feature=player_embedded


Bilo je za ocekivati da mozda vidimo malo 1-2 pick and roll akcije izmedju Kobe-a i Nash-a, medjutim ne mogu da se setim da li se to desilo u ova prva 3 meca. Akcija koju jesam primetio da su koristili je kada se dva niska igraca pozicioniraju pod kosem, a zatim dobijaju blokove bez lopte. U tom slucaju, Nash odigrava inicijalni prvi pas do Kobe-a na stranu, a zatim odlazi da mu napravi pik. Umesto da napravi kontakt, Nash slip-uje blok i odvodi svog cuvara na niski post strane lopte, dok Sacre odlazi na lakat. Pau se pomera na desno krilo i dobija pas od Kobe-a. Gasol udara jedan dribling ka sredini, dok Sacre i Kobe prave uzastopne blokove za Nash-a koji se otvara spolja da primi pas od Gasol-a. Takodje, igrali su i jednu akciju gde se Nash obmotava oko Artest-ovog bloka, sto je dovelo do asistencije za Sacre-a, dok je Kobe bio potpuno sam u suprotnom korneru.


Dosta price je bilo u vezi toga kako ce Nash igrati bez lopte, ali to za sada nije nikakav problem. Prirodno, igrajuci u timu gde su jos cetiri igraca imala all-star pojavljivanja, tesko je zamisliti bilo koji scenario u kojem ce Nash biti u posedu lopte isto kao sto je to bio slucaj u Suns-ima, ali svaki put kada se kretao bez lopte je bio konstruktivan. Nije se desila nijedna situacija da je samo stajao u korneru i nadao se da ce pas krenuti ka njemu kao sto smo videli sa Sessions-om, Blake-om i Fisher-om. Ili su se igrali setovi za Nash-a, kao sto je vec opisano, ili se sklanjao kada bi Kobe igrao izolaciju ili kada je u pitanju bila 2 na 2 akcija za Kobe-a i Pau-a, ali to je samo nekoliko poseda i ova dvojica su vec razvila hemiju i medjusobno razumevanje da Nash moze da se skloni na slabu stranu u nekoliko poseda tokom meca.




http://www.youtube.com/watch?v=gZrNgryGTGM&feature=player_embedded


Na kraju, videli smo da Lakers-i cesce guraju loptu napred i ulaze u setove dosta ranije nego prosle sezone.


Najveci utisak kod Nash-ovog vodjenja predstave je cinjenica da Lakers-i sada zapocinju akcije dosta brze. Cinilo se da prethodnih nekoliko sezona ekipa nije ulazila u napade sve dok na satu do kraja napada nije ostajalo 14-16 sekundi, dok su u prvih nekoliko utakmica predsezone to radili vec u cetvrtoj-petoj sekundi napada. Mislim da su beneficije ovoga dvojake:


1) Lakers-i sada cesce napadaju u tranziciji gde se odbrana vratila nazad, ali nije potpuno spemna i cesto imamo cross-match-eve. Svih 5 startera je dovoljno kvalitetno da kazni mismatch-eve, tako da ce LA verovatno postizati veliki broj lakih poena, samo iz Nash-ovog brzeg tempa.

2) Kada Lakers-i ne dodju do tih lakih poena, imaju vise vremena da procitaju odbranu i dodju do dobre pozicije. Previse puta prosle sezone, LA je ulazio u svoje setove kasno, desavalo se driblanje lopte u mestu, a onda bi Kobe ili neko drugi bacio sut iz ocajne pozicije sa vremenom za napad na nuli.


U zadnjih par godina, Lakers-i su verovatno bili tim koji je najvise frustrirao svojom igrom u tranziciji. Prosle sezone, bili su 29. u ligi u poenima iz kontre sa samo 9.3 po utakmici i bili su ubedljivo zadnji u toj kategoriji kada su u pitanju situacije na gostovanjima sa katastrofalnih 6.9. Do sada u ovoj predsezoni, Nash cini da sve to izgleda kao najjednostavnija stvar na svetu. Na sledecem snimku, videcemo kako Nash leti po terenu sa hendikep situacijom 3 na 2 i baca no-look pas Artest-u za lake poene.



http://www.youtube.com/watch?v=RW9NEaBVq5M&feature=player_embedded


Samo smo 3 utakmice unutar predsezone i Princeton napad je jos novitet za tim, ali vec se moze videti kako Nash-ova sposobnost da konstantno pritiska odbranu cini ovaj tim daleko efikasnijim i efektnijim u napadu - a, jos nismo ni videli Howard-a na parketu. Kako sezona odmice, mislim da cemo poceti da vidjamo vise 1-2 pick and roll akcija s obzirom na to nisu uopste toliko lose izgledali izmedju Sessions-a i Kobe-a i malo vise akcija bez lopte gde ce biti vise prostora za Howard-a i Gasol-a da saradjuju. Jos jedna stvar je nacin na koji Nash ukljucuje Artest-a u igru. Videli smo Artest-a koji poentira na sve moguce nacine u ovih nekoliko utakmica zbog cinjenice da mu Nash dostavlja loptu u pravo vreme. Ovo ce znacajno pomoci Lakers-ima ukoliko Artest nastavi da uzima prave suteve i eksploatise mismatch-eve kada su dostupni.

Bokirivaldo
29.12.2012, 23:45
Edin Avdić
Carmelo Anthony - mašina za koševe

Najkompletniji strijelac svoje generacije. Rani kandidat za nagradu MVP koji je svojom igrom na početku sezone vratio Knickse među NBA elitu. Nakon problema sa trenerima u Denveru i New Yorku, nakon problema sa Amare'om i Jeremy Linom, Carmelo Anthony konačno radi samo ono što radi najbolje - postiže koševe.
"Najteže mi je čuvati Carmelo Anthonya. Ima kompletan repertoar u napadu. Šut, prodor, izuzetno brz prvi korak, odličnu igru na niskom postu, šutira jednako dobro kada se okrene lijevo ili desno. Što je najgore - jak je kao bik! To se vrlo često zaboravi. Možda je i najsnažniji igrač na svojoj poziciji u NBA, tako da mi je najteže čuvati njega."
- Kobe Bean Bryant

VLADAR SYRACUSEA

Moji debitantski prenosi su bile utakmice koledž košarke. F4 NCAA smo prenosili 2001 godine i prilično sam siguran da su to bili prvi prenosi te vrste u bivšoj Jugoslaviji. Priliku sam dobio zato što niko drugi u redakciji nije znao gotovo ništa o NCAA i zato što su utakmice išle u "porno" terminu(znate već kako to ide na državnim televizijama:"Polako sine, moraš biti strpljiv.".

Isto to ti govore i nakon što prođe 10 godina, a ti si u međuvremenu uradio tri prenosa Karling kupa i jedno skijanje iz Alta Badije).

Ako bi već morao da biram koja mi je košarka najdraža vjerovatno bih se odlučio za NCAA. Prva tekma koju sam gledao je bilo finale 1989 godine(Eurosport je tada prenosio NCAA) i zauvijek zapamtio ime - Glen Rice (Možete da zamislite moj šok kada se godinama kasnije heroj Michigana iz 89-te Rumeal Robinson pojavio u dresu Zadra. Takav je život sportiste. Jedan dan odlučite finale pred 60 000 gledalaca, drugi dan nosite dres Zadra koji se raspada nakon dva pranja. Zadar je tih godina imao dresove koji su izgledali užasno).

Narednih godina sam pratio NCAA koliko je to bilo moguće (Jedan od meni najdražih timova ikada se pojavio 90-te, UNLV. Ne vjerujem da ćemo takvu galeriju likova ikada više vidjeti na okupu u jednoj ekipi. Larry Johnson, Stacey "Plastic Man" Augmon, Greg Anthony, Moses Scurry i meni omiljeni Anderson Hunt koji nije napravio bogzna kakvu profi karijeru. Na klupi je sjedio čovjek koji je tokom utakmica grizao mokar peškir, legendarni Jerry Tarkanian. U finalu su pregazili Duke 103:73).
Teško da se mogu sjetiti jednog igrača za svo to vrijeme koji je imao bolju koledž sezonu od Carmelo Anthonya. Od početka do kraja sezone na Syracuseu Anthony je igrao košarku iz nekog svog filma. Protivnici nisu mogli da priđu. F4 2003 smo prenosili kolega Vlado Majer i ja. Kansas je važio za apsolutnog favorita. Nick Collison, Keith Langford, Kirk Hinrich, Jeff Graves, Aaron Miles, Wayne Simien su gazili sve. Njihov protivnik u polufinalu je bio Marquette predvođen momkom po imenu Dwyane Wade (Wade je u četvrtfinalu razbio Kentucky sa triple double učinkom i tada sam prvi put u životu vidio da neko ubaci 30 poena koristeći isključivo prodor i slobodna bacanja). Wadeov partner na poziciji playa je bio Travis Diener(koji danas svojom lucidnošću uveseljava navijače Sasarija). Povratne lopte je čekao Steve Novak(Najbolji šuter u NBA, kako kaže Jeff Van Gundy).

Ipak, Wadea su zadavili Langford (Zašto Keith nije NBA igrač je za mene enigma), Miles i Lee, a ovakav Marquette je izgubio 30 razlike od Kansasa. U drugom polufinalu Melo se poigrao sa Texasom i ubacio 33 poena, a Vlado i ja smo uzbuđeno na svakom time outu komentarisali "Kakav će ovo igrač da bude". Carmelo je pogađao i nije skidao osmijeh sa lica.

U finalu Kansas je bio veliki favorit. I dan-danas mogu da odvratim kompletnu utakmicu u glavi. Jayhawksi su bili riješeni da zatvore Anthonya po svaku cijenu, da ga natjeraju da se oslobađa lopte, što je on i radio. do tada malo poznati Gerry McNamara je uneredio Kansas sa šest trojki, a Melo je strpljivo čekao svoj red i bez ikakvog forsiranja došao do 20 poena, 10 skokova i 7 asistencija. Na kraju je za pobjedu bila potrebna spektakularna blokada Hakima Warricka koji u toj akciji do kraja života opravdao nadimak "Helikopter".

Anthony je zagrlio trenera Jima Boeheima koji je nakon svoje prve NCAA titule i nakon takve završnice opet imao facu kao da je upravo odgledao neki dosadan film (Boeheim se ne uzbuđuje zbog bilo čega. Nisu ga iz takta izbacili Derrick Coleman, Billy Owens, John Wallace ili Perl Washington. U suštini jedini put kada se uzrujao je bilo prošle godine nakon što je Reggie Miller pomenuo kako bi Syracuse mogao da pređe na odbranu čovjek na čovjeka tokom utakmice, a Jim sutradan na press konferenciji pomalo rumen u licu odbrusio: " Recite Reggieu da mi zonu 2-3 igramo već 30 godina za slučaj da mu je promaklo")
PROBLEMI SA TRENERIMA I ZAKONOM

Melo je planirao da ostane na 'Cuseu barem tri godine ali je pomeo konkurenciju i sam Boeheim mu je preporučio da ide u NBA jer je "ostvario sve i odigrao sezonu kakvu teško neko može da ponovi", plus škola i Carmelo nikada nisu bili dobri drugovi(Prijemni ispit je položio sa samo jednim poenom iznad potrebnog minimuma, u srednjoj školi prosječna ocjena mu je bila 2). Još jedan zagrljaj sa Boeheimom i njegovim pepito sakoom. Proćiće puno vremena prije nego Anthony ponovo zagrli jednog trenera....

Između Carmela, Wadea i LeBrona moj najdraži igrač je uvijek bio Carmelo, mada sam davno naučio razliku između najdraži i najbolji. Protiv njega ni tada, a ni danas nema efikasne odbrane. Jenostavno toliko je dobar napadač. Wadeu i Lebronu i sada možete da se odmaknete i rizikujete šut sa distance pa šta bude, protiv Carmela to je put bez povratka. Na draftu 2003 prvo mjesto je bilo rezervisano za LeBrona, Larry Brown nije želio Mela u Detroitu tako da je pao u ruke Denveru.

Sada mi je teško i riječima da opišem koliko sam žeilo da Carmelo uspije. NBA skauti su ga iz nekog razloga poredili sa Jamesom Worthyjem, mada to nije imalo veze s pamću, ko je ikada zakačio i jedan minut Bernarda Kinga jasno mu je na koga Carmelo najviše liči(Kinga sam nažalost gledao samo početkom 90-tih kada je nosio dres Washingtona i zbog izuzetno teške povrede koljena igrao na jednoj nozi. I takav je ubacivao 28 poena po utakmici. U New Yorku je bio apsolutni košarkaški ubica.)

Denver je sezonu prije Mela imao 17 pobjeda, sa njim 43 i plasman u play off. Prvi put od Davida Robinsona jedan rookie je odveo svoj tim u doigravanje. Ispali su u prvom krugu. Niko nije slutio da će prolazak prvog kruga za Carmela dugo biti nerješiva enigma.

Prvi veliki sukob sa trenerom je imao na OI 2004 u Atini. Sjećate se svi najtužnije olimpijske selekcije u istoriji USA, gdje su Larry Brown i Gregg Popovich herojski držali u igri Mariona i Jeffersona koji iz pet pokušaja nisu uspjevali da pogode tablu. Carmelo je otvoreno negodovao zbog mizerne minutaže i onda ga je Brown zakucao za kraj klupe, dok je Lebrona i Wadea koristio da igraju presing po čitavom terenu!? Naravno Marion je i dalje iz desnog kornera uredno pogađao sat za mjerenje napada.
Po povratku iz Atine i valjda spoznaje da je sada milioner, Melo je počeo da gubi kompas. Tri puta je hapšen u kratkom intervalu sa marihuanom, sva tri puta njegovi drugovi su preuzimali krivicu. Pojavio se video zapis na kojem Carmelo lupeta kako "građani Baltimorea treba da prestanu sa cinkarenjem policiji u suprotnom ih čekaju posljedice"(Melo je odrastao u najgorem dijelu ionako užasnog Baltimorea. Serija "The Wire" perfektno opisuje taj i takav Baltimore, godinama unazad najnesigurniji grad u SAD. U posljednje dvije godine ga je prestigao Camden u New Jerseyu).

U međuvremenu Denver je smijenio trenera Jeffa Bzdelika(Kako je neko duhovito primjetio"Jer niko nije mogao da mu izgovori prezime"), dijelom i zbog Carmelovog lamenta kako Nuggetsi igraju previše sporo. Došao je trener koji obožava brzu igru i sukobe sa zvijezdama svojih timova George Karl(U Seattleu je redovno ratovao sa Paytonom i Kempom, u Millwaukeeu sa Robinsonom, Allenom i Cassellom.) U početku je sve bilo idilično Carmelo je svoj posao strijelca odrađivao perfektno, čak pet puta je svojim šutevima u posljednjim sekundama direktno donio pobjede Nuggetsima. Odbrana ga nije posebno zanimala, ali je barem ponašanje van terena doveo u red.

Nastup na SP 2006 je potvrdio njegovu klasu. Bio je daleko najbolji igrač američke reprezentacije uključujući i potpunu demontažu Italije kojoj je nakon vodstva Talijana ubacio 30 poena zaredom(Ne postoji igrač u košarci danas koji može da ubaci više poena od Carmela u kraćem vremenskom intervalu. Čak ni Kobe, ni Durant).

Amerikanci su izgubili polufinale protiv Grčke dijelom i zbog odluke Mikea Krzyzewskog da pomjeri Anthonya sa pozicije krilnog centra gdje je pravio ogromne probleme presporom Tsartsarisu.

Po povratku iz Japana, Carmelo je započeo sezonu iz snova. U prvih osam utakmica šest puta je išao preko 30 poena, međutim uslijedila je tuča u MSG gdje je Anthony ošamario Mardy Collinsa i zaradio 15 utakmica suspenzije. Onda je počeo da se intenzivnije druži sa JR Smithom i obećavajući početak je bio davna prošlost. Opšti dojam je da Denver u tom periodu jednostavno nije imao hemiju za ozbiljan rezultat. Igrači možda nisu bili toliko loše osobe koliko ih je njihovo porijeklo i način odrastanja vuklo u propast.

Chris Andersen je gutao LSD zbog čega je suspendovan na godinu dana, JR Smith još uvijek ima najluđu selekciju šuta ikada, pride je učestvovao u pet saobraćajnih nesreća od kojih se jedna završila pogibijom njegovog druga. Julius Hodge je upucan nakon svađe u noćnom klubu i samo je pet minuta nedostajalo da iskrvari. Dolazak Allena Iversona definitivno nije bio injekcija profesionalizma za mlade Nuggetse. Dugo vremena je sve ljubitelje NBA uveseljavao youtube klip gdje se pijani Iverson, Anthony, Camby, DerMarr Johnson i još par igrača unose jedni drugima u lice na trotoaru ispred noćnog kluba. Vodstvo Denvera je za klip saznalo tek dva mjeseca po objavljivanju!?
Utjehu je pronašao u osvajanju zlatne olimpijske medalje u Pekingu 2008 gdje je koristio svoj šut za tri poena da razvuče odbrane i omogući prodore Jamesa, Wadea i Bryanta.

U samo jednoj od svojih devet sezona Carmelo je uspio da izađe iz prvog kruga playoffa, a to se desilo nakon Olimpijade. Poklopilo se sa dolaskom istinskog profesionalca Chaunceya Billupsa i odlaskom Iversona kojem je Melo zamjerio da previše carini loptu? U Finalu zapada Denver je poražen od Lakersa 4:2 gdje su Nuggetsi zahvaljujući nesposobnosti da izvedu aut izgubili dvije od četiri utakmice.Ipak, izgledalo je da je tim konačno na pravom putu....

Carmelo je tokom čitavog ovog perioda imao veće ili manje sukobe sa Karlom. Jednom je i suspendovan jer je odbio da izađe iz igre kada je to trener tražio. Onda je jednostavno odlučio da zatraži trejd. Nevjerica navijača Denvera se ubrzo pretvorila u otvorenu mržnju. Anthony nije želio produžetak ugovora, želio je odlazak i to u sredinu po njegovom izboru, tačnije New York Knickse.

Želja mu je konačno ispunjena 22. februara. Anthony je prije prelaska u Knickse pokopao svoju sestru Michelle koja je umrla pred božić. Jel to konačno bio kraj problema? Ne, ni blizu....

Anthony i Stoudamire jednostavno nisu uspjevali da koegzistiraju u sistemu Mikea D'Antonija. Redovno su bolje igrali kada jedan od njih nije u sastavu. Anthonyu nije puno trebalo da otvori front i sa D'Antonijem..." Nemam dovoljno lopti, stojim u ćošku" kukao je Carmelo, a D'Antoni odmahivao rukom i govorio da u njegovoj igri ima dovoljno šuteva za sve igrače. Nakon otvorene svađe sa D'Antonijem, Melo se povrijedio, a srca navijača kao u filmu osvojio Jeremy Lin. U jednom trenutku je izgledalo da se navijači okreću protiv Mela naročito nakon njegovih nezgrapnih izjava o igračkim kvalitetima momka koji je u tom trenutku Lakersima ubacio gotovo 40 poena.

Uz po nekim informacijama ključnu ulogu Carmela, D'Antoni je otpušten(nije imao ni rezultate), a na njegovo mjesto je uskočio dotadašnji pomoćnik Mike Woodson. Odmah nakon tri utakmice Melo je dao jednu od najglupavijih izjava ikada kazavši da se u posljednja tri meča "mnogo više angažuje u odbrani!?". Treba li da napominjem da su izbačeni u prvom krugu playoffa...

Ljeto je opet zaliječilo rane. Olimpijada u Londonu je i definitivno promovisala Anthonya uz Duranta, kao američkog igrača kojem najbolje leže međunarodna takmičenja. Melo je šutirao kao hipnotisan, a njegovih 37 poena za 15 minuta protiv Nigerije (trojke 10-12) je pravo remek djelo. Tokom Olimpijade desio se i novi susret Mela sa Mikeom D'Antojiem gdje je ovaj prvi nemušto objašnjavao kako on nema ništa sa odlaskom trenera iz Knicksa, a drugi još neuvjerljivije pričao kako nikada nisu bili u sukobu. Na sve to se nadvezao i odlazak Lina u Houston, što defintivno nije učinilo Carmela najomiljenijom facom u New Yorku.
BERNARD KING 2.0

Pred početak ove Knicksi su sklopili jedan najblaže rečeno čudan roster. Tim je daleko najstariji u ligi. Plejmejkerska rotacija ima oko 150 godina (Kidd, Prigioni). Nominalno prvi play Raymond Felton je sezonu u Portlandu igrao sa nekih 10-15 kilograma viška. Rasheed se vratio iz penzije za koju je Kurt Thomas zreo već neko vrijeme. Gerijatriju upotpunjava vječno povrijeđeni Marcus Camby. Iz Belgije je iskopan Chris Copeland. JR Smith dokazano nije normalan. Stoudemire i Shumpert su povrijeđeni, a opet ova družina od vješala zasada funkioniše kao sat. Glavni razlog je pored nesumnjivog uticaja Thomasa i Kidda na svlačionicu jednostavan - sazrijevanje Carmelo Anthonya.

Ovakvu paljbu sa svih pozicija u ovom trenutku može da proizvede samo jedan igrač. Kada ide šut, a ove sezone ga baš ide, stvari možete da pakujete već na poluvremenu. Trojke sa devet metara koje cijepaju mrežicu i to u Melovim omiljenim situacijama tj. kontra 1 na 4. Igra na niskom postu, jednostavna rješenja bez puno davljenja lopte. Woodson(kojeg Anthony voli kao nijednog trenera nakon Boeheima i prvi nakon njega kojem dopušta da ga kritikuje) je pomjerio Mela na poziciju krilnog centra što on snagom može apsolutno da isprati.

Carmelo je pod patronatom trenera za šut Mikea Hople napravio bitnu korekciju u odnosu na prošle sezone. Sada šutira mnogo manje "dugih dvojki" iz dribilinga i redovno pravi korak-dva unazad te šutira više trojki nego ikada u karijeri. Razlog je jednostavan - duga dvojka je najlošiji šut u košarci. Prvo jer je težak, zatim je šut koji se pogađa u malom procentu i što je najvažnije, to je šut koji ne pravi razliku. Tu lekciju je Carmelo naučio u prošlosezonskom plejofu kada je Shane Battier uporno govorio Lebronu Jamesu da ne mari za rezultate tog Anthonyevog poteza "Samo neka šutira sa 5-6 metara što više. uopšte nije bitno da li pogađa. Samo neka šutira, tako ćemo ih dobiti svaki put!"

Anthony je trenutno na oko tri pogođene trojke po meču uz 46% realizacije.Kidd i Prigioni prije svih su stabilizovali protok lopte u napadu. Knicksi igraju brzo ali gube vrlo malo lopti. Traži se najbolje postavljeni saigrač, šutiraju daleko najviše trojki po meču ali ih pogađaju sa fantastičnih 40% realizacije. Carmelo je na 28 poena po utakmici, uz za njega minimalnu potrošnju lopti.
Ako postoji zamjerka načinu igre Knicksa to je činjenica da u New Yorku nikada nije do kraja prošla ideja o brzoj igri sa puno šuteva za tri poena. Opekao se Hubie Brown, opekao se Rick Pitino, Posrnuo je Mike D'Antoni. Projekat Isiaha Thomasa je doživio potpuni fijasko. Knicksi su košarka Reda Holzmana i Phila Jacksona. Totalna nesebičnost. Knicksi su Willis Reed i Clyde Frazier. Knicksi su Pat Riley i odbrana krvavih koljena. Knicksi su Ewing, Oakley, Mason, Starks i osjećaj da ulazite u minsko polje, a ne u reket.

Može li ovakv stil igre Knickima donijeti borbu za naslov jer se u New Yorku svake godine sanja titula, a sve ostalo je neuspjeh. Šta će biti kada se vrate Stoudamire i Shumpert, kako pronaći minute za sve, do kada će šut za tri poena da funkioniše ovako dobro. Hoće li Anthony konačno izdržati do kraja i povući tim kao nekada na Syracuseu ili će opet odustati na prvoj prepreci i pronaći krivca u nekome drugom...

"Za sve moje svađe sa Karlom sam vjerovatno najviše kriv. U mnogo situacija sam se ponio prilično nezrelo i toga sam sada svjestan. Lider tima mora da snosi i najveću odgovornost. Osjećam se sjajno u ovom timu i mislim da ova grupa može da napravi veliki rezultat..."

Rondo9
25.01.2013, 01:24
Boston Celtics:
One Last Hurrah ?

Evo i ja da se oprobam u kolumni i o cemu cu drugom nego o Bostonu. :D Ko voli nek izvoli. Pa da pocnemo...


Mnogi su otpisali ovaj tim i pre pocetka sezone. Bilo je govora da su ovi igraci previse stari, da ne mogu vise da igraju na najvisem nivou, da je Danny Ainge odavno trebao da krene u rebuilding... Uglavnom, ista prica kao i svake godine. Za razliku od vecine, ja sam bio optimistican ulazeci u ovu sezonu. Zasto ? Pre svega zbog onakve igre u proslogodisnjem playoffu. Drugi razlog je dolazak nekolicine novih igraca (Terry, Lee, Barbosa i draftovani Sullinger i Melo) i oporavak Greena. U prethodnih nekoliko nedelja su opravdali moj optimizam, no da se vratimo na pocetak sezone.

Krenulo je kao i prosle godine - lose. Jednostavno lose. Ekipa je izgledala nedovoljno motivisano i agresivno u odbrani i dosta bezidejno u napadu. Boston se tokom cele godine previse oslanja na sut (na kraju krajeva, ovaj tim drugih opcija u napadu prakticno nema). Sta je uzrok tome ? Pre svega, nedostatak tranzicije i napada na nepostavljenu odbranu protivnika. A sta je uzrok tome ? Defence. Cela filozofija ovog tima se zasniva na odbrani. Od pocetka sezone pa do kraja 2012. godine, Boston je dozvoljavao svojim protivnicima 98 poena po mecu dok je citave prosle godine taj broj iznosio 89. Takodje, u ovom periodu Celticsi su u skoro svim defanzivnim statistickim parametrima (opponent floor %, opponent fastbreak ppg, opponent points in paint per game...) bili u sredini. Za Boston Celticse, to nije dovoljno dobro.

Jos jedan problem kod ovog tima je rebounding. I to ne skok u odbrani koji je donekle i dobar, nego skok u napadu koji prakticno ne postoji. Razlog za to je nedostatak igraca koji ce ici na ofanzivni skok. KG je sada jumpshooter, samim tim se nalazi daleko od kosa, Bass i Green nemaju dovoljnu visinu. Jedini igrac koji ce konstantno ici na ofanzivni skok je Jared Sullinger, ponekad i Rondo.
Dakle, sta se promenilo pocetkom 2013. godine ? Dve reci. Avery Bradley. Sumnjao sam da ce njegov oporavak puno toga promeniti ali me je na svu srecu demantovao. Ekipa izgleda zivlje, tj bar je tokom onih 6 uzastopnih pobeda izgledala zivlje. No, nije samo Bradley zasluzan za taj niz, dosta drugih igraca je tome doprinelo, pa da krenemo redom:

Rajon Rondo - Pravi lider ekipe. Uvek gleda da doda, ponekad i onda kada je to nepotrebno. Dosta je popravio sut i ne boji se da preuzme odgovornost na sebe u zavrsnicama. U svakoj kontri on dobija loptu. Sjajan je u diktiranju tempa utakmice. U odbrani mu duge ruke omogucavaju 2 ukradene lopte u proseku. Sve u svemu, zasluzio je da bude all-star.

Avery Bradley - Rekoh vec, najzasluzniji za ovu seriju. U odbrani je prava napast, protivnicki bekovi nemaju mira od njega. Vrlo dobro cita napade protivnika. Dosta puta ga mozemo videti kako preseca pasove. I on je popravio sut, dvojka iz kornera mu je veoma pouzdano oruzje. Medjutim, Bradley-eva najveca snaga u napadu je kretanje bez lopte i takozvani "cutting". Vecinu poena skuplja na ovaj nacin.

Paul Pierce - The Truth never lies. Covek koji uvek dobija loptu u crunch time-u i retko promasuje. Uvek se mozete osloniti na njega. Najcesce se posle timeouta napravi catch-and-shoot akcija za njega. Nakon odlaska Ray Allena, on je jedina konstantna pretnja sa linije 7.24.

Kevin Garnett - Igrac koji pravi najvecu razliku na terenu. Sada igra samo tridesetak minuta po mecu i ta razlika jos vise dolazi do izrazaja. O njegovoj odbrani je vec sve receno. U napadu je sada klasican jumpshooter, naravno sve je dobro dok on svoje suteve pogadja. Cilj je sacuvati ga za playoff. Onda je na njega red da otplati novi ugovor.

Jared Sullinger - Jedan od najboljih rookie-a godine. Najbolji rebounder ove ekipe. Bori se kao lav. Poene postize uglavnom oko kosa, ali moze i da pogodi sut sa polu-distance. U odbrani ima mnogo problema sa kretanjem, dosta puta se desava da ne preuzme igraca kojeg treba. No, uz KG-a kao svog mentora, ovaj decko moze mnogo da postigne.

Jeff Green - Kada on igra dobro, Boston pobedjuje. Toliko je jednostavno. Najveci problem mu je konstantnost, ako to resi moze biti igrac koji ce doneti prevagu. Doc mu stalno govori da ide na prodor, kada ga poslusa, dobre stvari se desavaju. Ima dosta dugacak korak i preko potrebne atletske sposobnosti. Trojka je takodje tu.

Naravno, poraz je morao kad-tad doci. Umesto jednog, dosla su cetiri (kad je bal, nek je maskenbal :D). Boston je u ovoj seriji igrao veoma nestrpljivo i brzopleto. Mnogo napada se zavrsavalo sutem u prvih 10 sekundi. Dosta gresaka je napravljeno u zavrsnicama protiv Chicago-a i Clevelanda. Vratila se igra sa pocetka sezone. Veceras imaju sansu da se iskupe pred domacom publikom protiv jednog od najvecih rivala - New York Knicksa. Rezultat ne bih prognozirao. :D

Na kraju se postavlja pitanje da li ovaj tim moze da ispuni svoj cilj, a to je sampionski prsten ? Za sada svakako ne izgleda tako. Mnoge kockice moraju da se sloze. Ali opet, daleko je jun...



P.S. Bacite neki komentar za tekst u off-topicu da znam dal da nastavljam sa ovim. :D Prihvatam svaku kritiku.

Rondo9
07.02.2013, 22:23
Lakers vs Celtics

The Greatest Rivalry In The History Of The Game

It doesn't get any better than this. Dve najvece fransize u istoriji kosarke i jedne od najvecih u istoriji sporta. Pola, tacnije 33 titule NBA lige su raspodeljene izmedju Bostona i LA-a. 40 puta je bar jedan od timova ucestvovao u finalima. 53 puta pobednici konferencija. 350 medjusobnih duela, 84 iz 12 Playoff serija. 33 Hall of Fame igraca, 62 coveka uopste primljeno u kucu slavnih. Lista se nastavlja...
Ne izgleda da ce se u skorije vreme utvrditi koji grad ima najbolju fransizu. Navijaci i jednih i drugih imaju cvrste argumente. U korist Bostona se najcesce koriste: broj titula (17>16), bolja uspesnost u medjusobnim duelima (196>154) kao i veci broj dobijenih finala protiv rivala (9>3). Oni koji tvrde da su Lakersi najbolja fransiza ce izmedju ostalog istaci: broj finala (32>21), all-time pobeda (3148>3091) i broj ucesca u Playoffu (59>50). No, tema nije koji je tim bolji, nego rivalstvo izmedju njih. I to kakvo rivalstvo. Sjajni mecevi, nezaboravni momenti, veliki igraci, sve sto se moze pozeleti...
Nije tajna da se timovi mrze, ali se zna i da imaju neizmernu kolicinu postovanja prema drugome. Tokom godina, duel Bostona i Lakersa je postao sukob na ne samo kosarkaskom, vec na niz drugih nivoa. Nekad 2, nekad 9 puta u sezoni igrao se dvoboj istocne i zapadne obale, Holivudskog glamura i Bostonske radne klase, a ponekad je susret bio okarakterisan i kao bitka crne i bele rase.
U ovom rivalstvu koje traje vise od 50 godina, posebnu se isticu tri ere. To naravno ne znaci da je ono nestalo u periodu izmedju era, vec su jednostavno ovi periodi mnogo znacajniji od ostalih. Pa da krenemo redom...



Lakers vs Celtics: The 60s


Tehnicki, sve je pocelo 1959. u prvoj finalnoj seriji Bostona i tada Minneapolis Lakersa. Celticsi su dve godine pre poceli svoju dominaciju koja je trajala narednih 13 godina i zavrsila se penzionisanjem najveceg pobednika u istoriji lige - Billa Russella. U periodu od 1957 - 1969, Boston je osvojio 11 titula, 8 uzastopnih (1959 - 1967) sto je rekord ne samo u NBA-u, nego u svim americkim sportovima.
Sedam od 11 sampionata je osvojeno upravo protiv Lakersa, cetiri od tih sedam serija je otislo u odlucujucu sedmu utakmicu. Samo je prvi prsten dosao "rutinski" - pobedom bez izgubljenog meca.
Ipak, ovaj period nisu obelezili timovi vec igraci. Russell vs Chamberlain - prvo individualno rivalstvo. Kada je Wilt dosao u ligu, svi su mislili da je Russell-ovo vreme zavrseno. Pogresili su, Bill je tada tek pocinjao. Evo sta je centar Boston Celticsa rekao nakon njihovog prvog medjusobnog duela:


"After I played him for the first time," Russell says, "I said, 'Let's see. He's four or five inches taller. He's 40 or 50 pounds heavier. His vertical leap is at least as good as mine. He can get up and down the floor as well as I can. And he's smart. The real problem with all this is that I have to show up!"
Nakon Wilt-ovog dolaska u LA 1968, rivalstvo je dozivelo vrhunac. U finalu, Celticsi su u sedmoj utakmici savladali Lakerse. Na sest minuta do kraja utakmice, Chamberlain je napustio teren zbog povrede kolena (nije bio u stanju da igra ceo offseason). Russell ga je optuzio da je kukavica jer je izasao iz igre kada se cinilo da ce LA izgubiti. Njih dvojica ce ponovo razgovarati tek posle dvadesetak godina i Bill-ovog pokusaja da popravi situaciju. Nakon Wilt-ove smrti 1999. godine, njegov necak je izjavio da je Russell bio druga osoba kojoj je trebalo saopstiti vesti.
Ova dvojica su odigrala 142 medjusobna duela, sto znaci da su se sastajali 14 puta godisnje. Celticsi su dobili 85 puta, dok je Chamberlain (Warriors, 76ers, Lakers) kao pobednik izasao u 57 slucajeva.
Russell-ove reci najbolje sumiraju ovo suparnistvo:


"People say it was the greatest individual rivalry they've ever seen," Russell says. "I agree with that. I have to laugh today. I'll turn on the TV and see the Knicks play the Lakers, and half the time Patrick [Ewing] isn't even guarding Shaq [O'Neal], and vice-versa. Let me assure you that if either Wilt's or Russ' coach had ever told one of them he couldn't guard the other guy, he would have lost that player forever!"



Lakers vs Celtics: The 80s


U ovom periodu rivalstvo je dozivelo vrhunac. Glavni razlog za to je bilo suparnistvo izmedju dva najbolja igraca lige - Larry Birda i Earvin "Magic" Johnsona koje je nastalo i pre njihovog dolaska u ligu. Ova dva velikana su se sastala u finalu NCAA turnira 1979. kada je Magic-ov Michigan State savladao Indiana State predvodjen Bird-om u najgledanijoj utakmici college kosarke. Johnson je kasnije izabran kao prvi pik na draftu i u svojoj rookie sezoni odveo Lakerse u NBA finale gde su ih cekali 76ers-i. U petom mecu serije, Kareem Abdul-Jabbar je zadobio povredu zgloba i bio je forsiran da propusti sledeci susret. Na centarsku poziciju je uskocio buduci clan kuce slavnih Magic Johnson i odigrao verovatno najbolju utakmicu u zivotu (42 poena, 15 skokova, 7 asistencija). LA osvaja titulu, Magic je proglasen MVP-em finala. Cekao se odgovor Celticsa.
Navijaci u Beantownu nisu morali dugo da cekaju jer su vec sledece sezone Larry Bird, Kevin McHale i Robert Parish osvojili 14. titulu za Celticse.
Naredna godina nije bila toliko uspesna za Boston jer su bili eliminisani od Philadelphia-e u finalu konferencije. Ova serija ce ostati zapamcena jer su navijaci Celticsa pred kraj poslednje utakmice davali podrsku Sixersima sa sada vec cuvenom frazom: "Beat LA!". Uprkos tome, Lakersi osvajaju drugi prsten u tri godine.
1984. Larry i Magic postaju prijatelji nakon snimanja reklame za converse. Iste godine odigrano je finale izmedju Bostona i LA-a, prvo u ovoj eri (od prethodne serije je proslo 15 godina). Celticsi izlaze kao pobednici iz odlucujuce sedme utakmice i unapredjuju skor protiv Lakersa u finalima na 8-0.
U godini koja sledi, Lakersi ce ipak uspeti da "probiju led" i pobede Boston u finalu. Ova titula je takodje dala prednost LA-u u broju sampionata (3-2) tokom ovog perioda.
Naredne godine Celticsi izjednacuju rezultat na 3-3 pobedom protiv Houston Rocketsa.
A onda, 1987. tie-breaker, serija koja ce odluciti uspesniju fransizu ove ere. LA dobija oba meca na svom parketu. Finale se seli u Boston gde domaci tim pobedjuje u prvoj utakmici. Zatim, Game 4. Na 12 sekundi do kraja, Larry Bird daje prednost svojoj ekipi trojkom iz ugla. Rezultat je 106-104. Celticsi fauliraju Jabbara u sledecem napadu i salju ga na liniju slobodnih bacanja (inace Kareem je u seriji pogadjao 66.7% penala). Centar Lakersa pogadja prvo i promasuje drugo bacanje. Medjutim, lopta se nakon borbe za skok odbija od igraca Bostona i sudije dodeljuju posed Lakersima. Timeout. Napetost je na vrhuncu. Loptu pored aut linije prima Magic, zastaje u nadi da posalje loptu svom centru. Ta opcija propada. Magic nema izbora nego da krene prema reketu, sto ce i uciniti. A onda, na potez karakteristican za njegovog saigraca i jednog od najboljih igraca svih vremena - Kareem Abdul-Jabbara, Magic Johnson pobedjuje Celticse i donosi nedostiznu prednost u seriji. LA nosi prevagu u rivalstvu u ovoj eri. Potez je nazvan - "Junior Sky Hook".
Nekoliko citata dvojice igraca koji su obelezili ovaj period:


"When the new schedule would come out each year," Magic says, "I'd grab it and circle the Boston games. To me it was The Two and the other 80."


"The first thing I would do every morning was look at the box scores to see what Magic did," counters Bird. "I didn't care about anything else."



Lakers vs Celtics: Rivalry Renewed


Leto 2007. Ray Allen i Kevin Garnett dolaze u Boston i pridruzuju se Paulu Pierce-u. Nova "velika trojka" je formirana. Na drugoj obali, u sred sezone, Lakersi putem trade-a dolaze do Pau Gasola. Sve je bilo spremno za jos jedno veliko finale izmedju ovih timova. I naravno, to se i desilo. Nakon 21 godine, Boston je pobedio u Playoff utakmici protiv Lakersa, nakon toga, dobili su jos jednu. Serija se seli na zapad. LA smanjuje prednost na 2-1 i u cetvrtoj utakmici vode sa 18 razlike na poluvremenu (najveca prednost u utakmici je bila 24 poena). Ipak, Celticsi se vracaju i na kraju trece cetvrtine Lakersi imaju samo +2. Boston na kraju dobija mec. Posle toga je sve bilo jasno. U sestoj utakmici serije, Celticsi su zadali najtezi poraz u istoriji rivalstva - 131-92 i time osvojili rekordnu 17. titulu.
Naredne godine Lakersi pobedjuju Orlando Magic u finalu sa 4-1. Boston je ispao upravo od Orlanda u polufinalu konferencije bez obzira na prednost u seriji od 3-2.
Sledece sezone, uprkos ocekivanjima, rivali se ponovo sastaju u NBA finalu. Posle prve dve utakmice odigrane u LA-u, serija je izjednacena. U drugom susretu, Ray Allen je postavio rekord finala sa 8 trojki u jednom mecu. Lakersi ipak uspevaju da vrate prednost domaceg terena zahvaljujuci pobedom u trecoj utakmici serije (courtesy of Derek Fisher). Celticsi dobijaju naredna dva meca. Vracamo se u LA. Domacin je iznudio sedmu utakmicu pobedom od 22 poena razlike. Nakon svega, zavrsnica kakva se samo mogla pozeleti. Game 7. Skoro ceo mec Boston je drzao Lakerse na minimalnom odstojanju. Ipak, na pola poslednje cetvrtine Metta World Peace (tadasnji Ron Artest) donosi vodjstvo svojim trojkama i salje Celticse kuci, praznih ruku. Rivalry put on hold. For now.




Vecerasnji duel nestrpljivo cekaju navijaci i jednih i drugih. Ipak, ostatku lige su sada oci uprte na rastuce rivalstvo Miami-a i Oklahoma-e. No nema veze, pravi fanovi ce umeti da cene tradiciju i istoriju koju ovi timovi poseduju. Dobra kosarka je zagarantovana, neka bolji pobede.







1000ti post :prv:

Reise
08.02.2013, 15:55
Lamarcus 'L-Train' Aldridge

Iz Texas koledza dolazi igrac, visok 6' 11'' (211 cm), kao drugi pick prve runde drafta 2006. (izabran od strane Chicago Bullsa, prosledjen odmah Portland Trail Blazersima). Danas jedan od najboljih igraca na svojoj poziciji i sada vec drugi put uzastopno All Star igrac, Lamarcus Aldridge.

Na pocetku svoje karijere bio je u sijenci Brandona Roya i Grega Odena, ali ko ceka, taj i doceka. Sezone 2010-11 prve zvijezde Portland Trail Blazersa su povrijedjene i trazio se igrac koji ce Blazerse staviti na svoja ramena. Ocekivano je bilo da Aldridge preuzme tu ulogu, sto je i uradio i to na maestralan nacin. Mnogi su Blazerse otpisavali iz trke za playoff, ali oni su dokazali da tim ne cini jedan igrac. Od tada pocinje nova era Blazersa na celu sa Aldridgeom. Aldridge tu sezonu nije krunisao sa All Star ucescem, iako je zasluzio jer je bio najzasluzniji igrac zasto su Blazersi u trci za playoff. Aldridgea je to izgleda motivisalo i htio je da dokaze da su pogrijesili. Protiv SAS-a i Tim Duncana, izabran prije njega na All Staru, ga je cekao mec i ubacuje im (mu) 40 poena, tada rekord karijere i odgovara trenerima koliko su pogrijesili. Za novi rekord karijere ceka samo nekoliko dana. Ovoga puta su Bullsi bili pregazeni od L-Traina, ubacio im je 42 poena. Danas je tacno 2 godine i 1 dan od tog rekorda:
http://sphotos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-frc1/603997_10151325554386137_986062804_n.jpg
Pri kraju deadlinea, Blazersi dovode G. Wallacea i postaju jedan od kandidata za titulu. Igra Blazersa je stvarno izgledalo mocno posle tog trejda. Pocetkom playoffa se vraca i Brandon Roy i ova sezona je izgledala obecavajuca. Ipak, nisu se proslavili u prvoj rundi playoffa, izgubili su 4-2, kako ce se ispostaviti, sampiona Dallas Mavsa. Bila je to jedna od zanimljivijih serija, puna preokreta i velikih individualnih partija. Te sezone se desila i nesreca jer je trener Aldridgea, Maurice Lucas (igrac koji je sa Blazersima osvojio titulu 1976-77, jedinu od pocetka ove fransize) preminuo. Igrao je kljucnu ulogu u njegovom napretku i naucio ga mnogim stvarima.
2011-12 Blazersima nije donijela nista dobro, Roy zavrsava karijeru zbog povreda koljena i Oden dozivljava jos jednu povredu. Ali i bez njih je Portland jedan od kandidata za titulu. Pocetak je bio obecavajuci, ali posle toga je sve krenulo nizbrdice i potpuni krah tih Blazersa. U svlacionici nije bilo hemije, a na parketu je bilo mnogo nezainteresovanih igraca. Osim jednog, Aldridge naravno. Bila je to jos jedna njegova dobra sezona u nizu i zasluzio je da bude prvi put na All Staru. Te godine se desilo mnogo promjena i mislilo se da se Blazersi vracaju u proslost, poznatije kao doba 'Jail Blazers'-a.

Ova sezona (2012-13) je trebala da bude rebuilding, ali je mnogo igraca unaprijedilo svoju igru i sa drafta su ugrabili igraca koji je odlican kompliment Aldrigeu i njegovoj igri, Damian Lillard naravno.
Svi smo ocekivali jos bolju igru Aldridgea ove sezone. Njegove brojke su slabije nego prethodne 2 godine, ali on je podigao igru na jos veci nivo. Posebno je unaprijedio igru u odbrani. Mnogi novinari misle da je mekan igrac i da bjezi od kontakta, ali ih on uporno demantuje odlicnim igrama. Ove godine je jedan od najboljih igraca u defanzivi u branjenju posta i jos vise je unaprijedio kretnje u odbrani i ima ove sezone ima najvise blokada po mecu. Sigurno da je tesko igracima da igraju protiv njega, 6' 11'' (211 cm), raspon ruku 7' 5'' (oko 225 cm) i snazno tijelo. U napadu mu je jedina zamjerka sto sutira previse sa mid-rangea. Vjerovali ili ne, on je igrac koji je sutnuo najvise puta sa te pozicije u cijelu ligu. Ima preko 500 sutnutih jumera sa mid-rangea, a najblizi pratilac Demarr Derozan manje od 350. To je mnogo suteva s obzirom da nije efikasan.
Kao sto npr Dirk Nowitzki ima neodbranjiv sut, taj sut ima i Lamarcus Aldridge i odlicno ga iskoriscava. Evo kako izgleda taj sut:

https://www.youtube.com/watch?v=kwGkzpYdu7U
Ne moze se ljepse predstaviti, je li tako?
Dzaba visina, dzaba brzina, ovo je neodbranjivo. Kad se digne na ovaj sut, mozes samo da ga ispratis pogledom. Ovaj sut najvise i koristi kada se namjesti na postu. Steta sto ne mozemo da ga gledamo vise na postu, jer to sto radi on je umjetnost.
Evo nekoliko primjera sta moze da radi na postu:

https://www.youtube.com/watch?v=QFayPdZ6zQk

https://www.youtube.com/watch?v=5XB2f4F6xXQ
Da, mnogo je jak i ima mocne atletske sposobnosti za igraca ove visine.
Prethodne dvije sezone su ga vise udvajali, a ove sezone je to u veoma malim kolicinama jer je postao odlican dodavac. Posto Gasolovo i Dirkovo vrijeme prolazi, moze se reci da je Aldridge najprefinjenija cetvorka (necu reci najbolja, iako je po meni naravno) i nadam se da cemo jos mnogo vidjeti od ovog momka.

Rondo9
17.02.2013, 00:52
Michael Jordan

The Greatest Of All Time


Po mnogima najveci sportista dvadesetog veka. Najbolji igrac bilo kog timskog sporta koji je hodao planetom. Covek koji je suvereno vladao jednom citavom kosarkaskom erom. Sestostruki NBA sampion. 5 puta je izabran za najkorisnijeg igraca lige. 14 All-Star utakmica. Rookie godine. Bio je najbolji strelac lige rekordnih 10 puta. Tesko je zamisliti da mu je jednom prilikom uskraceno mesto u srednjoskolskom timu.



https://lh4.ggpht.com/RxUnZ5QlTQDG6p3vjCe_dyF4IEIjxEEvHzUicFB1L99J3KDL4j BwtLswcTF8OJrZIaQ=w705


Od tada, Michael je imao nesto da dokaze. Svaki trening je ostajao sat duze, a svaku vezbu radio za nijansu brze i jace. Rezultati su dosli. U poslednje dve sezone je belezio oko 20 poena po mecu, a kao senior je u proseku imao triple-double (29ppg, 12rpg, 10apg).
Sjajne igre su mu donele stipendiju na North Carolina univerzitetu gde je proveo tri godine. Kao freshman je pogodio sut za pobedu protiv Georgetowna u finalu NCAA turnira. Jordan licno je rekao da je upravo ovaj sut bio prekretnica u njegovoj karijeri. 1984. je odlucio da se prijavi za NBA draft. Izabran je kao treci pik od strane Chicago Bullsa, iza Hakeema Olajuwona, po mom misljenju najboljeg centra ikada, i Sam Bowie-a, coveka kojem je najveci uspeh karijere to sto je bio izabran pre Jordana na draftu.
Treba napomenuti da je Michael iste ove godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u LA-u. Bio je najbolji strelac svoje ekipe sa 17 poena u proseku. Sve je bilo spremno za njegov dolazak u profesionalce.



Early Stages


Michael je vec u prvoj sezoni svojim igrama osvojio srca navijaca sirom Amerike. Belezio je 28.5 poena po mecu i ucestvovao na All-Staru. Doveo je Bullse do Playoffa gde su bili eliminisani od strane Bucksa. Vec tada se znalo da je ovaj dvadeset jednogodisnji momak nesto posebno.
Skoro celu drugu sezonu Jordan propusta zbog slomljene noge. Uprkos tome, Chicago Bullsi su sa samo 30 pobeda uspeli da udju u Playoff gde ih je cekao jedan od najboljih timova svih vremena - The 85/86 Boston Celtics. U drugoj utakmici serije, Jordan je postavio rekord po broju poena postignutih u jednoj Playoff utakmici sa 63. Ne izgleda da ce iko oboriti taj rekord u skorije vreme. Ipak, Celticsi dobijaju seriju i eventualno postaju sampioni te godine.
Naredne sezone Michael postavlja rekord svoje karijere sa 37 poena u proseku. Ipak, MVP nagrada je otisla u ruke Magic Johnsona. Bullsi su i ove godine eliminisani od strane Bostona.



http://thebestten.files.wordpress.com/2010/01/jordan-foul-line.jpg



Bad Boys


U periodu od 1987-1990 Detroit Pistonsi su bili nepremostiva prepreka za Jordana. Sistem koji je instalirao trener Chuck Daly, a na terenu sprovodio legendarni Isiah Thomas se sastojao od blago receno cvrste i grube odbrane. Svaki put kad je primio loptu, Michael je bio okruzen dvojicom ili trojicom protivnickih igraca, a svaki put kada bi krenuo na kos sledili su brutalni faulovi za koje se danas dobija automatsko iskljucenje. Posle svakog meca, rivalstvo, ali i mrznja izmedju ova dva tima je rasla.
Michael je radio sve sto je mogao, jednom prilikom je postigao cak 47 poena protiv ovakve odbrane. 47 poena! Ipak, nedostatak saigraca se ispostavio kao odlucujuci faktor u sve tri serije. Bullsi su eliminisani prvo u pet, pa sest i na kraju u sedam utakmica.
No, kao i svemu, tako je i vladavini Bad Boysa dosao kraj. A Bullsi su taj kraj spremno docekali.



http://www.nbaarena.com/img/haberler/michael-jordan-isiah-thomas.jpg



The First Three-Peat


Razvoj Scottie Pippena u All-Star igraca je olaksao teret Jordanu. Bez vecih problem, Bullsi su dosli do finala konferencije gde ih je cekao dobro poznati rival. Na iznenadjenje mnogih, Chicago je pocistio Detroit u cetiri utakmice. U poslednjem mecu, na nekoliko sekundi do kraja, Bad Boysi su bez reci i pozdrava napustili parket. Baksuz je nestao.
U finalu, Michael je morao da se suoci sa LA Lakersima. Nakon izgubljene prve utakmice, Bullsi su pobedili u naredne cetiri i tako dosli do prvog sampionskog prstena u istoriji fransize. Za MVP-a finala je proglasen, naravno, Jordan.
Sledece sezone, isto mesto, drugi protivnik. Portland Trail-Blazersi, predvodjeni buducim clanom kuce slavnih, Clyde Drexlerom protiv Jordan-ovih Bullsa. Novinari i analiticari su konstantno pravili poredjenja izmedju ove dvojice. Dosli su do zakljucka da su obojica vrlo slicni po kvalitetima, jedina razlika ? Bolji sut za tri poena koji je posedova Drexler. Michael-ov odgovor ? Sest trojki u prvom poluvremenu prve utakmice finala, rekord koji je oboren tek 18 godina kasnije. Bullsi naravno dobijaju i utakmicu, a kasnije i seriju.
Naredne godine Chicago je opet odbranio titulu. Ovog puta je rival bio MVP regularnog dela sezone, Charles Barkley i njegovi Phoenix Sunsi. Naravno, nisu imali sanse. Bullsi resavaju u sest. Michael MVP. Opet.
6. oktobra 1993. Jordan se penzionise. Kao razlog je naveo nedostatak zelje i motivacije za igranje kosarke. Takodje, udeo u odluci je imalo i ubistvo njegovog oca nekoliko meseci ranije. Jordan odlucuje da se bavi bejzbolom (njegov otac je zeleo da Michael igra u MLB-u). Svet je sokiran.



http://www.pagecovers.com/covers/nba_basketball_players/michael_jordan_chicago_bulls_holding_trophy.jpg



The Return


Kao sto novorodjence ne moze bez majke tako ni Jordan nije mogao bez kosarke. U martu 1995. Michael je sa dve reci najavio svoj povratak - "I'm back" (treba napomenuti da su prozivke bivsih kolega takodje uticale na njega). U svojoj petoj utakmici sezone postigao je 55 poena u sred Madison Square Gardena. O da, Najveci se vratio.
Sledece sezone, Jordan je sa Bullsima postavio najbolji timski rekord u istoriji lige sa 72 pobede i 10 poraza, a ukljucujuci i Playoff, samo 13 poraza uopste. U finalu, Chicago je u sest utakmica savladao Seattle SuperSonicse. Titula je osvojena na dan oceva, Michael ju je proslavio placuci na podu svlacionice.
Naredni protivnik u finalu je bila ekipa Utah Jazz-a koja je imala jedan od najboljih tandema ikada - Stockton & Malone. Chicago je prvu utakmicu dobio Jordan-ovim sutem za pobedu. Posle cetiri meca, serija je bila izjednacena. Bilo je ocigledno da ce pobednik petog duela prakticno osvojiti prsten. A onda, nevolja. Jordan je na utakmicu dosao sa stomacnim virusom. Doktori su mu savetovali da presedi ovaj mec. Naravno, svi su znali da od toga nema nista. Uprkos hendikepu, Michael postize 38 poena i resava seriju trojkom na 25 sekundi do kraja. Utakmica je kasnije nazvana - "The Flu Game". Bullsi u sest. Michael MVP. Opet.
1997/1998. Isto mesto, isto vreme, isti protivnik. Rezultat nakon pet meceva 3-2 u korist Chitowna. Sesti susret se igra u Utah-i. Na 41.9 sekundi do kraja, domacin ima prednost od 86-83. Nakon timeouta, Jordan probija do kosa i postize lake poene. Jazz-eri na potezu. Karl Malone dobija loptu na niskom postu, ali ne vidi Jordana koji mu prilazi s ledja. Michael krade loptu iz Malone-ovih ruku. Bullsi imaju sansu da rese seriju u jednom napadu. Jordan prenosi loptu na protivnicku polovinu gde zastaje i trosi vreme. Na 9 sekundi do kraja, Michael krece u napad. Pomocu crossovera se resava svog cuvara, a onda sutem sa penala resava utakmicu. 87-86. Prsten broj sest je osvojen. Najbucnija hala u ligi je odjednom zacutala. Najveci se uzdigao iznad svih.



http://i.cdn.turner.com/nba/nba/2010/news/features/john_schuhmann/10/30/favorite-moment/michael-jordan-shot-608.jpg


Uticaj koji je Jordan imao na kosarku i sport uopste se ne moze opisati ni recima ni brojevima. Michael je dokazao da se teskim radom i strpljenjem sve moze postici. Pokazao je da se na kritike i provokacije odgovara delima, a ne recima. Svojom igrom je inspirisao citavu Zemaljsku kuglu. Hiljade i hiljade ljudi ga smatraju svojim idolom.
Danas, ovaj covek slavi pedeseti rodjendan. Kada pomislim na to, uvek se setim njegovih poslednjih reci tokom prijema u kucu slavnih koje glase ovako:



"One day you might look up, and see me playing the game at 50. [crowd laughs] Oh don't laugh. Never say never. Because limits, like fears, are often, just an illusion."





Srecan ti rodjendan legendo!

apacrow
20.03.2013, 16:47
Mogu li Denver Nuggetsi do Velikog finala?

Nuggetsi su napravili impresivan niz od 13 vezanih pobeda, i da nema nestvarnog Miami Heata sigurno bi glavna tema ovih dana, ali još interesantnija činjenica je da u 2013. godini imaju samo sedam poraza. Svakako treba napomenuti da protiv tri najbolje ekipe Zapada imaju duplo više pobeda nego poraza, što je, uzimajući neke buduće predikcije, možda i ključna stavka na putu do Velikog finala. Ipak, i nakon svih ostvarenja, koje je malo ko mogao da predvidi, postavlja se pitanje - Možemo li pričati o Denver Nuggetsima kao kandidatima za NBA titulu?


http://i45.tinypic.com/11kcmjc.jpg

Počećemo od par relevantnih stvari:

1. Denver je imao start sezone ispod .500, što je donekle bilo razočaravajuće, ali od tad imaju skor 33-10, koji uključuje i već pomenuti niz od 13 vezanih pobeda.

2. Uzimajući jedan od najbitnijih statističkih parametara za predviđanje budućih uspeha - diferencijal efikasnosti (numerička razlika između ofanzivne i defanzivne efikasnosti) u poslednjih 40+ utakmica Nuggetsi imaju peti skor lige - 7.5.

3. Gledajući čitavu sezonu do sada, po diferencijalu efikasnosti su na šestom mestu u ligi, s tim da treba napomenuti ukoliko se samo gleda ofanzivna efikasnost, po kojoj su ekipe Zapadne konferencije prepoznatljive, Nuggetsi su na trećem mestu u celokupnoj NBA ligi.

4. Trenutno imaju 6-3 skor protiv tri najbolje plasirane ekipe Zapadne konferencije (Spursi, Thunderi, i Clippersi), uključujući makar jednu pobedu protiv svakog od ta tri tima.

5. Iako se ono što Miami trenutno radi graniči sa nemogućim, treba napomenuti da Denver ima identičan skor kada pričamo o domaćem terenu - 30-3.

Uzmajući u obzir relevantne činjenice, rezultati Nuggetsa svakako predstavljaju jedno od možda i najvećih iznenađenja ove sezone. Gotovo je sigurno da dve prve startne pozicije na Zapadu idu Spursima i Thunderima, dok je borba za treću poziciju prilično nategnuta u ovom trenutku, imajući čak tri ravnopravne ekipe (Clippersi, Grizzliesi i Nuggetsi). Još jedna bitna stvar je da Nuggetsi imaju pozitivan skor protiv Clippersa i Grizzliesa, pa ukoliko na kraju regularnog dela sezone sve tri ekipe budu imale identičan skor, Nuggetsi će zauzeti treću poziciju na Zapadu pred NBA Play-off.


http://i46.tinypic.com/5flvec.jpg

Cilj Nuggetsa je biti u prve četiri ekipe Zapada pred Play-off, jer će samim tim steći prednost domaćeg terena, na kojem su praktično nepobedivi ove sezone. Kao i kod većine NBA timova kada je u pitanju igranje odbrane na domaćem terenu, Nuggetsi su prilično impresivni, ali ono što ih izdvaja u prilično negativnom kontekstu od ostalih ekipa je neverovatna razlika u broju primljenih koševa kući i na gostovanjima. Trenutno su na desetoj poziciji po broju primljenih koševa na svom terenu u čitavoj NBA ligi, dok su tek na sedamnaestoj poziciji kada gledamo gostovanja. Sa tim podacima, izlišno je govoriti da ključ uspeha Denvera u Play-offu leži upravo u igranju znatno bolje odbrane, naročito na gostovanjima, ukoliko žele da idu što dalje.

Iako Nuggetsi trenutno impresioniraju, druga runda Play-offa nije baš toliko sigurna koliko se čini na prvi pogled. Ukoliko im protivnik u prvoj rundi bude Memphis Grizzlies, koji u svojoj prvoj postavi imaju dva superiorna visoka igrača, proboj do reketa će im biti prilično ograničen, tako da će se morati znatno više osloniti na šut iz daljine. Taktika „živi ili umri sa linije za tri poena“ u Play-off serijama zvuči prilično nerealna. Da ne pričamo koliko će Mike Conley i Tony Allen trošiti Ty Lawsona u fazi odbrane. Dakle, u nekom idealnom scenariju Nuggetsi moraju zauzeti treću poziciju, i u duelima sa Warriorsima ili Rocketsima, možda čak i Lakersima, tražiti prolaz u drugu rundu Play-offa. Dođe li do takvog match-upa Nuggetsi su svakako u prednosti, naročito kada uzmemo u obzir domaći teren.


http://i46.tinypic.com/33vykc0.jpg


Pet najznačajnih razloga zbog kojih Denver Nuggetse treba uzimati ozbiljno:

1. Visina - Denver Nuggets je druga ekipa u NBA po prosečnoj visini igrača, pa su verovatno zbog te činjenice i druga ekipa u NBA ligi po broju skokova na utakmici. JaVale McGee, Kosta Koufos, i Timofey Mozgov čine odličnu visoku liniju, ako im pridodamo i Kenneth Farieda, koji je najbolji timski skakač sa 9.5 skokova po utakmici, visina je svakako možda i najbitniji faktor u igri Nuggetsa. Ipak, treba uzeti u obzir da se tokom Play-offa igra značajno usporava (ekipe stavljaju više akcenta na odbranu), pa će Denver morati pronaći magičnu formulu kako da najbolje iskoristi prednost visine.

2. Nesebična igra - U ovom trenutku čak 6 igrača Denvera ima 11 ili više poena po meču, 2 sa 9 poena, i jednog koji beleži 8 poena po utakmici, što govori da ekipi nije potreban košgeterski superstar da bi bila uspešna u NBA. Dodamo li na to čak tri igrača sa 5 ili više asistencija po meču, dobijamo tim koji je sa skorom od 24.3 prosečne asistencije trenutno treći u NBA ligi. Ova kombinacija ih čini ekipom koju je prilično teško skautirati, jer se nikad ne zna odakle vam preti opasnost, i koji će igrač Nuggetsa eksplodirati baš to veče.

3. Prednost domaćeg terena - Već sam naveo skor Denvera na domaćem terenu, što ih zajedno sa ekipom Miami Heata čini dominantnim u NBA. Za one koji ne znaju, najveća tajna Pepsi Centra leži u visokoj nadmorskoj visini, i nemogućnosti većine NBA ekipa da se nosi sa tim faktorom. Ukoliko budu u mogućnosti da zabeleže par pobeda sa strane u Play-offu, domaći teren ih svakako neće izneveriti.

4. Poeni s klupe - Nije tajna da su Nuggetsi verovatno najdublja ekipa u NBA kada govorimo o produktivnosti igrača s klupe. Njihova 2-3 igrača s klupe bi komotno mogla da se nađu u prvoj petorci velikog broja NBA klubova, pa tako sa prosečnih 40.1 poena klupe po utakmici, Dnever je treći u NBA. Produktivnost tih igrača se ogleda da su Nuggetsi takođe u prvih 10 NBA timova po blokadama, skokovima, krađama i asistencijama igrača s klupe. Imajući takvu impozantnu klupu, George Karl može priuštiti znatno duži odmor svojim starterima, pa će tako i roster biti svežiji tokom napornih Play-off serija.

5. Mladost - Sa prosekom od 24.8 godine Denever Nuggets je jedna od najmlađih ekipa u NBA, tako da se fizička sprema za napore koje ih očekuju tokom Play-offa ne bi trebala dovoditi u pitanje. Nuggetsi su znalački koristili tu činjenicu tokom čitave sezone, pa se ponekad čini gotovo nestravno njihovo trčanje duž terena iz utakmice u utakmicu. Podižući tempo kako utakmica odmiče, Nuggetsi zakonima fizike prosto lome ostale ekipe na terenu, a znamo kako su se prošle sezone proveli Spursi protiv atletski znatno snažnijeg tima Thundera. Sinoć smo videli kako Thunderi u odsudnim momentima polako ostaju bez daha, dok trkačka mašina Denver Nuggetsa ne prestaje da melje. Uvertira za Play-off? Svakako George Karl nije slučajno svojim igračima akcentovao koliko bi pobeda na vrućem terenu u Oklahomi značila za ekipu i njenu budućnost, pogotovo u danima Play-offa.


Ukoliko prođu u drugu rundu Play-offa, šta je potrebno Nuggetsima da nadvladaju Spurse ili Thundere? Svakako bolja odbrana. Možda je ispravnije reći strahovito bolja odbrana. Dve najbolje ekipe Zapada ujedno imaju i najbolje napade u NBA ligi, pa će se od ekipe Denvera tražiti timska odbrana, uključujući elitnog igrača poput Andre Iguodale. Govoreći o imenima: Lawson će morati da uspori Tony Parkera ili Russell Westbrooka, što je praktično nemoguć zadatak čak i za najbolje odbrane NBA lige. Takođe, Spursi i Thunderi defanzivno deluju prilično dobro i uigrano, pa Denver ne može očekivati velik broj laganih poena, ako ih uopšte i bude.

Sve u svemu, iako su jučerašnjom pobednom nad Thunderima istakli svoju kandidaturu za tron, u okolnostima Play-off košarke Nuggetsi ipak nisu na nivou dve najbolje ekipe Zapada, a u tu računicu možemo da uključimo i, sad već sigurnog prvaka regularnog dela sezone Istoka - Miami.


http://i47.tinypic.com/20937me.jpg

Ipak, sigurno je da ove sezone Denver predvodi „drugi šešir“, i da se sasvim ravnopravno mogu nositi sa Clippersima, Grizzliesima i Pacersima, pa možda čak i sa Knicksima. Čini li ih to kandidatima za titulu? Svakako ne. Šampion će gotovo sigurno biti neko od tri ekipe iz „prvog šešira“, ali ukoliko dođe do iznenađenja tokom Play-offa, kakva nisu strana za Zapadnu konferenciju, Denver će svakako znalački to umeti da iskoristi. Dakle, sa prednošću domaćeg terena u prvoj rundi za Nuggetse, i ponekim iznenađenjem, sve je moguće, pa zašto ne i Veliko finale.

apacrow,
20/03/2013
16:00

Rondo9
24.03.2013, 02:29
NBA's Future


Evo jednog teksta o petorici igraca koji ove sezone igraju zaista fenomenalno, ali ne dobijaju dovoljno paznje, kako na forumu tako i od strane medija. Verovatno je upravo to razlog zasto sam ih toliko zgotivio ove sezone. No, da ne duzim. Gledao sam da tekst ne bude previse dugacak (mada ne znam ni zasto kada niko ovo ne cita) i da ne smaram beskorisnim podacima u stilu velikih komentatora nase televizije. Dakle, prvi igrac je:



Kyrie Irving

Prvo pa musko. Meni licno omiljeni igrac van Bostona. Bivsi Duke Blue Devil je vec sada, u svojoj 21. godini zivota kompletan igrac. Redak slucaj kada su u pitanju mladi plejmejkeri, jer vecina njih dolazi u ligu bez Bog zna kakvog suta. Sa Irvingom je druga prica, on ove sezone pogadja 41% svojih suteva za tri i 45% suteva sa polu-distance. Takodje, Kyrie je vec sada jedan od najboljih closera na svetu, neke statistike kazu cak i najbolji. Pored toga, Irving je sposoban da bez vecih problema prodje veliku vecinu svojih cuvara, ali nacin na koji to radi ga cini jednim od najatraktivnijih igraca u ligi. Za razliku od Rose-a, Westbrooka, Walla i ostalih PG-eva koji ce iskoristiti svoju brzinu i eksplozivnost, Kyrie se odlucuje za znatno prefinjeniji nacin. Brojni igraci su bili zrtve njegovih crossovera, brzih promena i varki telom (uostalom, svi se secamo priprema Americke reprezentacije za Olimpijadu). Nakon sto zavrsi posao sa njima, Kyrie svojim protivnicima ostavlja opciju da pogadjaju na koji nacin ce postici pogodak. Da li ce naskociti na sut, ili ce pak zavrsiti uz faul ? Floater ili fadeaway ? Seriously though, this kid has it all.
Naravno, sve ove vrline nemaju toliko koristi bez malo pameti. Za Irvinga kazu da je veoma inteligentan, na i van parketa. Iako mlad, sposoban je da pravi dobre odluke sa loptom. Uvek cini ono sto je najbolje za ekipu.
Vi sada verovatno ocekujete da istaknem njegove mane i kazem na cemu treba da poradi, ali gledajuci ga ja nisam primetio neki veliki nedostatak u njegovoj igri. Nadje se poneka greska tu i tamo, ali Boze moj, i on je covek. Mozda ce neki pomisliti da je to odbrana, ali Kyrie je u stvari prilicno solidan defanzivac. Oni koji gledaju samo statistiku ce reci da je Irving sebican, jer u proseku ima samo 6 asistencija. Medjutim, on je sve samo ne sebican. Problem je sto on nema kome da doda.
Nebo je granica za ovog momka. Siguran sam da ce, ako ga zdravlje posluzi, osvojiti mnoge nagrade u svojoj karijeri, a uz odgovarajuce saigrace i trenera i onu najvecu.



http://img16.imageshack.us/img16/1659/kyriep.jpg



Damian Lillard

Rookie godine koji igra kao da mu je ovo peta sezona. Razlog za ovo je to sto je Lillard, za razliku od velike vecine lige, proveo sve 4 godine na koledzu i tako prikupio potrebno iskustvo za NBA. Izabran je kao 6. pik na draftu od strane Blazersa i odmah nakon letnje lige je svima bilo jasno da je bivsi Weber State Wildcat nesto posebno.
Lillardu nije trebalo puno vremena da se uklopi u Portlandov sistem , a jos manje da razvije sjajnu saradnju sa najboljim igracem Blazersa - LaMarcusom Aldridgeom. Pravo je uzivanje gledati njih dvojicu kako igraju pick & roll i pick & pop. Vecina Damianovih asistencija dolazi iz ovih situacija. Jos jedna Lillardova vrlina je ta sto vrlo lako kaznjava protivnike koji ga ostavljaju samog pri branjenju pick & roll i to prvenstveno radi sutem. Druga opcija mu je da zavrsi u reketu, za sta je itekako sposoban. Meni se jos svidja i to sto zna kako i kada da iznudi faul.
U odbrani, Damian uopste nije los. Sa svojim rasponom ruku od 2.03m bez problema stize da pokriva svoje protivnike. Ne plasi se kontakta i voljan je da, za razliku od nekih, prati svog igraca do samog kosa.
Po meni, jedina njegova mana je uzimanje velikog broja nepotrebnih suteva, pogotovo u tranziciji. Cak 25% njegovih poseda u istoj se zavrsava sutem za 3, i to uglavnom promasenim sutem za 3. No siguran sam da ce to vremenom ispraviti, ipak je on samo rookie.
Od Lillarda ocekujem da, pre svega, sledece sezone uvede ekipu u Playoff. Nakon toga sledi ucesce na All-Staru (verovatno ce ih biti vise) koje bi trebalo da se desi u naredne 2-3 godine. Sta ce biti nakon toga je nezahvalno predvidjati, cak je moguce i da Portland bude medju najjacim timovima zapada. A moguce je i sasvim suprotno. Videcemo.



http://img37.imageshack.us/img37/7/lillardh.jpg



Stephen Curry

Jedan od najboljih sutera lige. Bivsi kosarkas Davidson College-a i 6. pik sa drafta iz 2009. igra svoju najbolju sezonu i verovatno ce upravo ove godine prvi put zaigrati u Playoffu. Prethodnih godina, mnogi su se pitali sta bi ovaj momak mogao da postigne ukoliko bi ostao zdrav citavu ili vecinu sezone ? Moze se reci da im je pitanje odgovoreno. Plejmejker Golden State Warriorsa belezi career high u minutima (38.1), poenima (22.2), asistencijama (6.7), trojkama po mecu (3.3) i procentu suta za tri poena (.455%). Sa David Lee-om cini jedan od najboljih tandema u ligi, a njegovi Warriorsi igraju veoma lepu kosarku.
Rekao sam da Steph pogadja najvise trojki po mecu u NBA-u, a pored toga on i uzima najvise trojki u celoj ligi, cak 7 po mecu (sto vise to bolje, ipak je to covek sa jednim od najlepsih izbacaja na svetu). Cesto cete ga videti da sutira trojke iz naskoka, a jos cesce u crunch time-u jer Stephu clutch gene ili nedostatak istog ne predstavlja problem. Pored sutiranja, Curry itekako ume da zavrsi u reketu. Jos jedna njegova vrlina je to sto donosi dobre odluke. Ponasa se zrelo za svoje godine i ne pravi ishitrene poteze. Zna kada treba da sutne, a kad' da doda.
Naravno, niko nije savrsen, pa tako ni Steph. Njegova najveca mana je odbrana ili bolje receno nedostatak iste. On to pokusava da zamaskira tako sto cesto preuzima igraca bez lopte. Medjutim, to mu ne polazi za rukom, jer mu se dosta puta desava da se u tom preuzimanju "pogubi" i ostavi svog igraca samog.
Sve u svemu, Steph Curry je ove sezone verovatno medju 5 najboljih plejmejkera lige i sa nestrpljenjem ocekujem njegove partije u Playoffu.



http://img546.imageshack.us/img546/3607/curryv.jpg



Paul George

George je, za razliku od Irvinga, Lillarda i Currya, imao znatno manju ulogu u svom timu prethodnih godina. Ipak, povreda Danny Grangera pred pocetak sezone je omogucila Paulu njegovo prvo All-Star ucesce. Izabran kao 10. pik na draftu 2010. (Fresno State) u svojoj rookie sezoni je vazio za solidnog role playera. Naravno, George se nije zadovoljavao ovim. Mukotrpan rad ga je nacinio onim sto jeste danas - najbolji igrac Indiana Pacersa.
Verovatno prva stvar koja vecini pada na pamet kada pomisli na George-a je njegov atleticizam. Sa potpunim pravom, bez sumnje, ali ono sto se meni najvise svidja kod njega je njegova odbrana. Ima visinu, snagu, duge ruke, pamet... Dovoljno je reci da je Carmela Anthonya spustio na 15 poena uz sut iz igre 7-21. Zanimljivo je i da je George, nakon Roya Hibberta, najbolji skakac ekipe sa skoro 8 skokova u proseku. Jos jedna njegova prednost je ta sto moze da igra na dve pozicije - beka i niskog krila.
Sto se tice njegovog napada, konkretno suta, Paul ima dosta prostora za napredak u ovom segmentu. Jos jedan deo njegove igre koji bih voleo da unapredi je igra na postu. Dosta puta prima loptu upravo na postu i verujem da bi mogao to da iskoristi na bolji nacin. Nista sto nekoliko letnjih casova sa Hakeemom ne moze da popravi.
Nazalost, Indiana trenutno ne dozvoljava George-u da iskoristi svoj puni potencijal. Cak bih rekao i da mu u napadu ne daju dovoljno lopti. Bice zanimljivo videti sta ce Pacersi uraditi sa ugovorima Westa i Grangera koji isticu ove, tj. sledece godine. Odlazak bar jednog od njih bi verovatno znacio Paulov ostanak. Mlad je (samo 22 godine) i mislim da bi trebali da grade tim oko njega. A ako oni nece, ima ko hoce.



http://img59.imageshack.us/img59/8532/georgeg.jpg



Greg Monroe

Konacno, jedan centar. Za razliku od brojnih stabala koja ne mogu da naprave isti potez u dva napada zaredom, Greg Monroe je onaj pravi, old school centar. U ligu je dosao kao 7. pik sa univerziteta Georgetown i svima je, vec tada bilo jasno da je on prava retkost u danasnjem svetu kosarke.
Greg Monroe je jedan od tehnicki najpotkovanijih centara lige. Na postu je odlican i sa 22 godine moze da uradi ono o cemu Dwight Howard moze samo da sanja. Medjutim, njegov kvalitet najvise dolazi do izrazaja kada je licem okrenut kosu. U ovim situacijama on je sposoban da poput beka probije do kosa i zavrsi. Druga opcija mu je sut sa polu-distance, jedan od boljih u kategoriji centara. Pored ovoga, Monroe je jedan od najboljih passera na svojoj poziciji, tacnije treci najbolji sa 3.4 asistencije u proseku (ako je verovati statistici). Ako pogledamo celu ligu, Greg Monroe je jedini centar koji je sposoban za 3 stvari koje sam malopre nabrojao (sem DeMarcusa Cousinsa, ali to je druga prica).
Sto se tice odbrane, Monroe je prilicno dobar u branjenju posta, kao i branjenju igraca okrenutih prema kosu. Treba istaci i da je Greg na 9. mestu po broju skokova po mecu u celoj ligi, i naravno, prvi u svojoj ekipi. Ono sto mu fali je odbrana na igracu bez lopte, jer mu se tu i tamo desi da ostavi igraca slobodnog. No, doci ce to sa godinama, ne bih se ja brinuo oko toga. Ono oko cega treba da budem zabrinut je njegov napredak u Detroitu. Kao sto je Ljuba jednom prilikom rekao, Monroe je prisiljen da igra sa Brandonom Knightom, bekom u telu plejmejkera. Monroe zato cesto dolazi u situaciju da mora da iskreira sut za sebe, umesto da npr. igra pick & roll ili pick & pop sa prethodno pomenutim Knightom.
Videcemo sta ce Pistonsi uraditi u buducnosti. Stvarno bi bilo steta da upropaste ovakvog igraca. No, ne verujem da ce se tako nesto desiti. Zato gledajte ovog momka sto vise mozete, jer takvu vestinu retko mozete naci. Bar za sada.



http://img199.imageshack.us/img199/6033/monroes.jpg


So, there you have it folks. Izvinjavam se onima koji su procitali (ako ih ima) ukoliko sam smorio. Jednostavno sam morao da napisem nesto o ovim momcima. Zasluzili su.

apacrow
29.03.2013, 23:49
March Madness: Ko je do sada osvojio najveće parče kolača?

Završni deo NCAA košarkaške sezone nosi naziv „Martovsko ludilo“, ali s obzirom kolike pare su opticaju možda bi mu više odgovarao nadimak „Monetarno ludilo“.

Iako mnogi osporavaju kako u sistemu takmičenja koji se svoji na jedan deul između dve ekipe ne dolazi do izražaja kvalitet pojedinih ekipa, ili pak kako pojedini igrači uveliko koriste „one and done“ pravilo kako bi izašli na draft, brojevi govore sasvim drugačije. Povećanje pariteta nije uticalo na kvalitet konkurentnosti, pa je i sama drama u utakmicama ove sezone jača nego ikad. Osim toga, ova sezona nam je priredila i par neočivanih rezultata:


http://i45.tinypic.com/mlrsy8.jpg

- Po prvi put u istoriji NCAA turnira petnaesti nosioc je ušao u Sweet 16. Naravno reč je o Florida Gulf Coast Univerzizetu.

- SEC i Big 12 konferencije imaju u Sweet 16 isti broj koliko i Missouri Valley i Atlantic 10 konferencije. U pitanju su Kansas i Florida s jedne, odnosno Witchita i LaSalle s druge strane.

- 3 tima s Floride su učenici ovogodišnjeg Sweet 16 dela turnira, s tim da je samo Florida Univerzitet poznat po svom košarkaškom programu. Kada govorimo o Miami-u, svi znaju da je fudbal na tom Univezitetu dominantan, ili pak recimo da Florida Gulf Coast nije ni bila Univezitet do pre dve dekade.

Dok su u toku utakmice Sweet 16 dela turira red je da se pozabavimo realnim brojevima, odnosno novčanim sredstvima koji se obrću u NCAA košarkaškom svetu.



NAJVEĆI FINANSIJKI DOBITNICI

1. Big 10 Konferencija – zaključno do Sweet 16 dela turnira ova popularna konferencija je inkasirala najmanje $4.25 miliona, plus osiguranih $25.5 miliona u narednom šetogodišnjem ciklusu.

Da je svih 7 timova iz Big 10 konferencije uspeo da izbori plasman na Sweet 16, to bi značilo da bi osvojili minimum 21 „novačanu jedinicu“ za svoju ligu na ovogodišnjem turniru. „Novčana jedinica“ se dobija na osnovu svake odigrane utakmice martovskog ludila. Ovako, sa četiri škole unutar Sweet 16 (Ohio State, Indiana, Michigan, Michigan State) i ostala dva člana konferencije koji su došli do drugog kruga (Illinois, Minnesota), Big 10 konferencija je zaradila 17 od 21 “novčane jedinice”, tačnije 81% od celokupnog iznosa dosadašnjeg dela turnira.


http://i48.tinypic.com/2hxu6tc.jpg

Verovatno se sad svi pitate šta je to zapravo “novčana jedinica”. U pitanju je određena suma novca koja se svake godine menja u zavisnosti od ukupnog budžeta NCAA košarke. Ove godine “novčana jedinica” iznosi $250,000, tako da su ove škole samo od ove sezone do sada generisale ukupnu sumu od $4.25 miliona za njihovu konferenciju. Ukoliko bi se desilo da Ohio State dostigne Final Four, to bi generisalo dodatne 2 jedinice, tačnije novih pola miliona dolara samo od ove sezone.

2. Pac-12 konferencija – zaključno sa današnjim danom zaradili su najmanje $2.5 miliona, ili preneseno na šestogodišnji ciklus to bi značilo najmanje $15 miliona.

Iako su imali dosta problema tokom čitave godine, timovi iz Pac-12 konferencije su obezbedili sebi priličan deo kolača.

Da su kojim slučajem svih 5 ekipa ove konferencije uspele da izbore plasman u Sweet 16 to bi značilo minimum 15 “novačnih jedinica”. Da je sve išlo po planu, Pac-12 bi uzeo svega 7 tih istih jedinica, ali su se desile neke nepredviđene stvari, poput Oregona i California Univesity u 64, pa onda Oregona i Arizone koji su se domogli Sweet 16, te su na taj način uzeli 10 od mogućih 15 “novčanih jedinica”, što je svakako uspeh kojem se malo ko nadao. To znači da će $2.5 miliona samo s ovogodišenjg turnira do sada ići u ruke ekipa Pac-12 konferencije. Ovo je bitno budući da se izdvajnja NCAA košarkaških operacija računaju na kumulativnom broju jedinica zarađenih u prethodnih 6 sezona.


http://i45.tinypic.com/29xfa4p.jpg

3. Florida Gulf Coast University i Atlantic Sun konferencija su do sada ove sezone zaradili najmanje $750,000, tačnije minimum $4.5 miliona na šestogodišnjem planu.

FGCU su dosadašnjim rezultatima utrostučili budžet svoje konferencije u narednih 6 godina, tako što su učinili nešto čemu se malo ko nadao. Uzimajući u obzir da je su po BPI ranking na 132 mestu od ukupnih 347 škola koliko učestvuje u NCAA košarkašim operacijama reklo bi se da su napravili vraški posao, zar ne?

4. LaSalle i Witchita State

Iako su u međusobno duelu odlučili učenika Elite Eighta, LaSalle i Wichita su svojim konferencijama doneli neočekivan priliv novčanih sredstava. LaSalle je prvi tim koji je uspeo da preko “Prvih 4” dođe do Sweet 16 dela turnira. Uzimajući tu činjenicu u obzir, Explorersi su obezbedili 4 “novčane jedinice” za svoju Atlantic 10 konferenciju samo ove godine. Dakle to je tačno $1 milion sredstava za ovu sezonu, i čitavih $6 miliona za narednih šest sezona.

Ovaj podatak treba posebno uzeti u obzir, jer je za LaSalle na pladnju puno toga više od pomenutih novčanih sredstava. Big East ima u planu da se proširuje sa 10 na 12 timova najverovatnije u proleće 2014. godine, a LaSalle sa svojim obezbeđenim ovogodišnjim prihodima biće više nego dobrodošao da se pridruži odabranom društvu. Ukoliko osnaže svoj košarkaški program ova filadelfijska katolička škola će svakako biti prvi pik za popunjavanje ta dva mesta.


http://i47.tinypic.com/2agls0w.jpg

Dok, ako gledamo Wichita State, oni će ostati tamo gde jesu. Ipak, uzimajući činjenicu da će njihovi zakleti neprijatelji Creighton University ući u Big East konferenciju sledeće sezone, te da će to dovesti do znatnog opadanja rejtinga Missouri Valley lige, pojavljivanje u Elite Eight će dati neverovan potencijal da se Wichita State afirmiše kao pravi i legitam nosioc jedne od priznatijih konferencija, pa im tako neće biti potreban Creighton University kako bi privukli pažnju novih studenata, već će biti brend sami po sebi, i na taj način biti interesantni svežim talentima da se upute ka Missouri Valley konferenciji.



KO SU NAJVEĆI GUBITNICI
Kad se sve stavi na papir u pitanju je sigurno Big East konferencija u njenom sadašnjem formatu.

Big East je dobio najviše NCAA pozivnica za martovsko ludilo. Da je svih 8 timova došlo do Sweet 16 faze, to bi iznjedrilo najmanje 24 “novčane jedinice”. Da se sve odigralo “po planu”, Big East je treba da ih osvoji najmanje 18, tačnije 75% od mogućih “novčanih jedinica”. Što je prilična suma novca, morate priznati.


http://i47.tinypic.com/24ziwj4.jpg

Ipak, nije sve išlo po planu za Big East konferenciju, pa su tako 5 od 8 škola (Pittsburgh, Notre Dame, Villanova, Georgetown, Cincinnati) ispale već u prvoj rundi, iako su bar u 3 duela bili snažni favoriti. Budući da su tri preostale škole došle do Sweet 16 faze (Syracuse, Marquette, Louisville), Big East je unovčio samo 14 od mogućih 24 “novčanih jedinica”, ili procentualno govoreći, u dosadašnjem delu turnira, to bi bilo oko 58%. Nije sveopšta katastrofa, ali svakako ispod očekivanja za ovu, budžetom jednu od najjačih konferencija u NCAA.

apacrow
29/03/2013
13:20

Reise
03.04.2013, 19:49
Damian Lillard


I think he's Rookie of the Year. He's exceeded all expectations and more. He will become great. - Lebron

Portland better hold on to him becouse they definitely got prized possession for the future. - CP3

I think the world of him, he has really bright future. - Kobe

Od kako je usao u ligu, Damian Lillard dobija samo rijeci hvale i jos niko nije rekao nijednu losu rijec za njega. Zasluge za to idu njegovom ponasanju na terenu i izvan njega. Mentalno je mnogo jak i pozitivan je lik. Uvijek je miran na terenu i ne dozvoljava nikome da na neki nacin izbaci iz igre.


Koledz karijera

Nijedan jaki univerzitet ga nije htio i zavrsio je na Weber Stateu (Ogden, Utah) na smjeru tehnickog prodavca. Srecom taj univerzitet je imao kosarkaski tim koji se takmicio u Big Sky konferenciji. Prva sezona je bila uspjesna jer je osvojio nagradu Freshman of the Year i izabran je u prvi tim Big Sky konferencije. Imao je 11.5 poena i 2.87 asistencija po utakmici. U drugoj sezoni je, naravno, bio bolji i uspio je da osvoji MVP nagradu Big Sky konferencije. Imao je nekoliko sjajnih utakmica, a na jednoj utakmici je uspio da ubaci 36 poena sutirajuci 10-11 (6-7 trojke) i 10-11 sa linije za slobodna bacanja. Te sezone je uspio i da pogodi svoj prvi kos za pobjedu. Prosjecno je imao 19.9 poena po utakmici.


http://www.dodaj.rs/f/1A/2d/1RiDujcQ/626974.jpg

Treca sezona je bila prekretnica u njegovoj karijeri. Odigrao je samo 9 meceva i zbog povrede stopala propustio ostatak sezone. Ocajavao je zbog toga i nije znao sta da radi. Mjesec dana nista nije radio, sve dok jednog dana nije posjetio svoje trenere i trazio pomoc jer je mislio da je njegova karijera unistena. Treneri su prepoznali njegovu zelju i izmislili nacin kako da Lillarda naprave boljim igrace. Svakog dana je vjezbao kontrolu lopte i popravljao svoj sut na stolici. Posjecivao je teretanu i postajao sve jaci. Gledao je video trake Russella Westbrooka i Chrisa Paula i dobro ih prostudirao.

Posto je dobio medical redshirt u svojoj trecoj sezoni zato sto je odigrao manje od 30% sezone, Lillard u svojoj cetvrtoj godini na koledzu ulazio kao junior i vrijeme je bilo da pokaze sta je naucio. Vratio se brzi, jaci, pametniji i odveo svoju igru na mnogo veci nivo od toga sto je pruzala konferencija. Prosjecno je imao 24.5 poena, 5 skokova i 4 asistencije. To je bio znak da je vrijeme da se oproba sa jacom konkurencijom i izadje na draft. Te sezone je i maturirao.


Pocetak NBA karijere

Izabran je kao 6. pik na draftu od strane Portland Trail Blazersa.


http://www.dodaj.rs/f/m/rk/1ZlJPiUM/dlill.jpg

Odmah je dobio kljuceve da preuzme igru Portlanda tako sto je GM Blazersa rekao da je Lillard plejmejker buducnosti za Blazerse i tu je vec poceo pritisak na njega. Mnogi su sumnjali u njega jer je dosao sa malog univerziteta, Weber Statea, i da nece moci da se izbori sa ozbiljnijom i mnogo jacom konkurencijom. Cinilo se da je Lillard vec uspio jer je izabran tako visoko na mnogo jakom draftu iz tako malog univerziteta, ali on se time sigurno nije zadovoljio. Na Summer League-i je pokazao sta zna i sta mozemo da ocekujemo od njega i ubrzo shvatili da je on poseban igrac. Sjajnim igrama je uspio da osvoji i nagradu MVP-ja i zeljno se iscekivao i njegov prvi nastup u NBA-u.


http://www.dodaj.rs/f/10/Z6/3GtTBZyc/dame.jpg

Put ka Rookie of the Year

Prvi mec u sezoni protiv Lakersa i kakav debi, 23 poena i 11 asistencija i pobjeda. U sledece dvije protiv OKC-a daje 21 poen uz 7 asistencija i protiv Hjustona daje 20 poena i 9 asistencija. Tim partijama se pridruzio legendama NBA-a, Oscaru Robertsonu i Isiahu Thomasu, i usao u istoriju kao igrac koji je u prve tri NBA utakmice imao bar po 20 poena i 7 asistencija. Oborio je rekord i u trojkama u jednoj sezoni za rukije, prebacio Steph Curryjev rekord od 166 trojki. I prvi je igrac koji je stigao do 1200 poena jos od Allena Iversona.


http://www.dodaj.rs/f/3a/VU/2qiDzB0T/rom.jpg

Odmah je privukao paznju na sebe i dao do znanja drugim rukijima da njemu pripada nagrada za ROY-a.
Redjali su se dobri mecevi za Lillarda i konstantno dobro je igrao. Za sada je uzeo sve cetiri Rookie of the Month nagrade i ostavio prvog pika sa drafta Anthony Davisa u sijenci. Svaki mjesec je bio zasluzeno izabran.
Kada se prvi put vratio u gradu gdje je rodjen (Oakland, San Francisco), cekali su ga oko 200 navijaca i priredio im sjajnu zabavu ubacivsi 37 poena za rekord karijere. Nazalost Blazersi nisu uspjeli da pobjede i ucine tu noc jos specijalnijom.
Najbolje utakmice je odigrao protiv San Antonio Spursa. U jednoj utakmici je imao 29 poena, 7 skokova i 6 asistencija i pobjeda. U drugoj je imao 35 poena i 9 asistencija bez izgubljene lopte uz pobjedu Blazersa 136:106, ubjedljivo najbolja partija i Lillarda i Blazersa zajedno.


Igra

Ima obilan repertoar u napadu. Moze da postigne poene sa svih pozicija na razne nacine: iz driblinga, prodora, P'n'R-a. A njegovo najjace oruzje je sut, ima neogranicen domet. Poene najvise postize u izolacijama, 66.7%. Ne oslanja se previse na svoje fizicke predispozicije, ali ako mu ostavite prostora, to ce iskoristiti. To je najbolje osjetio Nene Hilario:


https://www.youtube.com/watch?v=j0uX820eRZQ

Da je mentalno jak, da ima killer instinct i zasto mozete da mu vjerujete na kraju utakmice, pokazao je u mecu protiv NO Hornetsa:


https://www.youtube.com/watch?v=XKKYUlDyXRg

Jedina stvar na kojoj treba proradi je defanziva. I on je sam naglasio da nije jos uvijek gdje bi zelio biti i da hoce postane bolji defanzivac. Ima sve alatke da to i postane, veliki raspon ruku i ne voli da rizikuje i da se baca za loptama, vec drzi svog igraca ispred sebe. P'n'R ocajno brani, a ima i ocajnog partnera koji ne moze da prikrije to, JJ Hickson. Sigurno ce biti bolji sledece sezone kad to prostudira.


Statistika

http://www.dodaj.rs/f/N/Hv/oEOHbnN/lillardshotchart.png

Mozemo da vidimo da malo sutira iz kornera (najblizi i najlaksi sut za 3 poena) i da je dao samo 8 trojki, a najvise sutira sa vrha (najtezi sut). I iz igre, i sa ove slike moze se vidjeti da bolje sutira sa desne strane. Ispod kosa su solidne brojke.
Prosjecno ima 19 poena, 6.5 asistencija i 3.2 skoka po utakmici.

Lillard je izjavio da zeli da bude u prvi tim NBA, da bude All-Star i da bude MVP. Sigurno da nije to nedostizno ako nastavi u ovakvom ritmu.
Svijetla buducnost je pred ovim momkom i zeljno iscekujemo da vidimo sta sve moze da uradi.

apacrow
24.04.2013, 20:15
POST GAME ANALIZA:
GAME 2: DENVER NUGGETS – GOLDEN STATE WARRIORS

http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/111_zps8759cd97.png

Golden State Warriors su jedna od najboljih šuterskih ekipa u ovom plej-of. Svakako to smo znali i pre utakmice broj dva sa Denverom, ali ono što nismo mogli ni da pretpostavimo da će uspeti da obore sve moguće rekorde poslednjih dvadesetak godina u uspešnosti šuta. Ja se iskreno ne sećam kad je poslednji put jedna ekipa i približno tako dobro šutirala u plej-ofu. 64.6% iz polja je praktično nemoguće, ali eto i to se desilo rano jutros po našem vremenu. Statistike kažu da je Juta protiv Sunsa sad već davne 1991. šutirala 65.1%.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/Capturea_zps28f44f32.jpg

Warriorsi su uspeli da nadoknade mismatch kojima imaju kad su dueli sa Denverom u pitanju isključivo skok-šutom. Da li će to biti pirova pobeda, ili nešto više, ostaje da se vidi, ali ako se po jutru dan poznaje, onda George Karl mora hitno preduzeti neke mere kako bi sprečio dalje krvarenje jedne od najboljih ekipa regularnog dela sezone.

Već posle prve utakmice, i povrede David Lee-ja, ni najveći optimisti na strani GSW nisu verovali da se može doći do brejka u ovoj seriji, još ako na konto dodamo i da se očekivao kakav-takav povratak Kenneth Farieda većini poznavaoca NBA prilika je bilo više nego očigledno da je 2:0 najrealni ishod. Ipak, neverovatan šut je sve to poništio. Već u samom startu utakmice videlo se da se GSW drži sasvim pristojno, i da će jednom boljom serijom uzastopnih šuteva napraviti razliku. To se i desilo krajem prvog poluvremena.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/222_zpsa18c67e4.png

Bitan faktor u igri Nuggetsa - domaći teren, ovog puta im nije mogao biti od tolike koristi kao u regulanom delu sezone, prvenstveno zbog činjenice da su Warriorsi proveli skoro čitavu nedelju u Denveru, gde su se potpuno aklimatizovali, i imali skoro pojednake uslove kao i domaća ekipa. Tako da i ne treba toliko da čudi prvi poraz Denvera na domaćem terenu još od 18. januara.

Warriorsi su nanizali 14 od 25 trojki, sa procentom šuta za tri od 56%. Curry je predvodio ekipu sa 56.5% (13 od 23) uključujući i četiri trojke. Na to se savršeno nadovezao Klay Thompson koji je sa tri poena šutirao 5 od 6.

Potvrdila se ona stara teza, koja važi pogotovo na Zapadu: dobar šut će, bez obzira na lošu odbranu, uvek trijumfovati. Da Warriorsi nisu uradili to što jesu, fokus utakmice bi bio nešto sasvim drugo:

- odbrana Warriorsa je dopustila da više od 50% šuteva Denvera završi u košu
- Nuggetsi su imali 50 poena iz reketa
- Warriorsi su prodali 17 lopti tokom meča
- šest igrača Denvera zabeležilo je 14 ili više poena

Denver, dakle, uopšte nije bilo loš u drugom meču serije, ali jednostavno protiv takvog šuta se ne može. Ty Lawson je već početkom drugog poluvremena ima double-double učinak, ali ono što može zabrinjavati navijače Denvera jeste činjenica da je Faried daleko od fit igrača, i da će biti potrebno još neko vreme da se vrati na pravi kolosek. Hoće li Nuggetsi imati toliko vremena u ovogodišnjem plej-ofu ostaje da se vidi.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/derw_zps893793f1.jpg

Golden State je imao tu sreću da Faried nije bio starter ni ovog puta, pa se Mark Jackson odlučio početi sa 4 beka – ili u prevedenom značenju: tući Denver njihovim oružjem. Sa takve dve postave, bilo je više nego očigledno da nas očekuje utakmica na rekordan broj poena. Dakle, umesto Landry-ja, startovao je Jack, što je značilo da će se Bogut koristiti više kao fascilitator nego izvršitelj.

Ruku na srce, iznenadnom uspehu Golden State Warriorsa je dosta kumovao i trener domaće ekipe George Karl, skoro pa početničkim greškama koje nisu svojstvene ni najneiskusnijim trenerima u NBA. Da li je greška što Faried, iako nedovoljno oporavljen, nije startovao u ovoj utakmici ostaje da se vidi kasnije u seriji, ali svakako prva očigledna greška je bila što je Andre Iguodalu prebacio na Thompsona umesto da ga ostavi na Curry-ju, koje je tako bio prepušten stalnom preuzimanju nakon blokova, omogućivši mu još više manevarskog prostora.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/dewq_zps9b23a57b.jpg

Karl je već krajem 1/4 hteo da promeša karte ubacujući Farieda i McGee-ja, ali ni jedan ni drugi nisu imali svoje veče, tako da su Warriorsi imali prilično sreće u tom segmentu igre. Denver je dakle tad imao klasičnu košarkašku postavu što nije tako čest slučaj kod njih, ali je Jackson imao odgovor i na to - stavivši na teren gotovo neverovatnu petorku: Curry-Green-Jefferson-Landry-Ezelia, što je značilo da će Curry da "pleše s loptom po terenu", dok mu ostatak ekipe postavlja blokove gdegod on to poželi. Taj deo igre je Curry-ju dao krila, i kada su se krajem 2/4 vratile startne petorke na parket, on je još više podigao svoju igru, nanizajući 15 neverovatnih poena, koji su, ispostaviće se kasnije, bili smrtonosni za ekipu Denvera.

Nuggetsi su imali svoje klasično drugo poluvreme, ali se ipak nisu uspeli vratiti u utakmicu. Za ovu ekipu je gotovo nemoguća misija stizati visoku prednost jakom odbranom, a na drugom delu terena imati gotovo 100% realizaciju. U prevodu: Miller i Lawson su morali igrati zbog šuta, ali je zato u odbrani duvala promaja na sve strane, i dvojac Curry-Thompson su dolazili do otvorenih pozicija za šut, što su koristili do maksimuma.

Visoki igrači Denvera su potpuno zakazali, neuspevši da ekploatišu prirodni miss-match koji imaju na tim pozicijama u duelu sa GSW. McGee je bio očajan, mada tražiti neku konstantnost od takvog igrača je čista ludost.

Ovako šutersko veče se teško može ponoviti u ovoj seriji, ali ono što je ključno u svemu jeste brejk s kojim se Warriorsi vraćaju kući. Ipak, ukoliko žele da iskoriste taj brejk, Warriorsi se neće moći osloniti samo na šut. Svakako bitna stavka u igri njihovog najboljeg igrača je 13 asistencija u drugoj utakmici serije, kao i gotovo pa savršeni ratio asistencija i prodanih lopti 13:1. Za razliku od prvog meča Curry se savršeno kretao po terenu, i gotovo svakom prilikom kada bi došlo do udvajanja ili overpleja uspešno pronalazio svoje saigrače koji su zatim koristili brojčanu prednost.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/assist_zpsaf8ea2f4.jpg

U trećoj četvrtini ovog meča, većina pravih ljubitelja NBA je bila na ivici očaja, jer se činilo da će i Steph Curry zbog povrede morati da napusti teren, i tako se pridruži neverovatno broj povređenih igrača ove sezone. Ipak, Curry je stisnuo zube i vratio se na teren početkom 4/4, pokazajući, u šta iskreno verujem, da povreda nije toliko strašna.


www.youtube.com/watch?v=_pGZn8lfHpg

Treba napomenuti i strahovitu partiju Harrisona Barnesa, koji je takođe većinu šuteva realizovao kroz skok-šut, ali je i dosta često napadao obruč. Sa njegovim šutem od 64.3% (9 od 14) odsustvo Lee-ja se gotovo nije ni primetilo.

Iako se po poenima ne bi reklo, Bogut je isto tako bio značajan faktor u pobedi Warriorsa, jer je većina skok-šuteva realizovana nakon njegovih blokova. To su one stvari koje vam statistika neće pokazati, a koje su od suštinske važnost po jednu ekipu. Njegova mogućnost da stvori slobodan prostor je za ekipu Warriorsa daleko više značajnija stavka od poena na njegovom kontu.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/bogut_zpsfb636df4.jpg

Golden State je dobio bitku i u skokovima pod svojim obručem, gde su imali 25 skokova više, koji su bili više nego korisni u daljem razvoju tranzicione igre. Ograničili su ekipu Nuggetsa na samo 8 poena iz brze tranzicije, što je rekord kada govorimo o Pepsi Centru u Denveru. Svakako sve bi to palo u vodu da nije bilo neverovatnog šuta. Skok-šut je ovog puta uspeo da kamuflira slabosti ekipe Golden State, ali ukoliko žele da pobede u ovoj seriji, trebaće im više o toga.

Ludnica u Oracle Areni, skok-šut, kao i zona koja se ispostavila ubitčana po ekipu Nuggetsa možda i mogu dovesti seriju do 3:1 za Warriorse, ali ono u čemu još uvek ne mogu parirati Denveru je energija koja se najviše vidi u strahovitom tempu i orgomnom broju skokova. Ukoliko Denver bude ekipa kao u regularnoj sezoni iz snova vrlo lako možemo videti brejk i na ovoj strani.

Matchup rešenja: Lawson-Miller-Iggy spolja, s tim da je Iggy specijal na Thompsonu, dok Lawson i Miller zatvaraju Curry-ja, ostavljajući šut Jacku, koji nije realizator poput Curry-ja ili Thompsona. Ukoliko dođe do Iggy-Brewer rešenja, onda se Iggy mora zalepiti za Curry-ja, i nadati se da Thompson neće imati svoje veče. Ipak, ako Nuggetsi žele pobedu, do nje će najlakše doći iz reketa, što bi značilo da Faried mora početi treću utakmicu serije. McGee takođe mora vratiti igru poput one u prvoj, jer je on pravi generator energije svoje ekipe. Sa par uspešnih blokada, i brzom realizacijom napada iz trazicije, Denver može vratiti seriju na pravi put.

Ključ serije, ali i budućnosti Warriorsa leži u Barnesu. Ukoliko on uspe da tokom ovog plej-ofa zadrži ili možda čak i digne nivo igre, onda već možemo o Golden State-u govoriti kao ozbiljnoj ekipi, ne samo u ovom plej-ofu, već i u godinama koje nam predstoje.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/barni_zps24aa8a06.jpg

apacrow
26.04.2013, 00:28
GODINU DANA POSLE:
DERRICK ROSE


Još počekom marta Derrick Rose je dobio zeleno svetlo od stručnog lekarskog tima, ali do današnjeg dana u ovoj sezoni nismo videli ni jednu minutu od njega. Umesto toga, vidimo ga kako sedi na klupi, bordi svoje saigrače, i povremeno uzme koji slatkiš. Kako tumačiti ovo?


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/naslov_zps71d4eec3.jpg

Pre skoro tačno godinu dana Chicago Bullsi su preživeli jednu od verovatno najtežih večeri u svojoj istoriji, kada je Derrick Rose pokidao ACL u poslednjem minutu utakmice broj jedan u prvoj rundi plej-ofa protiv Philadelphia 76ersa. Vreme nije prestalo da teče nakon tog događaja, Bullsi su nastavili da igraju, ali do današnjeg dana svima je jasno da je ovo idle sezona, tačnije sezona čekanja neprikosnovenog lidera ovog tima.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-1_zps6dfa6904.jpg

Ukoliko niste strastveni navijač Chicago Bullsa teško ćete razumeti potpunu sliku koliko zapravo Rose znači ekipi. Sama priča o njegovom usponu je toliko neverovatna, baš poput filmske priče o junaku iz problematičnog komšiluka. Amerika obožava te priče. Dakle, bilo je jasno da Derrick više nije samo heroj Chicago-a, već i čitave USA.

Dolazi iz Englewooda, južnog dela Chicago-a, koji je nadaleko poznat po kriminalu, nasilju i siromaštvu. Već u srednjoškolskim danima bilo je jasno da će biti buduća zvezda. Svojoj školi je doneo back-to-back države titule, i kao junior i kao senior. Da ipak postoji nešto više u čitavoj priči od puke slučajnosti, govori i činjenica da je imao 1.7% sanši da završi u Bullsima, ali to se desilo. Bilo je jasno da je sudbina tako htela. Činjenica da je u svemu tome ostao skroman momak, dosta povučen, samo čini priču još upečatljivijom.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-2_zps4f893548.jpg

Pred sezonu 2010-11, Derrick Rose je javno postavio pitanje: “Zašto ja ne bi bio MVP?”



https://www.youtube.com/watch?v=s3NVmn51zE0

Te reči se odzvanjale press salom, i gotovo svima je bilo jasno kakvu sezonu možemo očekivati od ovog igrača. Ipak, većini ljudi koji pomno prate NBA ta situacija se činila skoro pa nemogućom. Pre svega, Rose je imao samo 22 godine. LeBron James je bio na vrhuncu, sa već dve MVP titule u svojim rukama. Bullsi su prethodnu sezonu imali samo 41 pobedu, baš koliko i poraza, i ugrabili su maltene poslednji voz za plej-of, zauzevši osmu poziciju na Istoku.

Tog leta, James je imao svoju “odluku”, opipavao se plus Dwyane Wade-a, koji je rođen u Chicago-u, a Bullsi su se, na iznenađenje svih, odlučili da dovedu donekle limitiranog Carlos Boozera i još nekolicinu igrača da popune klupu.

Ipak, “heroj ulice i svog grada” Rose je uspeo u svojoj nameri, vodivši samouvereno ekipu do 62 sezonske pobede, ubacujući prosečno 25 poena po utakmici. Rose je postao najmlađi igrač u istoriji NBA koji se okitio titulom MVP-ja. Mediji su naravno potencirali tu priču “heroj ulice i grada”, i većini neupućenih ljudi se činilo da je upravo zbog toga dobio nagradu, ali istina je da ju je dobrano zaslužio, čineći kroz čitavu sezonu gotovo nemoguće stvari.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-3_zpsa6aea725.jpg

Od tog uspeha prošlo je dve godine, i retorika koja okružuje Rose-a je potpuno promenjena. Od primanja MVP nagrade do današnjeg dana, Derrick je odigrao samo 40 utakmica. Gotovo da nema osobe koja nije bila ubeđena da će ove sezone sigurno gledati Derrick Rose-a, ako ne u regularnom delu sezone, ono bar u plej-ofu, budući da je jedinstveni lider tima. Nikom na pamet nije padala ideja da bi mogao presedeti čitavu sezonu – ni timu, ni treneru, a kamoli navijačima.

Danas smo ovde gde jesmo. Par sati nas deli od prve utakmice ovogodišnjeg plej-ofa u United Center-u, i sve je jasnije da ni ovu noć nećemo gledati Derrick Rose u crvenom dresu. Da situacija bude još teža, nigde nije eksplicitno rečeno kako se Rose ove sezone neće pojavljivati u dresu svog kluba, a sa druge strane već dosta dugo nema nikakvih informacija o njegovo stanju. Dakle, možemo govoriti o nekoj pat-poziciji, čekajući samog Rose-a da odluči kada će se pridruži ekipi na terenu.

Chicago takođe čeka, a fanovi su sve nestrpljivi.

Pred sam kraj januara ove godine, Rose je počeo sa kontakt treninzima, da bi već početkom marta ESPN objavio informaciju kako je Derrick dobio zeleno svetlo od stručnog lekarskog tima, i da se može vratiti na teren. To su dve najznačajnije tačke u procesu oporavka ovog igrača, i te dve činjenice su najspominjanije poslednjih dana, čineći situaciju najnapetijom do sada.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-4_zpsb27c54d6.jpg

Mogli bi se takođe osvrnuti na priče o “110% spremnosti”, sukobu njegovog brata sa upravom Bullsa, pa čak i najavama na sve strane da će se Rose pojaviti na terenu upravo na gostovanju Miami Heata u United Center-u, ali ostavićemo sve to sa strane i zapitati se – gde je zapravo onaj Derrick Rose kakvog smo upoznali i zavoleli?

Jedno je očigledno – fizičkih prepreka više nema, čak je i sam Rose, krajem marta rekao kako: “Samo Bog zna (tačan datum njegovog povratka)”. Problem je, dakle, u glavi. Ta rečenica nije naišla na najbolji prijem kod većine navijača Bullsa, i retorika je prešla granicu dobrog ukusa.

Veliki broj tzv. “istinskih navijača” Chicago Bullsa nazivaju Rose-a pogrdnim imenima tipa: kukavica, kljakavac, mekušac. Uzimajući najviše za primer Adrian Peterson, koji je godinu dana posle iste povrede već istrčao neverovatnih 1812 jardi. Možda još bliži primer je Iman Shumpert, koji je na isti dan doživeo potpuno istovetnu povredu, a na terenu je već od 17. januara.

Šta onda Derrick čeka?

I jedna i druga strana imaju pravo u ovoj situaciji. Derricka je podigla samohrana majka, u jednom od najozloglašenih kvartova, ne samo u Americi nego i u svetu. Pa kako onda ima smisla nazivati takvog čoveka mlakonjom?! Kao da su prethodne četiri godine bačene u vetar, i da se ne računaju za ništa. Tokom sezone 2011-12 Rose je kuburio sa povredama, i njegovo telo je bivalo kažnjeno upravo zbog činjenice da se prerano vraćao na teren. Problem s leđima, hronični problemi sa nožnim prstima, ukočen vrat... i pored svega toga, Derrick nije proveo puno vremena na klupi, igrajući iz večeri u veče ogroman broj minuta koje je Tom Thibodeau zahtevao od njega. Zar je zaista toliko loše što čovek želi još malo vremena?


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-5_zps470fa8ac.jpg

Dok smo u utakmici broj dva ovogodišnjeg plej-ofa gledali kako Joakim Noah jedva stojeći na nogama čini sve da pomogne Bullsima, nismo mogli a da se ne pitamo kako se Rose oseća duboko u sebi dok gleda sve to. Navodno već mesecima dominira na treninzima, pred gotovo svaku utakmicu bez straha zakucava, dočekujući se na levu nogu. Sam tim je potpuno otvoren za njegov povratak. Nakon druge utakmice sa Netsima, Luol Deng je na pitanje o Rose-u izjavio: “Ako Derrick uđe u svlačionicu, i kaže da je spreman da igra - dres ga čeka.” Thibodeau je to potvrdio rečima: “Ukoliko Derrick može da se vrati, mi ga želimo odmah na parketu.”

Ima i dosta drugih faktora u čitavoj priči, naročito ona o Thibsovom požurivanju povređenih igrača da se što pre vrate na teren. Govorimo o treneru koji nije imao razumevanja sa slomljenu nogu Omer Asika, pa čak i situacija sa ubrzanim povratkom Noah-e od pre par dana. Jednostavno, on je takav trener.

U priči o Derrick Rose-u nema “prave” i “pogrešne” strane, ali je jako teško pronaći pravu argumentaciju u korist Rose-a. Kad su mu lekari rekli da trči – trčao je. Kad su mu lekari rekli da trenira – trenirao je. Sad, nakon što su mu lekari rekli kako je spreman za igru, čekamo skoro dva meseca da ga vidimo na terenu. Zašto? Strah je svakako jedan od najznačajnih faktora, i to je normalno. Rose je ljudsko biće, uprkos svemu, baš poput svih nas ostalih smrtnika. Strah je deo svih nas.

Ipak, problem je što se Rose-ov strah čini iracionalnim.

Nije to strah od povrede ili nečeg sličnog, već strah da neće biti onaj stari – jedan od najdominantnijih igrača današnjice. Ali, niko ne očekuje od njega da nastavi tamo gde je stao. Ograničena minutaža, lošije kretanje, slabiji šut… sve su to sastavni delovi oporavka, i Derrick će na ovaj ili onaj način morati da se suoči s njima. Ista priča je sa svim sportistima koji se vraćaju nakon teže povrede. Tako da je Rose-ovo odbijanje da napravi te prve korake ono što zapravo izaziva toliku frustraciju kod navijača.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-6_zps836343d0.jpg

Ključni detalj je to da Rose nije običan igrač, i što je zapravo nezamenljiv. Bullsi ga neće požurivati da se što pre pojavi na terenu, jer bi u toj bitci unapred bili poraženi. Šta onda da rade? Da kažu kako se ipak neće pojaviti ove sezone? Rose je veći od tima i svima je to jasno. Dakle, samo on može preseći priču na ovu ili onu stranu.

Mora postojati to uzajmno poverenje. Jer samo Rose može dati Bullsima ono što im treba, isto tako sam Rose se nigde neće osećati prijatnije nego u Bullsima. Uprava Chicago-a radi pravu stvar, dajući prostor Derricku, pa čak i ako on odluči da presedi čitavu sezonu. Većina nas smatra da je trebao poslušati stav lekara, i vratiti se na teren kad je bilo zacrtano, ali neće biti smak sveta ako ga budemo gledali tek iduće sezone. Šanse Bullsa u narednoj sezoni izgledaju prilično dobre, i čim se on bude pojavio na terenu, i krene neustrašivo da predvodi svoj tim, svi će zaboraviti na ovu priču. Isti oni novinari koji siju zlo iz svog pera hvaliće ga na sva usta, nažalost to je tako od kako je sveta i veka.

Dakle, nerešena situacija je generisala retoriku koja je sad sveprisutna, od medija pa do fanova. Bullsi nisu eksplicitno objavili da se Derrick neće pojavljivati do kraja sezone iz dva prosta razloga:

1. ne postoji prepreka da se Rose skine u dres već koliko sutra
2. žele da ga vide u dresu već koliko sutra

Ono što još više daje vetar u leđa novonastaloj retorici je činjenica da ni sam Rose nije isključio mogućnost povratka na teren već tokom ovog plej-ofa. Ima sad tu već raznih teorija: te da će se pojaviti koliko večeras, te da čeka Heat… kao da je bilo šta od toga važno spomena.

Derrick Rose ne igra iz proste činjenice da se još uvek ne oseća kao Derrick Rose. Kraj priče.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-7_zps447425fc.jpg

Bullsi ga podržavaju, i to je prava stvar u ovom trenutku, ali budite sigurni da ukoliko Bullsi prođu Netse, i susretnu se sa Heatom u drugoj rundi plej-ofa, mediji ima da razapnu Rose-a kao nikad do sad. Biće to pravi pakao. Thibodeau i čitava Bulls organizacija će verovatno biti pod strahovitim pritiskom, i još je pitanje kako će se čitava priča završiti.

To je teret koji superstar mora da nosi na sebi. Jedan od najveći igrača svih vremena LeBron James je to najbolje osetio na svojoj koži. Rose očigledno prihvata težinu krsta na svojim leđima, i dokazuje svima da ipak nije poput ostalih, jer bi se većina nas pod ovakvih pritiskom rasprsla na hiljade komadića.


Derrick Rose, najmlađi MVP u istoriji NBA lige, jedan od najboljih igrača današnjice – godinu dana posle.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/slika-8_zps9a402964.jpg

apacrow
09.05.2013, 17:46
PLAYOFFS 2013: WESTERN CONFERENCE SEMI-FINALS

GOLDEN STATE WARRIORS – SAN ANTONIO SPURS
1:1

Da, i to se desilo. Posle ne znam koliko godina i sezona, Golden State je uzeo pobedu u Alamo City-ju. Trideset utakmica za redom San Antonio nije znao za poraz od Warriorsa na svom terenu. Nocas je i taj rekord otisao u zaborav. Serija poraza Warriorsa na gostujucem terenu kod Sparsa trajala je jos od februara 1997. godine. To je rekord NBA lige svih vremena kada govorimo o porazima jedne ekipe u team-to-team seriji.

GSW su u prvom poluvremenu sutirali neverovatnih 56.5%. Protiv Denvera su njihove neverovatne procente suta objasnjavali losijom odbranom protivnika, ali sta reci kad je u pitanju ekipa poput Spursa. Ne secam se koja ekipa je uspela da u dve utakmice Spursima ubaci 22 trojke.

Mozda je rano govoriti, ali Steph Curry trenutno ima onu auru koja je krasila Nowitzkog u neponovljivom pohodu na NBA titulu. Jednostavno, sta god uputi prema kosu to i zavrsi u njemu. Trojke jos kako-tako, na to smo vec svi navikli, ali one gibanice preko ruke su vec previse.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/01_zps0607fcfb.jpg

Negde u martu sam rekao da je Mark Jackson trener sezone u NBA. I dalje stojim iza tih reci. Potpuno je promenio filozofiju igre i mentalitet ekipe Warriorsa.

Kada je pre dve sezone preuzimao ekipu, obecao je plej-of, i ne samo to, vec i da ce igrati znacajniju ulogu u njemu. Tad je to zvucalo kao fraza koju bi izgovorio bilo koji novi trener, ali ovih dana Jackson nas uverava u svoje reci.

Napravio je neverovatno ukombinovanu ekipu, i bilo da ispadnu od Spursa ili ih prodju, mislim da cemo ono najbolje od Warriora tek videti u sezonama koje nam predstoje.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/02_zpsd610910f.jpg

Izgubiti prvu utakmicu polufinala Zapada u drugom produzetku na jedan posed, uzeti brejk u drugoj utakmici nam govori dovoljno o kvalitetu Warriorsa u ovom momentu, kao i o njihovoj volji/snazi/zelji da ne ostanu samo na ovome.

Klay je ubacio 8 trojki (jedna manje od NBA plej-of rekorda), dok su citavi Spursi zabelezili 5. Plus sto je imao neverovatnih 14 skokova (2 u napadu, i zapanjujucih 12 u odbrani). Jos jedan bitan podatak, nisam siguran da sam video tako nesto do sada: ubacio je ukupno 34 poena, a da ni jedanput nije isao na liniju slobodnih bacanja. Pa je jasno da tih 34 poena jos vise dobijaju na tezini.

Kod rezultata 80-72, kada se cinilo da Spursi hvataju prikljucak, i opet guse mladu ekipu Warriorsa, Klay uzima sut za tri poena iz kornera, pogodaja, i po meni stavlja tacku na utakmicu. I to sve posle fantasticne serije Spursa od 16-4. U pitanju su bile poslednje minute 3/4.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/03-1_zps4897e686.jpg

Pop je pokusao da zaustavi Curry-ja koristeci visinu, pa je tako u prelomnim trenucima meca, Kawhi Leonard bio zaduzen za njega. Ipak, Mark Jackson je imao vise nego odlican odgovor na takvu taktiku praveci izolaciju za Jarrett Jacka, ostavljajuci ga 1 na 1 sa Parkerom, koje je on uspeo da iskoristi, i donese neke od odlucujih poena u najkriticnijih 4 minuta po Warriorse.

Sut iz igre: Klay i Steph 20-46, ostatak Warriorsa 18-38. Dakle, ne samo da su njih dvojica uzeli daleko vise suteva od ostatak ekipe, vec su i ubacili vise nego preostalih 6 igraca zajedno. Ono sto je takodje interesantno, GSW je igrao sa samo 8 igraca u rotaciji, Klay je na klupi proveo manje od minut i po, dok je Steph presedeo manje od 5 minuta tokom citavog meca. Tu je i Barnes koji je
proveo koju sekundu manje od 40 minuta. Za razliku od njih, Pop je koristio svih 12 raspolozivih igraca.

Biti bolji od Spursa u protoku lopte, sto je nocas poslo za rukom Warriorsima, znaci pobediti ih njihovom igrom. Malo ko se moze pohvaliti s tim podatkom, narocito u AT&T Centru. Ova serija vec sad polako poprima okvire slicne onoj iz 2008. godine, i cuvenog polufinala Zapada Hornets-Spurs koje se igralo u svih sedam utakmica, i u kojem je ekipa Spursa izasla kao pobednik. Ipak, to je bio pre 5 sezona.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/04_zpsfe2bb0c9.jpg

Zapanjujuca cinjenica da su rukiji ove sezone u ekipi Golden State Warriorsa startovali cak na 122 utakmice. Ni jedan ovogodisnji plej-of tim nema vise od 20 utakmica da je startovao sa rukijima, sto dovoljno govori o kakvom se ulogu u buducnost ovde radi, i kako uspeh moze da dodje paralelno sa stvaranjem ekipe za buduce dane.

Iako nemaju post-sezonske veterane poput Spursa, igraci Golden State Warriorsa se u plej-ofu osecaju kao riba u vodi. Sad ih ceka domaci teren, i najbucnija publika u citavoj NBA ligi. Ostaje da se vidi hoce li mi to pomoci da naprave neverovatnih 3:1 u polufinalnoj seriji Zapada, koje je malo ko ocekivao.

Oracle Arena u Oaklandu ima da prokljuca, treca utakmica ove fantastice serije se igra u noci izmedju petka i subote u 04:30. Obavezno gledajte.

Mladen
10.05.2013, 13:58
S obzirom da ne znam pravo mesto za postovanje jedne ovakve poruke, uradiću to ovde, pa ukoliko nije prikladno mesto, neka moderatori premeste na odgovarajuće.

http://www.dodaj.rs/f/2f/nq/3ElZzOcV/20130507kktsj74240standa.jpg

Voleo bih da pričamo malo o Bostonu. Mišljenja sam da će ova ekipa doživeti veliko tumbanje letos, i na stolu je veliki broj opcija sa kakvim timom bi Boston mogao ući
u sezonu 2013-2014.

Sve je još uvek konfuzno, još uvek se ništa sa preciznošću ne zna. Možda je još uvek prerano, sezona još uvek nije gotova, mada ne sumnjam da Eindž već sada u glavi ima
viziju kakav Boston želi da vidi sledeće sezone. Da li će se odlučiti za onaj najbolniji potez i poći putem rebilda. Da li će sačuvati svoje jezgro na okupu i krenuti sa
neizmenjenim timom u poslednji, ali bukvalno poslednji pokušaj da se domognu prstena, ili će to pokušati uz par trejdova i dodataka iz slobodnih agenata.

http://www.dodaj.rs/f/3G/WU/4XaaK3CI/richobrey0standard7300.jpg

Deni Eindž je poslednji put ove nedelje razgovarao za sportski radio WEEI o ovoj temi.


http://www.dodaj.rs/f/3N/Aa/FMh0wgn/doc-rivers-hugs-paul-pie.jpg

Na pitanje šta misli o budućnosti Dok Riversa i Garneta, Eindž je izjavio sledeće.


Dok je uvek nesiguran u svoju budućnost. Trenerski posao je veoma iscrpljujući. Svake godine, nakon završetka sezone, Dok se vraća kući kako bi se odmorio, napunio baterije,
a onda preispituje sebe, "da li je ovo moja strast u da li ovim želim da nastavim da se bavim?". Ja ga potpuno razumem, i zbog toga mu uvek dajemo vremena da se opusti,
razmisli o svemu, i nakon bezbroj rupa na golf terenu, dok se vrati.

Dok River je potpisao petogodišnji ugovor vredan 35 miliona dolara u sezoni 2010-211. To medjutim nije zaustavilo novinare da spekulišu o njegovom eventualnom odlasku iz Bostona
i preuzimnju nekog drugog kluba. U prvom planu su izbili Klipersi, kao i mogućnost velikog trejda na toj relaciji Garnet - Pirs za Grifina i Bledsoa. Na sve to Eindž je izjavio:


Slušajte, sve su to gluposti da nema potrebe uopšte gubiti vreme na to

Na priče da postoji trunka lošeg odnosa izmedju Eindža i Riversa, Eindž je imao da kaže :


Što se toga tiče, moraćete da pitate Doka. Ja mislim da mi imamo najboljeg trenera u ligi i uopšte nisam sit njegovog glasa. Imamo izuzetan odnos, i nemam ideja odakle dolaze
te insinuacije, a one sigurno ne dolaze sa moje strane

Što se tiče situacije oko KG-a :


Sa njim postupam na isti način kao i sa Riverson. Dam mu odredjeno vreme da se odmori i sredi svoje misli. Najverovatnije ćemo se čuti sledeće nedelje. Očekujem da će Garnet i dalje
nositi zeleni dres, kao i prošle godine. Ne mogu vam reći sa sigurnošču, ali ćemo znati u narednim nedeljama

Eindž je priznao da će prva njegova odluka što se tiče personalnih stvari krenuti sa Pirsom, koji je ušao u poslednju godinu ugovora, koja mu donosi 15.3 milion. On doduše ima
samo 5 miliona zagarantovanih u tom ugovoru i Kelti ga mogu amnestirati ukoliko im je plan da krenu sezonu bez njega.


Što se tiče Pirsa, razgovaraću s njim, s trenerom i sa Pirsovim predstavnicima i onda ćemo naći najbolje rešenje. Mnogo toga je u opticaju, ali imamo vreme do 30 juna da donesemo odluku

Pirs je bio i ostao jedan od najvećih igrača Kelta svih vremena. Volimo sve što je uradio za nas, ali na kraju, moramu uraditi ono što je najbolje za nas od ovog trenutka pa na dalje,
i mislim da Pirs ima još mnogo kvalitetne košarke koje može da pruži


http://www.dodaj.rs/f/2n/zY/490LOJug/bosgrrts400.jpg

O Rondu:


Rondo se oporavlja izuzetno dobro, i na osnovu informacija koje dobijamo od zdravstvenog osoblja, on će biti spreman za Trening kamp

E sad, šta se dešava, ukoliko se Boston odluči za njihovu taktiku "Run it Back" ?

Najjednostavniji način je da krenete dobropoznatim putem, da ne menjate ništa, ne bar nešto veliko, i da imate tim koji navijači godinama vole, i da sa njim pokušate da povratite tron.

Boston trenutno u rosteru ima 14 igrača. Prosta matematika kaže da Boston samo jednim pikom sa drafta popunjava svoj roster i kreće u novu sezonu. Medjutim, znajući Eindža, to
neće ostati tako. Možda i hoće, ali će GM prethodno proveriti sve moguće kombinacije menjanja tima, što trejdovima, što slobodnim agentima. E sad, kako bi roster izgledao ukoliko
bi Boston krenuo na "Run it Back" taktiku.

Prvo i osnovno, jezgro tima bi činili veterani u Pirsu, Garnetu i Teriju. Neosporno je da su to sve same zvezde, i da će uvek jedan od njih istupiti kada je potrebno, i može se poći
od te pretpostavke, ali, da li se sa sigurnošću može reći da će oni izneti sve na svojim starim ledjima? Mislim da ne. Svi ste bilo svedoci šta se desilo sa Pirsom ove godine
tokom plejofa.

E to nas dovodi do onih mladjih od kojih se očekuje mnogo toga u dolazećim godinama. Rondo, Grin, Bas, Li, Bredli, Salindžer, Kraford.

Rondo i Salindžer se vraćaju nakon težih povreda, a tu je i Grin koji je snažno završio sezonu. To su igrači na koje Boston računa za dugu budućnost i oko kojih bi sigurno mogli
da grade tim za velike domete. E sad da li je kombinacija Rondo - Pirs - Garnet- Bredli - Salindžer - Bes - Teri dovoljna za velike domete. Zavisi od vaše definijce "velikog"

Ukoliko se Boston odluči za ovu taktiku, neke igrače bi jednostavno mogli iskoristiti za trejd, a da ne uzdrmaju mnogo ekipu. Kortni Li je očajno završio sezonu, i ukoliko Boston
u Krafordu vidi dobru zamenu za mnogo manje novca, eto jednog igrača za trejd, plus što će se Bredli vratiti na svoju prirodnu poziciju nakon povratka Ronda u tim. Ukoliko Dok
misli da Salindžer može da igra čoveka u prvoj petorci, eto možda prilike da se i Bes nadje na trejd listi, a da čak Shavlik dobije veću minutažu.

Kris Vilkoks ove sezone postaje free agent. Nema sumnje da je on talentovan igrač koji kad kad može da pruži zaista dobre partije i sigurno je bolje rešenje od DJ Vajta. I ne bi bilo
iznenadjenje da bude ponovo u Bostonu. Takodje ne bi bilo začudjujuće da Džejson Kolins dobije još jedan veteranski minimum, posebno kada se uzme u obzir da je upravo Vilkoks
bio u planu za deo trejd paketa u prošloj sezoni. A možda čak tu ponovo vidimo i Barbosu, što sve zavisi od pozicije koje treba popuniti.

Postoji veliki broj opcija kako bi Boston mogao izgledati sledeće sezone. Gore navedena je jedina o kojoj možemo trenutno razgovarati, a kako se bude postepeno rešavalo pitanje
šta učiniti sa Garnetom i Pirsom, da li će amnestirati Pirsa, ili će obojica otići u neki trejd paket, neka za sada ostane ova jedina pretpsotavka "budućeg" Bostona.

Na kraju svega ovoga, ako se obazremo na komentare samog Eindža da ovakav tim nije konkurentan, pitamo se da li ima smisla uopšte primenjivati ovu taktiku ?

Mladen
15.05.2013, 20:35
Saga zvana Sacramento Kings

http://www.dodaj.rs/f/1S/uu/46u1ydC4/1.jpg

Prošlo je neko vreme, i mislilo se da se prašina konačno slegla, a onda je tornado protutnjao Kaliforniom
i odmah se vratila sva ta napetost u vazdhu. Investitor iz Sijetla, Kris Hansen podigao je svoju ponudu na neverovatnih
625 miliona dolara, ili, prevedeno u akcijama, 65% vlasništvo nad Kingsima.

Zbog čega je Hansen povećao svoju ponudu

http://www.dodaj.rs/f/2s/yU/4WgaGqrw/2.jpg

Prosto rečeno, može mu se. Hansen i njegov partner Balmer imaju novac, mnogo novca, a novac kao što znamo ima "usta" i govori
mnoge stvari. Mada, s druge strane, ovo je i poslednje što su Hanse-Balmer mogli učiniti. NBA Komitet za relokaciju je odbio
predlog za preseljenje Kingsa u Sijetl, a isto se očekuje i od Upravnog Odbora da potvrde preporuke Komiteta.

Kakvo je skriveno značenje ove promenjene ponude?

Da li je u pitanju očajni potez Hansena? Da li je u pitanju podizanje igre na jedan veći stepen, ili nešto sasvim drugo ?
Možda ima svih elemenata u tom potezu. Ali to verovatno i zavisi iz kog ugla gledate na ovu sagu. Sakramento ovo vidi kao
očajanje da se po svaku cenu kupi i preseli klub u Sijetl. S druge strane, Sijetl ovaj potez vidi kao mušku igru njihovog
čoveka koji ne žali pare, i koji ne želi da čuje NE kao odgovor.

Može li Hansen kupiti i sačuvati Kingse u Sakramento, barem na odredjeno vreme?

U teoriji je moguće. Iz bilo kog razloga, čak se i ta teorija pojavljivala na stolu prošle nedelje. Ali kada bi tako nešto
Hansen učinio, nastala bi još gora i zamršenija situacija, i to je samo početak totalnog uništenja Sakramenta kao franšize,
a zatim selidba u drugi grad. To je upravo uradio Klej Benet, i niko ne želi da se tako jedna ružna situacija dogodi u NBA.
Ne posle 5, nego ni nikad više. Svi znamo kako se završila cela ta saga oko Sijetla, i šta je sve godinama kasnije isplivalo
na površinu. Iz upravo tog razloga, ova opcija je po meni najmanje realna.

E sad, šta bi Hansen mogao da uradi, kako bi obezbedio da će Sijetl ponovo dobiti NBA klub kroz neki odredjeni period. Pa za
početak bi možda mogao da napravi jedan rezervni dogovor sa Malufsima, i da za početak kupi odredjeni manjinski paket kluba.
20% za početak. Ovo bi i Malufsim značilo mnogo, s obzirom na krizu i koliko im novac treba brzo. Na ovaj način, Hansen bi
ulaskom u odbor vlasnika kluba automatski sprečio grupaciju iz Sakramenta da kupi i jedan jedini procenat kluba. Ovo bi na kraju
dalo Hansenu šansu da kupi većinski paket akcija kluba kroz odredjeni period, za 2 do 3 godine.

Možda sve ovo zvuči ludo, tj. siguran sam da da. Ali tu je još jedna stvar koja ne ide u korist Hansenu. Baš kao i za 65%
vlasništva, Upravni Odbor bi morao da potvrdi kupovinu i ovih 20%. Ali jedino što je ovde jasno i u šta se ne sme sumnjati
Malufsi nemaju zaišta šta da izgube u svemu ovome.

Cena preseljenja kluba

U pitanju je zaista veliki novac, ali i oko toga Hansen ne pravi pitanje. Ponudio je 115 miliona doara kako bi preselio tim.
30 miliona više od Beneta. U prevodu, to mu dodje na oko 4 miliona po vlasniku franšiza.

Kakve reakcije može izazvati ovaj potez Hansena kod NBA Komiteta za preseljenje i Upravnom Odboru?

http://www.dodaj.rs/f/3/Dl/2MNl9OhR/3.png

Kada je Komitet za preseljenje rekao NE Hansenu, svi su očekivali da će on reći "ok, to bi bilo to". Medjutim, on se vratio
u igru, povećao svoju ponudu za kupovinu i preseljenje, i napravio još jedan dodatni potez za povratak franšize u Sijetlu.
Taj potez mogao bi izazvati nervozu kod Komiteta i vlasnika klubova.

S druge strane, vlasnici NBA franšiza su biznismeni, a u biznisu je svaki dolar bitan. Neki će reći da sve ovo razumeju, jer
je veliki ulog u pitanju, drugi će pak raspravljati kako sve ovo nije potrebno. Jedno je jasno, velike pare, i veliki ulog je u igri
i u takvoj situaciji, jednostavno sve je moguće.

Verovatno nije postojao bolji trenutak da se promeni ponuda oko kupovine kada je Hansen istu povećao. Sredstva su to, zemljište
je obezbedjeno, a za razliku od pre 5 godina, zvaničnici Sijetla su napravili prave političke korake kako bi se čuo odjek
košarkaške lopte u areni u Sijetlu. Ne postoje garancije da li će, i kada će se ovo desiti u budućnosti, da li će ovo biti
ekspanzija, preseljenje jedne druge franšize ili nešto sasvim treće. Hansen je došao do same ivice sa Sakramentom, i ko zna da li će
on, ili Sijetl kao grad imati ponovo jednu ovakvu priliku, da NBA karavan vrate u svoj grad, bez obzira na sve utehe.

Okrenimo se drugoj strani

http://www.dodaj.rs/f/25/136/AQL2wQ7/4.jpg

Da li grupa investitora iz Sakramenta ima novca da završi ovaj posao ? Pa sigurno da imaju. Vivek Ranadive i njegova grupa investitora
imaju novca na pretek. Sve su to bogate individue. Oni su već ponudili polovinu novca potrebnu za kupovinu tima pri ceni od
525 miliona, ali su se onda pojavile priče da ista grupa investitora ima problem da skupe drugi polovinu potrebnu za kupovinu,
i da se obraćaju drugim investitorima za pomoć, šta je Vivek negirao.

E sad, ako novac zaista postoji, zbog čega nije deponovan, i zbog čega se nije završila sva ta priča oko Sakramenta ?

Postoji velika razlika u tome biti bogat, i imati novac u opticaju dovoljan da se obavi kupovina. Drugim rečima, neosporno
je bogatstvo investitora iz Sakramenta, ali je većina tog novca izražena u nekretninama, akcijama i drugim vrstama investicija.
To jednostavno nije novac. Individue koje imaju veliku neto rednost, obićno nemaju stotine miliona dolara koje leže naokolo oko njih,
a pretvaranje novca iz akcija i nekretnina u gotovi novac nije tako lako, a bogami ni brzo.

Da li bi grupa investitora iz Sakramenta mogla još ove nedelje da završi ovu sagu?

A zašto ne bi ? gde postoji volja, postoji i način, a upravo je to karakteristika ovih investitora da uvek nadju način da
ostvare ono što zcrtaju.

Kako je u stvari glasao Komitet?

Mi, obični fanovi i smrtnici smo dobili informacije da je glasanje završilo jednoglasno, 7:0 u korist Sakramenta. Medjutim,
ovih dana se pojavila priča da je ipak bilo 4:3 u korist Sakramenta, i da je jedan glas, anonimno presudio. Naravno, NBA zvaničnici
su odmah demantovali ovo, i kako ne bi. Ne žele još jedan eventualni skandal. Jedini koji znaju šta se stvarno tamo dešavalo
su oni od kojih mi sve to nikada nećemo saznati. Mada, nikad ne reci nikad.

Da li Malufsi stvarno moraju da prodaju klub?

http://www.dodaj.rs/f/13/S/30isg574/5.jpg

Naravno da ne. NBA ih može nagovarati da se priklone grupi investitora iz Sarkamenta, ali ih ne mogu naterati da prodaju klub.
Mi naravno znamo da njima treba novac i da je prodaja neminovna. Onima u očaju kojima novac treba jako brzo su ujedno i veoma
nepredvidive osobe.

Ko je loš momak u celoj ovoj sagi?

Pa to zavisi koju stranu pitate. Mene, kao nekog ko bi želeo da Sijetl dobije nazad svoju franšizu, ja bih rekao Štern. Upravo
je za Sijetl, Štern najveći zlikovac u tom gradu nakon svega što se desilo sa Soniksima, i plus što radi na tome da Sakramento
ostane u svom gradu i što u potpunosti zanemara sve što Sijetl radi.

Tu je i Kristofer Hansen, jednostavno on je s druge strane zlikovac, jer želi oduzeti nešto što je ponos glavnog grada Kalifornie
ali s obzirom da sam već reko da je u pitanju čovek koji ne priznaje NE kao odgovor, on će po svemu sudeći i dalje biti persona
non grata u Sakramentu, pogotovo nakon njegove skorašnje izjave:


“Over? Did you say ‘over?’ Nothing’s over until we decide it is!

A tu su i braća Malufs. Već odavno omraženi od navijača Sakramenta. I dalje ostaju javni neprijatelj broj 1. Oni odavno teraju
neki inat navijačima i to se verovatno nikada neće promeniti i na to navijačima Kingsa jednostavno ne možete ništa zameriti. Aktivno
rade kako bi zeznuli grad po poslednji put.

Kako će se sve ovo završiti?

Da li neko u stvari može dati odgovor na ovo pitanje ? Sumnjam. Kupovina Sakramenta je jako komplikovana, i u poslednjim mesecima
smo vidjali samo zaplete i kulminacije, i nikako da dodje rasplet i kraj ovoj drami kako dolikuje jednoj pozorišnoj predstavi.
Grupa oko Hansena je ipak izgleda konačno skrenula pažnju Upravnog Odbora na sebe i zakazali su medjusobni susret pre zakazanog
razmatranja oko poslednjih napretka u ovoj sagi. Šta će se desiti od tada na dalje, videćemo.

Sve je u igri, i ne znamo stvarno u kom pravu će se kretati NBA. Može biti odluka u jednom, ili drugom pravcu, a možda se ode čak i na
prošerenje lige. Sve ova bitka se može preseliti iz soba Upravnih odbora, do sudnica takodje. I možda sve ide i u tom pravcu.

Šta treba da se desi da bi se stvar preselila na sud?

Ne verujem da će se Hansen odlučiti na soluciju da tuži NBA i stvar prebaci na sud. To je samoubistvo, i to je možda i poslednja opcija
"sve ili ništa"

Ključni u celoj ovog sagi su naravno Malufsi. Oni će na ovaj ili onaj način napustiti ovu ligu. Da li će ići po svaku cenu na opciju
da uzmu što više keša, ili će prihvatiti koju desetinu miliona manje, to je potpuno na njima. Jedna stvar je jasna, njih nije briga
da li će srušiti sve mostove iza sebe, jer se oni u tu priču više neće vraćati.

win-win situacija ?

Postoji. To je ekspanzija lige, ali je ona ujedno najmanje realna. Proćiće sigurno još par godina dok NBA ne razmatra tu opciju.
Odluka je na NBA. Moraju doneti tešku odluku i preseći ovaj Gordijev čvor. Na jednoj strani imaju grad koji je učinio mnogo toga
da sačuva svoj klub u svom gradu. S druge strane imaju veoma kvalificiranu grupu investitora koji poseduju novac i koji žele da vrate
sjaj jednoj franšizi. I negde u sredini su Malufsi. Žele da prodaju klub Sijetlu i kako izgleda ne žele dogovor sa gradskim investitorima.

Bilo kako bilo, ovo se što pre mora završiti, na ovaj ili onaj način. Jedna stvar je jasna, neko će ostati sa slomljenim srcem.

http://www.dodaj.rs/f/g/10M/48hbU4r4/6.jpg http://www.dodaj.rs/f/2F/M1/14cgoqKX/7.jpg

apacrow
19.05.2013, 21:22
FINALE ZAPADA IZ UGLA NAVIJACA SAN ANTONIO SPURSA


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/01_zpsd033aaa0.jpg

Ocekuje nas duel dve najjace odbrane Zapada. Tim koji prvi nametne ritam gotovo sigurno pobedjuje, i osvaja titulu na Zapadu. Uporedjujuci Spurse i Thundere, osnovna razlika je u tome sto u zavrsnici napada ekipa Gregga Popovicha ima vise opcija i raznovrsnosti, pa skoro svih pet igraca koji se nadju na terenu mogu da ubace poene, ali ono sto je mozda i bitnije od toga je fantastican protok lopte, u cemu su Spursi najbolji u NBA.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/02_zps7a068008.jpg

http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/03-1_zpsa2b21b64.jpg

San Antonio ukoliko zeli da izadje kao pobednik mora da drzi visok tempo igre, ma koliko to bilo nekarakteristicno za njih. Ono sto je njima radila ekipa Thundera u proslogodisnjem finalu, sad oni moraju da urade ekipi Memphisa.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/04_zps3bc38dc7.jpg

U prilog Spursa ide i nedostatak spoljnih sutera kod Grizzliesa, te ukoliko mogu donekle da neutralizuju Conleya, uspeh ne bi trebao biti doveden u pitanje. San Antonio je u ovom plej-ofu vec igrao protiv dva dominantna unutrasnja igraca – stariji Gasol i Howard, i veoma dobro se snasao u takvoj situaciji, pogotovo u fazi odbrane. Preuzimanja Greena i Leonarda, takodje mogu igrati znacaju ulogu, jer Memphis sa dosta losim sutem van linije za tri poena ne treba toliko da plasi. Ono sto treba da plasi je linija slobodnih bacanja, i ukoliko Spursi uspeju da smanje, pa cak i minimalizuju odlazak igraca Memphisa na liniju slobodnih bacanja, tim ce im uskratiti mozda i jedan od najbitnijih priliva poena u igri.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/05_zps4d5f7e84.jpg

Kada ekipa ima samo 10 prodanih lopti po mecu, i igra gotovo pa savrsenu odbranu nema vam druge nego se adaptirati tome, ali usput i pronaci mane protivnicke ekipe. Najveca mana Memphisa je nemanje klasnicnog sutera/kos-getera, tako da Spursi trebaju naterati Grizzliese da postanu jump-shot ekipa u ovoj seriji, hteli to oni ili ne.

Dva segmenta igre u kojima Spursi moraju da pruze svoj maksimum su skok i cvrstina. Upravo ona dva segmenta kojima je Memphis dosao do finala Zapada.

Mana igre Spursa je skok igra, pogotovo u fazi napada. Iako se to tesko moze nazvati onom pravom manom, jer su Spursi izuzetno precizna suterska ekipa, pa im ofanzivni skok i nije toliko potreban. Ipak, u seriji sa Warriorsima se pokazalo koliko je taj segment igre znacajan, jer ukoliko zataji sut, a imali smo priliku da vidimo takvu situaciju, Spursi gube tlo pod nogama, pa samim tim i utakmicu.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/06_zpsc5dd749d.jpg

Cvrstina u duel igri je glavna odlika ekipe iz Memphisa. San Antonio, posebno Tiago Splitter, mora biti jak u duelima pod kosem. Veliki plus za Spurse je sto Bonner i Diaw mogu dodatno da opterete dvojicu visokih igraca Memphisa, i da ih umore - kako u odbrani, tako i u napadu.

Memphis moze da pobedi u ovoj seriji jedino ako maksimalno uspore igru spustaju loptu unutra, kao i da finalni skor drze ispod 90 poena. Z-Bo i Gasol su trenutno mozda i najjaci PF/C tandem u NBA, ali ce svoju produktivnost i efikasnost morati potvrditi i protiv dvojca iz Alamo City-ja Duncana i Splittera.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/07_zps7a6dfba2.jpg
SUT EKIPE MEMPHISA U PLAY-OFFU 2013

San Antonio gotovo sigurno dobija ovu seriju jer mogu da igraju jednako dobro u bilo kom tempu. Spursi se mogu nadigravati sa Grizzliesima, pogotovo sa igrom na poziciji posta, ali su isuvise iskusna i odlicno vodjena ekipa da bi radili tako nesto, vec ce gurati loptu sto brze mogu i terati Memphis da ih juri po citavom terenu, sireci im odbranu sto je to vise moguce, posebno sutevima iz kornera, a zatim i napadanjem samog reketa iz driblinga sa Parkerom i Ginobilijem.

San Antonio je u prosloj seriji sa Golden Stateom pokazao da moze igrati i na visok rezultat (129-127), ali isto tako i na nizak (94-82), dakle jednako dobro igraju small/fast kao i big/slow, dok Grizzlies efikasno mogu igrati samo big/slow.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/08_zps7ce9469b.jpg
SUT EKIPE SAN ANTONIO SPURSA U PLAY-OFFU 2013

Ukoliko Parker i Ginobili krenu u napad reketa, stvarajuci spoljne pozicije za tri poena Greenu i Leonardu, onda ce Memphis imati strasno puno problema u stizanju tog rezultata, pa sve i da Z-Bo i Gasol izdominiraju nad Duncanom i Splitterom. Ipak, sve su sanse da necemo gledati bas neku preteranu dominaciju visokog dvojca Grizzliesa nad dvojcem Spursa.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/09_zps3ec9a0db.jpg

Memphis ce imati velikih poteskoca da ubaci vise od 90 poena po utakmici tokom ove serije. Protiv Oklahome su imali 93.6 ppg, sto je svakako znak kakav ce ritam zeleti da nametnu i u finalu Zapada. Ono sto ide u prilog Spursima za razliku od Oklahome je da imaju raznovrsnost u napadu, ali i takodje znatno bolju odbranu, te ce moci sasvim pristojno da pariraju odbrani Memphisa koja slovi za jednu od najboljih u ligi.

Dakle, moze li Memphis dobiti ovu seriju? Naravno da moze, ali samo pod uslovom da finalni rezultati utakmica budu oko 80-75, da dvojac Z-Bo/Gasol bude na 25-12 i 18-10, kao i da odbrana Memphisa u potpunosti zaustavi Parkera i Ginobilija, te spreci njihove passove ka spoljnim suterima Spursa. To je prakticno jedini nacin. A da li je i moguc, proceniti sami. Ipak, ocekivanja su da finalni rezultati utakmica budu oko 95-90 pa navise, sto svakako vise odgovara Spursima, jer ne vidim nacin na koji Memphis moze da ubaci vise od 95 poena cetiri puta u ovoj seriji.


Prognoza: Spursi u 6.

Rondo9
30.05.2013, 22:34
HILL - LEONARD TRADE:

DVE GODINE KASNIJE

Jun, 2011. Vecina timova lige je zavrsila svoju sezonu i pocela da planira gradjenje ekipe za sledecu godinu preko drafta i offseasona. Tokom rane faze drafta 2011. Dennis Lindsey (bivsi asistent generalnog menadzera San Antonio Spursa) i David Morway (bivsi generalni menadzer Indiana Pacersa) su kovali nekakav plan. Negde oko 11. pika, resili su da je vreme da predju na razgovor telefonom. Spursi su se vec dogovorili da posalju Georgea Hilla u Indianu za 15. pik na draftu, ali samo ako bi odredjeni igrac ili igraci bili slobodni u to vreme. Oba tima su se bojala da ce trade propasti u vreme kada dodje red na Utah-u da izabere svog, 12. pika. Pacersi cak nisu ni znali kog igraca Spursi zele.


http://imageshack.us/a/img801/1813/110740171crop650x440.jpg

Pacersi su pokazali interesovanje za Hilla prakticno od momenta kada je bio draftovan 2008. od strane Spursa. 2010. su cak bili blizu da trade-uju svoj 10. pik na draftu za njega, ali su odustali kada se igrac kojeg su zeleli nasao slobodan u tom momentu - Paul George. Ipak, godinu dana kasnije, Pacersi su smatrali da ce Hill biti savrseni plej za Frank Vogelov novi inside-out sistem, pogotovo jer su bili gotovo sigurni da ce dovesti legitimnog krilnog centra za sledecu sezonu.

Ali Morway je bio skeptican kada je draft poceo. Spursi su se vec dogovorili sa timovima koji su imali bolje pikove na draftu za trade koji ce poslati Hilla u tu ekipu za njihovog pika. Do tih trade-ova ipak nije doslo jer su timovi dobili priliku da draftuju igrace koje su zeleli od samog starta. To je znacilo da se broj opcija San Antonia znacajno smanjio do trenutka kada su Lindsey i Morway stupili u kontakt.

Ostali timovi su se pribojavali da ce Spursi odustati od trade-a u poslednjem trenutku. Hill je bio sa njima od pocetka i od njega su napravili iznad-prosecnog, two-way combo beka. Ugovor bi mu isticao po zavrsetku sledece sezone i Spursi su ocekivali da ce biti potrebno 7-9 miliona godisnje da ga sacuvaju, a takodje su znali da ce im to biti previse.


http://imageshack.us/a/img819/3933/hires168285952cropexact.jpg

Kada je Utah iskoristila svoj 12. pik na Aleca Burksa, Lindsey je rekao Morwayu: "We're still alive." Isto se desilo kada su Sunsi i Rocketsi uzeli bracu Morris sa 13. i 14. pozicije i timovi su bili u poslu. San Antoniu je ipak tesko pao odlazak Hilla tako da su u poslednjem trenutku zatrazili prava na Erazema Lorbeka i 42. pik. Pacersi su znali da San Antonio zeli oba pojacanja, ali su mislili da ce jedan biti dovoljan. Pogresili su, ali su se konsolidovali i odlucili da ipak progutaju ponos i prihvate ponudu.

Postojao je samo jedan problem. Indiana je zelela Kawhi Leonarda. Projektovali su ga oko 5. pozicije i cinjenica da ga niko nije pokupio sve do sredine prve runde ih je naterala da dobro razmisle o otkazivanju trade-a za Hilla i draftovanja Leonarda. Ono sto je presudilo su bila dva krilna igraca u sastavu Indiane - Paul George i Danny Granger. Pacersi su odlucili da im je nepotreban jos jedan SF, pa su bacili kocku i prihvatili trade.

Nekoliko momenata kasnije, Leonard je bio draftovan od strane Pacersa. Mladi Kawhi je ponosno ustao, stavio kacket Pacersa na glavu i rukovao se sa Davidom Sternom. Nije imao pojma da je bio trade-ovan. U isto to vreme, Gregg Popovich je uzeo telefon u ruke. Hteo je sam da saopsti vesti Hillu (koga i dalje zove "Georgie"). GM Spursa, RC Buford je rekao da nikada nije video takvog Popa.


http://imageshack.us/a/img18/4753/hires6334320cropexactjp.jpg

Dve godine kasnije, Hill i Leonard igraju vaznu ulogu za svoje timove koji su dogurali da same zavrsnice Playoffa. U tom slucaju, mnogi bi ovaj trade nazvali win-win situacijom, ali da li je zaista tako ? Ne bih se slozio, a uskoro cu i objasniti zasto.

George Hill se uklopio u Indianin sistem tacno onako kako su Pacersi zamislili. Hillov glavni zadatak u napadu je da prosledi loptu do Hibberta i Westa na postu. U najboljem slucaju, protivnici bi zatim udvojili Hibberta ili Westa, a nakon toga bi oni poslali povratni pas Hillu koji bi pogodio trojku. Situacija koju smo cesto vidjali ove sezone, pogotovo protiv undersized ekipa.

Na drugoj strani parketa, Hillova visina mu daje prednost u odnosu na protivnike. Upravo ta visina mu omogucuje da brani i bekove. Pacersi su mu u ovom Playoffu dali zadatak da trci oko blokova za Kyle Korverom i Ray Allenom, zadatak koji je donekle ispunio.


http://imageshack.us/a/img211/3190/hires168573634cropexact.jpg

Sada dolazimo do onog dela u kojem cu objasniti zasto je San Antonio bolje prosao u ovom trade-u. Naime, Leonard je vec sada veoma dobar NBA igrac koji ce u naredne 2 sezone zaraditi 11 miliona dolara manje od Hilla. Skoro preko noci je postao pouzdan suter za 3 poena prateci plan koji su mu zadali treneri nakon sto je postao clan Spursa.

Chad Forcier i Chip Engelland (pomocni treneri Spursa) su imali samo nekoliko dana izmedju drafta i pocetka lockouta da treniraju sa Leonardom. To vreme su iskoristili tako sto su ispravili Leonardovu mehaniku suta. Kawhi je zatim proveo sledecih 5 meseci radeci na sutu, a rezultati su dosli vec u prvoj sezoni.

Sutirao je 47% na 49 pokusaja iz kornera kao rookie, a ove sezone je pogodio 121 trojku iz iste pozicije (43%). Pokazao je i vecu kreativnost i raznovrsnost u napadu. Kada mu se protivnici previse priblize, sposoban je da ih prodje driblingom i direktno napadne kos ili pogodi floater preko help defendera.

Pokazao je i naznake post igre ove sezone, pogadjajuci 19-27 suteva iz ovih situacija. Istina je da je vecina tih suteva pogodjena u mismatchevima protiv manjih protivnika, ali Leonard vec sada ima 2 prilicno dobra poteza na postu - desni polu-horog i midrange turnaround koji moze da sutira preko oba ramena.


http://imageshack.us/a/img838/8063/hires158904363cropexact.jpg

Ali u sustini, Spursi su Leonarda doveli zbog njegove odbrane. Richard Jefferson je pre toga pocinjao na krilu i jasno je da Oklahoma sa Durantom ili Miami sa LeBronom ima mismatch na ovoj poziciji. Spursi su smatrali da ce Leonard biti odgovor na njihove probleme, ali je pitanje bilo da li ce Kawhi postati odgovor pre nego sto godine pocnu previse da uticu na Duncana, Parkera i Ginobilia.

Nemojte se zavarati, Leonard nije savrsen defender. Desava mu se da okrene ledja igracu bez lopte dopustajuci mu da pobegne i nadje prostor za otvoren sut, kao sto je Klay Thompson radio u ovogodisnjem Playoffu. Pametni igraci ce iskoristiti ovu manu za backdoor utrcavanja, povremeno ce ga uhvatiti da previse pomaze u reketu, a tu i tamo ce promasiti po koju rotaciju.

A sada na vrline u odbrani. Leonard vec sada zna kojim suterima treba da posveti posebnu paznju, a kojima da dozvoli malo vise prostora (vrlo teska stvar za mladog igraca). Rad nogu i tajming su mu gotovo savrseni, kao i osecaj za igru. Zahvaljujuci sposobnosti da isprati igraca oko blokova je dobio zadatak da cuva Mike Conleya u kljucnim momentima utakmice broj 3 protiv Memphis Grizzliesa.

Da ne bih duzio previse, poenta je da je tesko zamisliti Spurse u borbi za petu titulu u Duncanovoj eri bez Leonarda i da je plafon San Antonia mnogo veci sa Leonardom nego sa Hillom. I upravo je to najveci razlog zasto je San Antonio bolje prosao u ovom trade-u.


http://imageshack.us/a/img811/2734/hires158954563cropexact.jpg

Ne kazem da Indiana nije dobro prosla, ali da su izvukli deblji kraj - jesu. Petorka Collison-George-Leonard-West-Hibbert svakako ima vise potencijala i mislim da su gori matchup po Heat od trenutne postave Pacersa.

Jos jedna stvar koju ne treba zaboraviti je cinjenica da Hill ima petogodisnji ugovor vredan 40 miliona dolara, i za sada se pokazao dostojan takvog novca, ali on vec ima 27 godina, dok Leonard tek u junu puni 22 i ostale su mu jos 2 godine na rookie ugovoru.

Suma sumarum, vrlo je moguce da se nijedna od ove 2 ekipe ne bi nasla u finalu konferencije da nije bilo ovog trade-a, a cinjenica je da je, 2 godine kasnije, trade-om postignuto mnogo vise nego famoznim Rudy Gay deal-om koji je dobio i i dalje dobija daleko vise paznje.

apacrow
03.06.2013, 00:47
Sedma utakmica serije Majami - Indijana:
Kljucni trenutak „Velike trojke“

O karijeri jednog igraca, ili eri jednog tima, ne mozemo suditi na osnovu jedne utakmice, ali ipak postoje odredjene utakmice koje su vaznije i od citavih sezona. Bas poput legendarne predstave LeBron Jamesa u proslogodisnjem plej-ofu protiv Indijane, kada je zabezelio neverovatnih 40 poena, 18 skokova i devet asistencija, koja ce ostati upamcena kao jedan od prelomnih momenata u njegovoj karijeri, tako ce i utakmica broj sedam ovogodisnje finalne serije Istoka protiv Indijane biti jedan od veoma znacajnih momenata u karijeri LeBrona, pogotovo kao igraca koji treba da preuzme odgovornost kad je najpotrebnije. Pobeda u toj utakmici nece automatski katapultirati Jamesa na neki novi nivo, kao sto ni poraz nece baciti senku na njegove dosadasnje individualne rezultate, ali ce svakako biti jedan od kljucnih trenutaka u NBA istoriji. Majami Heat pobedom u sedmoj utakmici finalne serije Istoka moze utabati stazu ka drugoj uzastopnoj NBA tituli, ali isto tako mozemo biti svesni cinjenice da je „Velika trojka“ iz Majamija u padu kvaliteta, iako LeBron James jos uvek individualno strahovito napreduje, u cemu svedoce i njegovi rezultati ove sezone.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/1-2_zpsc1ecf378.jpg

Pacersi su produzili seriju finala Istoka do sedme utakmice slomivsi ekipu Heata - bukvalno i figurativno. Uspeli su ih nadskakati sa gotovo neverovatnim skorom 53-33. Slican skor je bio i u poenima iz reketa 44-22. Nakon vise-manje izjednacenog prvog poluvremena, u kojem verovatno nikom nije bilo jasno kako Heat drzi rezultatski prikljucak, usledila je treca cetvrtina u kojoj su Pacersi samleli Heat rezultatom 29:15. U toj cetvrtini utakmica je podsecala kao da igraju petlici protiv kadeta. Majami je delovao potpuno nemocno, slomljeno, i gotovo fizicki neravnopravno u odnosu na Indijanu. Nakon utakmice Charles Barkley je izneo odlicno misljenje: „Visoki igraci Majamija nece porasti preko noci, niti ce im igra strahovito napredovati, tako da Heat treba kreirati dovoljno poena sa drugih pozicija, i na taj nacin prevazidje unutrasnju dominaciju Roy Hibberta (24 poena, 11 skokova) i David Westa (11 poena, 14 skokova, i cetiri asistencije), ipak ostaje da se vidi da li ce i to biti dovoljno.“


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/2-2_zps772871ab.jpg

Da su Pacersi savrseno ukomponovana ekipa da dobiju Heat smo znali i pre pocetka ove serije, ali opet vecina nas je ocekivala da ce Majami zavrsiti seriju u najvise sest utakmica. Na to smo se oslanjani vodeci se pre svega cinjenicom da LeBron uvek moze bolje i vise (ma koliko to zvucalo nemoguce), kao i da Pacersi nemaju dovoljno mentalne snage da ispostuju game plan tokom citave serije. Pacersi su tokom ove serije pokazi odredjene amplitude, narocito u odnosu prema igri, ali ono sto niko nije ocekivao je da LeBron bude prepusten samom sebi u nameri da odvede svoj tim u finale NBA, bas poput njegovih dana u Clevelandu. Igraci Majamija su u ovu seriju usli kao izuzetni favoriti, i kao takvi sigurno da nisu nimalo srecni sto moraju igrati sedmu utakmicu. Indijana ne samo sto je produzila seriju, i time unela dodatnu nervozu igracima Majamija, vec je tokom citave serije pokazala da konzistentno moze iskoristavati odredjene matchup prednosti kako bi ponistila individualnu briljantnost LeBron Jamesa.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/3-2_zps4c0d1b34.jpg

James je pruzio sasvim solidnu partiju u sestoj utakmici ove serije sa 29 poena, sedam skokova i sest asistenicija, ali nije preuzeo konce u svoje ruke u momentima kada se lomila utakmica kao sto je to uradio u petoj utakmici. Paul George mu je, s druge strane, odlicno parirao sa 28 poena, osam skokova i pet asistencija, i ukoliko George bude u mogunosti da to uradi i u odlucujucoj utakmici ove serije, onda ne samo da je prednost na strani Indijane, vec je to i potvrda da nam je ovaj plej-of podario novog superstara lige u vidu Paul Georgea.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/4-2_zps86163974.jpg

Dwayne Wade i Chris Bosh su zajedno ubacili 15 poena, sa sutem 4-19, sto je ujedno i njihov najnizi zajednicki ucinak od stvaranja “Velike trojke”. Taktika u kojoj Bosh igra van pozicije centra je davala rezultate do sada, ali u situaciji kada nasuprot sebe ima fizicki jace igrace Bosh se maksimalno opterecuje u fazi odbrane, dok se fazi napada njegov potencijal potpuno pogresno koristi. Tako ga cesce vidjamo van linije za tri poena, umesto da koristi svoju pokretljivost i napada kos. Svakako se od Bosha ocekuje vise, ali pre svega strucni stab Majamija mora kreirati napade za njega, kako bi iskoristi njegov pun potencijal, cak i pri ovakvom matchupu.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/5-2_zpse889fce3.jpg

S druge strane, fascinantno je gledati igru Dwyane Wade-a bez eksplozivnih skokova koji su krasili citavu njegovu karijeru. Cini se da nikad nije bio nizi, verovatno iz cinjenice da provodi vise vremena prikovan uz parket, a ne u skoku sa igracima puno visljim od njega. U seriji sa Indijanom izgleda kao prosecan igrac, sto je zaista porazavajuce buduci da govorimo o igracu koji je obelezio jednu eru u NBA. Nisam siguran da li je problem u trenutnoj povredi, ili se pak radi o godini proizvodnje, ali jedno je sigurno - ne gledamo igraca na koga smo navikli. Wade je svoju prednost u odnosu na ostale igrace u NBA gradio uglavnom na atleticizmu, pa je tako bio u mogucnosti da nadskace i nadjaca gotovo svakog. Wade zasluzuje pohvale sto i pored svih problema pokusava da pomogne ekipi, ali upravo ti problemi nam otkrivaju inherentna ogranicenja koja su oduvek postojala u njegovoj igri, ali su bila vesto zamaskirana neverovatnim atletskim sposobnostima.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/6-2_zps7e9c38f4.jpg

Nakon LeBronove cuvene "odluke" znalo se da ce Heat biti visegodisnji contender, ali sam i tad izrazio odredjenu dozu skepse prema trvdnjama kako ce Heat uspeti da se svake sezone domogne naslova. Ocekivao sam da ce Wade biti u padu, jer je to bilo neminovno s obzirom na igracko trosenje koje je njegovo telo trpelo, kao i da ce Heat imati probleme pri nadoknadi visine i dubine upravo zbog formiranja „Velike trojke“. Obe te stavke su dosle do izrazaja u ovogodisnjoj seriji sa Indijanom, a mogle bi biti odlucujuce u utakmici broj sedam, cak i da James eksplodira (sto svi ocekujemo). Ukoliko dvojac Wade-Bosh bude u minus fazi, a niko drugi od igraca Majamija ne iskoci (narocito sa linije za tri poena), moze se desiti da cak ni Lebronovih 40 poena ne bude dovoljno da se vidi jos jedno NBA finale.


http://i90.photobucket.com/albums/k276/apacrow/7-1_zpsd1ea15a7.jpg

Pored svega toga, cinjenica je da je Heat vec osvojio jedan naslov u eri „Velike trojke“, kao i da su na samo pet pobeda do drugog prstena. Na domacem terenu, pojacani Chris Andersenom, Majami je svakako favorit. Nema sumnje da ce sporedni igraci Heata pruziti znatno bolju partiju nego u sestoj utakmici serije, dok se, s druge strane, ocekuje blagi igracki pad Hilla i Stephensona, narocito u odnosu na proslu utakmicu. Sa svim tim razlozima, plus sto ce James sigurno dati 110% sebe, Majami se cini kao logican izbor za pobednika, ali ukoliko Pacersi ostanu mentalno fokusirani, budu dosledni u izvrsenju game plana do savrsentva, pobednik moze biti upitan sve do poslednjih sekundi ovog meca. Jedno je sigurno, igraci Heata nece narasti preko noci, prednost u reketu ce biti na strani Pacersa, te ukoliko sut Heata spolja zataji, Pacersi su izvesni ucesnici velikog finala.

Reise
24.06.2013, 17:33
Portland Trail Blazers

Prosla sezona. Ocekivanja za novu sezonu. Slobodni agenti. Draft.

Prosla sezona je bila mnogo izazovna za Blazersa. Novi GM, novi trener i mnogo novih igraca. Cak 5 rukija je bilo u timu prosle sezone, sto znaci da je ekipa mlada i da im treba prostora za napredak
Novi GM se nije trudio proslo ljeto oko dovodjenja slobodnih agenata u redove Blazersa jer se mislilo da Portland nema kvalitet za play-off. Draft je odradio na najbolji moguci nacin.
Novi trener je znacio i mijenjanje igre i mnogi su morali da se prilagodjavaju.
Blazersi su i ove godine u 'lutriji' zavrsivsi sezonu sa skorom 33-45. Skor u ovoj situaciji moze da zavara jer su Blazersi igrali odlicno i bili su u trci za play-off tokom cijele sezone. Blazersi su se trudili da igraju brze i svojim stilom igre su bili jedan od timova cije su se utakmice mogle pratiti sa uzivanjem. Igrali su mnogo neizvjesnih zavrsnica. U vrhu su po utakmicama koje su se zavrsavili sa jednim ili dva posjeda ili one koje su bile rjesavane u zadnjoj minuti.

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/s720x720/163595_10151441520421137_1826324446_n.jpg

Jedan od igraca koji morao da mijenja igru je i najveca zvijezda ovog tima, Lamarcus Aldridge. Kod Nate McMillana je igrao mnogo izolacija na postu i uglavnom su to bili spori napadi. Kod novog trenera, Terry Stottsa, je morao da igra mnogo brze. Napadi su se zavrsavali uglavno 15 do 10 sekundi do kraja napada. Stotts je bio asistent Ricka Carlislea u Dallasu i bio je ofanzivni koordinator. U takvom sistemu Aldridge je bio prisiljen da uzima mnogo vise skok suteva, a mnogo manje je igrao na postu. Na pocetak sezone je mnogo sutirao sa mid-rangea i bio je neefikasan. Na pola sezone je bio igrac sa najvise sutnutih skok suteva sa mid-rangea. Kako je sezona odmicala mnogo vise se spustao na post i uzimao je mnogo kvalitetnije skok suteve i naravno bio je mnogo produktivniji i zavrsio je u top10 skorera lige. Aldridge je 'inside-out' prijetnja i protivnik mora da obraca mnogo paznje na njega jer ima vrlo raznovrsnu igru u napadu i vrlo cesto salju dvojicu na njega sto otvara prostor za sutere Blazersa. Majstor je u igri 2 na 2. Aldridge je dobar asistent takodje. Prosle sezone se privukao na sistem i sigurno ce odigrati jos bolje ove sezone. U defanzivi je uvijek na pravom mjestu i kad on ne igra odbrana Blazersa je ocajna i prima veliki broj poena iz reketa. Respektabilan je i u odbrani 1 na 1 i takodje je u stanju da isprati igraca sa perimetra. Statisticki i nema neke brojke sto se odbrane tice, ali statistika za da zavara. Ispod kosa mijenja putanju lopte jer ima dugacak raspon ruku. Za svoju visinu ima i odlicne kretnje i mozemo ga vidjeti cesto kako zavrsava kontre. Versatilnost ga krasi kao i mnoge igrace Blazersa.


http://www.dodaj.rs/f/3C/2p/ZAQzSeE/lillbatwes.jpg

Za Lillarda su posle treninga koji je odradio prije drafta rekli da je odradio najbolji trening prije drafta poslije Kevina Duranta. Durant nije zavrsio u Blazersima ni posle toga, ali za Lillarda nisu mogli omanuti. Lillard je takodje morao da se privikava na novi sistem, a i na novi zivot. Ne pamtim da je neki igrac ovako spreman usao u sezonu, a da je ruki. Ta spremnost mu je donijela ROY nagradu, a i najvise odigranih minuta u regularnom dijelu prosle sezone. Njegov zastitni znak je sut, ima unlimited range. Dokazao je da je i odlican dodavac, pasovi su mu uglavnom precizni i idu u grudi, a to je ono sto suteri najvise vole. Najslabija strana igre mu je odbrana. Ovu predsezonu radi sa jednim od najboljih defanzivaca na perimetru u istoriji NBA lige, Gary Paytonom. Lillard je ocigledno gladan uspjeha i radi na tome da postane jos bolji. Sledeca sezona ce biti jos jedan test za njega i mora da dokaze da prosla sezona nije bila slucajnost.

Navijaci su konacno docekali i vjecitog talenta Blazersa, Nicolasa Batuma, da pokaze svoj raskosni talenat. Batum je najvise profitirao dolaskom novog trenera. Batum se zalio na pocetku prosle sezone kad je potpisivao ugovor da ne dobija previse dodira sa loptom i da kampuju previse na liniji za tri poena. Batum je dobio sto je trazio, i mora se reci iskoristio to. Najbolja stvar u prosloj sezoni su bili P&R pasovi, to je bilo pravo iznenadjenje jer svih prethodnih sezona koje je odigrao to nismo gledali. Batum je odlican atleta i vazi za dobrog defanzivca, iako ima problema sa jacim igracima od sebe, jace igrace uzima Matthews. Ako bi Lillard imao problema sa nekim jacim igracima na svojoj poziciji, Batum bi bio taj koji bi preuzeo tog igraca. Batum ima mekanu ruku i cudim se kako nema vece procente na sutu za tri poena, mozda su i problemi sa rucnim zglobom bili krivi za to.
Matthews je operisao lakat nesuterske ruke koji ga je mucio cijele sezone, nije nista ozbiljno. Matthews je mnogo pametan igrac koji igra srcem i daje mozda i vise nego sto su njegove mogucnosti. Iako manji od Batuma, Matthews uzima bolje i jace igrace za cuvanje uglavnom zbog svoje gradje. Ima 100 kg, sto je za beka malo previse. Nema dobre lateralne kretnje, ali nadoknadice to svojom borbenoscu. Ima i on odlicnu sezonu iza sebe, uglavnom zbog odbrane i mogucnosti da pogadja trojke. Prosla sezone je bila malo teza za Matthewsa jer mora odigrati vise minuta nego sto je inace dobijao i zaradio je prvu povreda od ulaska u ligu i propustio nekoliko mecava. Izgubio je status Iron Mana. Stvar na kojoj bi Matthews trebao proraditi je kontrola lopte jer kako on gubi lopte je smijesno malo. Isto ko da malom djetetu bjezi lopta.

Hickson vjerovatno napusta Blazerse. Imao je najbolju sezonu u svojoj karijeri i bio mu je pun pogodak zato sto je ostao i uzeo manje para jer po svemu sudeci ce dobiti vise para ove sezone. Igra sa mnogo energije i to je ono zbog cega je zaradio double-double tokom citave sezone. Cak je i ubacio igru na postu u svom skromnom napadackom repertoaru. Vise je dobar statisticki nego sto to pokazuje na parketu. Ocajan defanzivac, ne moze da brani post, niti P&R. Ali mislim da to nece biti problem da mu neki tim da 8M po sezoni.

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/s720x720/552893_10151430694461137_1563150139_n.jpg

Klupa je bila ubjedljivo najgora u cijeloj ligi. Imali su citavih 18 poena po mecu. Pretposljednja Indiana je imala 24. Mada nije bilo ni realno ocekivati mnogo od njih jer su klupu uglavnom cinili rukiji i istroseni igraci. Ali ima igraca koji mogu da posluze i ove sezone. Npr Victor Claver. Moze da brani tri pozicije, ali mora da popravi procente suta. Moze da posluzu u small-ball petorci. Meyers Leonard je projekat i od njega se ne moze ocekivati nista veliko ni ove sezone. Volio bih da dobije vecu minutazu, ali tesko. Dobro sutira sa mid-rangea, ali mora popraviti igru ledjima. Mora i defanzivu da popravi, uopste nema instinkte i nije dobar bloker iako ima oko 215 cm.

Kojeg slobodnog agenta dovesti? Centar, skorer, ball handler ili combo forward?
Blazersi imaju 13M da daju ove sezone na slobodne agente. Na centru se ponudio Jermaine O'Neal sam i rekao je da bi volio da se vrati u Portland jer imaju dobru situaciju sa Lillardom i Aldridgeom. Pekovic i Splitter bi takodje mogli doci, ali za njih bi trebalo dati bar 10M i to bi totalno iscijedilo salary cap i mogucnost dovodjenja jos nekih igraca. Njih dvoje bi cinili odlican par sa Aldridgeom u backcourt, Aldridge je posebno naglasio da bi zelio da igra sa pravim centrom koji ima dobre defanzivne karakteristike i koji moze i u napadu biti od koristi. Portland ne moze da privuce jace igrace jer se nalazi na vrlo losem polozaju i to je grad u kojem iskljucivo igras kosarku i nema nekog provoda, uz to i najvise putuju od svih timova u NBA. Dolaskom Maynora putem trejda na pola sezone Lillard je dobio vise prostora da se krece u napadu i igra bez lopte i vise odmora. Lillard je mnogo profitirao sa Maynorom i svoje najbolje partije je pruzao upravo dolaskom Maynora. Portland mora klupu pojacati nekim skorerom. JJ Reddick je slobodan, ali bi trebalo bar 8M izdvojiti. JJ bi bio idealan za ovaj tim i mislim da bi se odmah uklopio jer mu stil igre Blazersa odgovara. Combo-forwarda je malo malo teze naci medju slobodnim agentima ove sezone. Blazersima je najefektivnija petorka bila sa Lillardom, Wesom, Batumom, Babbitom na cetvorci i Aldridgeom. Ta petorka je uglavnom igrala kada se stizao rezultat, a boljeg igraca od Babbita sigurno ima i moguce ga je dovesti.

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/q80/s720x720/379575_10151524002226137_1034430823_n.jpg

Na draftu je sve moguce. Gazda Blazersa voli draft i Portland uglavnom pravi trejdove ili rokade tokom noci drafta. Mislim da bi trebalo ocekivati da Blazersi budu aktivni i ovaj draft. Ben McLemore i Anthony Bennet polako padaju na mock draft-ovima analiticara, cak je moguce da dodju do 10 mjesta neki od ove dvojice, a vaze za najtalentovanije igrace u ovom draftu uz Muhammada koji ce vjerovatno biti dostupan kad Blazersi budu birali. Cini se da su Blazersi u dobroj poziciji na draftu. Najvjerovatniji pick ce biti CJ McCullum ili Kentavious Caldwell-Pope. Blazersi na draftu uglavnom biraju iskusnije igrace i igrace koji imaju karakter i koji ne prave probleme. McCullum spada u njih, a on takodje i posjeduje sto Blazersima treba. Moze da napuni protivnicke mreze i moze da posluzi kao ball handler, odbrana mu i nije jaca strana. KCP ima unlimited range i dobru defanzivu. Moguce je da Blazersi i centra izaberu, Steven Adams i Gobert su dobri defanzivni centri, a Blazersima to i fali. Steven Adams je u blagoj prednosti jer donisi vise od Goberta kojem je potrebno jos snage da bi se izborio na postu.

Zapad je svake godine sve jaci, pa je i trka za play-off zanimljiva. Blazersi ciljaju play-off, ali to ce biti mnogo tesko ostvariti. Mada uz dobar offseason ce mozda i biti moguce.

Licke
24.06.2013, 22:16
Minnesota Timberwolves
Rekapitulacija prosle sezone, planovi za offseason i ocekivanja za sledecu sezonu.

Pocetak prosle sezone je delovao mnogo cudno. Prvo se napokon cinilo da Kahn zna sta radi kada je trejdovao 18. pik za Budinger-a(igraca koji savrseno poznaje Adelmanov sistem), pustio Beasly-a da ode, amnestirao Darka i trejdovao Johnsona(cisto da vise ne gledamo kako ne zna da sutira i nema kontrolu lopte), trejdovao Ellington-a za Chunningham-a(Ellington jeste dobar suter, a toga nam je manjkalo ove sezone, ali energija koju Chunningham donosi sa klupe je prosto neverovatna) i dovodjenjem Alexey Shved-a za 3 miliona po sezoni. Naravno to nije dugo trajalo posto je onda nastavio sa svojim low risk/high reward glupostima. Prvo je dogovorio dvogodisnji ugovor sa Bradon Roy-em koji je nekad bio strasan igrac ali koji vise nema kolena. Odigrao je prvih 5 utakmica u kojima koliko god da je on izgledao lose na terenu mi smo delovali bolje dok je on bio tu. Mislio sam ok, tu je da pomogne kad moze, koliko moze. Ne mora da igra svaku utakmicu, 5 milliona je previse za to sto ce doneti ali ajde nije ni preterano puno para a i zasticen je ugovor. Kada je izasla informacija da Roy ide na novu operaciju znalo se da je to definitivan kraj jedne sjajne i prekratke karijere i da smo mi, naravno, opet napravili glupost. Drugi igrac sa kojim se Kahn kockao je Kirilenko, ali se ta kocka se isplatila. Mozda 10 miliona po sezoni deluje previse ali ono sto Kirilenko donosi ovom timu malo drgih igraca moze da uradi. Neverovatno dobro cita igru i u napadu a posebno u odbrani i uvek radi na terenu ono sto je potrebno ekipi skace, dodaje, poentira brani igrace i na perimetru i na postu ma bukvalno sve za sta oseti da je potrebno ekipi a osecaj ga retko vara. Opet to je Kirilenko i od njega se ne moze ocekivati da odigra punu nba sezonu. Ove godine je odigrao 64 utakmice zbog raznih sitnih povreda ali bi mu opet ja bez razmisljanja dao 10 miliona za jos jednu sezonu toga. Nakon svih ovih Kahn-ovih poteza sve je bilo spremno za najoptimisticniju sezonu fransize od ere Garnett-a. Pa sad naravno posto su ovo Wolves-i i ne moze da bude normalno Kevin Love je slomio ruku dok je radio sklekove :biggrin::facepalm: mesec dana pred pocetak sezone i pokvario sve.

http://blogimages.thescore.com/tbj/files/2012/11/kevin-love-knuckle-pushups.jpghttp://blogimages.thescore.com/tbj/files/2011/05/david-kahn-the-worst.jpg

Pocela je sezona borbe za Wolves-e bez Rubio-a koji se oporavljao od povrede ACL-a i bez Love-a zbog gore pomenutog razloga. Pocela je jako dobro uz pomoc odlicnih Pekovica i Kirilenka i generalno svih ostalih koji su se odlicno uklopili u igru bez dve najvece zvezde. Malo laksi raspored i dobra igra dovela je do toga da izgledamo dosta mocno. Brzo se sve to srusilo i to na najgori moguci nacin. Povredama :( . Samo su se nizale teske povrede prvo Budinger pokida meniskus(4 meseca pause), pa Lee osteti hrskavicu u kolenu i kuk(gotova sezona), pa Josh Howard(koji je doveden kao zamena za Budingera) ponovo pokida ACL(kraj sezone), Kevin Love polomi istu, sutersku, ruku posle samo 18 utakmica(gotova sezona) ako na to dodamo nekoliko manjih povreda Kirilenka i Pekovica, 25 utakmica bez Rubio-a, odsustvo Adelman-a zbog bolesti supruge i celu sezonu bez Roy-a dolazimo do sledeceg. Skoro cela sezona je odigrana bez dovoljno igraca da se popuni klupa, planirana prva postava Rubio-Roy-Kirilenko-Love-Pekovic nije odigrala nijedan minut zajedno, da su celu sezonu role player-i igrali glavnu ulogu. U sred svega toga Love uadri na fransizu i Kahna, nije rekao nista pogresno ali nije bilo vreme za to. Jedna od retkih pozitivnih stvari ove sezone je bio Rubio. Ogromna ljubav prema igri koju je prikazao posle povrede kada je jedva cekao da istrci na teren, potpuni oporavak posle veoma gadne povrede, prvi triple-double u karijeri i uloga lidera koju je preuzeo u odsustvu Love-a. Na kraju kad se sve sagleda sezona i nije bila toliko losa ako se uzmu u obzir povrede kljucih igraca. Ovo je jedina sezona bez Garnett-a u kojoj su Wolves-i ostvarili 30 pobeda.


http://www.youtube.com/watch?v=J9Goh-nW0dA

Individualno Pekovic je imao odlicnu sezonu i pokazao da mu je mesto medju najboljim centrima u najjacoj ligi na svetu. Jos vise je popravio igru pod kosem i dodatno je razvio igru levom rukom na cemu ce sigurno jos raditi, smrsao je u predsezoni ali je nabio vise misica sto ga cini jos jacim a i brzim pri lateralnim kretnjama u odbrani. Stvarno se nekad zapitam kako je izdrzao u onakvom ritmu bez neke ozbiljnije povrede. Zbog neigranja Love-a i jos dosta drugih igraca igra Wolves-a je bila svedena na jednostavam PnR skoro celu sezonu sa Pekovicem u glavnoj ulozi. Neretko su se desavale utakmice u kojima se 40+ min skoro svaki napad igra PnR sa njim. Mislim da je to bio glavni razlog raznim sitnim povredama koje je imao ove sezone, jednostavno premor i konstantan kontakt sa protivnickim igracima je morao da dovede do toga koliko god on bio fizicki dominantan. O Kirilenku sam vec pisao jednostavno nas glue guy cele sezone. Rubio pokazao i znake napredka sto se tice mehanike suta ali nekako je delovalo da koristi novu mehaniku samo kad se seti a cesce ispali sut po starom. Ima tu jos dosta da se radi. Imao je ludacke nizove ukradenih lopti ove sezone ali dosta puta je i ispao naivno u pokusaju da presece pas pa smo primali lake poene i cesto je na tim utakmicama imao i dosta izgubljenih lopti pa je anulirao ukradene. Mlad je Rubio napredovace jos sigurno. Williams je dosta napredovao ove sezone u pristupu igri, odabiru suteva i agresivnosti ali morace jos dosta da radi ako zeli da opravda poziciju na draftu. Ridnaur se trudio koliko je mogao ali covek je jedva 6 footer a igrao je beka sutera cele sezone i cuvao igrace dosta vislje i teze od sebe. To ne sme da se ponovi ove sezone. Love ono malo sto je igrao kao da nije. Nesigurnost u povredjenu ruku zbog preranog povratka je dovela do toga da sutira ocajno sa svih pozicija na terenu cak je i na polaganjima i put-back-ovima bio izuzetno slab. Jedino mu je skok igra bila na nivou. Sto se tice klupe Stiemsma je bio Dobar u onome sto zna najbolje, stitio je reket neumorno ali je u napadu previse pokusavao stvari za koje jednostavno nije sposoban. Barea je i dalje Barea. Udje sa klupe i napravi haos na terenu i za protivnikovu obranu i za napad svoje ekipe. Cunningham je moj omiljeni igrac iz prosle sezone. Neverovatna energija na skoku i u odbrani dobar deo sezone je dosta konstantno pogadjao poludistancu. Jednostavno veoma zahvalan igrac za jako malo para. Budinger je covek koji savrseno razume Adelmanov sistem i koristi ga na najbolji mnoguci nacin. Odlicno cut-uje ka kosu i odtvara se na sut za 3 u korneru i iz bloka, vrlo zahvalan igrac. Povreda ga je bas omela ove sezone da zablista, ocekujem dosta od njega sledece sezone ako ostane u ekipi. Gelabale korektno odradio posao kad je dosao. On i Johnson su pokazali koliko NBA timovi imaju slabe skauting baze, za skoro svakog igraca van prvih 8 u rotaciji timova su potpuno nespremni. Chris Johnson je cak uspeo i da postane fan favorite i da dobije par povika MVP :D. Shved je zablistao prvi deo sezone i odigrao ga mnogo bolje nego sto sam ocekivao. Jeste uzimao glupe suteve iz dribliga preko ruke ali je bio dosta efikasan u drugim situacijama cak je i odbranu igrao na solidnom nivou jedino ga je Wade potpuno ponizio. Onda se sve odjednom raspalo. Duzina NBA sezone ga je premorila udario je u taj rookie wall kako ga vec zovu. Poceo je da igra katastrofalno i sve njegove mane su postale ekstremno izrazene. Procitao sam njegov intervju skoro u kojem kaze da ce posebno obratiti paznju na fizicku spremu pred pocetak sledece sezone i da nece dozvoliti da mu se ovo ponovi. Lee je ponovo premalo igrao za bilo kakvu procenu kvaliteta jedino sto moze da se primeti je da je dosta dobar igrac u defanzivi.

Bico ovo BIG leto za Timberwolves-e. Vec je pocelo jako, smenom Kahna i dovodjenjem najuspesnijeg trenera u istoriji fransize na mesto GM-a. Iako je izgledalo da je tim skockan prosle sezone mnogo stvari je pod znakom pitanja ovog leta. Prvo da li ce se Adelman vratiti sledece sezone? Najavio je moguce povlacenje ako se stanje njegove supruge ne poboljsa. Najnovije informacije kazu da se sigurno vraca i da vec sa Flip Saunders-om ima redovne konsultacije u vezi sa ekipom. Moram da priznam da mi je proslo kroz glavu ako se Rick ne vrati da uzmemo Obradovica :D. Nekako mi deluje da smo odlican fit i mi za njega i on za nas. Dosta Euro igraca, small market tim sa velikim ambicijama i bogatim vlasnikom, trener GM koji ce da mu pomogne u tranziciji u NBA a posle da mu se previse mesa pa da se prepucavaju preko medija :biggrin:. Da li ce neko ponuditi Pekovicu koji je RFA suludu kolicinu novca i da li ce Flip izjednaciti ponudu? Sve je izglednije da cemo izjednaciti svaku ponudu koju drugi timovi posalju. Jednostavno ne postoji igrac u NBA koji radi to sto Pekovic radi.


Nikola Pekovic isn’t just unique to this era of basketball. What he did last season was pretty unique in and of itself. There have been 20 seasons in NBA history in which a big man averaged at least 16 points, 8.7 rebounds, 3.7 offensive rebounds and made at least 74% of his free throw attempts. Moses Malone did it 10 times. David Robinson, Bill Laimbeer, and Bon McAdoo each did it twice. Hakeem Olajuwon, Dave Cowens, and Roy Tarpley all did it once. And last season, Nikola Pekovic did it. It was something that hadn’t been done since 1995-96 when the Admiral did it for the second time.

Da li ce ostati dovoljno novca da se ponudi novi ugovor Budinger-u? Da li ce Kirilenko da iskoristi player option za sledecu godinu? Verovatno ce biti dovoljno novca za Budinger-a ako ne bude trazio neku nenormalnu cifru a sto se tice Kirilenka on je odlozio odluku o player optionu do posle Drafta. Verovatno ceka da ne draftujemo trojiku i da onda budemo u teskoj situaciji bez njega na toj poziciji pa da moze da opt out-uje i da nam izjamci duzi ugovor za malo manje novca. Sto se tice drafta ako se ne pomerimo sa ovih pozicija koje imamo, a vrlo je verovatno da necemo, na devetoj poziciji cemo verovatno birati Kentavious Caldwell-Pope-a ili ako njega neko vec pokupi CJ McCullum-a. Treca i meni najomrzenija opcija Shabazz Muhammad koji je verovatno talentovaniji od ove dvojice ali ne zna covek sta ce sa sobom a dosta nam je bilo takvih igraca. Sa 26. pikom verovatno uzimamo nekog centra kao projekat Gorgui Dieng, Lucas Nogueira, Rudy Gobert, Jeff Withey ili Mike Muscala zavisi ko bude slobodan kad budemo birali i za koga su procenili da ima najveci potencijal. Sto se tice FA trzista verovatno ce se traziti neka iskusnija dvojika da upotpuni roster. Spominje se OJ Mayo po ko zna koji put. Vrlo je moguce da ce biti i nekoliko trade-ova do pocetka sezone posto je Flip vec spomenuo da imamo previse plejmejkera(5, racuna tu i Shved-a i Lee-a) i buducnost Williamsa je vrlo neizvesna posto ce mu biti tesko da nadje minute u ovoj ekipi.

Sto se tice ocekivanja za sledecu sezonu ona su sigurno velika. Ocekuje se da se napokon plasiramo u playoff posle dugog posta od 10 godina i puta do finala zapadne konferencije. Ocekuje se da napokon delujemo kao ozibljna ekipa a ne kao sprdnja cele lige. Ako sve prodje po planu u narednih nekoliko meseci i zaobidju nas povrede u toku sledece sezone mislim da smo siguran ucesnik playoff-a i da cemo imati respektabilnu ekipu koja ce moci da se nosi sa svima na prejakom Zapadu.

Урош94
20.08.2015, 07:09
Не мора хоуммејд? Одличан текст, вреди га прочитати. Не цимајте се јер је написан на српском, преведен је. :)

Спарси и ЛаМаркус Олдриџ би требало да униште ниске поставе

Напад Мамуза ће се променити доласком Олдриџа, али способност да казне противнике који играју са ниском петорком ће остати једна од највећих предности овог тима.

Како је Тим Данкан старео тако је и опадала ефикасност игре Спарса на посту. Да би поново били конкурентни, морали су да промене цео свој идентитет. Нова игра, наглашена бржим темпом и протоком лопте резултирала је веома бољим нападом.Тај нови тренд испратио је и остатак лиге, тренери су крали рецепте из књиге Мајка Д'Антонија и почели да играју са ниским петоркама. Нови стил се показао учинковитим, што доказују и предходна три шампиона.

Сада, са доласком ЛаМаркуса Олдриџа, Спарси поново имају високог играча као легитимну прву опцију у нападу. Како већ знамо да Грег Поповић прилагођава свој начин игре што већој снази и корисности тима, верујемо да ћемо у будућности гледати много више игре Спарса на посту.

Оно што плаши у свему овоме је да је оваква игра у потпуној супротности ономе што је било успешно за Сан Антонио у последње време. Срећом, разноврсност како Олдриџа тако и утемељеног система Сан Антонија, ће омогућити Мамузама да избегну неке од замки на које налећу тимови са високим петоркама када наиђу на „small ball" екипе.

Олдриџ је уједно и врстан стрелац под кошем и претња споља

Олдриџ је прошле сезоне био један од најефикаснијих пост играча у лиги. Према чувеној синерџи статистици (Synergy Sports stats), само је Ал Џеферсон завршио више поседа на посту. Међу играчима са најмање 300 поседа на посту, он је био други по ефикасности, иза Јонаса Валанчијунаса. Све ово може да захвали својој свестраности у игри леђима.

Ако прими лопту на средњем посту, може да игра фејдвејом преко десног рамена или може да креира себи простор гурањем свог чувара левим раменом. Ако му је противник близу и игра одбрану уз тело, може да га пробије улазом са десне стране а може и поред чеоне линије да закуца. ЛаМаркус није типичан доминантни центар али може и тако да одигра ако игра против нижег играча. Докле год је на левој страни терена када прима лопту, биће га тешко зауставити.

https://cdn3.vox-cdn.com/thumbor/m4s3zX0wVlhQ0uhqULU0VHSSiFI=/800x0/filters:no_upscale()/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/3970458/Aldridge_heat_map.0.png

Оно што издваја Олдриџа од осталих елитних пост играча је његов шут. Прошле сезоне је погађао 40% шутева узетих даље од 3 метра од коша. Када шутира са удаљености између 2.5 и 4.2 метра, проценти су му још бољи. Напредак у шуту за 3 поена остварио је узимајући више шутева изван линије 7.25м у прошлој сезони него у предходних осам када је погађао солидних 35% иако је баш ретко шутирао из угла.
Одбрана једноставно не сме да остави Олдриџа самог споља.
Та његова свестраност отежава противницима да играју против њега. Стави великог играча да се гура са њим испод коша и уништиће те споља. Ставиш мањег, бржег играча и спречиће његове поене са дистанце али неће имати никакве шансе у рекету. Док су Треил Блејзерси прилично добро користили његове вишестране могућности, Спарси ће вероватно да их доведу до максимума, посебно против тимова са ниским петоркама, зато што...

Ниске петорке могу да се држе само против једног стрелца на посту

Током последњег финала, Кавалирси су присилили Вориорсе да оставе Ендруа Богута на клупи јер им је овај убијао напад. Његово присуство је дозвољавало Тимофеју Мозгову да остане близу обруча и оспорава већину њихових напада на кош. Вориорси су одговорили изузетно ниском петорком, знајући да Мозгов није у могућности да искористи предност висинску предност у нападу.

То ће мало теже ићи против Спарса, јер Олдриџ боље користи простор а ту су и остали високи играчи који могу да казне ниже дефанзивце близу коша.

Узмимо Голден Стејт као пример. Дрејмонд Грин чува Олдриџа а Андре Игудала чува Тима Данкана. Олдриџ може једноставно да извуче Грина изван рекета а Данкан ће онда са пола снаге искористити висинску разлику. Данкан није више убица на посту као што је био али против нижих играча и са ваљано ослобођеним простором може да доминира опуштено. Дијао такође може да игра леђима против нижих играча.
Ако се противник прилагођава и оставља мањег играча на Олдриџу, он ће моћи и одмах преко њега да шутира, поништавајући помоћ дефанзивца под кошем. Зато што Олдриџ не мора да приђе кошу да би успешно поентирао, зато даје Мамузама свестраност да нападају екипе које играју традиционално само са једним високим играчем.

Сан Антонио зна како да спусти лопту на пост

Дељење улазних пасова је теже него икада. „Small ball" тимови се ослањају на то да преживе у одбрани. Могу да чувају играча постављајући директног дефанзивца испред њега и слањем играча са стране помоћи или га могу одмах удвајати чим прими лопту. Управо тако је и Мет Бонер веома успешно чувао Зека Рендолфа дуже време.

https://cdn2.vox-cdn.com/thumbor/vduc0uEcZveMO1Ls_5waqtWPrqo=/800x0/filters:no_upscale()/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/3973692/Bonner_ZBO.0.png

Ако лопта не стиже до играча на посту, немогуће је искористити мисмеч.

Да поновимо, до тих ситуација ће тешко долазити против Спарса. С обзиром на прошлост (први део Данканове ере) која је била оријентисана на пост, Мамузе знају како да проследе лопту на пост и задрже је ту. Нападачки сетови које су обично користили су грађени за опције на посту, што значи да нису само преводили лопту на противничку половину и једноставно покушали да добаце предвидив улазни пас.


https://www.youtube.com/watch?v=3T8RJDYlnFg

Овај тип протока лопте из снимка изнад је једноставан за Спарсе. Хај-лоу игра, помоћу које се стиче предност над агресивним дефанзивцем који покушава да пресече улазни пас се налази у репертоару Сан Антонија преко деценије. Они тачно знају како спустити лопту високим играчима на ниском посту и шта да раде даље. Такође, имају високе играче који одлично деле лопте и брзо читају дешавања на терену.
Погледајте само Олдриџев графикон асистенција:

https://cdn3.vox-cdn.com/thumbor/w97xeQZMc5x9XnZxPJruI7BRFZs=/800x0/filters:no_upscale()/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/3970512/LaMarcus_Aldridge.0.png

Потом и Данканов:

https://cdn2.vox-cdn.com/thumbor/GND7P850zosIPL3mmAf2Bw78rgM=/800x0/filters:no_upscale()/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/3973502/Tim_Duncan.0.png

Не само да обојица деле квалитетне пасове у већини времена и да ретко губе лопте на посту, већ поени који су искреирани њиховим асистенцијама су углавном после отворених тројки или зицера испод обруча. Ако одбрана удваја играча на посту, нема сумње да ће центри Спарса пронаћи слободног играча, а овај вероватно лагано проследити лопту кроз обруч.

Ниске петорке представљају јединствен изазов тимовима који воле високе играче и тако би требало сада да буде и Спарсима када је Олдриџ у погону. Захваљујући његовој разноврсности у нападу и способности Мамуза да прво дају лопту играчима на посту а онда им понудити опције након што је већ имају код себе, бригу ће у већини пренети на своју половину терена.
Барем на папиру, сваки противник који одлучи да против Сан Антонија игра са ниском поставом, имаће пуне руке посла у одбрани.

Извор: Pound The Rock (http://www.poundingtherock.com/2015/8/16/9133507/lamarcus-aldridge-spurs-could-be-small-ball-poison)