Announcement

Collapse
No announcement yet.

Како функционише "Salary cap"

Collapse
This is a sticky topic.
X
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts

  • Како функционише "Salary cap"

    Занима вас како је то Кливленд успео под кеп да "угура" 4 огромна уговора прошлог лета? Како ће Голден Стејт наредне сезоне потписати Стефа Карија и Кевина Дурента, а да не изгуби ни Клеја Томпсона ни Дрејмонда Грина? Да ли вас занима како одједном Тимофеј Мозгов може да добије 64 милиона за четири сезоне и откуд Мајку Конлију право да потпише највећи уговор у историји лиге, тј. уговор на пет година, вредан 153 милиона долара?
    Ово је пресек НБА селери кепа, и у њему ћете наћи објашњења многих термина које можда и нисте схватали пре.

    Селери кеп - увод

    Као што сви знате, за разлику од европског фудбала, у НБА лиги постоји горња граница за плате играча, која се зове селери кеп. Ова граница се одређује сваког лета у периоду од првог до седмог јула, у периоду који се назива "Јулски мораторијум". Због тог периода ваши омиљени НБА тимови не могу званично да потпишу играче све до седмог јула, што поново зна да направи непријатне ситуације (ДеАндре Џордан се прошлог лета усмено договорио са Далас Маверксима, али се до седмог јула предомислио и потписао са матичним ЛА Клиперсима). Овај селери кеп и сва његова правила, која ћете убрзо научити, исталиран је како би се одржао фер систем који свакој екипи даје какву-такву шансу за неки већи успех. Иако се понекад и нађе начин да се систем заобиђе, ипак се може рећи да систем ради како треба.

    Сам кеп се одређује на основу укупног новца који је лига зарадила, а има разлога зашто је баш ове године (и у наредним годинама) кеп порастао. Тај разлог је наравно огроман договор са ТВ кућама мреже Тарнер (ТНТ) који ће трајати девет година, а вредан је 24 милијарди долара. То је огроман новац, и на основу тог новца и тог уговора, кеп је за ову сезону је скочио за чак 20 милиона, због чега и видимо огромне уговоре који се потписују, а наредне сезоне ће скочити још додатних осам милиона (кеп је за наредну сезону 94 милиона а за сезону после 102 милиона). Што се тиче самих финансијских правила која доприносе извршењу ове горње границе плата играча, где треба почети? Почнимо од самих уговора за играче који и играју ову прелепу игру.



    Основни уговор може потписати било који неограничени слободни играч са екипом која има довољно простора у платама за његова потраживања. Ако причамо о најосновнијој могућој ситуацији, тј. о екипи која тражи слободног агента, он може добити уговор на једну, две, три или четири године, док је пета година отворена једино за играче који су са екипом која нуди уговор минимално три године (тј. ако екипа има "bird" права, до којих ћемо доћи касније). Новац који слободни играч може да тражи варира од минимума (који зависи од искуства којег НБА играч има у лиги) до максимума.

    Врсте уговора са играчима - "Роузово правило" и "Одређени играч" правило

    Минимум за наредну сезону иде од 543.000$ за играче који тек улазе у лигу (0 година искуства) па све до 1,5 милиона$ за ветеране (10+ година искуства). Максимум је компликована тема која такође има везе са искуством. Максимум за једног НБА играча може бити 25% кепа (6 или мање година искуства), 30% кепа (7-9 година искуства) и 35% кепа (10+ година искуства). Постоје, до душе, два правила за максималне уговоре - "Одређени играч" и "Роузово правило".

    Прво у суштини значи да играч, након свог руки уговора, има право на петогодишњи максимум уместо стандардног четворогодишњег, али тим може само једног играча у свом саставу означити као "одређеног" играча. Следећег таквог могу означити тек када или трејдују пређашњег изабраног или овоме истекне уговор. До другог "одређеног" играча, до душе могу доћи разменом, ако је он "одређени" играч друге екипе. Ако њега доведу, не могу довести трећег - граница је два "одређен играч" уговора по екипи.

    Роузово правило је правило по којем НБА играч, који је током руки уговора био или стартер на две НБА ол-стар утакмице или био у два Ол-НБА тима или има МВП награду, има право да добије 30% кепа, а не стандардних 25% (без овог правила, имали би право само на 25% јер је руки уговор само четири године, а за 30% кепа је потребно мин. 6 година искуства). Такође, постоји и правило да сваки НБА играч по истеку уговора има право да потпише за 105% износа последње године свог прошлог уговора, иако би можда тај уговор био ван НБА границе.

    Још треба споменути и "опције". Постоје две јако битне опције, а то су тимска и играчка опција. Тимска опција даје шансу тиму да за годину за коју вреди та опција одлучи да ли ће продужити уговор играчу, или га учинити неограниченим слободним играчем (доћи ћемо и до тога). Играчка опција даје ту шансу играчу, то јесте он одлучује да ли ће играти још једну сезону на своме уговору или ће тражити нови. То је то што се тиче НБА основних уговора, али шта је са многим изузецима о којима слушате сваки дан? Појаснићемо и то.

    Шта су "изузетак средњег нивоа" и "двогодишњи изузетак"?

    Први изузетак је онај који се користио више у прошлости, али је још увек релевантан - MLE или "Mid Level Exception" је изузетак која допушта тимовима да потпишу једног играча који у суштини не "удара" на њихову кеп ситуацију. Постоје три врсте тимова у НБА лиги - они испод кепа, они изнад кепа који не плаћају порез и они који плаћају порез. Екипе које имају кеп простора имају право да потпишу играча на две године и он за једну годину добио око 2,9 милиона, а за другу скоро 3 милиона $ (по кепу за наредну сезону).

    Екипе које плаћају порез на луксуз ("luxury tec"), могу потписати играча на три године, а укупна вредност уговора била би (поново, по кепу за наредну сезону) око 10,7 милиона евра долара (прве године играч би зарадио око 3,5 милиона $ и плата би му расла за 4,5% сваке наредне године). За екипе које немају кеп простора али не плаћају порез, ова опција је најпримамљивија. Оне имају право на четверогодишњи уговор који би отприлике вредео 23.500.000$ (прва година 5.600.000, свака наредна плата расте за 4,5%). Овај изузетак се може поделити на више играча.

    "Двогодишњи изузетак" је каже да екипа која је испод границе пореза на луксуз, има право да потпише било ког играча за 2.200.000$, ако тим потезом не би отишли ​​прешли ту границу. Ако је екипа искористила овај изузетак сезону пре, он не може бити искоришћен и тренутне сезоне (за разлику од "MLE", који се може користити сваког лета). Иначе, овај изузетак је занимљив јер су га екипе пре користиле да потпишу неке јако добре играче иако нису имали простора под кепом. Пример су Лос Анђелес Лејкерси, који су сезоне 2003/04 потписали Карла Мелоуна, иако нису имали простора за то.
    Наредни изузетак је онај за рукије, али до њега ћемо доћи када дођемо до руки уговора који су јако специфични.

    Шта су Бирд ("Bird") права? Колико мрзим кад треба на ћирилици да напишем Леријево презиме

    Сада долазимо до јако битног дела - то су "Бирд" уговори. "Бирд" права су споменута мало пре, али сада следи главни део. Дакле, ако је играч минимум три године са екипом без икаквог претходног трејда или отпуштања, онда матична екипа има његова "Бирд" права, што значи да он има право да тражи пету годину, раст у плати од 7.5% сваке године (ако екипа нема "Бирд" права, највећи могући скок је за 4,5%) и, у зависности од искуства у лиги, одређен проценат кепа. Користећи "Бирд" права потписане су многе НБА звезде одмах након њиховог руки уговора. Такође, ова права значе и да се може ићи преко кепа само да се потпише тражени играч.

    Наравно, изузетак је добио име по Лерију Бирду, јер је он први играч који је добио већи уговор иако је његова екипа тим уговором отишла преко горње границе кепа. Треба споменути и "Early Bird Exception", који је сличан "Бирд" изутетку, али у суштини, разлика је само што играч треба да проведе две (за разлику од три са "Бирд" правима) године у екипи, и морају бити минимално две а максимално 4 године дуги. Наравно, екипа може да не искористи своја "EBE" права и да једноставно потпише играча на једногодишњи уговор. То би било то што се тиче Лерија, а треба споменути и да постоје три изузетка, до душе мање битне.

    "Изузетак трејдованог играча" (Traded player) каже да ако екипа у трејду размени играче са већом платом него што добију назад, могу ту разлику у платама да искористе у другом трејду, с тим да овај изузетак истиче након годину дана.
    "Изузетак онемогућеног играча" (Disabled player), значи да екипа изнад кепа има право да, ако изгуби играча или током сезоне или за време исте, потпише неког слободног играча за 50% плате повређеног или за "MLE" износ за екипу изнад кепа али испод границе пореза за луксуз. Који год износ је мањи од два наведена, тај износ ће бити максималан за замену повређеног.

    Иначе, пре 2011. и новог уговора играча и власника, максимална дужина уговора била је пет година, али сада је само једну годину. Такође, НБА лекар мора да потврди да играч неће моћи да игра те године како би екипа могла да се квалификује за овај изузетак. Овај изузетак не може да се користи да се потпише више играча. Сви ови изузеци вреде до сезоне 2020/21, када ће се радити ревизија истих.

    Још само треба поменути да екипе које су изнад кепа имају право да им се сви ови изузеци не укључују у кеп, али свим екипама које својим стандардним платама иду испод кепа, ови изузеци се рачунају. Сада лагано прелазимо на период трговине слободним агентима.

    Трговина слободним агентима и руки уговори

    Тговина слободним агентима почиње, као што је речено, првог јула и тада почиње тражење играча за нову сезону. Играчи који нису под уговором су или неограничени (једноставно - могу потписати са било киме) или ограничени. Ограничени слободни агенти су играчи који, обично, излазе из свог руки уговора и улазе по први пут у маркет слободним агентима. Како би то боље схватили, треба да знате и како изгледа један руки уговор.

    Руки уговор се потписује према руки скали коју одређује лига, и он је загарантован за две године (плус тимске опције за наредне две године), па финансијски, он има везе највише са местом где је играч биран. Гледајући тако, први пик овогодишњег драфта, Бен Симонс, ће зарадити 4.900.000$ за наредну сезону и онда 5,1 2017/18, па 5,4 милиона за сезону 2018/19. Са друге стране, 30. пик Демиен Џоунс ће сигурно добити 976.000$ за прву и 1.020.000$ за другу годину, а ако се Голден Стејт одлучи да му продужи уговор за још две године, узеће 1,06 милиона $ за трећу и око 1,8 милиона $ за четврту годину (ове бројке вреде све до сезоне 2020/21, по колективном уговору власника и играча).



    Након тога, он постаје ограничени слободни играч и има право да добије било какав уговор (док год је у рестрикцијама које су поменуте на почетку текста), али то није уговор, барем не још. То је тзв. "offer sheet", којег матична екипа има право да потпише и задржи тог играча за услове које му је понудила друга екипа и које је он прихватио. Примере враћања ограниченог слободног агента имате са Аленом Кребом, који се све договорио са Бруклин Нетсима, али су у Портланду одлучили да потпишу тај "offer sheet" и врате Креба. Екипе могу враћати заштићене играче иако су изнад кепа, али ако желе да изејдначе понуду друге екипе, за то имају 72 сата. Тај период је пре био дужи (седам дана), али је сада доста смањен. Ако вам се већ врти од свих правила и бројева - не брините, остало нам је још само порез на луксуз.

    Порез на луксуз

    Ако вам је познат термин "порез на луксуз" или сте фанатик НБА лиге, или сте играли Монопол. Иако нас је милион пута у монополу, оних обично 10 хиљада које плаћамо баш пред старт, могло јако да изнервира, можете тек мислити када НБА власници морају да плаћају сопствени порез на луксуз. Њима то није баш 10 хиљада папирног и безвредног новца, већ се ту ради о озбиљним цифрама долара. Овако то некако изгледа - сваке сезоне се поставља, уз горњу границу селери кепа, и горња граница за овај порез.

    За надолазећу сезону граница ће бити 113 милиона $, а како би одредили која екипа плаћа највише порез, морамо да сагледамо много фактора. Првенствено, морамо да видимо да ли та екипа плаћа порез први пут или се ово понавља? У случају да плаћа први пут, онда скала изгледа овако: за 0-5.000.000 изнад границе пореза, плаћају 1,5 $ за сваки долар изнад пореза, за 5-10 рата је 1,75, 10-15 рата је 2,5$, 15-20 рата је 3,25$ а за 20 милиона и више, рата је 3,75$, плус пола долара за сваких пет милиона више. Ако се ради о екипи која је и сезону пре плаћала порез, рате изгледају редом: 2,5$ за сваки долар изнад пореза у првој граници, 2,75$ у другој граници, 3,5$ у трећој граници, 4,25$ у четвртој и 4,75$ у петој граници (уз, наравно, пола долара за сваких пет милиона више).

    Ако вас занимају рекордери у плаћању пореза, ево и њих: Бруклин Нетси из 2013/14 (плаћали 90,6$ милиона), Кавси из прошле сезоне (54 милиона $), Никси из 2013/14 (36,3$ милиона). Како се чини до сада, ниједна екипа неће плаћати порез (иако би Кавси могли, зависи од Џеј Ар Смита и Леброна Џејмса).

    Нови локаут?

    Финансијска ситуација унутар саме лиге је јако компликована, али смо покушали да вам представимо овај читав процес и систем што једноставније могуће. Иако овај систем не ради баш савршено оно што би требао (спречавање супер-тимова који знају настати унутар европског фудбала јер нема никаквих финансијских граница), још увек је овај систем прилично ефикасан јер је лига колико-толико још увек фер. Све што сте прочитали овде вреди по уговору играча и власника који је потписан 2011., а због већег дотока новца вероватно ће бити поновних преговора у наредном могућем термину, а то је лето 2017. године.

    Након свега овога, може се само рећи да са свим овим правилима и забранама, заиста некада није лако бити НБА генерални менаџер. А многи од нас су милион пута рекли како би радили пуно бољи посао од појединих менаџера.

    Текст преузет са nbacro.com
    Last edited by Урош94; 19-07-16, 22:24.
    Arise, Serbia!
    You fell asleep long ago,
    And have lain in the dark.
    Now wake up
    And rouse the Serbs!


    sigpic
Working...
X